Page images
PDF
EPUB
[graphic]

an. (Ерц. )

Шашарика , f. Ber Ctengel bев Жuturuk, Шеничица, f. Drt Reaut, herbae genus. scapus zeae mais Linn.

TIeunyuume, n. Acker, wo einmal Weis Шашаровина , f. vіdе кукурузовина, zen gestanden, ager olim tritico consitus. Шашкин*, m. Per Caugeniti, nebulo.' Шенлук*, т. vіdе весеље 1. Шваба , m. (Рес. и Срем.) vide Швабо. Шепирење, п. дав tpisireit wie ein Швабица, f. eie Сфwäbin (Deutfфе), Pfau, superbitio ut pavonis , explicasueva, germana.

tio vestium. Швабичица, f. dim, p. Швабица. Шепіримінсе, т. г. impf. fib brüftеn II! Báão, m. (Epq.) der Schwabé (etwas wie ein Pfau, superbio ut payo,

verächtlich für: Deutscher), suepus (per Hérnija, f. vide kennya. contemptum pro germano).

Шепртља, f. Das Paliiren, remedium Швапски, ка; ко, ) фwähift, sue ad tempus : по је шепрпља; ударио

vicus. 2) adv. schwäbisch, suevice. у шепрпіљу. Шватчад, f. (ool.) junge ©фwaben, щепршљење, п. ав фaliiren, rеmе. suevi juvenes. Играла се рацка деца dia temporaria, са щвадчадма.

Шепршљини, им, т. impf. galiirеп, Шкапче, чепта, р. бав ефwählein, sue malis ad tempus mederi. yulus.

IIIeným, m. die Schlinge, laqueus: ceeШвачићи, m. pl vidе швапчад. 2 "жи на шепупі. Швигар, т. дав etüct Sеr peitfфе, бав Шепутић, m. dim, s. шепут. с fфnalist (Enаlt), scuticae appendix quae Шер m. vide варош. па crepat,

Шербе , бета*, п. vіdе медовина. Шврака , f. vіdе сврака (mit аlen 26. Шеремешовиfi, m. (сп.) Пјевасе како Іeitungen).

је Московска царица, госпа ЈелиШвpha, m. (Рес. и Срем.) See Beiф. савка писала књигу: ІШврћо , ар.

Sling, homo

„Петру зету Шеремешовићу mollis.

TIepum, m. die Borte , limbus. Шеббј, m. 1) жупти, сhеiranthus Cheri шерпа, f. hyp. 2. шерпиња.

Lini, 2) црвени; сhеiranthus appuus Шерпање, и. дав Raueen, Serumgehen Linn.

um etwas, ambitio rei. Illéba, f. die Lerche , alauda.

Шерпати, ам, у. impf, око щma, auf Illebap, m. 1) arıwdo arenaria Linn. 2) die etwas lauern, um etwas herumgehen, Staude, der Strauch, frutex,

ambio rem. Шеварик, m: pas Befträuh, fruticetup. Шерпиња , f. ein irsener Oreifup, triШеварић, m. dim. р. шевар 2. шёвин, на, но, gerфеnе, alaudae. Шерпитьица , f. dim, p. шерпитьа. Шеврдање, в. і) бав иntäte emegen, Шесеп, vidе шездесец. bald her, bald hin, motus inconstans. Hécemepo, vide meceniopo. 2) die Unbeständigkeit, inconstantia. ішёсепи, па, тато,

vide шездесети. Шеврдали, ам, v. impf.l) unität fерп, есепoрo, vidе шездесеторо. Шеврднути, нем, v. pf.j su incon- Шеснаест, feфehn, sedecim.

stans, 2) fig. unbeständig reyn, sum in- Illéchaecmepo, vide nuechaecmnopo. constans.

Шеснаеспи, пта, то, беr fеф зеђnte, Шеврљуға, f. eine 21st kleinen Зpg18, decimus sextus. aviculae genus.

Шеснаеспоро, 2ng аbl poin jефісби (fe. певнелија*, f. vіdе бресква.

une seizaiue) sedecim. Шегрлі*, m.. Ber gebrjunge, tiro. шестi, fеф 8, sex. Іeep *, m. vіdе шер.

IIIecmāk, m. der Sechfer, senarius (z. B. Шездесетi, fефsig, sexagiuta. cf. шесеп. Pferd, Münze). Шездесептерo, vidе шездесеторо. Шестакиња, f. н, п. кобила, (@tutte) цездесеті", па, мо, беr fефig tе, von sechs Jahren, (equa) sex annorum, sexagesimus.

Illecmập, m. der Zirkel, circinus. Шездесеторо, eine 2ngаh уоn feфзія, Шестарење, в. дав Зirteln, circinаtiо. sexaginta,

Шеспарипн, им, v. impf, sirteln, cirІшемлук, m. vіdе шенлук.

cinare. ишемшеша*, n. pl. eine Art Schnüre Mecmepura, f. vide necropuga.

vorn am Kleide (wie die Freykorps hat. Illecmepo, vide mecmopo. ten), funiculi adsuti (praetexti), vesti. Шеспи, па, піо, беr fефjte, sextus. Iёна , f. hyp. 9. шеница.

Шестина, f. D) бав ефstet, sexlans, Шеница, f. Der Beigen, triticum. pars sexta. 2) Anzahl von sechs, sex. IIёничан, чна,

H. IL beb, Wei: Hicranta, f. die Sechs (in Sartenspiel), gens, trititeus,

senarius,

[graphic]
[ocr errors]

но ,

[ocr errors]

свети шесіо.

Spazierg

Шестокрилӣ, ла, ло, јефgefägelt, Шибање, п. бав сtrсiфеn mit Ruthent, sex alis instructus :

caesio (virgis). крили Аранђеле! закрили ме кри. Шибати, ам , v. impf, mit Authen fttei. лом півојим.

chen, virgis caedo, Шесиоперац, рца, m. буздован од Шriбе! interj. jo jagt man bie jungen шести пера :

Hunde fort, vox pellendi catulos (ju „Ал' он скида златна шестоперца erwachsenen fagt man om). Шестогтер, pa, po, (см.) pon fефа Шибеник, m. Gibenito, sebenicum. nepa was man sebe:

Шибљак, m. Вав Яuthengejträиф, rir. „Ти си посејала

8ultum ; cf. шиб. „Шестопер калонер

Шивашка, f. шиваћа игла, бie Rä6. Шеспоперни , на, но, (сп.) вра fеф8 nadei, acus sutoria (ad suendum). пера :

Шивали, fa, tе, н. п. игла, ?ä6. , „Буздоване шестоперни !

sutorius, ad suendum. Шеспідрица, f. 24nabl'pon fефв , зех, III vibema, 1. pl. die vielen Zöpfe der Tür: Шеспоро, Дnsdbvon fеф®, sex. kinnen, caudulae capillorum apud feШешање , п. бав Сpasieren, Banbein, minas Turcicas. ambulatio.

IIIja, f. der Hals (der Gänse, Srebren), шетапи, ам (и шећем), v. impf, pan= соllеm. Та по шији, а по врапту; deli, ambulo.

није по шији, већ по врапу. Шетаписе, амсе (и шећемсе), т. г. Шијак, m. Ерцегови зову Шијацима impf. spazieren, wandeln, obambulo.

све Србље, који не говоре као они Шеліља петља, f. cf. цицибан (само у (н. п. лијепо, бијело, млијеоној загонепіки).

ко, кољено: него лепо, бело, IIIémiua, f. der Spaziergang, ambula млеко, колено и л. д.); а Сриtio: опишао у шетњу.

јемци и Бачвани зову Щијацима Ёр JIléka, f. füsses Kind, mellita :

цеговце, Далматинце и Pвате. у. „Шефер шећо, да се не варамо Србији се кашпо састану у вече Wekep, m. der Zuđer, saccharum. Ерцеговци и Шијаци (као н. п. на Wekepêibe, n. das Zuckern, adspersio комидби), па се читаву ноћ надsacchari, conditio sacchari.

говарају, м. ј. Ерцеговци припови. Шекерипти, им, v. impf. gudern , sac једају о Шијацима шпогођ човек charo condio.

хуђе и смјешније може измислипи; а Wekepan*, indecl. gezuckert, saccharo тако опет Шијаци о Ерцеговцима. conditus:

Шијакиња, f. Die &фijatin, feminа е „На шећерли каву и ракију.

terra то» шијаци. Шебернії, на, но, зиёеrfüв", dulcissi. Шијачки, кa, кo, ) фijatifф, ті» шија, mus : шећерни и медени мој!

ци. 2) adv. fфijatif) , mоrе ті» шијаци. шеќеров, ва, во, н. п. глава, беr Шијење, п. ба8 9taben, ѕutura. Huf Zucker, meta sacchari.

Шик, m, vidе клободаң. Шешана*, f. eine Art Slinte (äfterr. бес ціка, £. Тав gifфеn bеr ®ав, sibilus Stußen), teli genas.

anseris : споји га шика. шешарица, f.

щікање, р. Вав 3ifфеn per Ban8, siШешарка, f. } der Gallapfel, galla.

bilatio. Шешір, m. per put, pileus.

WIůkapêrbe, 1. das Reichen beim schwe. Шеширина , f. augm. . шешир.

ren Tragen, anhelatio bajulantis. Шешириб, dim. р. шешир.

Шікарии, им, 'v. impf. Peikent fras Шеширција, m. per putmaфer, pilea gen, anhelus bajulo. rius (opifex).

Шикати, шичем, v. impf. sifфеn wie Шеширијин, на, но, бев би тафеев, die Gans, sibilo ut anser. pilearii.

Urike! interj. spricht man ju jungen 11116, m. das Gefträuch, virgultum. Schweinen, um fie fortzuiagen, vox , JIlu6a, f. 1) die Spießruthen, poena vir pellendi porcellos. garum : мепнули га (ударили га) на LILukba, f. eine Art (pißiger Schiffe a шибу. 1) eine art Tanger #anone . (роп navigii genus. kleinerm Kaliber), eine Feldschlange, Wandaite, n. das Hervorrauschen, protormenti genus :

ruptio. „Док ми гледа Крњо на Земуна, Шикљапи, ам, v. impf. bеrроrfpruseIn, „А Маргепа на Врачар на поље, emico , prosilio! шикља крв из ране, Танка шиба на малу Вишњицу

вино из бурепа. ІШибало, m. Die Authе бев $rommel. шикљица, f. dim. р. шикља. fohlägers, virga tympani.

Шиковашисе, Бујесе, т. г. impf, fi

[ocr errors]

xinus.

1, iden, decet. cf, приликовани, ли- Шипурина, f. See efängel Ber grаube,

чити, доликовати, одликовати. der Erauben beraubt, scapus uvae, шілер, ш. (у Сријему) деr ефieler Шипчалук, m. Вав Bebaitnig für cen (Wein), vinum helvolum.

"Ladestuck an der Flinte, locus virgae scloшилерасп, mа, по, н. п. вино, fies peti inserendae. Terno, helvоlus.

Шипчица, f. dim v. шипка. II ino, n. die Ahle, subula.

Wuipa, f. 1) der Moft, mustum. 2) tuuШиљак, љка, m. cine bölkerne 26te, pom, gedrängt, catervatim. subula lignea.

Ширење, п. бав Зreitmaфen, dilаtаtiо. Шиљбок, m, Die Gфії тафе, miles in Ширина, f. Die Breite, latitudo. statione; statio.

Шарип*,

vide

шерипі. Шиљбочење , о. дав ефії щафе • fteben, Ширии, им, v. impf, breiten, dilato. statio,

щирок (сош. шири), кa, кo, breit, Шиљбочипи, им, v. impf. Сфії тафе Іe us. stehen,sto, sum in statione.

Широм, аdv. cf. шира. шаљег , m. eiin jungee Biler, aries шини, шијем (part pass. шивен), т. juvenis.

impf. nähen, suo. Weserbuia, f. ein junges Schaf, ovis Hakap, m. Geminn, luerum, Beute, juvenis.

praeda, cf. добит: Шиљеж , f. (coll.) junge Cafe (6eiber. „у бећара свакога шићара, lei Geschlechts), oves juvenes.

„Понајвише буа и ушију. Шиљеже, жела, п. ein junges Gtüd Шикариши, имі, v. pf. erieuten, lueror. Schaf, oves juvenis.

Ш иһарција*, m. Der gerne Seute mat, Шиљер, vide Шилер.

praedator : Шиљерасп , па , піо,

vide шилерасп. „Гледале га још три шикарије шіљчић, m. dim. p. Шиљак.

Шица, f. eine art Slinte (Der StuBen), шiмшир, m. Der Зифвраип, buxus telum accuratius. semper virens Liun.

Шицар, m. per ефarf füge, jaculator. шiмширов , ва , вo, Ser Burbaum, bu- Шипарски, кa, кo, ) ефarfiФйвеn »,

jaculatorius. 2) adv. 'wie ein Scharfs шлiмшировина, f. Burbambols, lіgnum chüße, more jaculatoris periti. buxi.

шиш , т. vіdе ражаю. Ilmapa, f. (coll.) die Schindeln, sci. Wuuak, m. das erwachsene Füden (dem dulae.

man die Mähne ftu$t), pulli equini шіндрика , f. Die ©фіnvеl, scidula.

genus. Шиній, m, (у Ерц.) ein Wetreibeтaр, Шишакиња, f. eine junge ermafene mensurae genus.

Stutte, equa juvenis. шинутии , нем, v. pf. einen (Ruthens) Шишање, й. Тав @tuken, 246fфеrеn, Streich, Peitschenhieb verseßen, caedo detousio. virga, flagello.

Шишали, ам, v. impf, абfфеrеn, tonШпак, пка , m. 1) (#fterr. Petfфереt. deo, cf, ciputr.

fe) Die pagebutte, fructus (bacca) rosae Шишатовац, вца, m. напастир у • caninae. 2) оfеш шипак ! eine Seige ! Фрушкој гори. Шишатовачки , ка wird nichts daraus, non auferes.

ко, pon Шишатовац. ШишатовтаШипар, m. (око Дунава доље од По нин, калуђер из Шишапiовца.

реча) Der mannlic aufen, huѕо mаѕ. Шишаче, чепіа, п. vіdе шише. Шипила, р. р. на развоју оне дви- Шише, шепа eine (Rosolio: ) је дашчице, што држе брдила за Flasche, ampullae genus. забрдіњачу.

шише, шета", р. ein junged Sülen, Шліпка, f. )бie Autbe, virga. 2) cin eting den man die Mähne geschoren, palli lein (Ble), virga рlumbi. 3) пушчана, equini. genus. der Ladeftod, virga glandi plumbeae adi- muka, f. die Gallapfel, gallae. gendae.

ЦІКакљaњe, n. vіdе чкакљање. Шиподер (војвода), m. (сп.) in poe: Шкакљати, ам, vidе чкакљани. tifфеr ѕigenname in einem fatyrifфеи Шкакљење, vide

чКакљење. Ведidyte, mit 2nfpielung auf щңб, 4. d. Шкакљив, ва, вo, vidе чкакљив. pex Ctrаифригф Брeфer (auf Шкакљиши, им, vidе чакљиши. der muthigen Flucht):

WIKamým, m. das Büfzen eines jungen „Оно ј главом Шиподер војвода, ипоев , gаnnіtus: споји га ішкамі уп. „Оно пи је суђен қувегија —

камтупање, п. бав Вäfen, gаnnіtіо. шипраг, т. (у Сријему) vidе шиб, че. Шкаму пали, мужем, т. іmрt. Dafaea . ста.

biffen, zannio.

х

[ocr errors]

cultelli genus.

тела.

по

Шкембе*, бета, п. vіdе бур а.

кописа, изучи бећавицу, онда узІІ кіљење, в. дав Зlingelt, to connivere, ме часловац, кад изучи и преconnixio.

чита неволика

пуша часловац, онШкіљини, им, v, impf. blingeIn, con да узме псалтир; а који изучи и niveo,

пречипа неколика пуппа псаллир, Шклопац, пца, m. Sеr еtіф (бев $tobв, онај је већ изучио сву књигу: der Wanze).. vestigia ictus cimicis, онда може биппи, ако оће, поп, pulicis.

калуђер, мађистор, проша, архиШылдца, f, бритва дрвени кора, eint мандриті, ако има доста новаца, Taschenmesseč mit hölzernen Schalen, и владика.

Прошавшије година, за владања Шкода, f. (у Сријему, у Бачк. и у Црнога Ђорђија, биле су поставБан.) беr "Gфадеп, dapinum. cf. љене школе готово по свим варо

шима и градовима, а и по ђекојим ІШкоднпии, им, т. inpf. fфадеn, no

селигла. ў Бијограду, осим мале ceo, cf. удзи.

двије школе (једна за варошку ђе. Шкођење, р, дав Сфадеп , detrimenti цу, а друга за Турску, која су се adlatio.

била искрспила), била је велика Школа, f. Die Сфule, schola. у Срби шкоха, какове Србљи никад до ји, , у Босни и у Ерцеговиңн, ни у онда нигђе нијесу имали, нити је 100 села нема свуда једне школе,

данас ће имају! Она је постала него (који мисле бипи) попови и ка

1848ме године; у њој је први училуђери уче по намастнрима код

mем био покојни Иван ЈугоБалуђера или по селима код

вић (или Јован Савић), послије нова, . Код сваког намаспира има

њега г. Миљко Радоњић, Лапо неколико ђака, па који су мало зар Воиновић, Глища (не знам мањи, они чувају љети козе, овце, како се звао) и Симо Милуп ијариће, јагањце, свиње; саде и

нов Симоновић. У велику су влијеву лук; нду уз плуг ; купе си. ушколу примали само момчад, која јено, шљиве н ш да већи иду с су већ знала чапити и (помало) пикалуђерима по писанији; а зими, сапии, па су онђе учили на Срп. подпо донесу дрва (обично је да Скм о језику испіорију свију свако јутро и вече иду у дрва), и народа од постања свијета до напоје как у

• уђерске којье, а мањи данас; земљеописаније цијепочнспе собе, скупе се унагару

логсвије па, и ш ит а л испику лите им какав калуђер, или ђакон, свију држава; права (чини мн показује да уче чапи и пи; или сва се Римска); нешто мало из физике; һи учи код свогдуовника. Мло начин како се пишу писма (свакоја. ун љети забораве, што зими нау: ка); рачун; Њемачки јези инраче: и пиако Бекоји уче по 4, по 5 во учи пелна преподаванигодина, на још не знаду чаити. ја. За ле све науке била су при Попови обично имају по једнога, учитеља, и раздијељене су биле на

по два ђака, који упакођер три године. чувају споку, раде све послове до. А у Сријему, у Бачкој и у Бана. маће и носе водицу по селима. Ако му, има саду сваком селу школа, лин ђе у наији има (или постане) и учитељима свуда плаћа општишкола, онда људи из околни села на ; али се науке слабо разликују воде ћецу мађиспору и плате од оније у Србији: и овђе још уче циу на мјесец пе и он учи. У шко ђеца чапипи из славенскога ли ћеца морају сједипи и учити

часловца и из псалмира (коод јупіра до мрака (само што о је не разумију сви ни директори,

ду, піе ручају); а кад учеи 'чате, а камо ли учитељи и ђаци); и по морају (сви у глас) тако викали је и овђе још (гопово) сва Срп(чатећи сваки своје), да се у шко

ска књига. Истина да има поред ли ништа не може разабралии. Ка Iісалтира још неколико побоже ко по намастирима и код попова,

школски књига, н. п. Қа по их исис, шано и по школама, ђеца почињу

Рачуница, Библическа исучили из рукописа (зашпо нема порија, Руководство к чебуквара), н. п. учитељ напище ђе. с пноси и; али залуду кад на прашелку што ће данас учили, воме Српском језику нема још нь кад оно научи, а он му напише друго Буквара! и ш. д. Кад који ђак шако из ру- Школица, f. dim. р. школа.

BAH

па

[ocr errors]

Школски, кa, кo, 1) ефut , scholasti- Шлука, f. Die ефnepfe, fісеdula. Hа.

cus. 2) adv. fchulmäßig, scholastice. шла љука прдавца, поbilе раr fraШкбљка, т. бie Rufфеl, concha. trum, dignum patella operculum. Шкољчица, f. dim, p. шкољка,

Шљунак, нка, т. (у Сријему ну Бачк.) Шкопац, пца, m. vіdе ушкопљеник. der gröbere (Straßen . ) Sand, areva.

Ікопип, им, vidе штројти. Шмікљан, m. per Dummitopf, slapi. ІШкопљење , n, vide шпіројење.

dus, stipes. Шкргупање, п. дав nitјфеn, frendor. шмрк, m. Die Oprise (@prike), Seuers Шкргумани, гућем, у. impf. п. јн зу sprüße, sipho incendiarius. 6ima, knieschen , frendo :

Шмркање, в. дав ефиргеп, аttrасtiо. Главом маше, зубима шкргуће.

ad nares. inргутнути, нем, v. pf. Euirfфеп, шмркапи, шмрчем, т. impf. "fфnus frendo :

ufen, attraho naribus. „Главом ману, зубима циргуну: Шмркнули, нем, у. pf. schnupfen, at-' Шкрипа, f. } pas &nеrrеn, cгерitus.

traho Daribus. 2) das Sausen seidener Kleider, stridor: 11:06'máme, n. das Hohlklingen, Dumpfo „Стаде шкрипа свилени кавада

hallen, sonitus cayus. Шкритавац, вца , m. eine Art ebaten Шоботапи, боћем, v. impf. Jumpf Baumschwams, fungi conrestibilis genus, ballen, wie eine unterminirte Mauer, Шкри тање, т. дав паrren, ѕtrіdог. resono cavum, Шкріпати, ам (и шкрипљем), v. impf. Шокадија, f. (coll.) sie Renge etotknarren, strideo.

zen, multitudo serborum latini ritus Шкрипити, им, vidе шкрипати.

(per convicium). Шкріпљење, п. vіdе шкріпање. шокац, кца, m. (oom ital. sciocco ?) Вес Шкрилов дан, ва днe, m, ошкрі

Schokaz, serbus latini ritus.O4 Bode My пову дне, кад се бараци стригу, (је, или споји), као щонцу поспі. i, e. nie , ad calendas graecas.

Како оцу,ако и шокцу(апраrtеriјФ). куда, f. ein ©сибо, пиmmus sentatus. Шокачкії , кa, кo, 1) Tфоезіїch, serbuШљез, т. (Ерц.) бијели, беr &ibifф, rum latini ritus. 2), adv. Iqofzuid, more althaea officinalis Linn.

те» шоки. Шљезовина, f. (Ерц ) @ibit)#rat, al. ЦІбница, f. eine &фоғsin, mulier serba: thaea officinalis.

latini ritus. шљеме, мена, п. (Ерц.) Jer Srama окичица, f. dim. у. шокица. baum auf den Dathe, culmen tecti.

ІШоко,

m. (bertrauliФ) і. q. Шокац. Шљепачкі, кa, кo, (Ерц.) 1) Зlіntеr, uloкчад, f. (coll ) vidе окчићн.

coecorum. 2) аdу. wіt ein слијепац, Шокче, чегпа, п. ein junger eфоғақ, more coeci.

serbus juvenis latini ritus. Шљепица, f. (Ерц.) Sie Bline, coeca.

Шокчење, п. бав ЭХафеn sum eфoвas, Шљепота, f. (Ерц.) Die Blinheit, coe das Schokajs werden, mutatio in sere citas,

bum latini ritus. Шљечовођа, m. (Ерц.) See 3linken= Шокчина, f. augm, Ф. Шокац. führer, dux coeci.

Шокчиши, им, v. impf. jum Cораз Шљива, f. ) беr рlаumenbaum, prunus. machen, facio esse serbum latini ritus. 2) die Pflaume, prunum.

шокчиписе, имісе , r. iinpf. eint ULUBK, m. der Pflaumengarten, prune Schokaz werden, transeo in castra sertum.

borúin latini ritus. Шљивић, m. ein kleiner pfaumenbaum, шокчићн, m. pl. pie jungen eфot;еп prunus parva.

juventus serbica latini ritus. Шљивица , f. dim. р. шљива.

Шопронь, т. десеnturg, Sopronium. Шывов, ва, вo, 3metfens , prunorum, пор, m. н. п. у Шапцу пријекин шор Шљивовац, вца,

der Stab von (тіако се зове један собак). Pflaumenholz, baculus pruneus. Пloрaв, ва, вo, vidе оспичав. Шљивовача, f. @to, nüttel on Pfau= Шорање, т. бав Sortfloften, impulsio, menbols, fustis pruncus.

trusio. Шљивовик, m. pflaurenwaffеr, aqua Шорапи, ам, v, impf. п. ј. канту но ; prunorum,

гом, fortitopert, trudo. cf. Кушками. Шљивовица, f. Der Traumenbranit. Шорката, f. vіdе hушкапа. wein, vinum ustum e pruuis.

Woua , f. die Soldatenflinte, slinta miШәйг, m. Norse unə gaub #ufammens

litis gregarii. faulend, folia humo mixta.

III giára, (la spada) der Degen, glaII doka, f. die Flitter, der Flitter, der Illrága, f. dius. Flinder, bractea aurichalci.

Шпањалар кца, m, (мени се чини, да

у.

[ocr errors]

2

« PreviousContinue »