Цвеће, п. (Рес. и Срем.) vide цвијеће. chen, permotio ad fletum. Цвијељати, ам, v. impf. (Ерц.) теіnеn machen, facio flere. Цвијет, т. (Ерц) 1) (coll.) діе Війте, flos. 2) (pl. цвјетови) Die Blume, flos. Цвијета, f. (Ерц.) rauennamе, потец feminae. Цвијетак, шка, т. һур. . цвијет. Цвијети, f. pl. (Ерц.) дег almfonntag, dominica palmarum. Цвијетин, m. (Ерц.) Тапивате, поmen viri. Цвијеће, п. (coll. Ерц.) bie lumen, flores. Цвијећице, п. dim. у. цвијеће. Цвијо, т. (Ерц.) һур. 9. Цвијетин. Цвилети, лим, (Рес.) vide цвиљепти. Цвилити, лим, (Срем.) Цвиљење, п. дав Sehtlagen, lamentatio. Цвиљети, лим, v. impf. (Ерц.) тебflagen, lamentor. Iвjemâne, n. (Epy.) das Blühen, flos. Цвјетаст, та, по, (Ерц.) н. п. крава, eine Blöße an der Stirne habend, ma cula albai in fronte praeditus Цвјетати, ам, v. impf. (Ерц.) 6іфен, Цвјетоје, т. (Ерц.) Тапивате, по men viri. Цвјетоносије, п. (Ерц.) vide цвијети: „Пред Ристово пред цвјетоносије Цвјетош, т. (Ерц.) Тапи пате, по men viri. Цвјетуља, f. (Ерц.) Хame für eine Ruh die wie eine Blume an der Stirue hat, nomen vaccae quae iu fronte habet notum albam. Цвокање, п. дав фmaßen (laute Rüf fen), osculatio cum sonitu. Цвокати, ам, v. impf. ($maßen, cum sonitu osculor. Цвоке, genit. in der Rebenart: у поке нема ни цвоке, mit einer halben Sta ist nichts zu machen, nec operae pretium est bibere dimidiam ocam. Цвокнути, нем, v. pf. fhmaßen, cum sonitu osculor. Церка, f. bas witfhern, fritinnitus. Цвокнути, нем, v. pf. 1) wit{hern, fritinnio. 2) zwitschern, schwirren (Wasfer auf Heuer gegoffen), strido. Церкутање, п. дав 3mtt[феси, garritus (avium). Церкутати, ућем, v. impf. mitihern, garrio. Цврчање, п. дав 3mitfern, fritinnitus, stridor.. Цврчаши, чим, v. impf. ¿witfern, fritinnio, strideo. Цев, f. (Рес. и Срем.) vide цијев. једити. Цедуља, f. (у Сријему, у Бачк. и у Целац, лца, m. (Рес. и Срем.) vide цијелац. Целивање, п. (Рес. и Срем.) vide цје ливање. Целивати, ам (и целујем), (Рес. и (Срем.) vide цјеливати. Целокупан, пна, но, (Рес. и Срем.) vide цјелокупан. Цена, f. (Рес. и Срем.) vide цијена. Ценење. п. (Рес. и Срем.) vide це њење. Ценити, им, (Рес. и Срем.) vide цијенити. Цента, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ber Gentner (öfferr. ber Senten), pondus centenarium, centipondium. Цењење, п. (Рес. и Срем.) vide ције њење. Цењкање, п. (Рес. и Срем.) vide цјењ кање. Нењкатисе, амсе, (Рес. и Срем.) viДе цјењкашисе. Цео, цела, ло, (Рес. и Срем.) vide цијел. Цепало, п. (Рес. и Срем,) vide цје пало. Цепаница, f. (Рес. и Срем.) vide цје паница. Цепаничица, f, dim. 9. цепаница. Цепање, п. (Рес. и Срем.) vide ције пање. Цепати, ам, (Рес. и Срем.) vide цијепати. Цепачки, (Рес. и Срем.) vide цјепачки. Цепка, f. (Рес. и Срем.) vide цјепка. Ценци, паца, m. pl. (Рес. и Срем.) vide цијенци. Цепчица, f. dim. 9. цепка. Цер, т. 1) діе erreiche, cerrus. 2) nom. propr. cines Bergeš der дiе наија топ Зворник on ber von Шабац trennt, nom. propr. montis: , Савр Цера високе планине Церење, п. даš aфen mit eifung ber Zähne, risus ostensis dentibus. Церибаша, т.е dux zingarorum. Церибашин, на, но, без uptmann, unerhaupts manns, ducis zingarorum. Церибашиница, f. bie Seau дев Віден nerhauptmanns, uxor ducis zingaro rum. Церик, т. 2 аlb son Cerr = Siфеп, cer retum. Церишисе, имсе, v. r. impf. Zähne weisend lachen, rideo dentimus ostensis. Церић, m. eine junge Serreiche, cerrus parva. , Одатле се свали подигоше, , У Церници конак учинише Церов, ва, во, von der Ectreihe, cerreus, cerriaus. Церовац, вца, m. 1) жир, діе iheln der Cerr - Eiche, glandes cerri. 2) Stab von der Cerreiche, baculus cerreus. Церовача, f. 1) Srod von der Gerreiche, fustis cerreus. 2) диња, ðіе опре Art von Melonen, peponis genus optimum. Церовина, f. 1) Gerrhols, Birnßols, lignum cerreum. 2) im Scherz für gapeвина: наша церовина до вијека. Цетиња, f. 1) ber Glug Цетиња. 2) čejjen Bebiet, ager circumcetinauus: „Вино служи Цетињка ђевојка Цетињски, ка, ко, von ber Цетиња : „Оде право врелу Цетињскоме Цех, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), die Beche (der Handwerker), collegium. Цехмајстор, m. ber Зефтей ster collegii. Цехмајсторов, ва, во, без Зеhmeifters, magistri collegii. Цецељ, т. преслано као цецељ. Циганија, f. (coll.) òie Bigeuner, Zingari. Циганин, m. ber Steiner, Zingarus. Циганинов, ва, во, без Зiner, Zingari. Циганисање, п. дав Bigeunern, facio more Zingari. Циганисати, нишем, v. impf. дец nern, facio more zingari. Циганка, f. bie Bigeunerin Zingara. Циганлук, т. ðie Žigeunerey, mos, vagatio Zingarorum, Цигански, ка, ко, 1) zigeuneri, zingarus. 2) adv. more zingari. Циганчад, f. (coll.) bie Žigeunertinder, pueri zingari. Циганче, чета, n. cin junger Bigeuner, puer zingarus. Циганчење, п. дав еnеmеn einer 31 geunerin, mos zingarae. Циганчин, на, но, der Bigeunevin, zingarae. Циганчина, f. augm. у. циганка. Циганчити, им, v. impf. wie eine Zigeunerin sich benehmen, facio more ziugarae. Циганчица, f. dim. 9. циганка. Циглар, т. бer Biegelbrenner, laterarius. Цигли, ла, ло, einzig nur, nonnisi: цигли један, цигла два и т. д. „У Стојана нема млого друга, Разма цигле двије вјерне слуге Циго, m. (verfraulich für циганин). Цигулин, т. само у овој загонетки : Цигулин цичи у лугу; да није цигулина у лугу, сви би људи залуду (воденица). Цијев, f. (Ерц.) дав Rohr, bіе Höhre, fistula, canalis, tubus: цијев од 304 вине, шпо жене сучу пређу на њу; цијев пушчана; цијев у ноге голијен.). Циједити, им, v. impf. (Ерц.) feißen, colo, percolo. Цијеђ, т. (Ерц.) bie gauge, cinis lixiva. Цијеђење, п. čaš Seihen, colatio. Цијел, ла, ло, (Ерц.) gang, totus, integer; unserlest, integer. Цијелац, лца, m. (Ерц.) т. ј. снијег, bahnloser Schnee, nives integrae (non tritae pedibus). Цијена, f. (Ерц.) ber Preif, pretium. Цијенити, им, v. impf. (Ерц.) [фäßen, Цијепање, п. (Ерц.) бав palten, fissio. Цијепаши, ам, v. impf. (Ерц.) fpalten, findo. Цијенци, паца, т. pl. (Ерц ) они штапци, што стоје у пређи између нита и горњега вратила. Цијо, цијела, ло, vide цијел. Цік, m. in дет Ливденđе: ударио га по цику, auf ben Kopf, in caput. Пика, f. baš Gefchren (der Gameine, Mäufe), editus sonus: ци! Цикнути, нем, v. pf. ци frееn, fchreyen, edo sonum ци. Цимирота, m. vide Климента. Цинцар, т. дer thracifhe Balah, Valachus thrax (vieleicht meil fiе цинц, 1. Sgl. fpredhen, flatt чинч). Цинцарев, ва, во, vide Цинцаров. Цинцарија, f. (coll.) bas incarensole, genus Zinzarorum. Цинцарка, f. bie Jinzarin, zinzara. Цинцаров, ва, во, дев Žinzaten, zin zari. Цинцарски, ка, ко, 1) zinzari, zinzaricus. 2) adv. more zinzari. Цинцарчад, f. (coll.) bie jungen Binzas ten, zinzari juvenes. Цинцарче, чета, n. ber junge Binzar, puer zinzaricus. Цинцо, m. verfraulich für Цинцар. Ципање, п. дав (leichtfertige) Betheuern bei Gott! temera dei testatio. Ципатисе, амсе, v. r. impf. н. п. Богом, (leitfinnig) bei Bott betheuern, deum testor temere. Ципела, f. (у Сријему, у Бачк. и у Ципоров, ва, во, без ципор, homun cionis de plebe. Ципорски, ка, ко, 1) ipovi, "plebejus 2) adv. ziporisch, plebis more. Циц! приповиједају, да је некакав човек изјео печену кокош у очи Божића, па рекао:,, Циц гузица до Божића." Цицвара, f. ein Mericht, meift um Bäfte zu empfangen, cf. масло. Цицвараш, m. (im Sherge) ber требник, nomen jocosum libri ecclesiastici (ritualis), weil seinem Gebrauche meist eine цицвара nachfolgt. Цицибан, ш. само у овој загонетки: Поручује Цицибан Цицибаници: пошљи мене шетљу петљу на магарици; покисе ми бела пена на загалици? (ш. ј. човек из воденице поручује жени да му пошље кола да носи брашно.) Цицкоза, eine Wrt Kinderfpiels in Der Бачка. Цича, f. grimmige Rälte, Rrafttälte, frigus intensissimum. Цичање, п. ðaš ци, ци тађен, 50 nus ци. 1 Цичати, чим, v. г. impf. ци тафеп, (wie das junge Schwein, die Maus,) edo sonum ци. Цјевчина, f. augm. v. цијев. Цјевчица, f. dim. 9. цијев. Цједило, п. (Ерц.) ber Geißer, дів Seihe, das Seihgefäß, colum. Цјеливање, п. (Ерц.) дав üffen, osculatio. Цјеливати, ам (и цјелујем), v. impf. (Epu.) füffen, osculor (in Liedern und in der Airche) cf. љубити. Ијелица, f. (Ерц.) н. п. земља, vide Ледина. Цјелокупан, на но, (Ерц.) unberfahrt (von Leichnamen der Heiligen,) corpus (sancti) integrum, incolume. Цјењкање, п. (Ерц.) feilfchen, Ganbeln, licitatio. Цјењкашисе, амсе v. r. impf. (Ерц.) feilschen, handeln, licitari. Цјепало, п. (Ерц.) мјесто, ђе се дрва цијепају, дег Špalteplats, locus fin. deudorum lignorum. Цјепаница, f. (Ерц.) ein Sheit gols, pars ligni secta, lignum sectum. Цјепаничица, f. dim. 9. цјепаница. Цјепачки, adv. (Ерц.) н. п. оплести Kocy, Art Haarflechtens, comtionis subla Цовак, вка, m. hyp. 4. црв. Црвање, п. 1) дав Burmigfenn, vermiculatio 2) das Lausen, depexio, tio pediculorum. Црватисе, амсе, v. r. impf. 1) Würmer erzeugen, murmflihig fen, vermiculor, 2) fich laufen, tollo pedicu los. Црвемперка (црвенперка), f. eine Irt tleinen Bogels mit rothem Већедет, avicula rubra. Црвен, f. діе Röthe, rubor, rubedo. Првен, на, но, roth, ruber. Црвенење, п. vide црвењење. Црвеника, f. 1) eine tothe Biege, sic vocant capram coloris rubei 2) (ст.) rother Bein, vinum rubrum: Иван сједи на шананој кули, Те он пије црвенику вино Црвенило, п. 1) bie Hôthe (Yarbe), rubia, 2) Die Röthe, das Rothgefärbte, rubeum. Црвениши, им, v. impf. röthen, rube facio. Црвоточ, f. ber Burmfraß, via teredinis. Црвоточина, f. ber Burmfrag, pulvis e corruptione per vermes. Црево, п. (Рес. и Срем.) vide пријево. Преп, (Рес и Срем.) vide цријеп. Црепић, m. dim. v. цреп. Црепња, f. (у Сријему) vide црепуља. Црепуља, f. ein großer Dedel, Der ermärmt über baš зи Ба#ende Brot, u. a. Bäckerepen gelegt wird, operculum. Пријево, п. (Ерц.) ber Darm, intesti num. Цријеп, т. (Epu.) 1) die Scherbe, testa 2) der Hohlzingel, imbrex. Пркавање, п. дав Crepieren, Umtom. men, interitus, mors. Цркавати, ам, v. impf. crepieren, um. tommen, perire. Црквењаков, ва, во, деѣ Яіchenbie. ners, aeditui. Црквина, f. (augm. . црква) Ruinen einer Kirche, templi rudera. Црквица, f. dim. 9. црква. Црквиште, п. Srt, то еђеmal eine Kirdhe mar, locus, ubi olim fuit ecclesia. Цекнути, нем, vide цоћи. Цомпураст (црипураст), та, то, vide црномањаст. Црн (comp. црњи), на, но, forwars, niger, ater. Увалио му црн комад у торбу. Доћи ће и њему црн пе так. Црна горa, f. Montenegro, Mons niger (pars Epiri). Црна река (ријека), f. 1) Паmen ei= nes Flüßchens, der im Kρиви вир entfpringt, und be Зајечар in ben Ziz rok sich ergießt, (heißt auch Mали ТиMOK). 2) die Gegend (das Gebiet) die.. ses Flüßchens. Црни вр, m. Berg unweit Jagodina. Црник, m. (als Sheltmort) bu Shmere ger! (moralifch), піс! црниче један ! Прнило, п. діе Shmärze, atramentum. Црнина, f. bie hmärze, nigredo. Пониши, им, v.impf, [wärzen, nigro. Црнишисе, имсе, v. г. impf. [hwar aussehen, nigret. Црница, f. heltmort für ein Frauen. zimmer, couricium in feminam (uigra). Црница, f. ш. ј. трешња, Xrt Airfhe (schwarze), cerasum nigrum, Црногорац, рца, m. Montenegriner, Montis nigri incola, Црногорка, f. die Montenegrinerin, mulier montis nigri. Црногорски, ка, ко, 1) Montenegri. ner, nigrimontanus. 2) adv. montene. grinisch, nigrimontanorum more. Црнокапац, пца, m. die warmüße (Mensch der eine schwarze Müße trägt): so nennt man die Branitschewer, qui nigrum cucullum gestat. Црнокос, са, со, f mathaarig, nigro capillo. ,, 12 Ој девојко црнокоса! Поњ, т. деr Burm (am Singer,) рагоnychium. Црњење, п. tio. Цуцати, ам v. impf. auf bem nie mie= gen, agito in genibus. Цуцкање, n. dim. v. цуцање. Цуцкати, ам, dim. 9. цуцати. Цуцнути, нем, v. pf. cinmal auf dem Anie wiegen, sustineo genu (puellum). Ч. das Schwärzen, nigra- чà, m. (y Baчkoj) verkürzt flatt urua: Цуцак, цка, m. vide цуко. tatio in genibus. ча Паја, ча Стева, ча Пера и т. д. Чабар, бра, т. ber Bober, labrum, vas aquale. У нашега чабра гвоздене уши (реку жене, кад ко приповиједа у кући за какову болест, или за другу какву несрећу, која се ђе Догодила). Чабрени, на, но, н. п. уши, Зober, labri. Чабреник, m. bie obtange, pertica portando labro. Чабрењак, m. vide чабреник. in der Weinlese), portans labrum. Чава, f. Crauenname, nomen feminae. Чавка, f. 1) bie Dole, monedula. 2) eis ne Art schwarzer Traube, uvae nigrae genus. 3) Frauennaine, nomen femi Цуцање, п. дав Siegen auf dem nie, agi- Чаготаљка, f. bie lapper, crepita culum. |