ча, f. ber Rug, faligo.

Чађа, f. vide чађ, рђо и чађо !
Чађав, ва, во, rußig, fuliginosus.
Чађење, п. дав Rußigmerven, inductio
fuliginis.

Чајати, јем, v. impf. (cm) cf. дво-
Риште :

„Што не чајеш Милошева мајко? , Одби овце у то пусто поље: „Милош ти је јуче погинуо Чак*, adv. meithin, longe: отишао чак далеко; чак у Цариград, чак у Московску.

Чаканац, нца, m. ber Dengelhammer, malleus falci acuendae.

Чакља, f. 1) vide кљуна. 2) der Daten, , 8. 3. auf dem фите, беі Фер»

uncus

Eranten.

Чалабрцати, ам, v. impf. einen Gmbi

zu sich nehmen (vor dem ordentlichen Essen), anbeißen, jento; gusto. Чалабрцнути, нем, v. pf. anbeißen, gusto: Иди Кокане, ено за вратима чабар вина и печена свиња, и шавољ ваљушака покривен сламом да се не натруни, те чалабрцни мало док ручак доспе (у приповијешки).

Чалакање, п. дав Zofen, lärmen (3. 25. der Kinder), strepitus. Чалакаши, ам (и чалачем), v. impf. lärmen, strepo. Чалма, f. 1) бer Zurban, tiara. cf. caрук, 2) село у Сријему. чam, m. ein Schiff (von weichem Holz), navigium abietinum.

Чама, f. bie gangemeile, taedium: на

Чанчара, f. vide корњача.
Чанчарев, ва, во, vide чанчаров.
Чанчаров, ва, во, дев hujjelmahere,

scutellarii.

Чанчина, f. augm. у. чанак.
Чанчић, m. dim. . чанак.
Чапља, f. Der Reiger, ardea.
Чапљин, на, но, без Reiger, ardeae. i
Чанљић, m. Der junge Reiger, pullus

ardeae.

Чапур, m, ber Strunt (eineš абдеваце

nen jungen Baumes), trunculus. чanypje, n. (coll.) die Strünke, trunculi. Чарак, рка*, m. ein Bestandtheil des Flintenschlosses, pars flintae. Чарање, п. дав Beren, incantatio. Чарапа, f. ber Strumpf, tibiale. Чарапар, т. 1) ber Strumpfmirfer, Stumpfhändler, textor aut negotiator tibialium. 2) der Gamaschenträger, miles braccis decurtatis (mit Verachtung). Чарапарски, ка, ко, н. п. регемента, Gamaschenträger, braccas decurtatas habentium. Чарапетина, f.

} Чарапина, f. augm. 4. чарапа. Чарапица, £ dim. . чарапа. Чарапчина, f. augm.. чарапа. Чараши, ам, v. impf. beren, incanto, cf. гапаши, врачаши, бајати. Чардак*, m. 1) eine mütte auf Präsen, casa palis imposita. 2) daher das Bes hältniß für die Kukuruzkolben, 3) daher die Wachthütte der Grenzer. Чардаклија *, f. eine große Beinrebe, die an Hütten, Bäumen hinanragt, vitis suspensa.

Чарноока, f. 1) bie © marzäugige, nigris oculis. 2) дaßer ein Rame eines Schafes, das einen schwarzen Rand um die Augen hat, nomen ovis nigrae circum oculos.

Чарноокаст, та, то, vide чарноок. Чарнуши, нем, v. pf. н. п. у ватру, einmal schüren, irrito semel ignem. Чарнушисе, немсе, v. r. pf. (фасти. Beln, concurro.

Чаругџија*, m. vide опанчар. Чаругџијин, на, но, без чаругџија. Чаругџијница, f. bie Grau дев чаруг.tja.

Чаругџијнски, ка, ко, 1) ber чаругЧаругџијски, ка, ко, √ џије. 2) adv. wie ein чаругџија.

Чаршаф *, т. 1) baš Zifdhtuh, mappa. 2) das Betttuch, linteum. Чаршија *, f. ber Maritplas, forum. Чаршијнски, ка, ко, н. п. љеб, Marff, a foro, forensis.

Чаршијски, ка, ко, vide чаршијнски. Час, m. der lugenolid, punctum temporis: За час, за један час; часом. Часак, ска, m. dim. у. час. Часловац, вца, m. baš Horologium, (alt. flavisches Lesebuch nach dem Namenbühlein und yor bem Wfalter), horologium.

1

Часловац, вца, m. бег часловацüler, puer discens (legere) horologium. Часни, на, но, н. п. пост, крст, де ehrt, heilig, sanctus: часно сјели, поштено устали (кад напијају); часни пост, діе große Safte vor pern, jejunium quadragesimale. чacom, adv. den Augenblick, augenblick. lich, statim, ad momentum. чâcm, f. 1) das Gastmal, convivium. 2) да3 einzelne Sericht, cibus: донијо кум част, cf. женидба,

Частиши, им, v. impf. tractiven, сопvivio excipio.

Чатаније, n. vide чаћење: сву ноћ је било чатаније у цркви. Чашање, n. vide чађење. Чашати, ам, vide чатиши. Чашац, чаца, m. ber gute Lefer, lector expeditus.

,

Чатисати * чатищем, vide сашими (склопити, н. п. аљину). Чашити, им, v. impf. lefen, lego. Чатлов, т. òie Querflange beim Leiter= wagen, retinaculum scalarum. Чашма*, f. дав $le twerf (im Begen= saß der gemauerten Wände), crates: није зид, него чашма.

Чатрња, f. bie iftene, cisterna. Чаћење, п. дав Cefen, lectio. Чаура, f. bie Sapfel (ber Sihel, u. bgl.), capsula glandis etc. 2) die Puppe des Seidenwurms, nympha, chrysalis. Чаурица, f. dim. . чаура. чayin*, m. der Tschausch bei der Armes und bei deiten, cf. женидба. Чаушев, ва, во, без чауш. Чачак,чка, m. eine tačt in der Шумадија.

Чачкање, п. баš tohern, fossio. Чачкаши, ам, v. impf. н. п. зубе, По chern, fodio.

Чаша, f. ber Becher, calix, poculum. Чашица, f. 1) dim. у. чаша. 2) діє пів fcheibe, patella (genualis).

Чашћење, п. даš Zractiren, convivium, Чварак, рка, m, bie Zreber beš gef mоl

zenen Fettes, recrementa adipis. Чварење, п. дав Beräufh без fmel= zenden Fetts, stridor adipis liquati. Чварити, им, v. impf. mit Geräufd schmelzen, liquefacio adipem. Чвор, m. ber Knoten, nodus. Чворак, рка, т. ber Star, Stabr, stur

Чезнути, нем, v. impf. за ким или за чим, 1) Berlangen, lange Зäne te kommen nach etwas, das man andre ge nießen sieht, appeto tem, qua alios frui video. 2) Sehnjuht befommen, deside. rio corripi.

Чеиз * м. ђевојачки дарови.
Чекало, п. (in der Mühle) Ber Rüßenagel,

fo, crepitaculum. Говори као че кало. Кад дијете не може одма (на вријеме) да проговори, онда және за кувају колачић чекалом, па му даду те изједе (да почне онако брзо говорити, као што чекало одскаче одкамена и звечи).

Чекање, п. дав Barten, exspectatio. Чекати, ам, v. impf. marten, exspecto. Чекиња, f. bie Borte, seta.

,

Чекић * т.1 Чекич, m. Г Чекме, f. pl. eine Wrt шоке, wie man sie in der Herzegowina trägt. Чекмеџе*, неша, п. bie фubабе, foralus.

} der Hammer, malleus.

Чекрк*, m. ber Safpel, rhombus. Чекрклија *, f. m. ј. преслица, деr Spinn. rocken (bei einem Spinnrad), coli ge

nus.

лицу па оре за ситну проју и п 4. (у приповијетки).

Челёнка, f. Shmudfeber von Gilber, als Soldaten - Auszeichnung für erschlagene Feindesköpfe, penna argentea. Челебија*, m.

*

Челик m. der Stahl, chalybs.
Челикли*, adj. indecl. vide челичан:
„Са мојијем челикли наџаком
Челица, f. dim. . чела.

Челичан, чна, но, täßlern, chalybeus.
Чело, п. 1) bie tirn, frous. 2) горње
чело, vide зачеље. 3) чело главе, ฐิน
Rupfe,
, zu Häupten, ad verticem.
eлonen, m. die Sonnenseite, pars apri-

ca collis aut montis. Челочићи, т. pl, cf, брадићи (само у оној загонетки).

Yebâд, f. (coll.) 1) die Frauenspersonen im Hause, feminae familias. 2) die Leus te im Hause, familia. Чељаде, дета, n. ein Frauenzimmer aus dem Hause, femina familias. Чељуска, f. bie Schraube bie ben Sline tentein fefthält, горња и доња. чebycm, f. der Kinnbacken, maxilla. Чембер m. ein Kopfschleyer der Tür. Finnen, velum feminarum Turcicarum, Чемер, т. грко као чемер. Чемеран, рна, но, bitter mie чемер, amarus ut чемер.

*

Чемерика, f. Urt PfHanje (bie Nießmur. helfeborum).

Чемерно, нога, п. bene in der Sergea gowina:

Een, uncus.

Чено, п. vide чесно. Чеп, m. ber

töpfel, embolus.

Чепање, дав иmetapfen, obambulatio, occulcatio.

Чепати, ам (и чепљем), v. impf. um. beritapfen, circumambulo,

Чепац, пца, m. eine Irt Frauгибе, vittae genus.

Чеперак, рка, m. bie fleine Spanne, spithama minor Ни од педао ни од чеперак, а два лућана покрило (т. jкозји реп).

Чепркање, п. дав Araßen (ber Senne), Чепркати, ам, v. impf. fragen (mic bie Senne im Sanče), disjicio arenam 6 fimum.

Чепрљање, n. vide чепркање. Чепрљаши, ам, vide чепркати. Черга,f, einßigeunerzelt,tentorium zingari. Чергаш, m. m. j. циганин, ber unter dem Zelte mohnt, Zingarus vagus. Черевиз, к. 2iet Peterfilie, petroselini genus,

Ff

Черег m.) Черек , m.

*

vide четврт.

Черупање, п. дав Rupfen, vulsio. Черулати, ам, v. impf, tupfen, vello. Чесма *, f. ber Springbrunn. cf. точак. Чесмица, f. dim. . чесма. Чесница, f. дав Beihnacht&brot. Чесницу треба да умијеси домаћин на Божић у јутру од шенична брашна као погачу. Обично је да метну у чесницу поједну пару, или какав други новац (сребрн или златан); па кад сједну ручати, онда изломе чесницу, и свакоме даду по један комадић: у чијем камодићу буде онај новац, онај кажу да ће били најсретнији оне године. Чесно, п. п. ј. бијелога лука, ein Stü Knoblauch, pars Allium Linn. Чесов, ва, во, (у Ерц.) son maš, yon welcher Materie, ex qua materia? Чест, f. bie Ehre, honor.

Чест (comp. чешки), ша, шо, bit,

densus.

Hecma, f. ein Dickicht, densi frutices. Честина, f. bie Dihte, densitas. Чесшим, пша, то, geehrt, ehcenceich, honoratus.

Честитање, п. дав Glüdünfфen, gratulatio.

Честитати, ам, v. impf. Glü mün= fchen, gratulor. Hecma, häufig, crebro.

Честобродица, f. ријека у Поречким планинама (meil er furtenreich ift). Честоскок, m. (in einer ne vote) ber oft fpringt, qui saepe salit. Чета, f. bіе Eruppe, copiae, cohors. Четверица, f. vide четворица. Четверо, vide четворо. Четвероношке, vide четвороношке. Четверострук, ка, ко, vide четворострук.

Четворица, f. Inzah son vier, quatuor. Четворка, f. cin Taß von vier Simern,

dolium capax quatuor amphorarum. Четворо, Лизahl von vier, quatuor. Четвороношке, auf vier üßen, quatuor pedibus.

Четворострук, ка, ко, vierfad, quadruplex.

Четвот, f. дав Biertheil, Biertel, quadraus, pars quarta. Четврти, ша, о, ber vierte, quartus. Четвртин, m. foviel al четвотак in folgender nefoote: Прела баба ноћу у очи четвртка па изишла на поље и у мраку нагазила и узјала на јуне; кад јуне скочи и понесе бабу на себи, онда она стане говорити: „Господине Четвртине! пусти мене, тебе ће бака све.

тити" (она је мислила, да је носи четвртак: што преде у очи њега). Четвртина, f. vide чепівом. Четеџија*, m. ber Sonbottiere (Truppen= führer); und jeder seiner ausgezeichneten Leute, dux cohortis; et vel miles ipse. Чешири, vier, quatuor. Чешка, f. bie Bürfte; auch der Befen von Borsten, scopae.

Четник, m. einer ой дег чета, turmarius, Четовање, п. das Umherführen von

Truppen, cohortis ductatio, das Umherziehen als Abenteurer.

Человати, шујем, v. impf. даš Нив ziehen in der Truppe oder mit Truppen auf Abenteuer. Четокаик *. m. Die bewaffnete Schajka,

navicula armata.

Четрдесет (четрдесет), vierzig, quadraginta.

Четрдесети (четрдесети), та, то, der vierzigste, quadragesimus. Четрдесница, f. 1) bie Zobtenmaleit, die 40 Tage nach dem Begräbniß von der Familie des Verstorbenen gegeben wird, convivium funebre die quadragesimo a sepultura, cf. даћа. 3) діе Commemoration für einen Verstorbenen durch 40 Tage, commemoratio pro defuncto per 40 dies.

Четръест (чешръест), vide четрде

сет.

Четръестеро (чешръестеро), vide четръесторо.

Четръести, ша, то, vide четрдесети. Четръесторо (четръесторо), зан bon 40, quadraginta.

Четрнаест, vieren, quatuordecim. Четрнаестеро, vide четрноесторо. Четрнаести, ша, то, деr vierzente, decimus quartus.

Четрнаесторо, Ænzähl von vieегзени. quatuordecim.

Чечица, f. dim. у. четка.
Чешагија, f. vide кашагија.
Чешаљ, шља, m. ber Kamm, pecten.
Чешање (чесање?), п. дав cauen,
Kraßen, fricatio.
Чешати (чесати?), шем, v. impf.
Eraßen, frico.

Чешља, f. Hrt Pflanze, fruticis genus.
Чешљање, п. дав Катmen, pexio, pe

ctinatio.

Чешљар, m. ber Каттmaфer, pectinarius (opifex.).\

Чешљарев, ва, во, дев Катттафе, Чешљаров, ва, во, pectinarii. Чешљарски, ка, ко, 1) Катттафег.,

pectinarii. 2) adv. wie ein Kammma, cher, more pectinarii. Чешљати, ам, v. impf. tämmen, pectoЧешљић, m. dim. у. чешал.

Чибугџија, m. vide чибукчија.

6уk*, m. 1) die Nöhre der Tabackpfeis fe, fistula. 2) eine kaiferliche Abgabe von den Schafen und Ziegen, scriptu. rae (vectigalis) genus. Чибуклук * m. der Beutel für die Ta= backpfeife am Sattel. чибукчиjа*, m. 1) der Tabackknabe (der die Tabackpfeife nachträgt u. f. w.), fistularius puer. 2) der Einnehmer der Abs gabe auf Herden, scripturarius. чnбуьишa, f. ein kleines Geschwür, pu

stula.

*

чnвиja, f. 1) der Nagel, clavus. 2) der Schraubnagel, trochlea.

Чивица, f. dim. у. чивија. Чивињак, т. сердао, што се врте рупе за чивије (код кола волујски), der Bohrer für die Nagellöcher, terebra minor, pro clavorum viis.

виm, m. der Indigo, indicum. чuвиmáр, m. der Indigkrämer, venditor indici,

чивишнâк, m. der Indigtypf, olla coquendo indico.

чивушана *, f. das Judenquartier, Juden. viertel, regio Judaeorum. Чивутарење, п. дав Sandeln wie ein Jude, vita judaica.

чнвушаришя, нм, v. impf. Judenhandel treiben, mercaturam judaicam exer

provoco.

чnko, m. (Epп.) hyp. von чича, Vetter, patruus.

кôв, m. eine Art Fisch, piscis genus. Чиков, ва, во, без чико, patrui. чnkoш, m. (y Baчkoj) der Tschikosch,

Aufseher der jungen ungezähmten Pfer de auf der nycmapa), equarii genus. Чилатаст, та, то, н. п. коњ, grau, Schimmel, albus equus.

uлám, m. der Schimmel, albus.` чимбâри, m. pl. (bei den Weberinnen die eisernen Stänglein, um die Leinwand anzuspannen), virgae ferreae ad extendendum linteum.

mбyp*, m. eine Eyerspeise, cibus ex ovis (etwa österr. geseßte Eyer). Hacлави се вода у шигању па се посоли; кад вода узаври, онда се на њу разбију јаја, те се читава (не мијешају се) скувају; па се онда вода исциједи и метне се мјесто ње скорупа те се јаја као мало зачине; ђекоји јошт утуку бијелога лука те и залуче.

nмкâне, n. das Ablösen des Fleisches von den Beinen, decerptio carnium ab ossibus.

Чимками, ам, v. impf. н. п. кувано
Meco, abpflücken, decerpo.
Чинење, n. vide чињење.

чни, f. pl. die Herereyen, incantatae res: нагазио на чини;