Уставци, m. pl. трећи дан по креном имену, cf. крсно име. стајање, п. да ufen, surrectio. Устајаци, јем, v. impf. auffthen, surgo. Устајатисе, појимсе, v. г. pf. ablie. gen, mitesco (de pomis). Устакнути, нем, vide устаћи. Усталац, аоца, m. m. j. човек, бег fleißige Arbeiter, assiduus. стати, анем, v. pf. aufftehen, surgo. стаћи, такнем, vide посшавиши 2. Усташца, n. pl. dim. 9. уста. Устегнути, нем, v. pf. н. п. коњу узду, anziehen, adduco. Устезање, п. дав Иnziehen (дев 3ügels), adductio freni. cerpo. Устрелити, им, (Рес. и Срем.) vide устријелити. Устријелити, им, v. pf. (Ерц.) ефіе. en (mit bem feil), sagitta trajicio: устријелила га вила. Устручавање, n. Wrt gene. Устручавашисе, амсе, v. г. impf. fich geniren, non audeo. Устрчавање, n. baš Sinauflaufen, excursio in (montem). Устрчавати, ам, v. impf. binauflau= fen, excurso (in montem). Усточати, им, v. pf. binauflaufen, бе Утабориши, им, vide улогорити. Утаборитисе, vide улогоришисе. Утајашисе, јимсе, . г. р. і gen, abscondor, н.п.зец. 2) unterbrochen werden, auf einige Zeit aufhören, intermitto, intermittor. Утакмице, Уталожишисе, имсе v. r. fich legen, (vom Aufstand, Sturm), remitto, componor. cf. талог. Утаманити, им, v. pf. völig aufge. hen, bis aufs legte Stück verloren ges hen, das Maß des Unglücks ist voll gemorben, funditus pereo. extenuari. Утањиши, им, v. pf. bünn werben, Ушанкати, ам, v. pf. ftampfen, con culco. Утва, f. 1) (ст.) некаква шица водена; кажу да је по трбуу жута као злато: и зато се свагда пјева утва златокрила, cine (my. thische ?) Ente in Volksliedern, anatis genus cantibus celebratum. 2) Frauennáz me, nomen feminae. Ушвара, f. baš Gefpenft, spectrum. cf bliren, niederlassen, consideo. Утерати, ам, (Рес. и Срем.) vide уће рати. Утериванње, п. (Рес. и Срем.) vide ућеривање. Утеривати, рујем, (Рес. и Срем.) viде ућеривати. Утећи, ечем, v. pf. 1) entlaufen, evado. 2) Kome, einen im Laufe hinter sich laffen, cursu supero. Утећисе, ечемсе, т. г. pf. fich herbore thun, exsisto. Утешен, т. (Рес. и Срем.) vide Утје шен. Утешити, им, (Рес. и Срем.) vide ушјешити. Утија*, f. bas Bügeleifen, ferramentum laevigatorium. Уширање, п. 1) дав 26olfфen, abstersio. 2) das Abweiden, depastio. Утишати, ам, v. pf. 1) ftill werben (3. B. vom Winde), conticesco. 2) stillen, sedo. Утјецање, п. (у Ерц.) 1) bas Ergießen дав eines Flußes in einen andern, influxus. 2) даš ntlaufen, effugium. 3) баз Ве siegen im Laufe, victoria cursus. 4) das Vornehmen, Vorhaben, propositum. Утјецати, утјечем, v. impf. (у Ерц.) 1) f ergießen, influo. 2) entlaufen, effugio. 3) hinter sich lassen, praecurro. Утјецатисе, утјечемсе, v. r. impf. (Epu.) sich hervorthun, exsisto. Утјешен, т. (Ерц.) Тапионате, по men viri. Утјешити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. диjеmе, befhmihtigen (ein Kinð), tranquillo. Утлеисати, ишем*, v. pf. qügeln, laevigo. Утовиши, им, v. pf. fett тађен, тоб füttern, pasco. Уток, т. діе Тünbung, ostia: на утоку Саве у Дунаво. Утолити, им, v. pf. ftil werben, con ticesco. Утрина, f. bie Zrift, pascua. Утркивање, п. дав Bettlaufen, cur= sus. Утркиватисе, кујемсе, v. impf. wett= laufen, curro. Утрлиши, им, v. pf. н. п. клис, er= passen, excipio. Утрнути, нем, v. pf. н. п. свијећу, Bampy, auslöschen, exstinguo. Утрнути, нем, v. pf. flare werden, oftorpesco: утрнула ми нога, рука. Утроба, г. дав Singemeive, intestina. утрши, рем, утрьо, v. pf. 1) reiben, tero (Rettig). 2) hart treten, conculco, tero: утрла говеда око села. 3) аб= wifen, abstergo. cf. отрши. Утруниши, им, v. pf. кога, Splitter in die Augen werfen, festucas injicio in oculum. утрунишисе, имсе, v. г. pf. утрунио сам се, es in mir etmas in luge gefallen, incidit mihi aliquid in oculum. Утрчавање, п. дав Sineinlaufen, in cursatio. Утрчавати, ам, v. impf. "hineinlaufen, incurso. Утрчавашисе, амсе, v. r. impf. fid unberüfen in etwas mengen, ingerere se. Утрчати, чим, v. pf. Fineinlaufen, curro in -. Утрчашисе, чимсе, v. г. pf. і пе rufen in etwas mengen, ingerere se alicui negotio. Утувиши, им, vide упамтити. ctio. Утурати, ам, v. impf. hineinflu= Ушуриши, им, v. pf. I dern, injicio. утући, учем, v. pf. 1) лука, соли, Пон, contundo. 2) вола, bur Зека stoßen castriren, testiculos contundo. Ућераши, ам, (Ерц.) vide саћерати. Ућеривање, п. (Ерц.) vide саћеривање, Ућеривати, рујем, (Ерц.) vide cañeривати. уku, yhem, v. pf. hineingehen, intro. Ућудишисе, имсе, v. r. pf. ftunig mera den, obstupefio, obstinor. Ућушети, тим, (Рес.) vide ућућети. Ућутетисе, тимсе, (Рес.) vide уућешисе. Ућутити,им, (Срем.) vide ућућети. Уһушишисе, имсе, (Срем.) vide ућу Кетисе. Ућућети, ушим, v. pf. (Ерц.) fill wer den, verstummen, obmutesco. Ућућетисе, ушимсе, v. г. pf. (Ерц.) verstummen, conticesco. yx! inter. uh! ach! ah! cf. y. упвасши ашим, v. pf.} aufblühen, efУцватити, им, v. pf. floresco. Уцвелипти, им, (Рес. и Срем.) vide уцвијелити. Уцвијелити, им, v. pf. (Ерц.) weinen machen, facio flere, cogo in lacrymas. Уцедити, им, (Рес. и Срем:) xide уци. једити. Уцеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide yцеђивање. Уцеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) viде уцјеђивати. цена, f. (Рес. и Срем.) vide уцјена. Уценити, им, (Рес. и Срем.) vide уци јенити Уциједипи, им, v. pf. (Ерц.) Бінеінfeihen, incolare. Уцијенити, им, т.pf. (Ерц.) fäßen, aestimo, н. п. ајдуци кад уваше човека (или му дијеле одведу) па уцијене; ло се догађа и сад по Турско. Кашто ајдуци воде дијеше по мјесец дана са собом, док му отац не састави у цјену и не да. Уцјеђивање, п. (Ерц.) дав Sineinfeißen, incolatio. Уцјеђивати, Ђђујем, v. impf. (Ерц.) hin. einseihen, incolo. yujeна, f. (Ep.) die Abschäßung, aestimatio. cf. уцијенити. Учење, п. 1) baš Lehren, doctio. 2) дав Lernen, tо discere. Учестати, ам, v. pf. oft thun, frequento. Учинити, им, v. pf. 1) што, thun, facio, 2) коме, anthun (verheren), fascino. 3) кожу, zurißten, praeparo. 4) жито, reitern, cribro. Учинитисе, имсе, v. г. pf. 1) mir fommt es vor, 2) sich anstellen, simulo. Учитељ, т. бес Lehrer, docens, ster. cf. школа. magi. Ушица, f. dim. 9. уш. Ушице, f. pl. dim. . уши. Ушишикати, ам, v. pf. 1) ein unruhi ges Pferd besänftigen, beruhigen, mitigo. 2) überhaupt, einen Zornigen bes fünftigen, lenio, mitigo. Ушкопити, им, vide уштроити. Ушкопљеник, т. 1) ber форе, фат mel, vervex, 2) der Verschnittene, eunuchus. Ушљив, ва, во, laufig, (Cäufe Бабенд), pediculosus. Ушљивац, вца, m. ber lausferl, homo pediculosus. шљивица, f, bie gaufige, pediculosa. Ўштавиши, им, ш. ј. кожу, cf. учи Филџан*, m. bie male, phiala. Фландретина, f. augm. 4. фландра. clus. ушу vers Ушућетисе, v. г. pf. (Ерц.) ет men, conticesco. gen. Фамилија, f. vide вамилија. Фамилијаз, т. (у Сријему, у Бачк, и y бан.) der Famulus in der Schule, Фамилијазина, f. baš Samulubgelo, pe- Art männlicher Weste Фермене, неща, п. оние Несmel, subu culae genus. n. Фес, m. vide вее. Фесић, dim. у. фес. Фетислам* m. vide Кладово. Фигањ, m. vide вигањ. Филдиш*, m. vide вилдищ. Филиман m. vide вилиман. Форинта, f. vide воринта. Форма, f. (у Сријему, у Бачк, и у по ворощима) діє Бан. особито Yorim, forma. } Форшпан, m. vide вошпан. Фрајкор, m. vide врајкор. Фрајкорац, рца, m. vide врајкорац. Фрајкорски, ка, ко, vide врајкерских Француз, т. čer §ránzofe, Gallus Француска, f. Grantrei, Gallia. Француски, ка, ко, 1) franzöfif, gallicus. 2) adv. französisch, gallice. Францускиња, f. bié õranzofinn, Gallı. Фрас, m. vide врас. Фратор, m. vide вратор и пратор. Фраторов, ва, во, vide враторов и праторов. Фраторски, ка, ко, vide враторски и праторски. Фришак, шка, ко, vide вришак. Фртаљче, чеша, n. vide вртаљче. Фрушка гора, f. дав Bebirge, дав Sire mien von Westen nach Osten durchschneidet, nom. propr. saltus. Фрушкогорац, рца, ш. н. п. калуђер, Fruschkogorer. Фрушкогорски, ка, ко, rufogorer. Фурунски, ка, ко, vide вурунски. numuli genus. Цариград, m. bie Saiferfabt (Konftan tinopel), urbs imperatoria (Constantinopolis). Србљи приповиједају, да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао: кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву љуцку главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила;,, ,,Шта ме газиш, кад ћу ти мртва досадити." Кад то чује цар, онда сјаше с коња и узме ону главу те је однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљевље одње, пошто се олади, стуче у пра, па завије у артију и остави у сандук. Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била ђевојка на удају) узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто премешащи; кад нађе онај пра у аршији, види да је некакав пра, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси па умочи у онај пра и лазне мало, да би дознала шта је; потом га опет завије у аршију као што је и био и остави у сандук, а она од тога часа постане трудна. Кад се полије стане истраживати и испишивати од куд и како, дозна се да је од оне главе. Кад ђевојка буде на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало ди. јеше у руке, а оно њему одма рукама ще за браду! Онда цар заповједи да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката: да огледају, чини ли по дијете из лудости, или од своје воље. „Ако (вели) буде дијете лудо, оно ће потрчати с рукама и за угљевље, ако ли не буде лудо, оно ће за дукате." Кад донесу пред дијете угљевље и дукаше, а оно одма рукама за дукате, а угљевљу ни мукает. Цар већ види да ће оно да се испуни, што му је глава казала. Кад буде дијеше већ велики момак, онда га цар оћера у свијет, и каже му: „Да се нигђе не станиш, док не нађеш ђе су се два зла ударила. "- ОдајуКи тај момак по свијету, кад дође на оно мјесто, ђе је сад Цариград, нађе глогов пірн, ђе се OKO њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а три буде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла." па пође у наоколо разматрати она мјеста; кад дође, онако у наоколо идући, опет поблизу онога трна, онда стане, па рече: „Овђе треба стапи." У који ма то рече, у онај се ма обазре, а то се од онога трна до његови леђа (куд је гођ он ишао) створио зид. И од тога мјеста до онога пірна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазреб и да није рекао: овђе треба стати, зид би за њим нараспао до трна). Послије он ту постане цар, и од свога ђеда отме царство. Цариградски, ка, ко, г) Konftantino politanisch, constantinopolitanus. 2) als adv. konstantinoplisch, more constantinopolitano, н. п. носисе. Цариграђанин, m. der Konftantinopo= litaner, Coustantinopolitanus. Цариграђанка, f. bie Ronftantinopolis tanerin, Constantinopolitana. Царић, m. 1) dim. . цар. 2) ber Baun Fönig, regulus. Царица, f. bie Kaiferin, imperatrix. Царичин, на, но, der Kaifevin, impe |