Page images
PDF
EPUB

ашàρика, f. der Stengel des Kukuruz,

scapus zeae mais Linn. Шашаровина, f. vide кукурузовина. шашкин*, м. der Taugenichts, nebulo.' Шваба, т. (Рес. и Срем.) vide Швабо. швабида, f. die Schwäbin (Deutsche),

sueva, germana.

Швабичица, f. dim, . Швабица. Iвáбo, m. (Epy.) der Schwabe (etwas verächtlich für: Deutscher), suevus (per contemptum pro germano). Швапски, ка, ко, 1) fhwäbifch, suevicus. 2) adv. schwäbisch, suevice. IIIвапчâд, f. (coll.) junge Schwaben, suevi juvenes. Играла се рацка деца са швапчадма. Швапче, чепта, п. давтävlein, suevulus.

Шванчићи, m. pl vide швапчад. Швигар, т., дав tü ber peitfфе, баз schnaszt (knallt), scuticae appendix quae crepat,

Шврака, f. vide сврака (mit allen 216. leitungen).

Wapka, m. (Рec. и Срeм.) der Weich.. Iвphо, m. (Epy.) ling, homo

mollis.

[blocks in formation]

Illéвa, f. die Lerche, alauda.

Ieвap, m. 1) arundo arenaria Linn. 2) die Staude, der Strauch, frutex. IllеварÂк, m. das Gesträuch, fruticetum. Шеварић, m. dim. . шевар 2. Пéвин, на, HO, Lerchen, alaudae. Шеводање, п. 1) дав unfäte Sewegen, bald her, bald hin, motus inconstans. 2) die Unbeständigkeit, inconstantia. Шеврдаши, ам, v. impf. 1) unftät feyn, Шеврднути, нем, v. pf. sum іnсовstans, 2) fig. unbeständig seyn, sum in

constans.

Ieupbyra, f. eine Art kleinen Vogels, aviculae genus.

Шевшелија *, f. vide бресква.
Шегрт *, м. der Lehrjunge, tiro.
Шеер m. vide шер.

*

Illesдecem, fechzig, sexagiuta. cf. шecem. Шездесетеро, vide шездесеторо. Шездесети, та, то, ber fedipisite, sexagesimus.

Illeздèçêmopo, eine Anzahl von sechzig, sexaginta,

Шемлук, m. vide шенлук. Шемшета*, п. pl. eine 2let ©фийте vorn am Kleide (wie die Freykorps hat. ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. Шена, f. һур. у. шеница. шeниша, f. der Weizen, triticum. Шеничан, чна, но, н. п. љеб, Всі {en= = trititeus.

Ieничa, f. Urt Kraut, herbae genus. иlеничишме, n. Ucker, wo einmal Weis zen gestanden, ager olim tritico consitus. Шенлук *, m. vide весеље 1. Шепирење, п. даš tolgiren wie ein Pfau, superbitio ut pavonis, explicatio vestium.

Iепириmисе, v. r. impf. sich brüsten wie ein Pfau, superbio ut pavo, léпnua, f. vide heшnya. Illenρma, f. das Palliiren, remedium ad tempus: то је шепртља; ударио у шепртљу. Henрmbée, a. das Palliiren, remedia temporaria,

шeпρшлиmи, им, v. impf. palliiren, malis ad tempus mederi. Ileným, m. die Schlinge, laqueus: Cвeжи на шепут.

Шепушић, m. dim. 9. шепут. ep*, m. vide вapour. Шербе, бета*, n. vide медовина. Шереметовић, m. (ст.) Пјевасе како је Московска царица, госпа Јелисавка писала књигу :

„Петру зету Шереметовићу Ulepuni, m. die Borte, limbus. Шерпа, f. һур, . шерпиња. IIIepпâie, n. das Lauern, Herumgehen um etwas, ambitio rei. Шерпати, ам, v. impf. око шта, auf etwas lauern, um etwas herumgehen, ambio rem.

IIèρпиa, f. ein irdener Dreifuß, tri

pus

fictilis.

Шёрпињица, f. dim, v. шерпиња.
Шесет, vide шездесет,
Iecemepo, vide шecemopo.
Шесети, та, то, vide шездесети.
Шесеторо, vide шездесеторо,
Шеснаест, ефеýn, sedecim.
IIIècнаесmeрo, vide шеснаесmоро.
Шеснаести, та, то, ber fedzehnte,
decimus sextus.

Illèснаесmоро, Anzahl von sechzehn (fr.
une seizaiue) sedecim.
ecm, sechs, sex.

Wecmak, m. der Sechser, senarius (z. B. Pferd, Münze).

Шестакиња, f. н. п. кобила, (Stutte) von sechs Jahren, (equa) sex annorum, Illecmap, m. der Zirkel, circinus. Illecmapene, n. das Zirkeln, circinatio. Песшáρиши, им, v. impf. ¡irkeln, cir

cinare.

Шестерица, f. vide шесторица. Illecmepo, vidę mecmopo. Шести, та, то, ber fed fte, sextus. шléсшииа, f. 1) das Sechstel, sextans, pars sexta. 2) Anzahl von sechs, sex. Шестинца, f. cie es (im Sartenfpiel senarius.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

,,

, Ти си посејала

Шестопер калопер Шестоперни, на, но, (сп.) bon fed$$ пера :

„Буздоване шестоперни! Шесторица, f. Инза on ефв, зех. Hecmopo, Anzähl von sechs, sex. Шетање, п. дав pazieren, Manbeln, ambulatio.

Шешати, ам (и шећем), v. impf, wan= deln, ambulo.

Шетатисе, амсе (и шећемсе), v. г. impf. fpazieren, wanbeln, obambulo. Шетља петља, f. cf. цицибан (само у оној загонешки).

Шетња, f. ber Špaziergang, ambulatio: отишао у шетњу. IIléka, f. füsses Kind, mellita :

„Шећер шећо, да се не варамо lehep, m. der Zucker, saccharum. Шећерење, п. дав Budern, adspersio sacchari, conditio sacchari. Шећериши, им, v. impf. zudern, saccharo condio.

Шећерли*, indecl. gezuert, saccharo

conditus:

[blocks in formation]

Шибање, п. да Streihen mit Ruthen, caesio (virgis).

Шибаши, ам, v. impf, mit Ruthen frei= chen, virgis caedo.

Шибе! interj, jo jagt man bie jungen Hunde fort, vox pellendi catulos (zu ermadhfenen fagt man ош). Шибеник, m. Šibenito, Sebenicum. Шибљак, т. дав Ruthenge träuch, vir. gultum; cf. шиб.

Шивашка, f. шиваћа игла, біе Паб nadei, acus sutoria (ad suendum). Шиваћи, ћа, ће, н. п. игла, Пä, sutorius, ad suendum.

Шивета, ц. pl. Die vielen Böpfe ber Tür= finnen, caudulae capillorum apud feminas Turcicas.

[ocr errors]

IIIuja, f. der Hals (der Gänse, Krebsen), collum. Та по шији, та по врату; није по шији, већ по врату. Шијак, т. Ерцеговци зову Шијацима све Србље, који не говоре као они (н. п. лијепо, бијело, млијеко, кољено: него лепо, бело, Млеко, колено и т. д.); а Сријемци и Бачвани зову Шијацима Ерцеговце, Далматинце и Рвате. У Србији се кашто састану у вече Ерцеговци и Шијаци (као н. п. на комидби), па се читаву ноћ надговарају, т. j. Ерцеговци приповиједају о Шијацима штого, човек луђе и смјешније може измислити; а тако опет Шијаци о Ерцеговцима. Шијакиња, f. bie hijatin, femina e terra » шијаци. Шијачки, ка, ко, ) {$ijaif, то шија, ци. 2) adv. ijii, more шијаци. Шијење, п. дав ìäßen, sutura. Шик, m, vide клободан. Illika, f. das Zischen der Gans, sibilus anseris: стоји га шика.

Щикање, п. базе деr Sans, sibilatio.

Шикарење, п. баз еіфен бiт те. ren Tragen, anhelatio hajulantis. Шикариши, им, v. impf. Feichend fras gen, anhelus bajulo.

Шикати, шичем, v. impf. 3ifhen mie die Gans, sibilo ut anser. Шике! interj. fpricht man žu jungen Schweinen, um fie fortzuiagen, vox pellendi porcellos.

A

Шикља, f. eine let fpißiger Shіfea navigii genus. Iикbâьe, n. das Hervorrauschen, proruptio.

Шикљати, ам, v. impf. Gerborfprubeln, emico, prosilio! шикља крв из ране

вино из бурета. Шикљица, f. dim. у. шикља. Шиковашисе, кујесе, . г. impf,

[blocks in formation]

Шиљбочиши, им, v. impf. ftehen, sto, sum in statione.

фотафе ein junger віддет, aries

Шиљег, м.
juvenis.
Шиљегвица, f. ein junges Schaf, ovis
juvenis.

Шиљеж, f. (coll.) junge Schafe (beiber.
lei Geschlechts), oves juvenes.
Шиљеже, жета, n. ein jungeš Stüd
Schaf, oves juvenis.
Шиљер, vide шилер.

Шиљераст, та, то, vide шилераст.
Шиљчић, m. dim. 9. шиљак.
Шимшир, т. der Buchsbaum, buxus
semper virens Liun.
Шимширов, ва, во, дет Burbaum, bu-

xinus.

Шимшировина, f. Burbaumoly, lignum buxi.

dulae.

Iндрa, f. (coll.) die Schindeln, scimindel, scidula.

Шиндрика, f. bie Шиник, m. (у Ерц.) ein Betreibemaß, mensurae genus. Шинути, нем, v. pf. einen (Ruthen=) Streich, Peitschenhieb verseßen, caedo virga, flagello.

шипак, пка, m. 1) (österr. Hetschepet. fche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae caninae. 2) оћеш шипак! eine Feige! wird nichts daraus, non auferes. Шипар, т. (око Дунава доље од Поpeчa) der männliche Haufen, huso mas. Шипила, п. pl. на разбоју оне двије дашчице, што држе брдила за забодњачу.

Шипка, f. 1) біе Ruthe, virga. a) ein Stinge lein (sley), virga plumbi. 3) пушчана, der Ladestock, virga glandi plumbeae adigendae.

Шиподер (војвода), m. (ст.) ein poe. tifher Sigenname in einem fatycifhen Bebite, mit nfpielung auf шиб, q.d. der Strauch durchbrecher (auf der muthigen Flucht):

„Оно ј” главом Шиподер војвода, Оно ти је суђен Ђувегија Шипраг, м. (у Сријему) vide шиб, чее

[ocr errors]

ста.

Шипурина, f. ber Stängel ber Zraube, der Trauben beraubt, scapus uvae, Шипчалук, т. дав Behältniß für ben Ladestock an der Flinte, locus virgae sclopeti inserendae. Шипчица, f. dim . шипка. Шира, f. 1) ber

of, mustum. 2) ши

ром, gebrängt, catervatim. Ширење, п. дав Breitmahen, dilatatio. Ширина, f. bie Breite, latitudo. Ширит *, vide шерит.

Ширити, им, v. impf. 6reiten, dilato. Широк (com. шири), ка, ко, breit, Irus.

Широм, adv. cf. шира.

Шиши, шијем (part. pass. шивен), v. impf. nähen, suo.

Шићар, m. Gewinn, luerum, Beute, praeda, cf. добит:

„у бећара свакога шићара, „Понајвише буа и ушију. Шикариши, им, v. pf. erbeuten, lueror. Шићарџија*, m. ber gerne Beute maht, praedator:

Гледале га још три шићарџије Шица, f. eine Wrt Flinte (der Stußen), telum accuratius.

Шицар, m. ber Sharfiüße, jaculator. Шипарски, ка, ко, 1) фагіüßen, jaculatorius. 2) adv. wie ein Scharf schüße, more jaculatoris periti. Шиш * " m. vide ражањ.

шишâk, m. das erwachsene Füllen (dem man die Mähne stust), pulli equini genus.

Шишакиња, f. cine junge ermahfene
Stutte, equa juvenis.
Шишање, п. даš

detonsio.

tußen, 206fdheren,

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]

по

Школа, f. bіе Smule, schola. У Србији, у Босни и у Ерцеговинн, ни у 100 села нема свуда једне школе, него (који мисле бити) попови и калуђери уче по намастирима код Балуђера или по селима код пова. Код сваког намаспира има по неколико ђака, па који су мало мањи, они чувају љети козе, овце, јариће, јагањце, свиње; саде и плијеву лук; иду уз плуг; купе си. јено, шљиве и п. да већи иду с калуђерима по писанији; а зими, пошто донесу дрва (обично је да свако јутро и вече иду у дрва), и напоје ка Муђерске коње, а мањи почисте собе, скупе се у џагару те им какав калуђер, или ђакон, показује да уче чашиши; или сваки учи код свогдуовника. Млоти љети забораве, што зими науче: и тако ђекоји уче по 4, по 5 година, на још не знаду чатипи. Попови обично имају по једнога, или по два ђака, који такођер чувају стоку, раде све послове домаће и носе водицу по селима. Ако ли ђе у наији има (или постане) школа,, онда људи из околни села Боде ђецу мађистору и плате му на мјесец те и он учи. У школи ђеца морају сједили и учити од јутра до мрака (само што ошиду те ручају); а кад уче и чате, морају (сви у глас) тако викати (чалећи сваки своје), да се у шкои ништа не може разабрати. Како по намастирима и код попова, шако и по школама, ђеца почињу учити из рукописа (зашто нема буквара), н. п. учитељ напище ђешему што ће данас учити, кад оно научи, а он му напише друго и ш. д. Кад који ђак шако из ру

па

[ocr errors]

кописа, изучи бекавицу, онда узМе часловац, кад изучи и пречита неволика пуша часловац, онда узме псалшир; а који изучи и пречита неколика пута псалтир, онај је већ изучио сву књигу: онда може бити, ако оће, поп, калуђер, мађистор, прота, архимандрит, ако има доста новаца, и владика.

Прошавшије година, за владања Црнога Ђорђија, биле су постављене школе готово по свим варошима и градовима, а и по ђекојим селима. У Бијограду, осим мале двије школе (једна за варошку ђецу, а друга за Турску, која су се била искрстила), била је велика школа, какове Србљи никад до онда нигђе нијесу имали, нити је Данас ђе имају! Она је постала 1808ме године; у њој је први учитељ био покојни Иван ЈугоБић (или Јован Савић), послије њега Г. Миљко Радоњић, ЛазарВоиновић, Глища (не знам како се звао) и Симо Милушинов Симоновић. У велику су школу примали само момчад, која су већ знала чашиши и (помало) писати, па су онђе учили на Српскмо језику историју свију народа од постања свијета до Данас; земљеописаније цијелогсвијета, и штатистику свију држава; права (чини ми се Римска); нешто мало из физике; начин како се пишу писма (свакојака); рачун; Њемачки језик и нравоучителна преподаванија. За ме све науке била су три учитеља, и раздијељене су биле на три године.

А у Сријему, у Бачкој и у Бана. ту, има сад у сваком селу школа, и учитељима свуда плаћа општина; али се науке слабо разликују од оније у Србији: и овђе још уче ђеца чатиши из Славенскога часловца и из псалтира (које не разумију сви ни директори, а камо ли учитељи и ђаци); и то је и овђе још (готово) сва Српска књига. Истина да има поред псалтира још неколико тобоже школски књига, н. п. Кашихисис, Рачуница, Библическа исморија, Руководство к честности; али залуду кад на правоме Српском језику нема још ни Буквара!

Школица, f. dim. 9. школа.

Школски, ка, ко, 1) Shul, scholasticus. 2) adv. schulmäßig, scholastice. Шкољка, m. діє Тифеї, concha. Шкољчица, f. dim, у. шкољка. Шкопац, пца, m. vide ушкопљеник. Шкопити, им, vide штројши. Шкопљење, n, vide штројење. Шкргушање, п. дав 'nitihen, frendor. Шкргуташи, гућем, у. impf. m. ј- зу6иma, knirschen, frendo:

„Главом маще, зубима шкргуће. Шкргутнути, нем, v. pf. tnirfфen,

,,

frendo:

„Главом ману, зубима шкргушну; Шкрипа, f. 1) bab Anorren, crepitus. 2) das Sausen seidener Kleider, stridor: Стаде шкрипа свилени кавада Шкрипавац, вца, m. eine Urt eßbaten Baumschwams, fungi comestibilis genus. Шкривање, п. дав Anarren, stridor. Шкрипаши, ам (и шкрипљем), v. impf.

Enarren, strideo.

Шкрипити, им, vide шкрипати. Шкрипљење, n. vide шкрипање. Шкрилов дан, ва дне, m. О шкрипову дне, кад се бараци стригу, i, e. nie, ad calendas graecas. Шкуда, f. cin Scudo, nummus scutatus. Шљёз, т. (Ерц.) бијели, ber ibi,

althaea officinalis Linn. Шљезовина, f. (Ерц)

ibifhfraut, al.

thaea officinalis. Шљеме, мена, п. (Ерц.) ber Zram. baum auf den Dache, culmen tecti. Шљепачки, ка, ко, (Ерц.) 1) Blinder, coecorum. 2) adv. wie ein слијепац,

more coeci.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
[ocr errors]

das Schokaz werden, mutatio in ser bum latini ritus.

Шокчина, f. augm. v. Шокац. Шокчиши, им, v. impf. fum Shotas machen, facio esse serbum latini ritus. Шокчимисе, имсе, Y. r. impf. ein Schokaz werden, transeo in castra serborum latini ritus.

Шокчићи, m. pl. bie jungen Echoljen, juventus serbica latini ritus. Шопрон, т. Dedenburg, Sopronium. Шор, т. н. п. у Шапцу пријеки шор (тако се зове један сокак). Шорав, ва, во, vide оспичав. Шорање, п. даš Sortioßen, impulsio,

trusio.

Шорати, ам, v, impf. m. ј. капу но гом, forthoßen, trudo. cf. ћушкати. Шоркапа, f. vide ћушкапа. Ioua, f. die Soldatenflinte, flinta militis gregarii..

Шлага, f. (la spada) ber Degen, glaШпада, f. dius.

Шпањолац, лца, ш, (мени се чини, да

"

« PreviousContinue »