Page images
PDF
EPUB

Ганути, нем, vide угануми. Гаовица, f. cine Art fleiner Şijde, pisciculus: не ма ни гаовице (кажу рибари кад не ма рибе). Гар, i. bie cußige Farbe (Gamus), cofor fuligineus.

Tapa, f. rupbraunes G af, ovis atra, fuliginosa.

Гарав, ва, во, rufig, fuliginosus, Гарда, f. заграда у Дунаву ђе се моруне ватају (од Пореча доље), ein Zaunwerk in der Donau zum Haus fen ange, sepimentum capiendo husoni Linn,

Таревина, f. (augm. ?) vide гар. Гарење, в. 𐐨as Kufigmaden, denigra

[blocks in formation]

Гамало, м. бес abellans, fabulator..
Гатање, n, vide врачање.
Гатар. m, vide врачар 1.
Гамара, f. vidе врачара.
Гамарев, ва, во, vide гамаров.
Гатарина, f. vide грачарина.
Гамаров, ва, во, vide врачаров.
Гáтати, ам, vide врачами.

[ocr errors]

Гама

ла баба да није мраза, па освануо снијег до гузице;

„Стара баба у брабоњке гама: „Жив” ми синци све су гола говна. Tâmкa, f. das Gegenstück einer Begébenheit over Jandlung, res respondens: то је његова гашка. Гашња, f. Grzählung, narratio. гamik, m. der Hosenriem, das Hofenband, fascia braccalis.

Take, f. pl. linnene lange Hosen, caligae linteae.

Гаћешине, f. pl. augm. v. ražе.
Гаћице, f. pl. dim. v. rake.
Такняк, m. vide гамњик.
Гаћурине, f. pl. vide гаћепине.
Гацко, п. Вegend in Der Serzegovina.
Гáча, m. Mannšname, nomen viri (von.
Гаврило).

Гашење, п, òas sörden, restinctie.

[blocks in formation]

Твожђарски, ка, ко, 1) eifenhändlerif, ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhänd ler, more ferrariorum. Гвожђе, п. даб Gifen, ferrum. Гвожђушина, f. augm. v. гвожђе. Твозден, m. Mannsname, nomen viri (ferreus).

Гвозден, на, но, cifern, ferreus.
Гвоздењак, m. 1) копао од гвожђа,
ciferner Reffel, crater ferreus. 2) гвоз-
ден буздован : узе кадија гвоз-
дењак, ме удари нашега Мују над.
прдењак cf. оклицнуши.
TA, (Pec,) vide he.
Где,

Гдегде, (Рес.) vide rђerђе.
Гдегод, (Рес.) vide ђегођ.
Гдекоји, којега, (Рес.) vide ђекоји.
Гдему драго (Рес.) vide ђе му драго
Гдешто, (Рес.) vide ђешто.
Гди, (Срем.) vide ђe.

Гдигди, (Срем.) vide rђerђе.
Ггигод, (Срем.) vide ђегођ.
Гдикоји, којега, (Срем.) vide ђекоји.
Гдиму драго, (Срем.) vide ђему драго.
Гдишпо, (Срем.) viđe ђешто.
The, (Ep.) vide he (mit allen Ablei-
Гђе,
tungen).

Therhe, (Epn.) hie und da, passim. Геак, м. ципор, ein gemeiner unge= bildeter Mensch, homo de plebe. Геачење, п. аз Mad) en gum reak appellatio aut simulatio rustici. Геачина, f. augm. v. геак.

[ocr errors]

Геáчити, им, v. impf. zum геак ма chen, facio rusticum.

Геачитисе, имсе, 7. г. impf. fid) zum геак madjen, simulo rusticum. Геачки, ка, ко, 1) bäurifd), plebejus. 2) adv. bäurisch, rustice.

Гем, m. ber Melitan, pelicanus : смрди

као гем.

[blocks in formation]

Гибаница, f. eine urt Ruden, placentae

genns.

Гибање, п. дав Semegen, Niegen, agitatio, motus.

Гибами, ам, (и гибљем) v. impf. bewes gen, schwenken, wiegen, agito. Тибатисе, амсе (и гибљемсе), v, r. impf. fich bewegen, moveor, agitor. Гизда, f. f ön gefleivetes uns gi müð. tes frauengimmer, femina eomta. Гиздав, ва, во, gef müdt, comtus. Гиздање, n. Das Samüđen, comtio. Гиздами, ам, v. impf, кишити кога, schmücken, como.

Гинути, нем, v. impf. 1) umčommen, intereo. 2) за ким, или за чим, (фмаф ten, desiderio enecor. Tu, interj. das Lockwort für Schweine, vox alliciendis suibus.

Гицање, п. да unrubige Hemegen bet Heine beim Sigen, Liegen sc. irrequies pedum. Гицашисе, амсе, v. т. impf. Die Beine umbermerfen beim liegen, Gigen, micare pedibus (?)

Гицкање, п. Das Bifrufen, vocatio

[blocks in formation]

Глабање, п. даs Hagen (verädtl.), rosio. Глабаши, ам, v. impf. nagen, rodo. Глава, f. 1) ber Kopf, caput; он главом, ее и. fein anorer, ipsis simus ille, 2) das Oberhaupt, caput. Главам, та, то, großtöpfig, Славетина, f. augm. 9. глава. Главиш, ма, мо, лијеп, н. п. човек, или жена, (у Србији, у Босни и у Ерцеговини, you perfonen) i ön, pulcher.

capito.

[blocks in formation]

uredo. 2) (dim. 9. главно) кашто је и главница лијепа вајдица, 'mand= mal ist's Gewinn, wenn auch nur das Kapital zurückgewonnen wird, interdum et sors (sine fenore recepta) lucrum est. Главничав, ва, во, н. п. шеница, brandig, robigine corruptus. Главно, нога, п. 𐐨аз кapital, sors. Главња, f. велико дрво што се ложи на ватру, cin grofer Ballen Breuns hol, lignum; auch ein großes Scheit: ,,Кратке главње, готови угарци; „Позна ђеца, готове сироme. Главњица, f. dim. v. главња. Главобоља, f. baô пoptiveh, dolor саpitis.

Главоња, m. Der Grofforf, capito.
Taвуpa, f.
Главурина, f.
Главуча, f.

vide главетина.

Главчина, f. Die Mlabe, modiolus rotae.
Глад, f. Der Hunger, fames. Једе као
да је из глади утекао.
Гладак (comp. глађú), шка, ко, glatt,

laevis.

,

[blocks in formation]

Глађење, п. да3 Blätten, laevigatio.
Гламоч, т.

„Под Гламочем под бијелим градом— Tлác, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nachriht, nuncius. 3) ber Kuf, faina. Глас до неба, а м**а по пепелу. Гласак, ска, m. 1) dim. yo11 глас. 2) као мала шупљика на гаћама,

на кошуљи, дurdlöderte Gtidarbeit, opus perrafotum (acu).

Гласање, п. 1) Das Detlauten, fama. 2) vide ћесмање.

Гласати, ам, v. impf. правити гласак,

vide hecмami.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Гледочики, m. pl. cf. брадики у оној загонетки).

thun,

(само

Тлежањ, жња, m. vide чланак.
Глемо, д. (Pec. u Срем.) vide гли-
jemo.
Тʌиб, м.
Der Roth, coenum.cf. блато,као.
Глибав, ва, во, Pothig, lutosus.
Глигорије, m, Gregor, Gregorius.
Гʌијемо, п. (Ерц.) vida дʌијето.
Тʌинно, m. ein langer, träger Men[a,
homo longus et piger.
Глиста, f. Der Špulmurm, Regen,
murm, lumbricus.
Глиша, m. (Рес. и Срем.) vide Глишо.
Глишо, м. (Ерц.) Һур. 9. Глигорије.
Глоба, f. Die Beloßrafe, mulcta.
Глобити, им, v. pf, um Belo firafen,
mulcto.

Глобљавање, n. a Grpreffen son
Geloftrafen, mulctatio,
Глобљаваши, ам, v. impf. кога, Gelb=
firafen erpreffen, muleto.
Тлог, m. bet Beißborn, crataegus

Linn.

[blocks in formation]

Глота, f. чељад, п. ј. жене и ђеца,
die Familie i. e. Weib und Kinder,
familia : ђе је твоја глота (питају
војници (на крајини кад се боје Ту-
Рака да и не поробе) један дру
rora,)?
Глоцкање, n. dim. v. глодање.
Глоцкапи, ам, dim. 9. глодами,
Глоцкаписе, амсе, v. r. impf. н. п.
коњи, fid (( ergent) beigen, vor
Pferden, morsicare se.

Тлошчић, m. dim. v. глог.
Глув (сотр. глувљи), ва, во, taub,

surdus.

[blocks in formation]

глувока, 1; } bic Daubbeit, surditas. Глунуши, нем, v. impf. taub wetben, surdesco.

Гљива, f. Der Gamamm, fungus. Гљиветина, f. augm. 9. гљива. Гљивица, f. dim. y глива. Гљивурина, f. vide гљивешина. Гмиза, f. највише се говори у млож, броју гмизе, и значи" мале инhyвe, die Glasperlen, margaritae vi

treae.

Гмизање, n. vide гамизање. Гмизаши, мижем, Гмизиши, им,

vide гамизати.

Гнежђење, n. (Рес.) vide гнијежђење. Гнездигли, им, (Рес.) vide гнијездити. Гнездимисе, имсе, (Рес.) vide гнијез диписе.

Гнездо, n. (Pee.) vide гнијездо. Гнијежђење, п. (Ерц.) баб giiften, nidificatio.

Гнијездими, им, v. impf. (Ерц.) н. п. кокош, бес Беnne ein geft мафеn, nidum facio, impono nido. Гнијездимисе, пмсе, v. г. impf. (Ерц.) nisten, nidulor.

Гнијездо, п. (Ерц.) аз 9eft, nidus.
Tнoj, m. 1) der Eiter, pus. 2) der Düne
ger, Mist, fimus, stercus.
Гнојав, ва, во, citerig, ulcerosus.
Гнојаница, f. Die Puftel, pustula.
Гнојење, а. 1) Daô Citern, parulenta-
tio. 2). Das Düngen, stercoratio.
Гнојити, им, v. impf. н. п. њиву,
Düngen, stercoro.

Гноји писе, jисе v. г. impf, н, п, рана,
citern, in pus abeo,
D

[blocks in formation]

dus.

Тњецав, ва, во, 1 н. п. љеб, tal= Тњецован, вна, но, - fig (vom Brot) flebrig, male pinsitus (pistus). Тњечење, п. 𐐨a8 Aneten, subactio. Тњечими, им, v. impf. Eneten, depso, subigo.

Тњида, f. bie Stiffe, lens (gen. lendis). Тњидица, f. dim. v. гњида.

Тњиздо, п. (у Сријему) vide гнијездо.
Гњила, f. Die Köpfererve, terra figlina,
creta figlina. cf. Гончара.
Тњилими, им, v. impf. 1) faulen, pu-
tresco. 2) weich werden (vom Obst),
mitesco.

Тњио, гњила, ло, 1) faul, putridus.
2) mild (von Obst), mitis.
Го (гоо), гола, ло, пact, nudus.
Гобела, f. (cm.) in Der une vote von
Galomon: једна гобела у као, дру.

га из кала

Тованце, цема, n. dim. 9. говно. Говеда, f. (coll.) Das Rinovich, armen

ta,

boves.

Говедар, m. Der Kinderhirte, bubulcus. Говедарев, ва, во, vide говедаров. Говедарина. f. bab Hinggelo (Die Bes zablung ves Kinderhirten) merces bubulci.

Говедаров, ва, во, деб Minverhirten,

bubulci.

[ocr errors]

Говедарски, ка, ко, 1) ber Kinбесbitten, bubulcorum. 2) ady. auf kins Derhirten Art, bubulcorum more. Говећи, ђа, ђе, vom Kinde, bubulas. Говеђина, f. дав Ninfleif, caro bu

bula.

[ocr errors]

Товечаца, f. (coll.) dim. 9. говеда има двоје, троје говечаце. Товече, чема, n. ein Mini (im weites ften Ginne), bos, vacca, vitulus. Говнање, п. даô läftige unb unberech. tigte Einreden, contradictio molesta et iniqua.

Говнара, f. vide говноваљ. Говнаши, ам, v. impf. [äftig und ohne Grund widersprechen, objurgare inique et moleste: иди не говнај му (отац рече сину, н. п. кад син виче защо на очину уредбу).

Говнен, на, но, bređig, merdosus. Говними, им, v. impf. ftäntern, rixam

movere.

Товнитисе, имсе, v. r. impf. fit bes

schmugen, merda inquinari.

Товно, n. 𐐨er Dred, stercus. Какви су му зуби, начинио би од смрзла говна кушао. Низ брдо се и говно ваља (кад који трчи, или скаче, низ брдо). Без говна не ма ни (Dungen ift nöthig). Cpeoce с говном у мосуру!

[ocr errors]

Говновал, m. Der Gtintfäfer, scarabaeus stercorarius Linu.

Говновић, m. ein Tomifder Name (voI говно, q.d. Stercutus): јест он неки говновић, јест !

Говноноша, m. Det Dre träger, qui portat stercus: водоноша говноноша, in der Anekdote vom gefoppter Wasser=` träger.

Говњак, m. ein tomilder Name ftatt бураг: смо говњака масла (у приповијетки).

Говор, m. Die кеде, Gprade, sermo: познајем га по говору; чујесе некакав говор. Говорење, п. даб кебеп, loquela, sermo. Говориши, им, V. impf. sprechen, lo

quor.

Говоркање, n. dim. v. говорење.
Говорками, ам, dim. v. говорити.
Говорљив, ва, во, 𐐨ес gerne" fprint,'
loquax.

Tora, m. der Maurer, faber murarius
(meift fitno's Bingaren).
Гогин, на, но, без гога, fabri murarii.
Год, m. велики празник (у Србији),
Der Gefttag, dies festus.
Год, (Peс. и Срем.) vide гођ.
Годеч, м. Жаnnôname, nomen viri.
Година, f. as Salt, annus. Дуга ноћ,
или дан, (као) царева година.
Годиница, f. dim. v. година.
Годишњак, т.

н. п. назимац,

ein

Jahr alt (vom Bieh), annotinus. Годишњи, ња, ње, îährlid. annuus. Годишњица, f. а Eovtenmal (ein

Jahr nach dem Tode), convivium fui nebre post annum elapsum, cf. даћа. Годомиљ, m, поље ниже Смедерева (између Мораве и Језаве). Годомир, m. Mann name, nomen viri Tot, (Ерц.) (als unhängefnlbe) immer; irgeno cunque, ali-, шмогођ, којигођ, чијгоћ, кадгођ, Бегођ. Гојење, п. Даô Mäften, sagınatio. Гозба, f. част, Die Gaftever), convi

vium.

.

Гозбовање, n. Das Gaftiren, convivatio. Гозбовами, бујем, v. impf. beg cinet Gasterey seyn, convivor:

[blocks in formation]

Големан, мна, но, fall, (ohne Häus me,) calvus

Голеш (планина), m. (cm:) ,,Живо пређи у Голеш планинуТоли син, m. голая, m. j. војник који сам од своје воље за плаmy иде на војску и бијесе. (Па ter Sohn) Name jener Krieger, die, da sie ohne sjaus uno hof itino, nidt verbunven wären mit ins Feld zu ziehen, es aber

son freven Studen um Golt unt Kleibung thun, miles ultroneus. Ову је ријеч Ћурција арамбаша 1804 20дине донија с Врачара на Дрину; а он може бити да је примио од не кога Турчина из Градишта, који је тада био са Србима, и назван голим сином Зато, што је уза сваку ријеч говорио: голи сине! Голи су синови само на Дрини били, а од Бијограда доље звали су бећарима такове војнике. Њиов је славни капетан био Зеко, који је славно погинуо на Равњу (1813). Голијевно благо, n. (cm.) fo siel als големо, groß, ingens:

[ocr errors]

И проносе голијевно благоГалијен, f. (Ерц.) Das Edienbein,

tibia.

,

Толик, м. голо, бег Па tе, nudus: удри пиће на голиће. Толишав, ва, во, vidę го. Толобрад, да, до, Lunbärtig, imГолобрадасм, mа, mo, berbis. Головрат, mа, mo, mit blogеm Sals, collo nudo.

Тологлав, ва, во, mit cntblöften Saupte, capite uudo.

тологуз, 3а, 30, nadt am Sintern, ano nudo:,,Гологуза сијевала, голо масло слијевала, а Радичу троп" (некаква узјала гола на вратило, па врачала да јој се вата дебео скоруп).

Голокур, ра, po, ohne Sofen, nuda

mentula.

Голомразица, f. Бријеме кад је мраз, а не ма кище ни снијега, деr Sroft, gelu,

Toлomniba, f. die Nacktheit, Mangel an Kleidung, nuditas.

Toлomp6, 6a, 60, mit entblößten Bauch, ventre nudato; daher Toлompб, nom. propr.

„Њега зову Гоʌотрбе Иво Голуб, m. Die Zaube, columba. Голубак, нка, m. hyp. v. голуб. Голубасш, ша, mo, taubenfarbig

colore palumbis, columbinus. Голубац, пца м. 1) у Пожаревачкој наији један стари град на Дунаву (Србљи приповиједају да га је зидала Ђурђева Јерина ради голубова као голубињак→) 2) село код тога града. Од Голупца се већ доље почињу планине поред Дунава и из Српске стране.

Толубињак, m. Der Zaubenfalag, co

lumbarium.

Голубињи, ња, ње, хaubens, columba

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »