је на врби свирала (0. 1. ni). Кад врба грожђем роди (nie). Врбас, m. 1) вода у Босни. 2) село у Бачкој. Врбица, f. dim. 9. врба. Врбљак, т. діе вiдengegenð, дав Weidengebüsch, salictum. Врбовати, бујем, v. pf. u. impf. (у Сри-- gnum. Врбовка, г. Весbung, comparatio (de- Врбопун, m, bie Beit, ba bie Bеіде айв. врвљети. Вретенара, f. н. п. мјерица, котаpana, der Korb, worin die voll ange= sponnenen Spulen gethan werden, sporta fusis plenis adservandis. Вретенарев, ва, во, beš pulmahreš, Временаров, ва, во, fistularii. Времено, п. 1) діе Gpule, fistula ne toria. 2) врешено у кола воденично- Вовљети, вим, v. impf. (Ерц.) oohin Врдник, т. 1) село у фрушкој гори. Воднути, нем, v.pf.auswetchen, declino. Вредити, им, (Рес. и Срем.) vide Вредноћа, f. ber Berth, bie Bürbigteit, dignitas. Врећица, f. dim. . врећа nentum. Врùска, f. ein durchdringendes Geschrey Вришак, шка, ко, (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) 1) frif, recens, cf. тазе, пријесан. 2) frifh, burtig, celer. Вриштање, п. das durchdringende Schreyen, clamor vehemens. Вриштати, шим, v. impf. bur brin= gend schreyen, clamo acriter, Вриједан, дна, но, (Ерц.) würbig, dignus. Вриједити, им, v. impf. (Ерц.) werth jenn, valeo: вриједи царева града. Bpujehame, (Epu) das Anstoßen, Aufreis Ben der Wunde, divulsio, offensio. Вријеђати, ам, v. impf. (Ерц.) aufrei= Ben (die Wunde), rumpo, offenda. Вријеђашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) feine Bunbe aufreißen, divello ipse vulnus meum, offendens. Вријежа, f. (Ерц.) 1) ber Stängel (%. B. des Kürbisses, der Melone), surpus. 2) пасја вријежо! (heltmort gegen Kinder) convicium in pueros. Вријеме, времена, п. (Ерц.) 1) діе Beit, tempus, 2) Better, tempestas. Врkа, f. das Knurren, z. B. der Kaze, Волезовати, зујем, v. impf. unb pf. berlefen, recito nomen (ја сам ове светри ријечи слушао 1807 године ђе се говоре на Дрини у војсци Ваљевској; и сам сам ишао ше воле. зовао војску). Врлет, f. bie Steile, declivitas. Врлетан, шна, но, fleil, praeceps. Врлина, f. vide доброта, Воло, vide веома. Врлећа, f. vide врлина. Врлудање, п. дав Gehen (und Zhun) eines, der fih nicht wol binet, incessus hominis aut bestiae minus bene valentis. Вридање, п. 1) das grobe Spinnen, netio crassioris lini. 2) das Daherplau. dern, garritus. Вондати, ам, v. impf, 1) прести на велико врешено, grob pinnen, nere crassius linum. 2) daher, plaudern, nugas profero. Вридуљ, m. највише се говори у млож. броју врндуљи, и dim. В ондуљићи (Самотвори точкови као воденично камење, или кола од такови точкова. На таковим точковима стоје обично Турски топови), еіnе rt Кадев, us einem Stücke, rotae genus. Врнути, нем, vide вратити. Врнутисе, немсе, vide вратитисе. Врнчаница, f. einer ber Riemen, bie an der Opanke statt des Oberleders sind, lorum crepidae. Вричање, п. 1) baš Иптафеn bес Ober Riemen der Opanken, aptatio lororum superiorum crepidae. 2). das undeutliche Reden eines Mißvergnügten, mussitatio. Вричати, ам,, impf. 1) опайке, біе Дбек riemen anmadžen, lora superiora apto. 2) zornig reden, mussito. Врсай, сна, но, vide врстан. Врсник, m. ber mit mir gleichen Wlter tt, aequalis. Вреница, f. діe mit mir gleiden 20 tere ift, acqualis. Врсноћа, f. die Srbentlichteit, Bravheit, frux (?). Врета, f. Reiße, series. Врстан, сна, но, оrðentlth, frugi. Вpcmâne, n. das Stellen in Reih und Glied, collocatio in ordine, Врсташисе, амсе, v. r. impf. fidh in Reih undGlied stellen, in ordine colloco & А. Врстајтесе, ето цара Мутапа! Б. Врстаосе не врстао, не ма нас више него Врстелези (m. ј. врзи те лези), (fomifdh als) Feiertagsnamo, dies festus fictus. joci «caussa: А. какав је данас светац? Вртаљ, m. (у Сријему, у Бачк. и у акова. Вртање, п. г) vide враћање. 2) бав Aufbrechen der Nüße mit dem Messer, effractura nucis ope cultri. Вртати, врћем, v. impf. 1) vide вра. kamи. 2) opae, die Nüße aufbrechen, effringo nucem cultro.. Врташисе, врћемсе, vide враћатись, Вршење, п. (Рес.) vide врћење. Вршети, тим (Рес.) vide врћети. Вртегиисе, шимсе, (Рес.) vide врће тисе. Вртиши, им, (Срем.) vide врћети. Врмитисе, имсе, (Срем.) vide вре тисе.. Вртлог, m. ber Baffermirbel, vortex. Вртоглав, ва, BO, schwindlig, vertiginosus. Вртоглавица, f. ber Ghwindel, vertigo. Врћење, п. 1) бав Bohren, terebratio. 2) das Drehen, volutio. Врћеми, вртим, v. imp. (Ерц.) бођ. ren, terebro.. Врћетисе, вртимсе, v. r. impf. (Ерц.) fich drehen, vertor. Врки, вогнем, v. pf. thun (Пейеп, legen), ропо. Врки, вршем, (у Бачкој) vide вријећи. Врћисе, вогнемсе, v. г. pf, на кога, wem nacharten, nachgerathen, imitor. Дете се вргне и на ујца преко Дунава, акамо ли на слугу у кући. Воћ (comp. врући), ћа,ће, beiß, fervidus. Врућина, f. bіе Siße, aetus. Врућица, f. bißiges Sieber, febris dens. Врућичина, f. augm. 9. врућица. Врућуштина, f. vide врућичина. Врушка гора, f. vide фрушка — Врушкиња, f. eine Art Kirfhen, cerasi genus. Вон, с. трц врц. ar Грцање, п. 1) да% fchnelle Sin=unb Serbemegen, micatio. 2) pas prüßen, emicatio. Врцати, ца, v. impf. fprüßen, emico: „Црна ковца кроз кошуљу врца Врцатисе, амсе, v. r. impf, fi пе hin- und herbewegen (z. B. wenn ein Mann ein Frauenzimmer nachäffen will), mico? Врцкање, n, dim. . врцање. einmal ausgetretten wird, stratum. Вршак, шка m. vide вршчић 1. Вршац, шца m. bie Stabt Berfchek (im Banat). Вршачки, ка, ко, Berfcheßer=, Вршење, п. дав. Lustreten (дев Bettei= Des), trituratio. Вршидба, f. дав lustreten, trituratio. Вршитисе, шисе, v. r. impf, in rə fülung деђеп, perficior: вршисе воља Божја. Bomma, f, die Fifchreuße, nassa. Вошник, m. vide црепуља. Връо, врла, ло, vide добар. Втица, f. (у Ерц.) vide тица. Вугдраг (Вудраг), m. Жапивате, nomen viri. Вузман, т. Mann name, nomen viri. Вуило, m. Mannsname, nomen viri. Вуин, м. Жапивате, пomen viri. Вуица, m. Жаппšпате, nomen viri. Вуја, т. (Рес. и Срем.) vide Вујо. Вујадин, m. Тапи name, nomen viri. Вуjak, m. Mannsname, nomen viri, Вујан, m. Тапивате, nomen viri. Вујана, f. Grauenname, nomen femi nae. Вујета, т. Тапивнате, nomen viri. Вујо, т. (Срц.) 1) һур. . Вук 2)һур. ... Вуица. Вујко, т. Капиêname, nomen viri. Вујчета, m. Таппšname, nomen viri. Вујчин, m. Жann name, nomen viri. Вук, т. 1) ber Bolf, lupus. 2) Тани › name, nomen viri. Кад се каквој жени не даду ђеца, онда нађене ђетету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и меНи овако име нађели). Вука, f.lub Вуковар. Вукадин, т. Таппśпате, nomen viri. Вукајло, т. Таппвнате, nomen viri. Вукаљ, m. Maunšname, nomen viri. Вукана, f. Stauenname, nomen femi га (повампирисе). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њиову. Пошмен се човек не може повампирити, већ ако да преко њега мрліва прелети каква тица, или друго какво живинче пређе: зато свагда чувају мрца да преко њега што не пређе. Вукодлаци се обично појављују зими (од Божића тамо до "Спасова дне). Како почну људи млого умирати по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а ђекоји почну казивати да су га ђе ноћу вуђели с покровом на рамену) и стану погађати ко се повампирио. Кашто узму врана ждријепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова, у којима се боје да није вукодлак: зашто кажу да такови ждријебац не ће, нити смије, прећи преко вукодлака. Ако се о ком увјере и догодисе да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глоговим кољем (зашто се он само глогова коца боји: зато говоре, кад га спомену у кући, „на путу му броћ и глогово трње" зашто су и брошњаци покривени глого вим трњем —), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се није распао, a ОНИ га избоду оним кољем, на га баце на ватру те изгори. Кажу да таковога вукодлака нађу у гробу а он се угојио, надуо и поцрвењео од љуцке крви („црвен као вампир”). Вукодлак долази кашто и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) ше спава с њоме; и кажу да оно дијете не ма костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара житније и око чардака и кошева кукурузније. Вукоје, т. Таnnšname, nomen viri. Вук једина, f. ber Wolf&biß, admorsus lupi; (приповиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином ђетету, кад се роди, изиђу некакве ране, које се зову вупоједина. Вукоједина се кади измечетом и тим се лијечи. Вукола, т. Mannšname, nomen viri. Вукоман, т. Таппšname, nomen viri. Вукосав, т. Тапионате, поmen viri. Вукосава, f. Уrauenname, nomen fe minae. Вукоща, m. Таппенате, потец viri. Вукотићи, m. pl. cf. сјекушићи (само у оној загонетки). Вуксан, m. Mann name, nomen viri. Вукша, m. Mannšname, nomen viri. Вуле, т. Жаnušname, nomen viri. Вулета, m. Тапивате, nomen viri. Вуна, f. bie Bole, lana. Вунен, на, но, тойеп, laneus. Вуница, f. 1) dim. 9. вуна. 2) вунени конци, ber Bolzmirn, filum laneum duplicatum. Вунко, m. Тапп пате, nomen viri. Вунта, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) das Pfund, pondo. Вунташ, т. т.ј. лан, Slams, ber pfundweise_verkauft (verpackt) wird, linum quod jam pensum venditur. Вунташки, ка, ко, н. п. кантар, ді Pfunbmage, libra quae pondo exhibet. Вунцут, m. der Hundsfott (österr. Hundefutt), nebulo. Вунцутарија, f. bie Sunòêfötteren, res scelesta. Вуруна* (вуруна), f. vide пек. Вуруница (вуруница), f. dim.. вуруна. Вурунски, ка, ко, н. п. лончић, Dfen, fornacalis. „Шемлук чини Вуча ценерале Вучан, т. Тапп пате, nomen viri. Вучен, m. Тапионате, nomen viri. Вучење, п. дав фleppen, 3iehen, trag*tio (?). Вучета, m. Мапивнате, nomen viri. Вучија*, f. cin aufrende Wanne, cadi genus. Вучијца, f. dim. v. вучија. Вучина, f. 1) bie Bolfsbaut, pellis lupi. 2) augm. von Bук. 3) Mannsname, nomen viri. Вучитрн, т. варош у Косову код во- 1 Тавρâн, m. der Nabe, corvus. Taвраmпce, aмce v, r. impf. (y ьaч- Taд, m. der Ekel, nausea. Гадан, дна, но, etelhaft, creans fa stidium. Taдâр, m. der Dudelsackpfeifer, utricularius. Гадљарев, ва, во, без Диbelfapfei. Гадларов, ва, во, ferš, utricularii. Гадљарски, ка, ко, 1) Dubelfafpfei= ferisch, utriculariorum. 2) adv. Dudelfatpfeiferisch, more utricularii. гадьаши, ам, v. impf. den Dudelsak spielen, sonare utriculo. Taдbe, f. pl. der Dudelsak, utriculus Tâди, f. pl. musicus. Тадьив, ва, BO, ekel, fastidiosus. Táhame, n. das Zielen, collineatio. Тађаши, ам, v. impf. (у Шумадији) zielen, collineo. Taheme, n. 1) das Anekeln, taedium, 2) das Verckeln, taedii creatio. Гажење, п. 1) дав Baten, vadatio. 2) das Betreten, calcatio. Газ, m. vide брод 1. Газда, m. 1) vide домаћин. 2) cin reis cher Mann, dives. cf. господар. Газдалук, m. das Vermögen (eines гaзда,) facultates. Газдарица, f. vide домаћица. Газдаричин, на, Ho, der Hausfrau gehörig, herae, matris familias. Газдашаг, m, vide газдалук. Газдин, на, но, бет газда gehörig, heri, patris familias. Газдински, ка, ко, 1) ben газде дебов rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie ein raздa, laute. Taзema, f. eine kupferne Münze, wovon 3 auf einen Para gehen, numi genus. газиблашо, m. komische Benennung eis nes geringen Beamten, der sich wichtig macht (q. d. Watekoth).· Газити, им, у. impf. 1) maten, vadare. 2) treten, calcare. Tànn* учинишисе, verschwinden (wie ein Geist,) evanesco. гaj, m. der Hain, nemus. Taja, m. (Рec. H Сpeм.) vide гajo. Гајдаш, m. vide гадљар. Гајде, f. pl. (Сријему и у Бачк.) vide Тàjин, м. Mannsname, nomen viri. гájиши, им, v. impf. pflegen, curo. Гајо, m. (Ерц.) һур. 9. Гаврило. Гајски, ка, ко, н. п. дрозак, заб Droffel, silvestris. Тájmaн*, m. die Schnur, funiculus. Гајтаниши, им, v. impf. н. п. аљину, Schnüre annähen (ans Kleid), clavum adsuere vesti. Тájmaшеíе, n. das Beschnüren, adsutio clavi. Taka, f. das Gekrähe, cornicatio (?): стоји гака врама. Тáкаше, п. das Geschrey der Krähe, clamor cornicis. Гакати, гачем, v. impf.krähen, (von Гакнути, нем, v. pf. J der Aräßе,) cornicor. |