Weidengebüsch, salictum. Врбов, ва, во, Weiden, z. B. Laub, salicis. Поуздатисе у кога, као у врбов клин. вријеме. Времениш, та, то, betagt, provectae aetatis. 1 Врењак, њка m. eine Art Hautkrank Врење, n. das Sieden, aestuatio. Врбовати, бујем, v. pf. u. impf. (y Cpu-- heit, genus morbi cutanei. јему, у Бачк. и у Бан.) werben (zum Kriegsdienste), perducere (ad militiam). Врбовалисе, бујемсе, v. г. pf. sich an: werben lassen, do me (ad militiam). Врбовина, f. Weidenholz, lignum sali gnum. Врбовка, f. Werbung, comparatio (delectus) militum. Врбопуц, m. die Zeit, da die Weide aus- Вовети, вим (Рес.)) vide врвљети. Врвљење, п. das Gedränge von hin- tium. Врвљети, вим, v. impf. (Ерц.) wohin chen, fonticulus. Вретенâp, m. der Spulmacher, fistularius. Вретенара, f. н. п. мјерица, котарица, der Korb, worin die voll ange= sponnenen Spulen gethan werden, sporta fusis plenis adservandis. Вретенарев, ва, во, des Spulmachres, Вретенаров, ва, во, (fistularii. Вретено, п. 1) die Spule, fistula netoria. 2) 2) врешен у кола воденично ra, die Achse am Mühlrade, axis. Вретенце цеma, n. dim. v. вретено. Bрепи, врим, v. impf, sieden, aestuo. 2) ври тамо нешто, es ist ein Getöse, Tumult, tumultuantur. Врећа, f. der Sack, saccus. Bpekетина, f. augm. v. вређа. Врећица, f. dim. v. Брећа Врећурина, f. vide врећетина. риповије Dalmatien: да неки ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њи 12 мора бити) на врзино коло (да доврше са свим и да се закуну? А ђе је то врзино коло? и шта је? Бог би га знао.), и онђе некакву особиту књигу чатећи нестане једнога између њи дванаест (однесу га ђаволи или виле), но они не могу познати кога је нестало. (Тај је био и на врзину колу говорисе за човека који је млого учио -). Сакови ђаци послије зовусе Грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпани (какав је издрпан) као грабанцијаш). Вријећи, вршем, v. impf. (Ерц.) Ges treide austreten (mit Pferde), tero fru mentum. Вриска, f. ein durchdringendes Geschrey Вришак, шка, ко, (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) 1) frisch, recens, cf. тазе, пријесан. 2) frisch, hurtig, celer. Вриштање, n. das durchdringende Schreyen, clamor vehemens. Вриштати, тим, v. impf. durchdringend schreyen, clamo acriter. Вриједан, дна, но, (Ерц.) würdig, dignus. Вриједити, им, v. impf. (Еρπ.) werth seyn, valeo: вриједи царева града. Вријеђање, (Ерц.) das Anstoßen, Aufreis gen der Wunde, divulsio, offensio. Вријеђати, ам, v. impf. (Ερπ.) aufrei= Hen (die Wunde), rumpo, offenda. Вријеђатисе, амсе, v. r. impf. (Ερπ.) seine Wunde aufreißen, divello ipse vulnus meum, offendens. Вријежа, f. (Еρπ.) 1) der Stängel (z. B. des Kürbisses, der Melone), surpus. 2) пасја вријежо! (Scheltwort gegen Kinder) convicium in pueros. Вријеме, времена, п. (Ерц.) 1) die Zeit, tempus, 2) Better, tempestas. Врка, f. das Knurren, z. B. der Kake, murmur. Вркнули, не, v. impf. wegschmettern, cum strepitu avolo. Врлез, m. die Verlesung (der Sole daten), recitatio nominum militum: отишли војници на врлез. Врлезовање, п. das Verlesen, recitatio, Врлезовати, зујем, v. impf. und pf. verlesen, recito nomen (ја сам ове светри ријечи слушао 1807 године ђе се говоре на Дрини у војсци Ваљевској; и сам сам ишао те врле. зовао војску). Врлет, f. die Steile, declivitas. Врлетан, тна, но, steil, praeceps. Врлина, f. vide доброта. Воло, vide веома. Врлоħa, f. vide врлина. Врлудање, п. das Gehen (und Thun) eines, der sich nicht wohl befindet, incessus hominis aut bestiae minus bene valentis. Врлудати, аm, v. impf. ich gehe (oder sehe aus), wie einer der sich nicht wohl befindet, incedo ut minus bene valens. Врљав, ва, во, am Auge beschädigt, laesus oculo. Врљање, п. das Schlendern, ambulatio. Врљати, ам, v. impf. schlendern, am. bulo. Врљика, f. die Stange zum Einzäunen, tignum (pertica) sepiendo horto. Врљити, им, v. pf. werfen, wegwers fen, jacio. cf. бацити, туриши. Врљичица, f. dim. v. врљика. Врљо, m. der an einem Auge beschädigt, saucius altero oculo. Вридање, п. 1) das grobe Spinnen, netio crassioris lini. 2) das Daherplau_dern, garritus. Вридати, ам, v. impf. 1) прести на велико вретено, grob spinnen, nere crassius linum. 2) daher, plaudern, nugas profero. Врндуљ, м. највише се говори у млож. броју вридуљи, и dim. врндуљићи (Самотвори точкови као воденично камење, или кола од макови точкова. На таковим точковима стоје обично Турски топови), eine Art Rades, aus einem Stücke, rotae genus. Врнути, нем, vide вратити. Врнутисе, немсе, vide вратитисе. Вричаница, f. einer der Riemen, die an der Opanke statt des Oberleders sind, lorum crepidae. Врнчање, п. 1) das Anmachen der Ober Riemen der Opanken, aptatio lororum superiorum crepidae. 2). das undeutliche Reden eines Mißvergnügten, mussitatio. Врати, ам, v. impf. 1) опанке, dіе Oberriemen anmacdien, lora superiora apto. 2) zornig reden, mussito. Врсаи, сна, но, vide врстан. Врсник, m. der mit mir gleichen Alters ist, aequalis. Врсница, f. die mit mir gleichen Alters ist, acqualis. Врсноћа, f. die Ordentlichkeit, Bravheit, frux (?). Вреша, f. Reihe, series. Вртлог, m. der Wasserwirbel, vortex. Вртоглав, ва, во, schwindlig, vertiginosus. Врпіоглавица, f. der Schwindel, vertigo. Врћење, п. 1) das Bohren, terebratio. 2) das Drehen, volutio. Вркети, вртим, v. imp. (Ерц.) boh: ren, terebro. Врћетисе, вртимсе, v. r. impf. (Ерц.) sich drehen, vertor. Врћи, вргнем, v. pf. thun (stellen, legen), pono. Врћи, вршем, (у Бачкој) vide вријећи. Врћисе, вргнемсе, v. г. pf, на кога, wem nacharten, nachgerathen, imitor. Дете се вргне и на ујца преко Дунава, акамо ли на слугу у кући, Врук (сотр. врући),ћа, ће, heiß, fervidus. Врућина, f. dіе Hiße, aestus. Врућица, f. hikiges Fieber, febris ardens. Врућичана, f. augm. v. врућица.. Врућуштина, f. vide врућичина. Врушка гора, f. vide фрушка Врушкиња, f. eine Art Kirschen, cerasi genus. Ври, cf. три врц. Грцање, п. 1) das schnelle Hin = und Herbewegen, micatio. 2) das Sprüßen, emicatio. Врцати, ца, v. impf. sprüßen, emico: „Црна крвца кроз кошуљу врца Врцатисе, аmce, v. r. impf. sich schnell hin und herbewegen (z. B. wenn ein Mann ein Frauenzimmer nachäffen will), mico? Врцкање, n, dim. v. врцање. Врцкатисе, амce, dim. v. врцатисе. Врчак, чка m. vide мачак. Врчање, п. das Kaurren, murmur. Врчаши, чим, v. impf, као мачка, или као празно вретено кад се обрhe, knurren, murmuro. Вршај, m. eine Schicht Garben, die auf einmal ausgetretten wird, stratum. Вршак, шка m. vide вршчић 1. Вршац, шца m. die Stadt Werschek (im Banat). Вршачки, ка, ко, Werscheker =, Вршење, п. das Austreten (des Getrei= des), trituratio. Вршидба, f. das Austreten, trituratio. Вршишисе, шисе, v. r. impf. in Er füllung gehen, perficior: вршисе воља Божја. Borona, f. die Fischreuße, nassa. Вузман, т. Mannsname, nomen viri. Вуило, т. Mannsname, nomen viri. Вуин, т. Mannsname, nomen viri. Вуица, m. Mannsname, nomen viri, Вуја, т. (Рес. и Срем.) vide Byjo. Bујадин, m. Mannsname, nomen viri. Вујак, т. Mannsname, nomen viri. Вујан, т. Mannsname, nomen viri. Вујана, f. Frauenname, nomen femi nae. Вујета, m. Mannsname, nomen viri. Вујо, т. (Срц.) 1) hyp. v. Вук 2) һур. у. Руица. Вујко, т. Маnnsname, nomen viri. Вујчета, m. Mannsname, nomen viri. Вујчин, ш. Mannsname, nomen viri. Вук, т. 1) der Wolf, lupus. 2) Manns name, nomen viri. Кад се каквој жени не даду ђеца, онда нађене ђетету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и мени овако име нађели). Вука, f. Fluß bey Вуковар. Вукадин, m. Mannsname, nomen viri. Вукајло, т. Mannsname, nomen viri. Вукаљ, m. Maunsname, nomen vari. Вукана, f. Frauenname, nomen femi hae. га (повампирисе). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њиову. Поштен се човек не може повампирити, већ ако да преко њега мртва прелети каква лица, или друго какво живинче пређе: зато свагда чувају мрца да преко њега што не пређе. Вукодлаци се обично појављују зими (од Божића тамо до Спасова дне). Како почну људи млого умирати по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а ђекоји почну казивати да су га ђе ноћу вуђели с покровом на рамену), и стану погађати ко се повампирио. Кашто узму врана ждријепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова, у којима се боје да није вукодлак: зашто кажу да такови ждријебац не ће, нити смије, прећи преко вукодлака. Ако се о ком увјере и догодисе да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глоговим кољем (зашто се он само глогова коца боји: зато говоре, кад га спомену у кући, „на пушу му броћ и глогово трње" зашто су и брошњаци покривени глого вим трњем -), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се мије распао, а они га избоду оним кољем, на га баце на ватру те изгори. Кажу да таковога вукодлака нађу у гробу а он се угојио, надуо и поцрвењео од љуцке крви („црвен као вампир"). Вукодлак долази кашто и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) те спава с њоме; и кажу да оно дијете не ма костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара житније и око чардака и кошева кукурузније. Вукоје, т. Mannsname, nomen viri. Вукоједина, f. der Wolfsbiß, admor. sus lupi; (приповиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином ђетету, кад се роди, изиђу некакве ране, које се зову вуПоједина. Вукоједина се кади измечетом и тим се лијечи. Вукола, т. Mannsname, nomen viri. Вукоман, m. Mannsname, nomen viri. Вукосав, т. Mannsname, nomen viri. Вукосава, f. Frauenname, nomen fe minae. Вукоща, т. Mannsname, nomen viri. Вукошићи, m. pl. cf. сјекутићи (само у оној загонетки). Вуксан, т. Mannsname, nomen viri. 2) вунени конци, der Wolzwirn, filum laneum duplicatum. Вунко, m. Mannsname, nomen viri. Вуруна* (вуруна), f. vide пећ. fornacalis. Вурунџија*, m. 2) der Ofenmacher, fornacarius. 2) der Becker, pistor. Вући, вучем, v. impf. ziehen, schlep= pen, traho. Вуцибашина, f. 1) der mit dem Stocke herumspaziert, otiosns cum baculo. 2) der offenbar Sträfliche, baculo dignus, quem sequitur baculus expectans illum qui verberet. Вуча, т. (см.) Mannsname, nomen „Шемлук чини Вуча ценерале Вучан, т. Mannsname, nomen viri. Вучен, т. Маnnsname, nomen viri. Вучење, п. дав Schleppen, Ziehen, traetio (?). viri: Вучета, т. Mannsname, nomen viri. Вучија*, f. ein aufrechtstehendes Faß, Wanne, cadi genus. Вучијца, f. dim. v. вучија. Вучина, f. 1) die Wolfshaut, pellis lupi. 2) augm. von вук. 3) Mannsname nomen viri. Вучитрн, т. варош у Косову код во- Гавра, т. Mannsname, nomen viri (Gabriel). Гавран, m. der Rabe, corvus. Гавранов, ва, во, des Raben, corvi. Гаврање, n. ein Hirtenspiel, ludi pastoralis genus. Гавратисе, аmce v. r. impf. (у Бачкој) eine Art Hirtenspiel, ludi genus. Гаврило, т. Gabriel, Gabriel. Гагрица, f. ein Wurm der ungegärbte Häute frißt, tineae genus. Гагричав, ва, во. н. п кожа, wurms stichig, von Würmern zerfressen, exesus a tineis. Гад, m. der Ekel, nausea. stidium. Гадити, им, v. impf. ekelhaft machen, abtadeln, fastidium creo alicui alicujus rei. Гадитисе, имсе, v. r. impf. Ekel haben, fastidio: ја се гадим на то, инд нешто ми се гади. Гадљање, п. das. Dudelsackpfeifen, musica utriculi. Гадљар, m. der Dudelsackpfeifer, utricularius, Гадљарев, ва, во,, des Dudelsakpfei Гадларов, ва, во, fers, utricularii. Гадљарски, ка, ко, 1) Dudelsakpfeis ferisch, utriculariorum. 2) adv. Dudelsakpfeiferisch, more utricularii. Гадљаши, амm, v. impf. den Dudelsak pielen, sonare utriculo. Гадље, f. pl.) der Dudelsak, utriculus Гадљи, f. pl.f musicus. Гадљив, ва, во, ekel», fastidiosus. Гађање, п. das Zielen, collineatio. Гађаши, ам, v. impf. (у Шумадији) zielen, collineo. Гађење, п. 1) das Anekeln, taedium, 2) das Verckeln, taedii creatio. Гажење, п. 1) das Waten, vadatio. 2) ✓ das Betreten, calcatio. Газ, m. vide брод 1. Газда, m. 1) vide домаћин. 2) ein reicher Mann, dives. cf. господар. Газдалук, т. das Vermögen (eines газда,) facultates. Газдарица, f. vide домаћица. Газдаричин, на, но, der Hausfrau gehörig, herae, matris familias. Газдашаг, т. vide газдалук, Газдин, на, но, дет газда gehörig, heri, patris familias. Газдински, ка, ко, 1) деп газде gehö gebos rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie ein газда, laute. Газета, f. eine kupferne Münze, wovon 3 auf einen Para gehen, numi genus. Газиблато, m. komische Benennung eines geringen Beamten, der sich wichtig macht (q. d. Watekoth). Газити, им, v. impf. 1) waten, vadare. 2) treten, calcare. Гаип учинишисе, verschwinden (wie ein Geist,) evanesco. Гај, m. der Hain, nemus. Tája, m. (Рес. и Срем.) vide Fajo. Гајдаш, m. vide гадљар. Гајде, f. pl. (Сријему и у Бачк.) vide Гајин, т. Mannsname, nomen viri. • Гајиши, им, v. impf. pflegen, curo. Fájo, m. (Ερπ.) hyp. у. Гаврило. Гајски, ка, ко, н. п. дрозак, Wald. Drossel, silvestris. Гајтан*, m. die Schnur, funiculus. Гајтанити, им, v. impf. н. п. аљину, Schnüre annähen (ans Kleid), clavum adsuere vesti. Гајмањење, n. das Beschnüren, adsutio clavi. Гака, f. das Gekrähe, cornicatio (?): споји гака врама. Гакање, п. das Geschrey der Krähe, clamor cornicis. Гакати, гачем, v. impf.krähen, (von Гакнути, нем, v. pf. der Krähe,) cornicor. |