Page images
PDF
EPUB

авет.

Уставци, m. pi, прећи дан по крс- Утабориши, им, vidе улогории. ном имену,

cf.
крсно име.

Ўmaбoриписе, vidе улогориписе. устајање, п. фав 2iufjteben, surrectio. Ўmajаписе, јимсe, v. г. pf. im verpete Ycmajamu, jem, v. impf. aufstehen, surgo. gen, abscondor, н.п,зец. 2) unterproфen Устајансе, појимсе, т. г. pf. . abie. werden, auf einige Zeit aufhören, in gen, mitesco (de pomis).

termitto , intermittor. спакнун, нем, vidе успаћи.

ўшакмице, успалац, аоца , т. п. з. човек, беr Ўmaлoжитисе, имсе, т. г. fi, legen, fleißige Arbeiter, assiduus.

(vom Zufstand, Sturm), remitto, comспати, анем, v. pf. auffteben, surgo. ponor. cf, mалог. успали, такнем, vide пoспавиши 2. Ушамании, им, v. pf. wilig aufgt. спашца, р. pl. dim. 6. успа.

ben, bis aufs leßte Stück verloren ges ўстёгнуции, нем, у. pf. н. п. коњу

ben, das Maß des Unglüds ist voll узду, аnѕieben, adducо.

geworden, funditus pereo. Устезање, п. рав 2nsieben (0ев 3ügel8), утањипти, им, v. pf. Dünn were, adductio freni.

extenuari. Услёзали, ежем, impf. anziehen,

Ўшапкали, ам, у. pf. ftampfen, con

culco. adduco. стицање , p. vіdе постављатье 2.

Упва , f. ) (сп.) некаква пица воусинцами, ичем, vidе постављапи.

дена; кажу да је по првуу жуппа

као злато : и зато се свагда пјева Успока, f. Pet Stmins, eurus.

у п ва

зла покрила, eine (mp. cmonie, auf dem Fuße (nach folgen) thische ?) Ente in Volesliedern, anatis geуспoпце, јvestigiiѕ inѕiѕto: опишао за nus cantibus celebratum, 2) Frauennaa њим успіо пице.

me , nomen feminae. Успочићи, m. pl. cf. брадићи (само ўтвара, f, дав @efpenft, spectrum, cf,

у оној загонеліки). ўстргнуши, нем , v. pf. apreifen, de- Утвориписе, рисе, т. г. pf. коме cerpo.

WMO, scheinen, videor:

утворило Успірёлипи, им, (Рес, и Срем.) vide MH ce, ich glaubte zu sehen, és erschien устријелими.

mir (als Gespenst). устријелими, им, v. pf. (Ерц.) erfфіе. Утврдиши, им, v. pf. Dеfеtіgеn, firmo.

Ben (mit dem Pfeil), sagitta trajicio : y- Ýmbphubabe, n. das Befestigen, firmaспријелила га вила.

tio. устручaвaњe, p. 21rt gеnе.

Утврђивати, љујем, v. impf. befeli. успіручавашисе, амсе, у. r. impf. (1) geniren, non audeo.

Утёгнути, нем, v. pf. ftart angieben, Устрчавање , п. Ва бinauflaufen, ex stringo. cuisio in (montem).

Утезање, р. дав Дnsieben, ѕtrісtiо. устрчавали, ам, т. impf. Finauflaи. Ўшёзати, ежем, v. impf. angieben, adfen, excurso (in monten).

duco, stringo. Устрчапти, им, у. pf. "binauflaufen, Уmемељиллисе, имсе, т. г. pf. jim eta

bliren, niederlassen, consideo. Ўстук, т. 1) bei Pen бајалице See Ўлерапи, ам, (Рес. и Срем.) vide yieSpruch, womit sie das Uebel bespres фе, бар в игüdtrete, formula уперніванње, р. (Рес. и Срем.) vide incantatricis ut malum cedat retro, укеривање, abeat. 2) ein &raut tagu, herbae vene- Умерівати, рујем, (Рес. и Срем.) vі.

de yheриватн. Ўстукнули, нем, v. pf. guruhweiфеn, Упеки, ечем, v. pf. 1) еntlаufen, етаrecedo.

do. 2) Kome, einen im Laufe hinter sich Уступање, п. Вав Зurüdtreten, recessio. lassen, cursu supero. Услупапти, ам, т. inpf. 18urädtreten, Уmehисе, ечемсе, т. г. pf. fіф bеrhoes Успіўпипти, им, v. pf.jrecedo. thun, exsisto. Усукали , учем , v. pf. Drepen, intоrqueo. Ўшешен, m. (Рес. и Срем.) vidе упје. усукивање, n. Das Dreben, intоrѕiо. Усуківати, кујем, т. іmрt. Treben, ўтешиши, им, (Рес. и Срем. ) vide torqueo.

ушјешиши. Усупiн, успем, т. pf. bіnеingtеgеn, ўтија*, г. дав йgeleifen, ferramentum schütten , fundo.

laevigatorium. Утабаши, ам, т. pf. einftampfen, con- ўтирање, п. 1) бав Дbmifфеn, absterGulco, inculeo.

sio. 2) das Abweiden, depastio.

gen, firmo.

curro sursum.

рати.

ficarum genas.

Ішен.

sus.

[ocr errors]

se.

ўппирали, рем, т. impf. 1) абwifфеn, утрина, f. Die grift, pascua.

abstergo. 2) abweiden, depascor. ўпризівање, ц., Фав 23ettlaufen, curУписківање, а: ба8 pinеіnсruсвен, impressio.

улірніватисе, кујемсе, v. impf. . mettУпискивании, кујем, у. impf. Finein. laufen, curro. drüden, premo in “.

Ўmрлипи, им, v. pf. н. п. клис, еха Ўлиснули, нем, v. pf. Fineinvrüdent, рајfen, excipio. premo in mi

Уmрнути , нем, v. pf. н. п. свијећу, Ўтини, упцијем, v. pf. fett weeken, Bampy, auslöschen, exstinguo. pinguesco.

Упрнутпи, нем, v, pf, jtarr meroen, Утицање, п, vidе ујецање.

otorpesco : упрнула ми нога, рука. тицати, упичем, vidе упjецати. ўпроба , f. Diв вingemeine, іntеѕtinа. ўпицаписе, упнчемсе, vidе упjеца- упрпци, рем, упръо, v. pf. 1) reiben,

tero (Neftig). 2) bart treten, conculco, Улишати, ам, v. pf: 1) ftil wersen (з. tero: утрла говеда око села. 3) аб:

B. vom Winde), conticesco. 2) stillen, wifфеіt, abstergo. cf.. опрпи. ѕеdо.

Уmpўнипи, им, v. pf. кога, Сplitter ўпјецање, т. (у Ерц.) 4) Зав ©rgiepen in die Augen werfen, festucas injicio

eines Flufes in einen andern, influxus. in oculum. 2) дав &ntlаufen, effugium. 3) бав ЗеУпрунцисе, им се, т. г. pf. утруsiegen im Laufe, victoria cursus. 4) das huo cam ce, es ist mir etwas ins Auge

Vornehmen, Vorhaben, propositum. gefallen, incidit mihi aliquid in ocuЎmjецати, упjечем, у. impf. (у Ерц.) lum.

3) sich ergießen, influo. 2) entlaufenympiábabe, 1. das Hineinlaufen, ine

effugio. 3) hinter sich laffen, praecurro. cursatio. Ўmjецаписе, упjечемсе, т. г. impf. Ўтрчавали, ам, v. impf. Vincinlaufen, (Epy.) sich hervorthun, exsisto.

incurso. Умјешен, m: (Ерц.) Лаппвпате, по- утрчаваписе, амсе, т. г. impf. (id) men viri,

unberufen in etwas mengen, irigerere Упјентипи, им, v. pf. (Ерц.) н. п. дијете, bеfфwitigen (ein kino), tran- Утрчапти, чим, v. pf. Fineinlaufen,

quillo. уплеисати, ишем*, v. pf. авбügen, Упарчаписе, чимсe, v. г. pf. fіф unbea laevigo.

rufen in etwas mengen, ingerere se Умовили, им , v. pf. fett maфen, mob! alicuj negotio, füttern, pasco

Ўпувипи, им,

vide

упамтити. Ўшок, m. Die linkuna, ostia : на уло- упўпипи, им, v. pi. abitu mpfen, ob, ку Саве у Дунаво.

tundo, obtusum reddo. Уполити, им, у, pf. ftill werden, con- ymypaibe, n. das mineinwerfen, injeticesco.

ctio. Ульнуши, нем, v. pf. erfaufen, ertrin? Умурапи, ам, v. impf.l bineinfleu= . ken, mergi.

Упурити, им, v. pf. ISern, injicio. Упонтисе, имієe, у. е. pf. ertrinlen, упући, учем, v. pf. i) лука, соли, mergi.

stoßen, contundo. 2) Bona, durch Zers Утопљнік, т. бer C®rtrintene, mer stoßen castriren, testiculos contundo.

уватио као уiпотпљеник. ўfерапи, ам, (Ерц.) vide cafepaпiн. Ўпорак (упоран), pкa, m. vіdе упор- ўheрівање, в. (Ерц.) vide cakeривање,

ућеривати, рујем, (Ерц.) vide cafeÝmope, f. pl. das Vorspringende der Faßs

ривати. dauben außerhalb des Bodens, quod ýku, ykem, v. pf. hineingehen, intro. procurrit de tabulis extra' fundum. уһудиисе, имce, v. r. pf. tubig mer Упорнік (говорисе и уторак), m. 1) den, obstupefio , obstinor.

per Dienitag, dies martis. 2) (fфеrе укупнели, пим, (Pec.) vidе ућућели, haft) der Kolbenprügeli, vide kujaya. Укўпетисе, пимсе, (Pec.) vide yiyУпорњак, т, п. ј. обруч, per Reif аn

fеписе. dep ymope, orbis dolii extra fundum. Vkýmımı , HM , (Cpem.) vide ykykemy. Уточиши, им, v. pf. einfфеntеn, in- укупшитисе, имce, Срем.) vidе уһу fundo.

fетисе. ўтрапити, им, v. pf. eingraben, in- укућели, ушим, v. pf. (Ерц.) ftill mеrѕ fodio, defodio.

den, verstummen, obmutesco. Упрғник , m. Die Peerftrage, via trita: укућеписе, упимce, v. г. pf. (Ерц)

yseo ympehuk (er ist davon gelaufen). verstummen, conticesco,

curro in

[ocr errors]

Sus,

"ник.

[ocr errors]

sues.

Jus parvus.

Òx! inter. uh! ach! ah! cf. y.

von drei Roßschweifen, passa, trium Ўцваспи, алим, v. pf, aufblüben, ef caudarum equinarum : Уцватипии, им, у. pf. Iloresco. „И осмога пашу учпуглију Ўцвёлилии, им, (Рес. и Срем.) vide Учували, ам, (сні.) vide сачувати : уцвијелитн.

„Учувај се од града Зворника Уцвијелилии, им, у. pf. (Ерц.) meinen Убашлије * (тавте), f. pl.*4rt павгае:

тафеn, facio flеre, cogo in lacrymas. „Зађешесе злаћени пиштољи Уцедили, им , (Рес. и Срем:) vidе уцін. „За њезине павіmе уцбашлије једипти.

ỹyepa, f. Schimpfwort auf eine elende Уцеђівање, п. (Рес. и Срем.) vide y Hütte, convicium in casam. цје, івање.

yur, f. die Laus, pediculus. Уцеђивалів, ђујем, (Рес. и Срем.) yi. Ўш (уше)! interj. Tagt man kum Bфwei. dе уцјеђивати.

ne um es wegzuiagen,, vox pellendi Уцена, г. (Рес. и Срем.) vidе уцјена. Уценили, им , (Ресь и срем. ) vidе уци- Ўшанчилисе, имсе, т. г. pf. fib bet. јенили

ita ngent, vallo se munire. Упциједипи, им, v. pf. (Ерц.) binеina Ушарапи, ам, v. pf. аnfаngеn su Yüget seihen, incolare.

(es bunt zu treiben), mentiri coepi. Уцијенити, им, т. pf. (Ерц.) fäfeit', Ўше! interj. vіdе уш!

aestino, н.. п. ајдуци над уваше чо- ушењак, њка , m. kleine Bau, pеdісивека (или му дијеле одведу) па уцијене; ло се догађа и сад по Тур. Ушёпрљцин, им, v. pf. in tümmerliфе ско. Кашто ајдуци воде дијете по Lage kommen, in angustias incido. мјесец дана са собом, дой му олац уші (gen. ушiй и ушију), f. р. ) бie не саспави уцјену и не да.

Dhren, pl. von yo, 2) das Dehr, anУцјеђивање, р. (Ерц.) сав фіnеinfeiben, sa, foramen, н. п. у котла, у чабра, incolatio.

у игле, у сјекире, у срца, Уцјеђивати , Њујем , v, impf. (Ерц.) bina Ущивање, n. дав фіnеіnnaben, insulio. enjeiben, incolo.

Ушивали, ам, v. impf. bіnеіnnіbеп, ўцјена , f. (Ерц.) дie 21bfфавиад, aesti

insuo. matio. cf, уцијенити.

шипти, ушијем, v. pf. Fineinnaben, учење, р. ) раз Repren, doctio. 2) 508 insuo. Lernen, to discere.

Ўшица, f. dim. 2. у. учестали, ам, у. pf. off thun, fre Ўшице, f. pl. dim. р. уши. quento.

ўші шикапи, ам, v. pf. 1) ein unrubi» Учніниши, им, v. pf. 1) шпо, tби, ge® Pferd besänftigen, beruhigen, mitifacio. 2) Kone, anthun (verheren), fa go. 2) überhaupt, einen Zornigen bes scino. 3) кожу, $uritet, praeparo.

sänftigen, lenio, mitigo. 4) Жито reitern, cribro.

Ушкотилии, им , vidе уштроити. Учиінитинсe , имce, v. г. pf. 1) mir Ponimt ушкопљеник, т. 1) рее форв, баm. es vor, 2) fich anstellen, simulo.

mel, veryex, 2) der Verschnittene, euУчитељ, т. деr geheer, docens, magi. nuchus. ster. cf. школа.

Ўшљив, ва, вo, laufig , (8äuje babent), Учитељев, ва, во, бев Webter, magi pediculosus. stri.

Ушљивац, вца, m. Ber gaugteri, homo Учитељевица , f. Die Srаи бев gehrer,

pediculosus. uxor magistri.

Үшљивица , f, Die Raufige, pediculosa. Учитељскій, кa, кo, .) gehrers, magi цлавиши, им, пі, і кожу, cf. учи.

strorum. 2). adv. wie ein Lehrer, more ними.. magistri.

ỳuman, m. der abnehmende Mond:caq ўчипи, им, т. impf. .) кога, Іepren, je yiuman, luna decrescit.

doceo. 2) umo, lernen, disco. 3) lesen, Уштапнулисе, несе, т. r. pf. п. і. lego. cf. чапити.

jecey, abnehmen, decresco. Училисе, имce, v. r, impf. Tеrnеn, di- Ушпинінуши, нем, v. pf. Eneipen, ѕwі.

sco : учисе књизи ипд учисе писати, cken , vellico. чамини и пр. д.

ўшлипак, пка , т. (österr. die Zwice: Учкур үide гањик.

krapfen), placentulae genus. ýukypayk *, m. der-Theil der (türkischen, Ушпипчић, m, dim. р. ушпипак.

ungrisden) Hosen, durch den der Gürs Ўштиркани, ам, pf. stärken, tel gezogen ist, caligarum, turcicarum amylo corroboro (lintea). pars.

Ушліроити, им, т. pr. perfфисіреп, учшуглија 1, т. д. і. наша, Pascha castro.

m.

[ocr errors]
[ocr errors]

Вишек.

пи.

пи.

2

[ocr errors]

2

[ocr errors]

Ņuke, n. die Mündung, ostia. Филцан*, m. Sie Chale, philla.
Ўшур, m. ) vide yјам, 2) узео Боr Фйни, нa, нo, vidе вини.

од њега унгур, баt gleiФfam Die Фипиљ, m. vіdе виптиљ.
Mühlgebühr von ihm genommea, ib'n suurek*, m. vide
gezeichnet (durdy Beraubung eines Quwekaya*, 'm. vide ButeRAYK.
Gliedes).

Фландра, f. (у Сријему, у Бачк. и у Ушутепи, шим, (Pec.) vidе ушуће. Бан. особио по варошима) ein

Schimpfwort für eine liedeliche Weibss Уупетисе, птимсе, (Pec.) vide ушу person, vulgivaga. кенсе.

Фландрёлина, f. augm. 9. фландра. Ушупшипи, им, (Срм.) vidе ушуће. Фланғp, m. (у Сријему, у Бачк. и

Ban.) das Flaned', pannus flanella diУшутитисе, имее, (Срм.) vidе ушу

ctus. кетисе.

Форiнша , f. vide вoринта. Ушућепи, утим, . pf. (Ерц.) pers Форма, f. (у Сријему, у Бачк. и у ftummen, conticesco.

Бан. особимо по вороцима) бic Ушулетисе, v. r. pf. (Ерц.) pertums Forin, forma. men , conticesco.

Форшпан, т.1 vіdе вошпан.
Фошпан, m.

Фрајкор, m. vіdе врајкор.
ф.

Фрајкорац, рца, m. vіdе врајкорац.
Фрајкориja, f. vіdе врајкорија.
Фрајкорскі, кa, кo, vidе врајкорский

pajm, m. vide spajm. фаин, vide ванн.

Француз, m. cer Xrangofe, Gallus Фајда, f. vіdе вајда.

Француска, f. SeanЁreit, Gallia. Факља, f. (сп.):

Францускії, кa, кo, 2) fransififф, galЈедан калпак, девет челенака, licus. 2) adv. französisch, gallice. идесета Факља окована,

Францускиња, f. Die Seansojinn, Gall.. Из ње су му до при пера златна, Фрас , 'm. vіdе врас.

Што јунака бију по плећима Фрапор , m. vidе врапор и прапор. Фалаге*, f. р., vidе валаке.

Фраторов, ва, во; vіdе враторов'я Фалаке, f. р.

прапоров. Фалинка , f. vіdе валинка.

Фраторский, кa, кo, vide

враторски Фалити, им, vide вaлипи.

и праторски. Фалити, им, vidе валити, mit al. Фришак , шка, кo, vidе вришак.

len Ableitungen und Zusamenfeßun: pomab, m. vide Bpmab. деп.

Фршаљче, чепа , п. vіdе враљче. Фамӣлија, f. vіdе вамилија.

Фрушка гора, f. Вав @ebirge, дав іt. Фамилијаз , т. (у Сријему, у Бачки и mien von Westen nad) Diten durch.

y Gan.) der Famulus in der Schule, schneidet, nom. propr. saltus. scholae famulus.

Фрушкогорац, рца, ш, н. д. Калуђер. Фамилијазина, f. бав Samulugelo , ре Fruschkogorer. cunia solvenda scholae famulo.

Фрушкогорскӣ, кa, кo, SrufфEogorer. Фаmi, m. vіdе вап.

Фунша, f. vіdе вуңпа. Фёла, f. vіdе вела.

Фунпаш, m. vіdе вунпаш. Фелер, (у Сријему, у Бачка и у Бан.) Фунташки , кa, кo, vide

вунлашки, vidе валинка, мана , погрјешка. Фуруна* (фуруна), f vіdе вуруна. Фењер*, m. Die Waterne, lаtеrnа. Фуруница (фуруница), f. dim. 2. фе Фереца*, f. drt OberEleibe türtifфее Frauen, pallae turcicae genus. Фурунски, ка,

вурунски, Ферман, m. Ber Sermaa, rеѕсriрtum Фурунција*,

vide

Бурунџија.
imperatoris Turcici.
Фермен*, м. Art männlicher Weste

Ц.
Фермене, непца,n.j ohne 24ermel , subu-
Фес, m, vidе вее.
фесић, dim. р. фес.

авариқа, f. Сфimpfport für eiнен Фетислам*, m. vide Кладово.

schlechten Wein, convicium in vinum Фигањ, m. vіdе вигањ.

malum. Филдиш*, m, vidе видиш.

Цавщипи, им, vidе двапили. Филимаң ш. rіdе вилиман.

Цагрије, f. коре од ножа,

cf. кора.

[ocr errors]

2

руна.

KO, vide

culae genus.

Цапарика

2

око

гis.

Цака, ціка, іn реn поскочице (ar3. ofера у свијеті, и каже му: „Да со weisen) Nachahmung des Lautes der ниге не спаниш, док не нађен Knöpfe, Münzen u. dgl. beim Tanze, ђе су се два зла ударила.”- Одају

interj. de sonitu conflictorum saltantis. Ки пај момак по свијепу, кад доL'ap, m. der Kaiser , imperator.

ђе на оно мјесто, ђе је сад ЦариЦарев, ва, во, бев &aifer®, imperato град, нађе глогов шрн, ђе се

њега обмотала гуја, па гуja пeца Царевина, f. 2) бав Raifеrgut, rеs іm трн, а трн буде гују; онда поми

peratoris. 2) das Kaiserland, Kaiserthum, сли у себи: „Ево ово су два зла.imperium.

па пође у наоколо разматрапи о. Царевић, ш. беr junge Raifеr, impera на мјеста; кад дође, онако у наоtoris filius.

коло идући, опепі поблизу онога Царевица, f. л. ј. пара, eine 21st para, прна, онда спане, па рече: » „Овђе numuli genus.

преба спа ми.” у који ма по реHa purpán, m. die Saiserstadt (Konstan че, у онај се ма обазре , а по се

tinopel), urbs imperatoria (Constauti од онога пірна до његови леђа (куд popolis). Србљи приповиједају, да је го, он ишао) створио зид. и од Цариград нијесу људи зидали, него піога мјеспа до онога пірна, кажу да се сам саздар: ажу да је нека. да ни данас нема зида у Царигракав цар ловећи нагазио на мртву ду, (а да се он није обазрео и да љуцку главу и прегазио је с коњем; није рекао: овђе треба стапи, онда му глава проговорила; „Шпа зид би за њим нарастао до прна). ме газиш, кад ку ти мрпва доса. Послије он пу постане цар, и од дипти.” Кад по чује цар, онда сја свога Беда опме царство. ше с коња и узме ону главу ме је Цариградскӣ, кa, кo, 1) Жоn tantinoоднесе кући; па је код куће саже politanisch, constantinopolitanus. 2) als же, и оно угљевље од ње, пошто се adv. Constantinoplisch, more coustantiолади, спуче у пра, па завије у ар nopolitano , н. п. носисе. тију и остави у сандук. Послије Цариграђанин, m. Der Rontantinopos некога времена отиде некуда цар,

litaner, Coustantinopolitanus. а његова кћи (која је била ђевојка Цариграђанка, f. Die Ronjtantinopolis на удају) узме кључеве па отвори tanerin, Constantinopolitana. сандук и почне тio њему нешто Царић, m. 1) dim. р. цар. 2) беr Заип премепіали; кад нађе онај пра у. Fönig, regulus. арлији, види да је некакав пра, али Царица, f. Die Raifеrіn, imperatrix, не зна какав је, па онда мәтне Царичин, нa, нo, Der Raifеrіn, impeпрст на језик пе покваси па умочи ratricis. у онај пра и лазне мало, да би до- Царичина, f. (8öniginnerunn) bеrüşmte знала шпа је; потом га опет за Suede in per крајина Неготинска, вије у арпију као што је и био и von wo Ueberbleibsel einer Wasserlei: остави у сандук , а она од тога ча tung паф Праово. cf. крајина. са постане трудна. Кад се по- Царовaњe, n. Dав Заrfeyn, Фав $aifеrѕ лије стане истраживачи и испи tyum , imperium: пивати од куд и како, дозна се „Бевовање моје царовање да је од още главе. Кад ћевојка бу- Царовали, Рујем, v. impf. цар fерп. де на пом доба, а она роди сина. sum imperator, impero. Кад узме цар још онако мало ди• царски, кa, кo, 1) ғаiferli, imperaјепе у руке, а оно њему одма рука torius. 2) adv. Baiserlich, imperatoris ма пие за браду! Онда цар заповједи да донесу један пањир жива царство, р. рав аifertbum, Rei. угљевља, а један дукапia: да огле imperium. дају, чини ли по дијете из лудос- Цвam, m. vіdе цвије. пи, или од своје воље. Ако (вели) Івалилии, им, vidе цвјепати. буде дијете лудо, оно ће потрча- Цвејан, m. (Рес. и Срем,) vide IЦви.

и с рукама и за угљевље, ако ли јан. не буде лудо, оно ќе за дукате.” Цвејо , m. (Рес. и Срем.) vide Цвијо. Кад донесу пред дијете угљевље и Цвекла, vidе блитва. дулапе, а оно одма рукама за ду- Iјвећање, . (Рес. и Срем.) vidе цвије. капе, а угљевљу ни мукаепи. Цар већ види да ће оно да се испуни, Цвељати, ам, (Рес. и Срем.) vidе цвијешто му је глава казала. Кад буде дијеше већ велики момак, онда га цар Цвіп, m. (Рес, и Срем.) vidе цвијед.

more.

љање.

[ocr errors]
« PreviousContinue »