Танути, нем, vide уганути. iie, pisciculus : не ма ни гаовице (кажу рибари кад не ма рибе). Тар, 1. bie rußige Jarbe (©hmug), соfor fuligineus. Tápa, f. rugbraunes Schaf, ovis atra, fuliginosa. Тарав, ва, во, rußig, fuliginosus, Тарда, f. заграда у Дунаву ђе се Моруне ватају (од Пореча доље), ein Zaunwerk in der Donau zum Haus fen ange, sepimentum capiendo husoni Linn. Гаревина, f. (augm. ?) vide гар. Гарење, и. дав Кирідтафен, denigra tio. Гаровљев, ва, во, без tußfarbenen Hundes, canis fuliginosi. Гасити, им, v. impf. löfen, restinguo. Гаситисе, имсе, v. r. impf. aublofen, extinguor: гасисе свијећа, ватра. Tâm, m. vide ja3. Гаталица, f. m. ј. књига, у којој су којекакве приповијешке, или гаmHe, ein Unterhaltungsbuch, liber venustior als Gegensah von KirchenБиф). Támano, m. der Fabelhans, fabulator.. „Стара баба у брабоњке гата : "Жив ми синци све су гола говна. Tâmка, f. das Begenstück einer Bege= benheit oder Hanblung, res respondens: то је његова гашка. Гашња, f. rzählung, narratio. Tambiк, m. der Hosenriem, das Hofenband, fascia braccalis. Take, f. pl. linnene lange Hosen, caligae linteae. Гаћешине, f. pl. augm. . rађе. Гацко, п. Веgend in der Serzegovina. Гашење, п. раš göfchen, restinctio. Гвожђа, п. pl. 1) bie Şale, laquei. 2) гвожђа пушчана, т.ј. табанџе. Гвожђар, т. der Eisenhändler, mercator ferrarius, Гвожђарница, f. ber ifenlaben, taberna ferraria. I'вожhâрскй, ка, ко, 1) еeisenhändlerisch, ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhändler, more ferrariorum. Гвожђе, п. дав Sifen, ferrum. Гвожђушина, f. augm. . гвожђе. Tвозден, m. Mannsname, nomen viri (ferreus). Гвозден, на, но, difern, ferreus. Гвоздењак, m. 1) копао од гвожђа, eiferner Reffel, crater ferreus. 2) гвозден буздован: узе кадија гвоздењак, те удари нашега Мују над прдењак cf. оклицнути. Где, (Рес,) vide ђе. Гдегде, (Рес.) vide rђere. Где који, којега, (Рес.) vide ђекоји. Гдигди, (Срем.) vide гђегђе. Therhe, (Epu.) hie und da, passim. Геак, т. ципор, ein детеіner unge= bildeter Mensch, homo de plebe. Геачење, п. дав Тафеn zum геак appellatio aut simulatio rustici. Геачина, f. augm. 9. геак. Теачити, им, v. impf. zum геак та chen, facio rusticum. Геачитисе, имсе, . r. impf. 1 геак madjen, simulo rusticum. Геачки, ка, ко, 1) bäucif, plebejus. 2) adv. bäurisch, rustice. Гем, m. ber Delitan, pelicanus: смрди као гем. Генерал, m. vide ценераo mit allen Ableitungen. Гергетег, т, намастир у Фрушкој гори. Гергележанин, калуђер изГергетега. Гергепешки, ка, ко, усп Гергетег. Герзелез, т. брдо у Будиму. Србљи приповиједају да је некакав Турчин из Босне, Герзелез Алија (који се пјева и у пјесмама), скочио на коњу с тога брда у Дунаво, за царево здравље кад су Турци освојили Будим. Гибак, пка, ко, "imlant, biegfamm, flе xilis. Глабање, п. даš Ragen (veråd.), rosio. Глабаши, ам, v. impf. nagen, rodo. Глава, f. 1) дек Kopf, caput; он глаБом, er u. Fein anbrer, ipsis simus ille, 2) das Oberhaupt, caput. Главапі, та, mo, großtöpfig, capito. лаветина, f. augm. 9. глава. Главиш, та, то, лијеп, н. п. човек, или жена, (у Србији, у Босни и у Ерцеговини, вou perfonem) (фон, pulcher. Tлaвûk, m. die Eichel, mentulae caput. Главица, f. 1) dim. 9. глава. 2) haupt des Kohls, Lauchs u. dgl. caput brassicae, porri. 3) ein Sügel, cumulus : „На Главици више Бијељине Главице, f. pl. vide главичине. Главичање, n. baš Behaupten (дев Kohls), capitatio brassicae. Тлавичашисе, часе, v. r. impf. н. п. купус, fi häupten, capitari (de brassica). Главичине, f. pl. bie Sanfförner, grana cannabina. Главичица, f. dim. yon главица. uredo. 2) (dim.у. главно) кашто је и главница лијепа вајдица, 'mаn= mal ist's Gewinn, wenn auch nur das Kapital zurückgewonnen wird, interdum et sors (sine fenore recepta) lucrum est. Главничав, ва, во, н. п. шеница, brandig, robigine corruptus. Главно, нога, п. дав Kapital, sors. Главња, f. велико дрво што се ложи на ватру, сіn großer Balten Brenns hol, lignum; auch ein großes Scheit: „Кратке главње, готови угарци; „Позна ђеца, готове сироте. Главњица, f. dim. v. главња. Главобоља, f. дав Kopfweh, dolor capitis. Главоња, m. ber Großfopf, capito. } Главчина, f. bie čabe, modiolus rotae. Глад, f. Der Sunger, fames. Једе као да је из глади утекао. Гладак (comp. глађи), шка, ко,glatt, laevis. Гладан, дна, но, jungrig, famelicus. Гладилица, f. брус, што се оштри коса, или бритва бријаћа, Der bleif= stein, cos politoria. Гладиши, им, v. impf. ftreiheln, mulceo. Гладишисе, имсе, v. r. impf. ftd) giät= ten und pußen, como me. Гладнетн, ним, (Рес.) vide гладњети. Гладниши, им, (Срем.) vide гладњенти. Гладњети, ним, v. impf. (Ерц.) gern, esurio. Гладовање, п. дав Hungern, esuritio. Гладоваши, дујем, v. impf. bungeen, esurio. Глађење, n. baš Glätten, laevigatio. „Под Гламочем под бијелим градомTлác, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nach right, nuncius. 3) der Ruf, faina. Глас до неба, а м**а по пепелу. Гласак, ска, m. 1) dim. you глас. 2) као мала шупљика на гаћама, или на кошуљи, дur löhere ti@arbeit, opus perrafotum (acu). Гласање, п. 1) baš Berlauten, fama. 2) vide ћесмање. Гласати, ам, v. impf. правити гласак, vide ћесмати. Гласащисе, амсе, v. r. impf. berlau= ten, inaudior. Главни, на, но, н. п. новци, дав Гласинац, нца m. беne füðlidh born Kapital, sors. Главница, f. (у Србији) Бестfdhaftliche Sopffteuer you verheurateten perfonen, census capitum maritorum domino solvendus. Главница, f. 1) ber Brant im 23eisen, Zwornik: „Кад изиђе на Гласинац равни Гласиши, им, v. impf. melben, fagen, nuncio. Гласитисе, имсе, у.г. impf. "verlauten, juaudior. Гласнік, m, ber bie Rahricht bringt, Bote, nuncius: „Чупић ради да гласник не оде Гласовито, hellaut, clara voce: ,,Па подвикну танко гласовито Гласоноша, m. ber die Machricht trägte Courier, nuncius. Тлаши, ам, vide гледати. Глацнутисе, немсе, у. г. pf. ein glat» tes Aussehen bekommen, restauror. Глачина, f. bie Blätte, laevitas. Tae, interj. fich! en, Гледање, п. дав haven, spectatio. Тледаши, ам (и гледим), v, impf, schauen, specto, Гледеће, ћега, п. vide зјеница. Гледнути, нем, v. pf. einen aspicio. lid thun Гледочићи, m. pl. cf. брадићи (само Глиб, m. ber Roth, coenum.cf. блато, као. . Глобљавање, п. баб Srpreffen son Linn. Глота, f. чељад, т.ј. жене и ђеца, die Familie i. e. Weib und Kinder, familia: ђе је твоја глота (питају војници (на крајини кад се боје Турака да и не поробе) један дру гога,)? Глоцкање, п. dim. 9. глодање. Глоцкапи, ам, dim. 9. глодати, Глоцкатисе, амсе, v. r. impf. н. п. коњи, п (scherzend) beißen, von Pferden, morsicare se. Глошчић, m. dim. . глог. Глув (comp. глувљи), ва, во, taub, surdus. Глува неђеља, f. bіе Вофе bor ber Palmwoche, hebdomas quae praecedit hebdomada palmarum. cf. бези. мена неђеља. Глувак, m. Глувац, m. Глуво, m. vide глувак. Глуво доба, п. òie Beit gegen Mit ternacht, da alles still ist, tempus me diae noctis, cum silent omnia. Глувота, f. } der Taube, surdus. Глувоћа, f. }dic Taubheit, surditas. Глунуши, нем, v. impf. taub werden surdesco. Tausa, f. der Schwamm, fungus. Гљивешина, f. augm. 9. гљива. Гљивица, f. dim. гљива. Гљивурина, f. vide гљиветина. Гмиза, f. највише се говори у млож, броју гмизе, и значи мале ђинhyвe, die Glasperlen, margaritae vi treae. Дишисе. Гнездо, п. (Pee.) vide гнијездо. Тнијежђење, п. (Ерц.) даš iften, nidificatio. Гнијездити, им, v. impf. (Ерц.) н. п. KOKOш, der Henne ein Nest machen, nidum facio, impono nido. Гнијездитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) nisten, nidulor. Гнијездо, п. (Ерц.) дав Пен, nidus. Tнôj, m. 1) der Eiter, pus. 2) der Düne ger, Mist, fimus, stercus. Тнојав, ва, во, eiterig, ulcerosus. Гнојаница, f. bie Puffel, pustula. Гнојење, а. 1) дав Sitern, parulentatio. 2). das Düngen, stercoratio. Гнојити, им, v. impf. н. п. њиву» düngen, stercoro. Гнојишисе, јисе v. r. impf, и. п, рана, eitern, in pus abeo, D 99 „Носи гњате побљувасе на те Тњев, m. der Born, ira. Тњеван, вна, но, ¿ornig, iratns. / Тњевими, им, v. impf. zürnen, irrito. Тњевитисе, имсе, v. r. impf. ¿urnen, irascor. Ţíéвbеkе, n. das Zürnen, ira; irrita tio. Тњевљив, ва, во, gäßjornig, iracundus. Тњецав, ва, во, 1 н. п. љеб, tal. Тњецован, вна, но, fig (vom Brot) tlebrig, male pinsitus (pistus). Тњечење, п. дав îneten, subactio Тњечиши, им, v. impf. Eneten, depso, subigo. Тњида, f. bie Miffe, lens (gen. lendis). Тњидица, f. dim. . гњида. Тњиздо, п. (у Сријему) vide гнијездо. Тњила, f. bie Zöpfererbe, terra figlina, creta figlina, cf. Грнчара. Тњилиши, им, v. impf. 1) faulen, putresco. 2) weich werden (vom Obst), mitesco. Тњио, гњила, ло, 1) faut, putridus. га из кала Тованце, цета, n. dim. 9. говно. Говеда, f. (coll.) baš Rinovich, armenta, boves. Говедар, m. ber Rinderhirte, bubulcus. Говедарев, ва, во, vide говедаров. Товедарина. f. das Rindgeld (die Be= zahlung des Rinderhirten) merces bu bulci. Говедаров, ва, во, дев Rinderhirten, bubulci. Говедарски, ка, ко, 1) ber Kinder: bitten, bubulcorum. 2) adv. auf Rin. Derhirten Art, bubulcorum more. Говеђи, ђа, ђе, som Xinde, bubulus. Говеђина, ₤, дав Rinòfi, caro bu bula. Товечаца, f. (coll.) dim. 9, говеда : има двоје, троје говеҹаце. Товече, чеmа, n. ein Wind (im weite= ften Sinne), bos, vacca, vitulws. Говнање, п. дав lätige unb unberech, tigte Einreden, contradictio molesta et iniqua. Говнара, f. vide говноваљГовнаши, ам, v. impf. länig uno oђие Grund widersprechen, objurgare inique et moleste: иди не говнај ту (отац рече сину, н. п. кад син виче зимо на очину уредбу). Говнен, на, но, òređig, merdosus. Говнити, им, v. impf. fläntern, rixam movere. Говниписе, имсе, v. r. impf. schmugen, merda inquinari. Тобно, п. бer Dred, stercus. Какви су му зуби, начинио би од смрзла говна купао. Низ брдо се и говно ваља (кад који трчи, или скаче, низ брдо). Без говна не ма ни говна (Dungen ift nöthig). Среосе с говном у мосуру! Говновал, m. der Stinttäfer, scarabaeus stercorarius Linu. Говновић, m. ein Fomifher Mame (von говно, д.1. Stercutus): јест он неки говновић, јест! Говноноша, m. ber Drefträger, qui portatstercus: водоноша говноноша, in der Anekdote vom gefoppten Wasserträget. Говњак, m, ein Fomifher Кате flatt бураг: сто говњака масла (у приповијетки). Говор, т. діе Хебе, Gprahe, sermo: познајем га по говору; чујесе некакав говор. Говорење, п. дав Хебеп, loquela, sermo. Говорити, им, v. impf. fprеhеn, 10quor. Говоркање, n. dim. у. говорење. Говорками, ам, dim. 9. говорити. Говорљив, ва, во, ber gerne fpricht, loquax. Гога, m. ber Maurer, faber murarius (meist find's Zinzaren). Гогин, на, но, без гога, fabri murarii. Год, м. Белики празник (у Србији), der Festtag, dies festus. Toд, (Рec. и Срeм.) vide roh. Годеч, м. Жаnnšname, nomen viri. Година, f. баз Gabr, annus. Дуга ноћ, или дан, (као) царева година. Годиница, f. dim. v. година. Годишњак, m. н. г. назимац, ein Jahr alt (vom Vieh), annotinus. Годишњи, ња, ње, lährlih. annuus. Годишњица, f. дав Zobtenmal (ein Jahr nach dem Tode), convivium fui nebre post annum elapsum. cf. даћа. Годомиљ, m, поље ниже Смедерева (између Мораве и Језаве). Годомир, т. Тапивате, поmen viri Гођ, (Ерц.) (als Inhängefnbe) immer; irgent, штогођ, којигођ, чијгођ, кадгођ, ђегођ. Гојење, п. дав Mäften, saginatio. Гозба, f. част, дiе Sapere), Convivium. cunque, ali Гозбовање, п. дав affiren, convivatio. Гозбовати, бујем, v. impf, bep eine Gasterey seyn, convivor: (comp. Голак, m. vide голи син. Голем, ма, мо, groß, magnus кажесе већи) сf, велики. Толен, f. (Рес. и Срем.) vide голијен. Голёт, f. table Bebirgegegend, mons arboribus destitutus. Толётан, тна, но, Faßl, (one Бац me,) calvus Голеш (планина), m. (ст:) 6, Живо пређи у Голеш планинуГоли син, m. голаћ, п. ј. војник који сам од своје воље за плату иде на војску и бијесе. (ХMafter Sohn)Name jener Krieger, die, da sie ohne spaus und of fino, nicht verbunden wären mit ins Feld zu ziehen, es aber yon freyen Stüden um Solo uno Kleidung thun, miles ultroneus. Oвy je ријеч Ћурџија арамбаша 1804 гоДине донијо с Врачара на Дрину; а он може бити да је примио од некога Турчина из Градишта, који је тада био са Србима, и назван голим сином зато, што је уза сваку ријеч говорио: голи Голи су синови само на Дрини били, а од Бијограда доље звали су бећарима такове војнике. Њиов је славни капетан био Зеко, који је славно погинуо на Равњу (1813). Голијевно благо, ц. (crm.) fo viel alß големо, groß, ingens: 95 сине! И проносе голијевно благо Голијен, 1. (Ерц.) дав фіenbein, tibia. Толић, т. гољо, ber Madte, nudus: удри пиће на голиће. Голишав, ва, во, vide го. Голобрад, да, до, Junbärtig, imГолобрадает, mа, mo, berbis. Tолoврam, mа, mo, miť hloßem Hals, Gollo nudo. Гологлав, ва, во, mit cntblößten Saupte, capite uudo. Тологуз, за, 30, naft am Mintern, ano nudo: „Гологуза сијевала, голо масло слијевала, а Радичу троп“ (некаква узјала гола на вратило, па врачала да јој се ваша дебео скоруп). Головур, ра, ро, обne Sofen, nuda mentula. Голомразица, f. вријеме кад је мраз, а не ма кише ни снијега, Der Stoff, gelu, Толошиња, f. bie Ma#theit, Rangel ait Kleidung, nuditas. Голотр6, 6а, 60, mit entblöten Bauch, ventre nudato; daher To^omp6, nom. propr. „Њега зову Голотрбе Иво Голуб, т. біе Zaube, columba. Голубак, пка, m. hyp. у. голуб. Голубаст, та, mo, taubenfarbig, colore palumbis, columbinus. Голубац, пца m. 1) у Пожаревачкој наији један стари град на Дунаву (Србљи приповиједају да га је зидала Ђурђева Јерина радиголубовакао голубињак) 2) село код тога града. Од Голупца се већ доље почињу планине поред Дунава и из Српске стране. Голубињак, m. der Zaubenfhlag, columbarium. Голубињи, ња, ње, Zauben, columba Гољо, m. vide голић. Гољуждрав, ва, во, vide голуждрав. Гомбар, m. (у Сријему, у Бачк. и у Baн.) der Knopfmacher, textor globulorum fibulatoriorum. Гомбарев, ва, во, дев Япopfmaфer, Гомбаров, ва, во, textoris globulorum fibulatoriorum. Гомеља, 1. намастир у Босни (може бити да је сад и пуст?): „И Гомељу на граници сувој Гомила, f. громила, рпа, камара, рњага, бет Бaufe, cumulus. Томилање, п. 1) bas lufhäufen, cumulatio. 2) das Gepolter, wenn etwas Aufgehäuftes einstürzt, strepitus. Гомилати, ам, v. impf, qufhäufen, cu mulo. |