унакρсm, ins Kreuz, in formam crucis. Yнámoч, zuwider, contra (aliquem facere):

} ,,Кад смо ћели унаточ чинити, „Јера си нас од Зеке искао Унети, несем, (Рес. и Срем.) vide yнијети.

Унетисе, несемсе, (Рес. и Срем.) vide унијетисе.

унúзи (у низи), unten, infra, inferius. Yuijam, m. der Unirte, homo graeci ritus unitus cum ecclesia romana. униjашиши, им, v. impf. uniren, unire ecclesiae romanae.

Унијамитисе, имсе, v. r. impf. fid uniren, unire se ecclesiae romanae. Унијашка, f. унnjamкин, f. die Unirte, unita. Унијамски, ка, ко, 1) н. п. поп, бес unirte Pop, unitorum sacendos. 2) adv. wie ein Unirter, more uniti. Yнujakémе, n. das Uniren, unitio. Унијачад, f. (coll.) bie Jugend bee Unit ten, juventus unitorum. Yujaче, чema, n. ein junger Unirter, juvenis unitus. Унијеши, унесем, унијо (унијела, ло), v. pf. (Epy.) hineintragen, infero. Унијемисе", унесемсе, унијосе (уни. jeлace, лocе), v. r. pf. (Epu.) die Nase in etwas stecken, immiscere se, Унићи, униђем, vide уки. унка, f. der Grenzhügel zwischen Bes fitungen, tumulus limitaneus. ункаш*, m. die Erhöhung_am Sattel, vorne und hinten, der Sattelknopf, pila sellae:

,Он буздован о ункашу носи — уносиши, Hм, v. impf. hineintragen,

infero.

уносишисе, имсе, v. r. impf. die Nase hineinstecken, immisceo me. уношêе, n. das Hineintragen, illatio. YHуK, m. der Enkel, nepos, filij filius. унука, f. Die Enkelin, neptis. Yнýmpa, drinnen, intus; hinein, intro. унучãд, f. (coll.) die Enkel, nepotes. унуче, еmа, n. ein Enkelkind, KindesEind, nepos aut neptis. уолажа, f. vide уволажа. уoршачиши, им, v. pf. in Handlungs. gesellschaft verseßen, assocüren, associo. Уóрмачитисе, имсе, v. r. pf. fid fo. ciiren, eine Handlungsgesellschaft eingehen, inire societatem commercii,

clino.

упnраmисе, реmce, v. r. impf. sich anlehnen, innitor.

Упирими, им, v. pf. н. п. ватру, ап fachen, succendo. упúсаши, шшем, v. pf, einschreiben, имем, inscribo.

уписúване, n. das Einschreiben, inscriptio.

Уписивами, сујем, v. impf. cinidrei= ben, inscribo.

Уписни, на, но, курва, војник, förm.

lich, verus (q. d. inscriptus protocollo). уnumamu, aм, v. pf. befragen, inter

fetus muscarum.

уплуваши, ам, v. impf. die (Fliegen:) Brut hineinschmeißen, injicio fetum. уnaуваmи, уjem, v. pf. 1) hineinspeyen, inspuo. 2) bespeyen, conspuo. Упознавање, n. Das Derennen (д. Б. Ansehen einer Sache für etwas, das sie nicht ist), malus tactus. Упознавамисе, најемсе, v. г. impf. y кoга, нли у шшo, verkennen, irrig für etwas halten, credere suum quod est alienum.

Упознатисе, амсе, v. r. pf. у кога, Haй y шmo, rr g für sein halten, credo meum, quod non est. упокojиmисе, имсе, v. г. pf. in Fries den dahin fahren, zur Ruhe sich bege. ben, sterben, emori, decedo, obeo. Уполежачимисе, чисе, v. r. pf. m. j. кукурузница у ватри, abliegen, lans ge liegen, diutius jacuisse. Уполовачити, им, v. pf. bis zur 5älfуполÓвнши, иM, v. pf. te gut (fertig)

feyn, pervenisse ad dimidium. уп ран, рна, но, widerspenstig, pertiuax.

уnoрносm, f. die Widerseylichkeit, per

tinacia.

2

ten, rego.

уnpaвo, gerade, recte, recta. Yapéдаше, n. 1) das Anspinnen, Andrehen, torsio. 2) vidе напредаше. упредами, ам, v. impf. 1) drehen, (Bwien, Strick), torqueo. 2) vide aпредами.

ynрeсmn, едем, v. pf. 1) zudrehen, intorqueo (filum). 2) vide напреcти. Упреми, ем, упрьо, (Рес. ii Cpem.) vide упријеми. Упржиши", им,

vide попржими. у пригами, ам, vide попригами. упријеми, рем, упрьо, v. pf. (Epg.) lehnen, stüßen, adclino. уnpoпácшиmи, им, v. рf. zu Grunde

richten, an den Abgrund führen, everto. упропаститисе, имсе, у. г. pf. vers sinten (vor Schrecken, Abscheu), pereo. Vnpocнaк, m. (cm.) der Brautwerber,

petitor puellae, cf. просап:

„Ој! и два свата и два упросника упрскаши, ма, v. pf. besprigen, con-.

spergo.

Ynpma, f. 1) der Riemen (das Band) um die mopбa, die auf dem Rücken hängt, über die Achseln zu befestigen, lorum perae. 2) eine solche mopбa selbst,

Упустимисе, имсе, v. r. pf. f ein: laffen, immittere se.

Упým, fogleic, continuo. Пошљи луда на пупі, на ајде за њим упуті. Упутими, им, v. pf. кога, anmeifen, monstro viam, dirigo.

уnуkuвае, n. das Anweisen, directio. уnykúвamи, hуjeм, v. impf. anweisen, anleiten, monstro viam.

Упуштање (упуштање), n. bas uluglaffen, dimissio.

Упуштами, ам, v. impf. auslassen,

dimitto.

ӯрвина, f. 1) ber fteile ubhang, von dem Erde herabrollt, mons praeceps. 2) (см.) некаква планина: ,,Покрај мора Урвином планином Урда, f. vide грушевина. Уред (у ред), ci. ред. Уредан, дна, но, orventlid, mie fid’8 gehört, ut decet.

уредба, f. bie Gincidtung, institutio. ўредити, им, x. pf. oronen, constituo, ordino. Уредио као Насма ташке. 2) лан, кудељу, sorridten, praeparo. Уређивање; п. Das Ginricten, ordi. natio.

Уређивати, ђујем, v. impf. einrid ten,

ordino.

be=

Уреки, уречем, v. pf. (berenhaft) без

fprechen, fascino. Уријезан, зна, но, (Ерц.) н. п. нож, idarf, acutus.

урица, f. Frauenname, nomen feminae. Урлање, п. даô Seulen, ululatus. Урлампи, ам, v. impf, heulen, ululo. Урликање, и баб Senten, ululatus (österr. das Jodeln).

Урликати, личем, v. impf. beulen (öfferr. jodeln), ululo. cf, fr. hurles,und it.urlare. Урнебес, ш. Das Betöfe, strepitus.

Уровишни, им, v. pf. . . прошће,

Planken, Pflöcke eingraben, infodio sepem plancarum.

уродити, ди, v. pf. eintreffen, in Grfüllung gehen, exitum habeo: уродила моја ријеч.

Урокљив, ва, во, н. п. дијете, без sprechbar, leicht beherbar, incantabilis. fascinabilis (d. i. schón und zart). Уросими, им, v. pf. н. п. кошуљу, скуте, bethauen, irroro. Уроци, урока, m. pl. Die Befpred ung. Beherung, fascinatio.

Ypour, m. Mannsname, nomen viri. ye, in ver gufammenfegung, vide уз. садити, им, v. p. i pielers, manubrio insero. 2) fegen, pflanzen, sero. Усанути, не, v. pr. austrodnen, ver

čorren, exaresco,

усебнчили, им, v. pf. zum tägliden

Gebrauch bestimmen,incipio uti quotidie. Усев, m. (Рес. и Срем.) vide усјев. Уседање, n. (Рес. и Срем.) vide ycje

дање.

ÿседаши, ам, (Рес. и Срем.) vide ycje

даши.

усејами, јем, (Рес. и Срем.) vide усијали. Усекнушы, нем, v. pf. 1) фпензен emungo. 2) fig. schneuzen, emungo. Усекованије, п. (Рес. и Срем.) vide усјекованије.

уселина, 1. (Рес. и Cpem.) vide ycje

лина. Уселитисе, имсе, v. r. pf. ficy anftes deln, einnisten, nidum ponere. Усести, уседем (и уседнем), (Рес. и Срем.) vide ycјести.

усеки, усечем, (Рес. и Срем.) vide усјећи.

.сецами, ам, (Pec. Cpem.) vide ycje

цами.

ус Белица, f. Sie figen geblieben, teinen Mann bekommen, alte Jungfer, virgo coelebs; a nullo expetita. уcujamu, jeм, v. pf. (Ерц.) 1) fäen, sero. 2) scherzhaft für: verlieren, jocose pro: perdo. усиjати, ам, vide усјати.

усијаписе, јемсе, v. г. pf: (Ерц.) Пiс

hineinmengen, nonvocatus me infero. Усијашисе, амсе, vide усјатиcе. Усирипи, им, v. pf. н. п. млијеко, сирап, Päfen, cogo, coagulo. сиритисе, рисе, v. r. pf. gerinnen, cogi. Усисање, n. as Ber𐐨orren, ulustiods

У

nen,

exsiccatio.

усисами, ишем, v. impf. austro nen. pf. Flein, gart, be.

exsiccor, exaresco. Ус мними, им, V.

Уснишисе, нисе, v. г. pf. коме што, mit bat geträumt, somnio. сница, f. dim. v. усна.

спавами, ам, v. pf. cinf läfern, sopio. успављивање, n. Das Ginfdläfern, sopitio.

Успављивати, љујем, v. impf. cini läfern, sopio.

Успаириши, им, v. pf. кога, in unruhe verfeken, inquieto. Успаиришисе, имсе, v. r. pf. unrubig merven, excitari.

Усперак, рка, m. bee Ginfaß (im Heinz tleive), panus insertus in latus caliga