ticatus. Чистина, f. дав frene Selo, Biefe, campus liber (ab aedibus). Чистити, им, v. impf. 1) reinigen, purgo. 2) Fehren, purgo scopis. 3) топ, wischen, purgo peniculo perticato. Чисто, 1) rein, pure: говори чисто Српски. 2) gang und gar, ordentlich, plane : чисто ме уплаши; чисто ме превари. Чистота, f. 1) bie Reinheit, puritas. Чистоћа, f. 2) Reinlichfeit, munditia. Читав, ва, во, 1) gang, integer. 2) un. verlegt, integer. Читање, п. (у Сријему, у Бачк. и Бан. особито по варошима) vide чаће asse. зове Читлугџија*, m. ја не знам управо, или је читлугџија читлуксаибија, или је онај, који је под читлуком. Читлук, m. bie Wfterherrfhaft, feudum secundarium. Читлук се оно село, ђе има осим спаије још један господар, који узима девето. Даије су послије смрти АџиМустајпашине биле почитлучиле сву Србију на силу, и помешале субаше по селима, а може бити да су ђекоја села још од старине продала своју земљу и почитлучиласе сама. Али-паша је Видаић 1802. 1803 године читлучно Јадране на силу, пп. ј. апсио и и нагонио да му продаду своју земљу и да будуње. гов чуплук: , 1 била „И Србију сву раздијелише „На читлуке и на даилуке * Читлуксайбија m. der Besizer eines. Читлук, dominus feudi secundarii. Чиплуксаибија је десет пута гори од спаије: зашто спаија дође у годуни један пуш или двапут у село те покупи свој десетак и главницу, Чичак, чка, m. bie $lette, lappa. -- Чичкаши, ам, v. impf. bit пебеп eine ander stellen, statuo densum. Чишћење, п. 1) дав Heinigen, purgatio, 2) das Kehren, versio, 3) das Auswischen, expurgatio. Укакљање, п. дав Rißeln, titillatio. Чкакљаши, ам, v. impf. fißeln, titillo. Чкакљење, n. vide чкакљање. Чкакљив, ва, во, tißlim, titillabilis; чкакљива ока (н. п. жена, или ђе. војка), reißbar, you viel Zempera ment. Чкакљити, им, vide чкакљати Чкаљ, т. діе meiße Diftel, onopordon acanthium Lin. чkába, f. das Krebsloch, die Krebshöle, caverna cancri. Чкаљица, f. dim. у. чкаља. Чкаши, ам, vide чачкаши. Чкољка, f. vide шкољка. rasio. die Чкрњати, ам, v. impf. m. ј. коже, zu gärbende Haut schaben, scabo, Члан, m. ber 26fnitt (дев Beingarteus) die Abtheilung, segmentum (regio) vi Чобанин, m. ber Sirte, pastor, cf. пастир. Чобанинов, ва, во, без Sirten, pastoris. Чобаница (чобаница), f. bie girtin, pastrix (?) Чобанов, ва, во, без чобан, pastoris. Чобански, ка, ко, 1) Şirten, pastoricius, 2) adv. nah Hirtenart, more pastorum. Чобанчад, f. (coll.) bie jungen Sirten, pastoris pueri. Чобанче, чета stor juvenis. Чобања, f. дав Bafferfa, vasculum aquaticum, cf. џбан. , n. ber junge Sitt, ра Човек, т. 1) ber Dren, homo, 2) ber Mann, vir, maritus: мој човек; човек не може бити човек, докле га жена не крсти. Човество, п. дав Тенеntum, humani Чокешина, f. 1) ријека у Поцерини. 2) намастир-близу те ријеке. 3) село близу тога намастира. Чокешинац (нца), човек из Чокешине. Чокешинки, ка, ко, von Чокешина. Чоков, м, (у Сријему) vide окомак. Чом, т. п.]. дувана, ein Wädchen Taback, fasciculus: ,, - Чом дувана, лула окована Чопор, т. т.ј. свиња, eine Бебе Schweine, grex porcorum. Чорапа, f. vide чарапа (mit alen 216. leitungen). Чорба* (говоре и чорба), f. bie uppe, jus, jusculum. Од јевшина меса чорба за плот, Чорбаџија*, m. ber Brothert, do minus, cf. газда. Чорбаџијин, на, то, без Brotherrn, domini. Чорбаџијница, f. bie Brotfrau, domina. Чорбешина, f. vide чорбина. Чорбина, f. augm. . чорба, Чорбица, f. dim, у. чорба. Чорболок, m, ber Suppenfilürfer,parasitus. Док је чорбе, доста чорболока. Чорбурина, f. vide чорбина. Чот, m. ber (runbe) Dügel, collis (н. п. виноград у чому, или на чому). cf. бријег. Чошан, на, но, vide чоан. Чувен, на, но, weit be ant, famosus. Чувење, n. baš Sörenfagen, fama: по чувењу. Чуг, m. vide попик. Чудан, дна, но, чудан човек, 1) mun derlich, morosus. 2) außerordentlid), admirabilis. 3) adv. (чудuо) wunderlich, wunderbar, außerordentlich, mirum in modum. Чудество, n. vide чудо. Чудила, n. pl. Bunberðinge, mira, miracula: каква су то чудила? Чудитисе, имсе, v. r. impf. коме, или чему, ih mundern, miror. Чудна, f. Stauenname, nomen feminae. Чудноват, ша, що, munberlich, felto fam, singularis. Чудо, п. (pl. чуда и чудеса), п. Бав Шип der, miraculum.. Hymypa, f. die Tschutura, die hölzerne Чучавац, вца, т. п. ј. гра, који се Чучање, п. дав oden, то conquiniscere (conquectio?). Чучати, чим, v. impf. Goden, conqui. nisco. чучнути, нем, v. pf. niederhocken, conquinisco. Таба", 1) in ber Xebensart: цаба ти (џаба му) то, ш. ј. на част ши то, і ihente virő. 2) дати џабу. Код Турака је обичај да ђекоји кад Дође у кавану заповједи кавеџији ше да каву свима који се нађу у. кавани, па он сам плати; и то се каже дао (или платио) џабу. Кад који плаши џабу, онда кабеџија виче џаба! кад даје људма филџане с кавом; а ономе који је платио да најпослије, и рече му вала (а не џаба); gratis. Ұабаисати, апшем, v. pf. fchenčen, dono, vide поклонити, Tarapa, f. die Schule (in den Klöstern), das Schulzimmer, schola (von hax, der Student? оdеr уоп џакати ?). Так*, м. пршена врећа, òer Sad, saccus. Накање, п. дав Lärmen ber Rinder, stre- Чакаши, ам, v. impf. lârmen, strepo. nus, praecipue Albanorum. Чамбас *, m. Der Pferdetenner, peritus Yamaja, f. die Moschee, die Kirche der Чачић, m. dim, . пак. Yбaн, m. die Wanne, Kufe, cupa. Чебана *, f. діе Munition, Der Kriegss vorrath, copia bellica. Чебрак, m. (у Сријему и у Бачк.) vide Чебрање, n. vide прошење 1. Чевапиши, им, v. impf. werantworten, Невапљење, п. даš Berantworten, vide одговарање. Yeвep, m. Damascenerstahl, ferrum da. Yeлámoв, Bа, Bo, des Scharfrichters, carnificis. Yeлéбuja, m. der Ochsenhändler, negotiator boarius. Телебџијин, на, но, без Dofenhänð= Ченерал, m. Der General, imperator, summus belli dux, cf. ценерао. Ченералица, f. bie Generalin, uxor summi ducis. Ченералов, ва, во, без Generals, summi ducis. Ченераловица, f. і. q. џенералица. Ченералски, ка КО, 1) Generalssummorum ducum. 2) adv. General. mäßig, more ducum. Ченерао, рала, m. vide џенерал. Чибра*, f. ber Sak (von Branntmein, Wachs), die Trebern, faeces. Чигерица*, f. 1) црна, діе gebeк, је. cur. 2) бијела, діe Lunge, pulmo. Нигерњача, f. bie Sebermuct, farcimen hepaticum. Чида*, f. vide копље. Чилит*, m. Der Burfftab, baculus missilis. uef= Чилитање, п. дав piel mit bem stab, lusus baculi missilis. Чилишатисе, амсе, v. г. impf. ben Burftab werfen, ludo baculo missili. Чилит се узме по средини па се баци тако, да иде управо као стријела. Турци се обично џилитају с коња, т.ј. узме сваки по један цилит па узјашу на коње, па онда бацају један за другим и бијусе. А Беца се џилитају пјешице, и гледају које ће даље бацити. Чилишимичке, т.ј. бациши, pfeilar. tig, more sagittae. Уилишнушисе, немсе, v. r. pf. einmal Ден цилит erfen, mitto baculum. Чимрија*, f. ber Seishals, avarus, vide тодица. Чин* m. der Riese, gigas (fr. le géant). Чингафа *, Г. полеђина од лисичје коже (код Ћурчија), ber Rüfen ат Fuchsbalge, dorsum cutis vulpinae. Чинов, ва, во, дев Riefen, gigantis. Чиџа, f. tlingenbet Spielzeug (Sher ben) für Rinder, crepundia. Tóra, f. ein Bein von einem zerfressenen Dofen, Wferbe, os, nudum carnibus, equi aut bovis dilaniati. Ногов, m, vide џога. Чоњање, п. (verächtli$) дав Sigen unð Halb - schlafend - warten. оньаши, ам, v. impf, sigend und halb Шајчан, на, но, н. п. зубун, on ша јак - Хиф, е certo pauni genere. Шака, f. 1) біе offene Hand, palma. 2) die Handvoll, manus, manipulus : Aaj ми једну шаку брашна. Шакање, п. дав ađen mit ben Sänden (um Scherze), pugna palmaris. Шакатисе, амсе, v. r. impf. fi mit der flachen Hand packen, rixari palmıs. Шал *, m. ber Chaml, panni indici genus. Шала, f. ber Ghers, jocus. Из шале проја роди. Шалабазање, п. (по Сријему) vide врљање. Шалабазати, ам, vide врљаши. Шалваре*, f. pl. bie breiten Sofen bies fes Namens, caligarum genus. Шалваретине, f. pl. augm., шалваре. Шалварице, f. pl, dim. , шалваре. Шалинтра, f. ber Galniter, Salpeter, nitrum, sal nitrum.. Щалитисе, имсе, v. r. impf. fherjen, jocor. Шалитра (шалитра), f. vide шалинтра, Шалукатре, f. pl. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), bie Galoufien, (oferr. in Gatter), cancelli hispanici. scenus. , Шамија*, f. eine 2let Kopftuh der rauen, veli genus. Шамијца, f. dim. 9. шамија. Шантав, ва, во, (по Сријему, по Шапа, f. bie pfote, pes (canis, felis, vulpis etc.) Шапат, т. дав Belifpel, susurrus. Ша- gratio. Шароња, m. ber fhedige Dhe, bos vaно, без шароња, bovis rius. Шароњин, на, varii. Шарпељ, m. òіе H h felfhärре, біє man trägt, damit die Flinte nicht uns mittelbar die Kleidung berühre und beschädige, fasciae genus. Шаруља, f. bie fhedige Ruh, bos varia, Шаруљин, на, но, бес шаруља, bovis variae. Шарчев, ва, во, без ©heđen, equi varii. Шарчина, f. augm. . шарац. Шарчић, m. dim. 9. шарац. Шаш (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide да ако Шатор, m. vide чадор. шampa, f. der Stand, die Markthütte des Kaufmanns, tentorium mercavide шавран. Шафрањика, f. vide шаврањика. Шачица, f. dim. 9. шака. Шачурина, f. augm. . шака. Шані, щ. дав Xietgraš, сагеж. toris. Шафран, m.. |