Page images
PDF
EPUB

chen,

[ocr errors]

је на врби свирала (О. і. nikt8). Кад Врезнути, нем, v. pf. einen Streich врба грокђем роди (nie).

verseßen, baculo percutio (onomaВрбас, т. і) вода у Босни. 2) село top.) у Бачкој.

Врело, п. извор, дie guеlе, tеr urs Врбица , f. dim. 2. врба.

sprung des Flußes, fons. Врбљак, m. бie silengegent, Бав Време, мена, р. (Рес. и Срем.) vide Weidengebüsch, salictum.

вријеме. Врбов, ва, во, 243eiten , 5. 3. gaub, Времениті, ма, по, беtagt, proyectae

salicis. Поуздаптисе у кога, као у aetatis. Ербов клин.

Врењак, њка m. eine art autFrania Врбован, бујем, v. pf. и. impf. (у Сри- heit, , genus morbi cutanei.

јему, у Бачко и у Бан.) werben (з пт Врење, п. Тав вieven, aestuаtiо.

kriegspienite), perducere (ad militiam). Вpeo, врела, лo, beiв , fеrvіdus. врбовапійсе, бујемсе, т. г. pf, fіф аn= 'вреоце, и, dim. р. врело, дав диейwerben lassen, do me (ad militiam).

fonticulus. Врбовина, f, Beisenbols, lіgnum sali- Вретенap, m. Der Cpulmaфer, fistu• gnum.

larius. Врбовка, f. Зеебинд, comparatio (de- Временара, f. н. п. мјерица, копіаlectus) militum.

paqja, der Korb, worin die voll ange: Bphonýrı, m. die Zeit, da die Weide auss sponnenen Spulen gethan

werden, schlägt (mit fatyrischen Nebenbegrif), sporta fusis plenis adservandis. tempus quo salix frondescit.

Врепенарев, ва, во, 1 Фев бритафеев, Врвеши, вим (Pec.) vidе врвљели.

Временаров, ва, во, јfistularii. Врвипи, вим (Срем.)

Врешено, п. 2) бie epule, fistula neврвљење , п. das Gedränge von hins toria. 2) вретпен у кола воденично

strömenden Menschen, lurba properan ra, die 2de am Mühlrade, axis. tium.

Вретенце цепта, п, dim. р. вретено. Врвљети, вим, v. impf. (Ерц.) oohin Врепти, врим, v. impf, fteben, aestuo.

jtrömen (von Menschen), confluo.'. 2) ври ћамо нешто, еѕ ijt ein Betfe, врвца, f. Die Gфnur, funiculus :

Fumult, tumultuantur.
„Вуку му се за ногама врвце Bpéka, f. der Sack, saccus.
Врг, m. крбањ, ein Gфöpfgefäg yon Вреfіепина , f, augm, p. врећа.
Kürbis, baustrum c cucurbita.

Вре лица , f. dim. р. врела вргнули, немі , vidе врћи.

Врећурина, Ғ. vіdе врећепина. Bpropay, pia m. Stadt in Dalmatien: Врзино коло, р. Србљи приповиједају, Ти оптиди ка Вргорцу граду,

да неки ђаци, кад изуче дванаест „Те савежи Шарића Асана

школа, оптиду (њи 12 мора бити) Врдање, п. дag tuweiten, deelinаtiо. на врзино коло (да доврше 'са врдали, ам, v. impf, дивҙumeimen свим и да се закуну ? А ђе је то suchen, declinare.

Брзино коло ? и шта је ? Бог би га Врднің, m. ) село у Фрушкој гори. знао.), и онђе некакву особипу

2) намастир код мог села (шај се књигу чашећи нестане једнога изнамастир зове Раваница). Врд међу њи дванаест (однесу га ђаничанин, човек из Врдника. В рд

или виле), но они не могу нички, кa, кo, von Врдник. В рд познали кога је нестало. (Тај је ничка кула, спаре зидине на

био и на врзину колу говорнсс брду више Врдника.

за човека који је млого учио —). врднути, нем, v.pf, aив рефеn, declino. Такови ђаци послије зов усе граВрбање, п. бав eauern, insidiae. банцијаши, и иду са ђаволима и са Вребати, ам, y, impf. Tauern, insidior. вилама, и воде облаке у вријеме Врева, f. Ber gumult, tumultus.

грмљаве, олује и муче. ГрабанциВредан, дна, но, (Рес. н Срем.) vide јаши су сви издрaни (какав је издевриједан.

пан) као грабанцијаш). Предиши, им, (Рес, и Срем.) vidе вријели, вршем, у. impf. (Ерц.) Bes приједили.

treide austreten (mit Pferde), tero fruBpeanoka, f. der Werth, die Würdigkeit, mentum. dignitas.

Bpacka, f. ein durchdringendes Eeschrey Вређање, п. (Рес, и Срем.) vidе ври Ž. B. von Kindern, wiehernden Pfere јећање.

den, sonus acer. Вређапи, ам, (Рес, и Срем.) vidе ври- Вріснули, нем, v. pf. auffфереи / јеђати.

exclamo, в вња, f. (Рес. и Срем.) vidе вријежа, Вришак, шка, ко, (у Сријему, у Бачк, и

[ocr errors]

ВОЛИ

n.

врн.

murmur.

у Бан.) 2) frifф, rесеns, cf. пазе, при- Врндање, р. 1) баѕ grobe Spinnen, jęcah. 2) frisch, hurtig, celer.

netio crassioris lini. 2) das Daherplau. Вріпање, das durchdringende dern, garritus. Schreyen , clamor vehemens.

Врндаши, ам, v. impf. .) прести на Вриштапи, тим, v. impf. дисфbrina велико вретено, grob fpinnen, nеге gend schreyen, clamo acriter.

crassius linum. 2) daher, plaudern, nuВриједан, дна, но, (Ерц.) würbig, gas profero. dignus.

Врнду», т. највище се говори у Вриједни , им , у.. impf. (Ерц.) wert) млож. броју врнд ўљи, и dim. в

jenn, valeo : вриједи царева града. дуљићи“ (Самотвори почкови Bpnjè hante, (Epu.) das Anstoßen, Aufreis Као воденично. Камење, или кола

Ben der Wunde, divulsio, offensio. од піакови почкова. На паковим Вријеђали, ам, v, impf. (Ерт.) aufrei= точковима стоје обично Турски

Ben (die Wunde), rumpo, offenda. monolu), eine Art Radeß, aus einem Вријеђаписе, амce, v. r. impf. (Ерц.) Stüde, rotae genus.

feine Bunje aufreifen, dirello ipse Врнути , нем, vidе вратили.
vulnus meum,
'offendens.

Врнутисе, немсе, vidе вратилисе. Вријежа , f. (Ерц.) 1) Ber etängel (8• Врнчаница, f. einer per Riemen, pie a

B. des Kürbisses, der Melone), sur der Spanke statt des Oberleders sind,

pus. 2) пасја вријежо! (Сфeltwort lorum crepidae. is gegen Kinder) convicium in pueros. Врнчање , р. ) дав 2nmaфen per Вријеме, времена, т. (Ерц.) 1) Sie Dber. Riemen der Dpanken, aptatio

3eit, tempus, 2) Better, tempestas. lororum superiorum crepidao. 2). das Врка , f. дав #nurren, й. 3. Pet Жаве, undeutliche Reden eines Mifvergnügten,

mussitatio. Вркнути, не, y, impf: wеgfфmettern, Врнати, ам,w.impf. а) опанке, бie Obers cum strepitu avolo.

riemer anmadjen, lora snperiora apto. Bpre3, m. die Verlesung (der Sols 2) zornig reden, mussito.

Daten), recitatio nominum militum : Врсан, сна, но, vidе врстан. отишли војници на врлез.

Bpchâk, m. der mit mir gleichen Alters Вpлeзoвaњe, n. дав 23 etiefen, reci ist, aequalis. tatio.

Bpchuga, f. die mit mir gleichen Alters Волезовали, зујем, v. impf. unt pf. ift, acqualis.

verlesen, recito 'nomen (ja cam Ole Bpchoka, f, die Ordentlichkeit, Bravheit, светри ријечи слушао 1807 године frux (?). ће се говоре на Дрини у војсци Ва- Врста, f. Reihe, series. љевској; и сам сам ишао ле врле. Врстан, сна, но, orbentlth, frugi. зовао војску).

Врстање, п. Завеtеllеn in Xeib uns Bpaém, f. die Steile, declivitas.

Glied, collocatio in ordine. Врлетан, піна, но, teil, praeceps. Врспапійсе, амce, v. r. impf. fid, it Врліна, f. vіdе добропа,

Reih und Glied itellen, in ordine colloco : Врло, vidе веома.

А. Вpcmajmece , ето цара Мутапа ! Волгka, f. vіdе врлина.

Б. Врспiaoce не врспао, не ма Врлудање, п. рaв eben (un, Chun)

еіnев, беr fіф nimt mobt bеfіnset, in- Врспелезік (п. ј врзи ме лези), (tomif) cesstis hominis aut bestiae minus bene ale) Feiertagsnamo, dies festus fictus valentis.

joci •o

• caussa : Врлудали, ам, v. impf. ih gehе (обен A. какав је данас светац?

rehe aus), wie einer der sich nicht wohl Б. врспелези !

bеfіntеt, inсеdo ut minus bеnе vаlеnѕ. Врша», т. (у Сријему, у Бачка и у врљав, вa, po, am 2ugt befфätigt, Бан.) дав 23iertheii, vidе чепіврпі. "laesus oculo.

Врпаче, чепа и, буре од четврпін Врљање, р. Вав ОфTenbern, ambulаtiо. врљали, ам, v, impf, fФlentеrn, am» Врпање , п. 1) vidе враћање, 2) бав bulo.

Aufbrechen der Nüße mit dem Messer, врљика, f. Die Ctange gum, Singayiten, effractura nucis ope cultri.

tignum (pertica) sepiendo horto. Вршати, врћем, y, impf. a) vidе вра. Врљити, им, v. pf, wеrfеn, megwers kamı. 2) opae, die Nüße aufbrechen,

fen, jacio. cf. бацили , пурипін. effringo nucem cultro. Врњичица, f. dim. 6. врљика.

Вршаписе, врћемсе, vidе враћатися, Врљо, т. бee an einem luge pefфätigt, Вршење , п. (Рес.) vidе врћење. saucius altero oculo.

Вршепин, тим (Рес,) vidе врћеми,

нас више него

акова.

*

[ocr errors]

dim. . врг.

писе..

ver

ву ин,

nae.

жени

Врметисе, шимсе, (Рее.) vidе врђе- Вршнік, m, vide црепуља.

Вранчанин, m. einet pon Berfфек. Вртипти, им (Срем.) vidе врћепти. вршчић, m, t) dim. р. вр. 2) (вржчић) Врлитисе, имce, Срем.) vidе врће.

Връо, врла", лo, vidе добар. Вртлог, m. Sеt аffеrmirbet, yortex. Връбвипі, та, то, н. п. гора , ein Вртоглав, ва , во , fфwinolia,

Berg mit vielen Spißen, cacuminar tiginosus.

sus (?). Врпіоглавица, f. Der Bфwinset, ver- Bптица, f. (у Ерц.) vide пица. tigo.

Вугдраг (Вукдраг), m. 27 аппӧпае, Врење , п. 1) бав Bobren, tеrеbrаtiо. nomen viri. 2) das Drehen, volutio.

Вузман, m. Лаппвпате, nomen viri. Вpkепи, вршим, v. imp. (Ерц.) боба вуило, m. TannBname, uomen viri. ren, terebro.

m. Mannoname, nomen viri. Вpkеписе, вртимсе, т. г. impf. (Ерц.) вулица, m. Хаппвпате , ponen viri. fich drehen, vertor.

ByJa, m. (Pec. Cpem.) vide Byjo. врђи, вргнем, y, pf, thun (ftеlеn, Вујадин, т. ЭХаnnіnаmе, поmеn yiri. tegen), pono.

Byjak, m. Mannsname, nomen viri. Вphй, вршем, (у Бачкој) vidе вријећи, Вујан, m. Rannвпате, поmеn viri. врКисе, вргнемсе , v. t. pf, на кога, Вујана, f. Srацепиame, pomen femi

wem nacharten, nachgerathen, imitor. Дете се вргне и на ујца преко Ду- Вујета, m. Лаппвпате , поmеn viгi.

нава, акамо ли на слугу у кући. вујо , m. Срц.) 1) һур. р. Вук 2) һур. Bejk (comp. Bpyka),ka,kë, heiß, fervidus. 2. Вунца. Врућина, f. Die pige , aestus.

Býjko, m. Dannsname, nomen viri. Врућица, f. biѕіgев Steber, febris ar- Вујчепia, m. 27 аппвате, поmеn viri. deus.

Вујчин, m. Rann?name, nomen viri. Врућичина, f, augm. 6. врућица.. вук, т. 1) See Bolf, lupus. 2) Лаппв. Врулушпина, f, vidе врућичина.

name, nomen viri. Кад се каквој Вру шка гора, f. vіdе фрушка

не даду феца, онда нађене Врункиња, f, eine Art irfфеn, cerasi ђептему име вук (да га не могу genus.

вјешлице изјеспи : запо су и меВрц, cf. прц врц.

ни овако име нађели). Грцање, т. 1) раз fфnеuе бin = unВука, f. Slug be) Вуковар.

Herbewegen, micatio. 2) das Sprüßen, Bykaans, m. Mannšname, nomen viri. emicatio.

Вукајло, m. Rann&rame, nomen viri. Врцапн, ца , v. impf, fprüben, emico : Вука» , m. Лаппвате, поmеn yiri.

„Црна крвца кроз кошуљу врца — Вукана, f. Stauenname, nomen femiВрцалтисе, амce, v. г. impf, fi fфnеп

hins und berbewegen (8. B. wenn ein Bykac, m. Mannename, nomen viri. Mann ein Frauenzimmer nadjaffen Bykai, kija, m. Mannsname, will), mico?

viri. Врцкање, п, dim. v. врцање.

Вукач, m. Лаппвпате , nomen viri. Врцкапінсе, амce, dim. 9. вруаписе. Вукашин , m. Лаппвпате , nomen viri. Врчак, чка m, vidе мачак.

вукеља, m. Лаппвпате, поmеn viri. Врчање, п. бас Жауеrеn, murmur. вукић, Запn&name, nomen viri. Врчати, чим, v, impf. као мачка, вукман, т. ЭЛапавпате, боmе yiri.

или као празно вретено кад се обе- Вукм иљ, m, Rann&name, nomen yiri. ke, knurren , murmuro.

By Map, m. Mannsname, nomen viri. Bpuraj, m. eine Schicht Garben, die auf Bykoupa, f. Frauenname , nomen femi

einmal ausgetretten wird, stratum. Вршак, шка m. vіdе вршчић 1. BykoBâp, m. Stadt in Slavonien, noВршац, шца m. Die Stact Berfфев (inm men urbis. Вуковарац (рца), човек "Banat).

из Вуковара. Вуковарски, кa, кo, Вршачкіі, ка , ко, Werscheßer

оп Вуковар. Bpwede, n. das Uustreten (des Getreis Byxoboje, m. Mannsname , nomen virr. des), trituratio.

Вукодлак, m. вампир, беr Затрре, Вршидба, f., бав Дивtretеnt, triturаtiо. vampyrus (Das Vulcolacsae im Adelung Вршиписе, шиce, v. r. impf, in &rə a, v. Затррr). Вукодлак се зове чо

füllung geben, perficior : Bounce Bo век, у кога (по приповијеткама нәља Божја.

родними), послије смрти 40 дана, Bora, f, die Fischreuße, nassa. уђе некакав ђаволски ду, и оживи

[ocr errors]

Dae.

nomen

nae.

се

га (цовампирисе). Потом вукодлак Вукопићи, m. pl. cf. сјекушићи (санзлази ноћу из гроба и дави људе мо у оној загонетки). по кућама и пије крв њнову. Пош- Вуксан, m. Лаппвпame, nomen viгi. пен се човек не може повампири- Вука, m. Xannвпате, поmеn viri. пи, већ ако да преко њега мрпiва Вуле, m. Rann впате, поmеn viri. прелепи каква мица , или друго вулета, m. Запивате, поmеn viri. какво живинче пређе: зато свагда yha, f. die AWBolle, lana. чувају, моца да преко њега што Вунен, нa, нo, woln , laneus. не прење. Вукодлаци се обично по- вуница, f. 1) dim. 9. вуна. 2) вунени јављују зими (од Божића тамо до конци, беr XBol;witi, ilur laueum "Спасова дне). Како почну људи мло duplicatum. то умирапии по селу, онда почну Вунко, m. SannBname , Domen viri. говорити да је вукодлак у гробль у вунпа, f. (у Сријему, у Бачк» иу Бан.) (а ђекоји почну казивати да су га Das Pfund, pondo. фе ноћу вуђели с покровом на ра- Вунташ, m. п. ј. лан, 81 афв, беr мөну), и спану погађати ко pfundwetse verkauft (verpackt) wird, повампирио.

Кашпо узму врана lipum quod jam pepsum veuditur. , ждријевца без биљеге, па ја одве. Вунпашки, кa, кo, н. п. канттар, bie ду на гробље и преводе преко гро Pfundwage, libra quae pondo exhibet. бова, у којима се боје да није ву. В унцуп, т. der Hundsfott (österr. кодлак : зашто кажу да пакови Rundsfutt), nebulo. ждријевац не ће, нити смије, прећи Вунцушарија, f. Die фипов füttere, res преһ0 вукодлака.

Ако се о ком scelesta. увјере и догодисе да га ископавају, вуруна* (вуруна), f. vіdе пек. онда се скупе сви сељаци сглого. Вуруница (вуруница), f. dim. - ву. вим кољем (зашто се он само гло

руна. гова коца боји : зато говоре, кад вурунски, кa, кo, н. п. лончић, ofen, га спомену у кући, „на путу му fornacalis. брой и глогово трње” — зашпо Вурунџија*, м. 2) Der Ofептaфer, forсу и брошњаци покривени глого: nacarius. 2) der Beder, pistor. вим прњем —), па раскопају гроб, Вуки, вучем, т. impf, sieben, (Фlep= и ако у њему нађу човека да се није распао ,

га избоду Вуцибалтина, f. ) беr mit Bem ette оним кољем , па га баце на ватру

herumspaziert, otiosns cum baculo. е изгори. Кажу да паковога ву.

2) der offenbar Sträfliche, baculo diкодлака нађу у грабу а он се уго

gous, quem sequitur baculus expectans јио , надуо и поцрвењео од љуцке illum qui verberet. крви („црвен као вампир”). Вукод. Вӯча, ш. (ст.) Лаппвпате, поmе лак долази кашпо и својој жәнн (а особимо ако му је лијеnа и млада) „Шемлук чини Вуча ценерале пе спава с њоме ; и кажу да оно Вунан, m. Rапngname, nomen viri. дијете не мa коспију које се роди вучен, ш. Папn&name , pomen viri. с вукодлаком. А у вријеме глади Вучење, п. Зав бWleppen, Bieben, traoчесто га привиђају око воденица, "tio (?). око амбара жипіније и око чардака Вучета , m. Xannвпате, потср viri. и кошева кукурузније.

вучија f. ein aufrechtstehendes Faß. Býkoje, m. Mannsnamé, nomen viri.

Wanne,

cadi

genus. Вук једина, f. Der Boliship, admor. Вучјца , f. dim. . вучија. sus lupi; (приповиједају) кад жена вӱчина , f. .) бie 23oifehaut, pellis lupi. трудна једе меса од овце, или од козе, коју је в ук jeo, онда по

2) augm. bоп вук. 3) Rannвпаnе.

nonien viri. њезином ћетету, кад се роди, из Вучитрн, m. варош у Косову код во. фу некакве ране, које се зову ву

де Ситнице. коједина. Вукоједина се кади Вучић, m. RannBname, nomen viri. измечетом и им се лијечи.

вучица , f. Vie 23&lfin, lupa. Вукола, m. Лаппвпате, nomen viri. Вучји, чја, чје, Bolf6a, lupinus. Bykomas , m. Mannsname, nomen viri. Býtko, m. Mannsname, nomen viri. Вукосав, m. 27 апівпате , поmеn viri. Bщеница , f, (у Брц.) vidе шевица. вукосава, f. Trauenname, pomen fe

minae. вукоща, m. Raan$name , дорови уiri.

pen, traho.

a

они

2

viri:

[ocr errors]

2

2

[ocr errors]

2

2

Газдин, на, но, бет газда gehörig , Г.

heri, patris familias.

Газдинскӣ, кa, кo, 1) Мен газдe geрӧ. Г

rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie à 1) ihn, eum. 2),e$, id (im Zccus.).

сіп газла,

laute. 3) pleonastisch:

Tazema, f. eine kupferne Münze, mos „Чарне очи ви га не гледале

von 3 auf einen Para gehen, numi Гавез, m. Die Balmuri, symphytum genus. officinale Lipn.

Газиблaпo, m. tomifфе Benennung ei. Гавра, m. Mannsname, . nomen viri nes geringen Beamten, der sich wichtig (8abriel).

macht (q. d. Watefoth). Гавран, m. Ber Rabe, corvus.

Газипи, им, т. impf. 1waten, vadaГавранов, ва , во , See Raben, corvі.

re. 2) treten, calcare, Гаврање, п. ein Pirtenjpiel, ludi Гаип* учинилисе, perfфwinsen (wie pastoralis genus.

ein Geist ,) evanesco. Гавратисе, амce v. г. impf. (у Бач- Гај, m. Bеr pain, nemus.

koj) eine Art Hirtenspiel, ludi genus. Гаja, m. (Рес. н Срем.) vide Гајо. Гаврило, m. Babriel, Gabriel,

Гајдаш, m. vіdе гадљар. Гагрица, f. ein 213urm Der ungegatte Гајде, f. pl. (Сријему и у Бачк.) vide Häute frißt, tineae genus.

гадње. Гагричав, ва, во. н. п кожа , murm» Гајење, п. бав piegen, curatio, cul.

ftichig, von Würmern zerfressen , exe tura. sus a tineis.

Гајин, m. Rannname, nomen viri, Гад, m. Bеr &Pet, nаuѕеа.

Гајипи,

, UM, v. impf. pflegen, curo. Гадан, дна, но, сееlhaft, crеаnѕ fа- Гајо, т. (Ерц.) hyp. . Гаврило. stidium.

Гајски, ка , ко, н. п. дрозак, Balka Тадипи, им , v. impf, etelbaft maфen, Drossel, silvestris.

abtadeln, fastidium creo alicui alicu- rájman*, m. die Schnur, funiculus. jus rei.

Гајпанипи, имі, v. impf. н. п. аљину, Гадитисе, имсе, т. г. impf, Geel ba= Schnüre annähen (ans Kleid), elavum

ben, fastidio : ја се гадим на то, adsuere vesti. иар нешто ми се гади.

Гајпaњeњe, n. Sав Зејфnüren, adѕutio Гадљање , n. Bas.Фидеlfapfeifen, mu clavi. sica utriculi.

Така, f. Вав ®eträse, cornicatio (?): Taqbap, m. der Dudelsackpfeifer, utri

спіоји гака врака. cularius,

Гакање, т. Тав &iefфеер беr frübe , claГадљарев, ва, во , бев Зибеlfаtpfei. mor cornicis. Тадларов, ва, вo, feri, utricularii. Гакали, гачем, v. impf.lträsen, (oot Гадљарски, кa, кo, 1) ривeljatpfei. Гакнути, нем , v. pf.jper #räfer)

ferisc, utriculariorum. 2) adv. Dudel: cornicor. fakpfeiferisch, more utricularii.

Галиба , f. (у Сријему, Бачк. и у Бан.) Гадљапии, ам, т. impf. Bеn uѕеlfar Ungelegenheit, molestia. spielen, sonare utriculo.

Галија , f. Pie @aleje (grоfеs Geefфії). Гадње , f. p. See Фидеlfat, utriculus

navis. Гадљи, f. p1.j musicus,

Галијца , f. dim. 2. галија.
Гадљив, ва , вo, eRel., fastidiosus. Галица, f. Der Bitrio, vitriolum.
Гађање, п. ба8 3ielet, cоllіnеаtiо. Галицање, n. vіdе чкакљање.
Гађапи, ам, v. impf. (у Шумадији) Галицами, ам (и галичем), vide.

zielen, collineo. Гађење, п. 2) бав 2neteln, taedium, Галоња, m. ein fфwarger Sфв, bos 2) das Verefeln, taedii creatio.

ater. Гажење , п.л) дав 28aten, vadatio. 2) Галоьин, на, но, беѕ fфwarsen Оф: 1 das Betreten , calcatio.

fen, bovis atri. Газ, m. vіdе брод 1.

Галозш, m. црна пантљика, што се Газда, т. 1) vidе домаћин. 2) еіn tei= уплеће у косу (у Србији), vide

фer Rann, dives. cf. господар. уплетњак. Газдалук, т. das Vermögen (eines ramase, n. das Watscheln, vacillans газда ,) facultаtеѕ.

gradus. Газдарица, f. vіdе домаћица.

Гамбал, ам v. impf. watscheln, ire. Газдаричин, на, но, беr раивfеаи vacillanti gradu.

gehörig, herae, matris familias. "Тамизање, п. бав Жrieen, reptatio. Газдашаг, ш, үid, газдалуы,

Гамизащи, мижем, ү, impf. Erіеdеп,геро,

Кљати.

« PreviousContinue »