Удружитисе, имсе, v. r. pf. fid) zuz fammengefellen, socior: удружили смо се иид удружио сам се с њим. Уђенуши, нем, vide уђести. уђење, п. 1) да3 3erftuden, dispertitio. 2) das Schaden, Uebelthun, noxietas.. уђести (говориме и уђенуши), уђе нем, v. pf. (Ерц) н. п. конац у иглу, einfaveln, inseto filum. Уже, ша (и ужа), n. Das Geil, funis. Ужећи, ежем, v. pf. anzünben, accen

do.

ridiana.

Ужинара, f. м. ј. торба, òie Zafce, morin bie Sirten ihre Mtahlzeit (Brot und Käse) tragen, pera merendaria. жинами, ам, v. impf. u. pf. mittag= malen (öftere, jauinen), prandeo (?). Ужице, n. Gtavt und Feftung in Gers бiеn. Ужичанин, човек из Ужица. Ужичка, жена из Ужица. Ужички, ка, ко, von Ужице. 73, 1) auf, in, (sursum): оде уз брУза, јдо; уз воду, уз дрво. 2) стао уза ме, лебен, pone : ишао уз господара. 3) ale Borferinibe bei bем verbis impf. mit futurer Bedeutung: ако узиде; ако уздолази; ако узједем; ако успишем; кад узимам; кад ускосимо и т. д. Узабрати, берем, v. pf. pflüden, de сегро.

Узавница, f. (em.) vide званица: „у Марка је мʌого узавница завреніи, ри, v. pf. i) au even, ebullio : лонац, вода. 2) узаврше људи, діе Leute fingen an zu lärmen, ortus est tumultus.

Узаимање, п. баз Gntlehnen, mutuatio. Узаимати, ам (и узаимљем), v. impf. borgen, entlehnen, mutuor. Узаиматисе, амсе (и узаимљемсе), v. r. impf. sich gegenseitig (bei der Feldarbeit) aushelfen, mutuam opem fero. узаједно, (см.) м. ј. уједно (заједно), gufammen, simul :

„Узаједно шићар понијеше узајмити, им, v. pf. entlehnen, mu.

tuo.

Узак (comp. yжи), уска, ко, eng, Enapp, angustus.

Узалуд, umionft, vergebens, frustra. узан, на, но, enge, angustus. Ўзањ (м. ј. уза - њ, уз њега), пeben ihm, Узао, зла, m. Der Knoten, nodus. ўзачак, чка, ко, dim. . узак. ўзбацивање, п. даš Sinaufnerfen, subjectio, jactatio in Узбацивами, цујем, v. impf. binauf= Узбацити, им, v. pf. I merjen, узбијање, р. Дав зuvuciclagen, rejectio. узбијаши, ам, v. impf, zurüdfdlagen, rejicio.

subjicio, sursum jacio.

das

узбити, бијем, v. pf. zurüdílagen, rejicio.

узорами, берем, vide узабрати. узбраица, f. bie unbibe, clivus, declivitas. Колико је низбрдица, толико и узбрдица.

Узбузиши, им, v. pf. aufmie geln, con

cito,

ctio super sertio in stamen.

Узвратити, им, v. pf. н. п. рукаве, zurückschlagen, recingo, succingo. узвраћање, п. дas sinauftehren, succingo, rejicio. узвраћами, ам, v. impf. binauftehren, succingo.

Узврда исе, амсе v. г. pf. verlegen

werden, tergiversor. Узглавље, п. bas Ropffiffen, pulvinar. узгред, im Borbeigeben; Da bu vort ohnenin vorbeigehit, ob iter, in transitu. Узгрнупи, нем, v. pf. binauffmarren, zurückschieben, rejicio, subjicio. Узгрпање, п. bas gurud sieben, reje

ctio.

Уздисање, п. 𐐨a. Seufgen, suspiria. уздисами, дишем, impf. feufgen, suspiro.

здићи (говориме и уздигнути), уздигнем, v. pf. aufheben, allevo, tollo. Ўздица, f. 1) dim. 9. узда. 2) уздице (plo), Die Büigel Des Bagenpferves, frena equi currum trahentis. Уздуж (уз дуж), nad Dé länge, in longitudinem. cf. дуж. Узенђија*, f. Der Steigbugel, stapia. cf. стремен. Узепспи, узебе, v. pf. н. п. воће, есfrieren, gelu corrumpi. Уземи, узмем, v. pf. 1) nehmen, accipio. 2) ђевојку, cin Mäòden, D. i. fte heuraten, ducere uxorem. 3). kaufen, emo; daher der Scherz, H, п. А. Узећу ми капу.

Б. Узео би и ја, да ми ко да, него ти мени купи. Уз тисе, , узмемсе, v. г. pf. 1) fidne. men (bei der Hand, zur Ehe), prehen

Узигравати, ам, v. impf. aufhüpfen, exulto.

Узиграми, ам, v. pf. auflüpfen, exulto. узимало, m. Der gern megnimmt, qui solet prehendere. cf. давало. Узимање, n. 1) 𐐨ab é men, acceptio, sumtio. 2) das Kaufen, emtio. зимани, aм (и узимљем), v. impf. 1) nehnien/ sumo. 2) taufen, emo. Ўзица, f. ein Strid, restis. Узичица, dim. v. узица. Ўзјаати, јашем, vide узјати ,,Да Бог да га узјаали Турци Узјаивање, п. Das uluffigen", conscensio equi. Узјанвати, јаујем, v. impf. auffigen (aufs Pferd), conscendo equum, Узјами, јашем, v pf. auffiger (aufs Pferð), conscendo equum. Узлик, m. dim. v. узао.

Узмаивање, п. bas Bingen, Gamingen (des Schwerts), agitatio. Узмаивали, маујем, v. impf. minlen, schwingen, agito sursum. Узмакнути, нем, vide узмаћи. Узманути, нем, v. pf. minien, innuo. Узмаћи (говориме и узмакнуши), акнем, v. pf. zurüdrüđen, removeri, re

cedo.

Узмʌачивати, чујем, v. impf. lau ma den, tepefacio. Узмʌачити, им, v. pf. You maden, tepefacio. Узмушими, им, V. pf. trüben, turbo. Узмушимисе, имсе, v. г. pf. trüb mer= Den, turbor. змучитисе, имсе, v. r. pf. unrubig merven, inquietor.

Узнемиривање, п. даб Gtören без Frte. Dens, pacis turbatio.

узнемиривати, рујем, v. impf. кога, Den Frieben ftören, beunrusigen, turbo. Узнемириши, им, v. pf. Den Erieden ftören unter Deni Leuten, turbo pacem.

otiari.

Уисати, уише, v. impf. gut anftehen, decet. cf. Доликовати, личити. Уишкилиши, им, v. pf. (imgting piel) cr. rathen, divino, cf. погодити. ýj! yj! interj. farent man zu Den Krä= hen, die man verscheuchen will, vox dispellentis cornices. Vja, m. hyp. v. ујак. yja, f. die Rast, Erholung, das Aиs. fchnaufen, respiratio, requies.

Ујагмити, им, v. pf. ermien, erha, iden, apprehendo. cf. уграбити. Ујак, т. материн брат, еr Dheim,

avunculus.

Ујакарити, им, v.

hendo.

pf. erfafjen, appre

Ујаков, ва, во, без Dntels, avunculi. Ујаловити, им, v. pf. veri neiven,

castro, exseco. ујам, уjмa, m. bie Mlüblergebübt, portio debita molitori. Помијо човек жито у воденицу да меље. Кад је дошао пред воденицу и опазио да је његов кум воденичар, онда помислио у себи: „Благо мени! ево мога кума, самљеће ми без ујма.” А кад воденичар угледа свога кума са житом, онда опет он рече у себи: „Благо мени! ево мога кума, даће ми два ујма.” Ујање, n. Da8 Miaften, ulusfanaufen, respiratio, requies. Ујање, n. a3 Seulen (ber Bogen, без Windes), ululatus. Ујарачити, им*, v. pf. m. j. коња за тірку, (ein pferb) gum Bettrennen vorbereiten, exerceo ad cursum (durch Diät us. w.)

Ујармими, им, v. pf. cinjoфен, ing Sod fpannen, jungere jugo. Ујармљивање, п. Das Gpannen ins jod, impositio jugi.

Ујармљивати, љујем, v. impf. ind Sod fpannen, jungo jugo.

jamu, ујам, v. impf. ausraften, queschnaufen, respiro.

ујати, ујим, v. impf. beulen (vom Meer, 23ino), ululo.

Ујац, ујца, m. vide ујак. Ујдурисали*, ишем, v. pf. einrichten, ordino, instituo. cf. уредили, оправиши, намјестити.

Уједање, п, 𐐨as Beigen, morsus. Уједати, ам, v. impf. beißen, mordeo. Ујединими, им, v. pf. cinig maфen, reddo concordem: не уједини Боже Влаа (кажу да се тако Турци моле Bory, wie dort Tacitus G. 33. maneat quaeso, duretque gentibus odium sui).

certe

ујести, уједем (може се чути и ујем и уијем), v. pf. beifen, mordeo. Ујин, на, но, Des yja, avunculi. Ујкање, п. да. Sui'idreyen, clamor hui! Ујками, ам, v. impf. buj fdreyen, clamo hui. Ујко, m. vide yja. Ујков, ва, во, деб ујко, avunculi. ујна, f. материна брата жена, Oheims Frau, uxor avunculi. у¡ннн, на, но, der уjнa, avunculi uxo

ris.

dea

Vјнути, нем, v. pf. bui fagen, dico hui. yjympy (y jympy), des Morgens, mane : рано у јутру, summo mane. Ујчевина, f. Ort, mo ber Dhein (uno

fein 2[nhang) mohnt, terra avunculi. Ука, f. Das Gefdren, clamor. Ўканишисе, имсе, vide наканишисе. Уками, учем, v. impf. 1) bu! idrenen,

dico hu! (vocati sodalis gratia in saltu). 2) hu! machen (in die Hände vor Кälte).

Укебапи, ам, v. pf. erlauern, ex insidiis capio.

Укивање, n. 1) bas unfamieden, incusio. 2) das Verleßen durch Beschlagen, laesio equi solearum. Укивами, ам, v. impf. 1) anid mieven,

incudo, concudo. 2) im Beschlagen vers legen, laedo dum munio equi soleam. Укидање, п. Das ulufheben, abolitio. Укидати, ам, v. impf. aufheben, abo

leo.

Укинути, нем, v. pf. aufheben, aboleo. Уклањање, n. vide уклоњање. уклањаши, ам, vide уклонами. уклапање, n. Da3 Sineinfügen, insertioуклапами, ам, v. impf. bineinfügen,

insero.

уклониши, им, v. pf. megtäumen, bei
Seite bringen, removeo.
Уклонитисе, имсе, v. г. pf. aus ben
Bege gehen, decedo de via-

укложашисе, амce, v. r. impf. ausweichen, decedo de via.

уклопиши, им, v. pf. hineindrücken (z. B. in die Hand), adprimo in Укнути, нем, v. pf. 1) bu! idrenen (im Walde), dico hui. 2) hu! machen (vor Kälte, in die Finger), facio hui. Укобити, им, vide среспи. Укобилисе, имсе, vide срестисе. уковати, кујем, v. pf. 1) im 2eidla gen verwunden, laedo dum munio equi pedes. 2) Münzen auf eine Halskette anschmieden, incudo, concudo, accudo.

уковùmлаu, burzelnd, praeceps :скочио уковимʌац.

Уковица, f. auf Drat angefd mieve. te Münzen als Kopfzierde, ornatus capitis e numis. Укоп, m. vide погреб.

укопáване, n. das Eingraben, Vergra.

ben, defossio.

quem.

укорáваье, n. 1) das Vorwerfen, cri. minatio. 2) das Schalen des Messers, cultri incorticatio, munitio. Укоравати, ам, v. impf. 1) Kora, ei nem Vorwürfe machen, criminari 2) 6рumву, ein Messer schalen, manubrium cultelli cortice firmo. Укоренитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide укоријенимисе. Укоријенитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich einwurzeln, radice ago. Укориши, им, v. pf. i alen (баз жер. fer), cortice firmo.

Укорити, им, v. pf. Kora, einem Vors würfe machen, criminor quem. Укосими, им, v. pf. 1) vide накосиmu. 2) seitwärts beugen, incurvo, obli

Укóчими, им, v. pf. н. п. точак кад се иде низ брдо, баз каD fperren, hemmen, retineo, impedio rotam. Укочимисе, имсе, v. r. pf. ftarr wer

den, torpesco.

Украсими, им, v. pf, veri önern, reddo pulerius.

Украситисе, имсе, v. r, pf. (im Eder= ze) sich schön machen, i, e. sich einen mäs sigen Rausch trinken, inebriari. Украсти, адем, v. pf. stehlen, furor. Украстисе, адемсе, v. г. pf. fi Da von stehlen, clam abeo. укpесами, решем, v. pf. 1) (Feuer) schlagen, excutio ignem. 2) н. п. Aисма купуснога, луковије пера, аб. pflücken, decerpo.

укромиши, им, v. pf. zähmen, domo. Укрстими, им, v. pf. übers freuz le= gen, decusso. Укрушими, им, V. pf. festhalten, strin

go.

Укршћавање, n. vide укршћање. Укршћавами, ам, vide укршками. Ykpшkame, n. das Kreuzen, Kreuzweifelegen, decussatio. укpukаши, ам, v. impf. kreuzen, kreuzweise legen, decusso. уkpbamи, aм, v. pl. erschlagen, violenta morte perimo.

уkỳбуриши, им, v. pf. in Noth und Kummer gerathen, ad miseriam redigi. укуваmи, ам, v. рf. 1) леб, vide yмиjесиши. 2) fоchen (das Essen), coquo, paro.

Укурчитисе, имсе, v. r. pf. (halb ob= scön) sich in den Kopf sehen, pertendo. Yкуkунин, m. der Inwohner, Mietbewohner, inquilinus.

укуhâнка, f. die Mietbewohnerin, inquilina.

2

Ya, f. der Holunke, nebulo. Yлав, ва, во, уло улава! du hundsfötischer Holunt, nebuloaum maxime. улárabe, n. 1) das Hiñ einstecken (des Geldes in eine Unternehmung), collocatio (pecuniae). 2) das Einrichten (des gebrochenen Fußes), das Einrenken, re

stitutio.

Yaariваmисе, гуjemce, v. r. impf. fich

einschmeicheln, blanditiis se insinuare.. ỳдaжehe, n. das Hineingehen, initus, ingressus.

улаmисе, aмсе, v. r. impf. herumschleichen, circumrepto.

Улепити, им, (Рес. и Срем.) vide улијепити.

Улепшами, ам, (Рес. и Срем.) vide уљепшами. Улетети, улетим, v. pf. (Pec.)

Улукавитисе, имсе ftellen, simulo. ýља, f. (у Сријему, у Бачк. и у vide ула.

Бан.)

уланîîк, m. das Bienenhaus, der Bies nenstand, alvearium. Vље, п. (y (Epu.) das Baumöl, oleum. уљез, m. човек, који уђе жени у куhy, der in das Haus seiner Frau eins geheuratet hat, qui nupsit uxori suae, quem quasi uxor duxit.

Уљепак, пка, m. vie dmeertappe, cucullus pinguedine maculatus. уљепшати, ам, v. pf. (Ерц.) verido_ nern, pulcrius 'reddo.

Уљести, уљезем, v. pf. (y Epu.) hins eingehen, intro.

v. pf. (Сpeм.)

Улећети, "улетим,

v. pf. (Epi.)

vólo.

Yaekuce, yaеxeмce, v. r. pf. sich einninen, sedem pono, nidifico. Yaéhuce (yachuсе), Aекнесе, v. r. pf. sich senken, deprimor. YanзаR, улnсkа, m. das Stück, der Klum pen Salz, den man dem Biehe zu lecen gibt, salis frustrum linctui expositum.

cio pulcre, ingenue, ut hominem decet.

Yaybeаme, n. das saubere Zurichten. comtio (?).

Уљуђивати, ђујем, v. impf. (von љу Au, wie es Menschen haben) sauber zurichten, humane praeparo.

YM, m. 1) der Verstand, intellectus, mens. 2) das Gedächtniß, meus, memoria: паде ми на ум; ум за морем, а смpm за враmом (ars longa, vita brevis); ни до смо ума, id) babe es auf den Tod vergessen, q. d. si cen tum mentes haberem, non meminis

commaculo.

уmakame, n. das Eintunken, immersio маками, мачем, v. impf. eintunten, immergo.

умaкнуши, нем, vide умakn. уман, мна, нo; verständig, intelligens: ,,Не боје мајко, не бојсе, ,,Ја сам ми умна разумна Умаћи (говорисе и умакнути), акнем, v. pf. entwischen, effugio. Умацупащи, ам, augm. 5. умазати. машити, им, v. p. len (im бана

muce - Spiel), aberro. ỳмекнупи, нем, v. рf. milde, weich

werden, mitesco.

умекшшáваже, n. das Erweichen, emollitio.

умекшáваши, aм, v. impf. erweichen, умèкшашê, ам, v. рf. f emollio.