Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

које ова рецензија, које г. Павле Соларић с његовим позивањем на скупштину, да се гради данашњега Српског језика граматика *), подбунише ме и набераше да додам сад к овоме рјечнику и једну малу Српску граматику. Ја сам још од лани састављао којешта за другу Српску граматику, и мислно самт мало доцније да је већу издам ; а ево ме сад речени догађаји наћераше, те из оне веќе ево ову малу скрпи којекако, желећи и гледајући да ми сва стане на један пабак. Каква је, к колика је, да је ; увјерен сам да ће бити боља од прве; и надам се да ће бипти мила г. Соларић у, и оспалим ученим Србљима, који желе (као и он), „да се у дне наше, колико можно бољма, опише и позна" се „што се каса нашега језика”; и који би вољели у један пупп виђепи двије Српске граматике (једну за Србе од Србије к Западу ик Југу, а другу за оспале), неголи ни једне. Мислим да ће је г. Соларић драговољно понијели на учену скупштину међу Карловчане, Буди мце, Сомборце и Новосађане, и што се у њој добро нађе, да ако га запо не одбаце, што је од Јадранина из Турске. Ја сам гледао само, да ми се из ње ништа не избаци, а штогоћ који више зна, нека додају. А по мога г. рецензента, и по оспале, који мисле као и он, она ће учини наопако, као и прва (и може бити још наопачније).

Бекоји наши мисле и говоре, да рјечник треба чипаво друштво да пише, а не један човек; но то мисле понајвише они људи, који нити знаду што је друштво, ни шпио је језик, ни што је рјечник, ни како се он пише. Ми видимо данас у Европи, да су најбољи они рјечници, које су писали једини људи, н. п. Њемачки Аделунгов, Пољски Линдов, Латински Шеллеров, Англијски Јонсонов и пi. д. А на оне што су писала друштва, познато је да се једнако списатељи Талијански и Француски муже и буне, и да и сваки дан поправљају. Доста пута у друштву луд поквари, шпо памепан нач:їни ; а доста пупіа и паметан на име друштва онаково што напише, што под својим именом не би нипото издао.

Ја сам се око ове књиге намучио, што може бити до данас нико ни око какве није: зашпо осим пруда, који сам подносно ријечи купећи и у ред доводећи, морао сам се спаралли како fу књигу на свијет изда

и како ћу међу пим живљели. А при данашњему стању нашега књижества и језика, било је људи, који су жељели и прудили се, да овај Српски рјечник никад не изиђе на свијепи; и да би се па њиова жеља испунила, то су они прорицали, и о том друге увјеравали; но вала Богу! ево нас већ на обали.

Осим господе пренумеранпа (којије, према цијени књиге и садашњему времену, има доста на моју и Српскога језика радоспі) *), ево ово су особити добропівори овога рјечника :

ли ,

[ocr errors]

из

*) Римляни славенствовавшій, спрана 57. *) На ову књигу има пренумеранта и из онакови мјесла, од куда до

данас још није било гопово ни на какву Српску киьигу, н. п. Одеса, из Ерцеговине (на страни 153 сумљао, сам да није пуспе намаспир Дужи, а сад имам из њега и пренумерангпа), из Далмаш ински и из Србијански нам аспира, и из млоги други

1

[ocr errors]

І. г. ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА са својом госпођом МАРИЈом од рода ДЕМЕЛИЋА, йс њезином мапером госпођом AHком. Без њи се ова књига за сад (а може бити никад) не би могла ни почепи (тцпампали) ни свршили. Има у народу нашему богатији људи од Тирке, који по каванама и за постављеним спіоловима тако-уздишу кад се шпо о народу говори, да би човек рекао и крви би испод грла дали за народ и за његову срећу и славу: али да им дође народ у кућу, па да заиште, не пет иљада форинли (колико је дао Тирка на Српски рјечник), него нет иљада новчића, одма би се згрозили као да је смрті дошла преда њи, и почели би се пужипи на зла времена и на рђаве пазаре, и драговољно би се опіресли од свога народа, само да нишпа не ишне и да им се прије кине с очију.

ІІ. Племении г. CABA от тюкюли, краљ, совјетник и златне мамузе кавалер и пр., који је у, помоћ Сраскоме рјечнику поклонно пеп с по пина форинпи. Он свачим свједочи, да је вриједан бири списапељем начерпанија ње којего Арађанина, и Римљана у III панији.

НІ: њ, превосходителство, високопреосв. и високодосп. Г. СТЕ. ВАН СТРАТИМИРОВИЋ Кулпински, православни архиепископ Карловачки, и митрополит свега народа Српскога и Влашкога у һ. к. држава

импер. Аустријског ордена Леополдова великога крспа кавалер, . f. к. и А. величества дјејствителни пајни совјепіник, и ученога друштва у Геппинги член ; који је у помоћ Српскоме рјечнику поклонио при спа форинти;

ма ,

мјеста; а из Црне Горе! Кад су Црногорци послали своје пренумеранте Т. Соларићу (да и он мени пошље), онда су ме прекорили (пе јако !), што и међу њима нијесам кога назначио да купи прену тераните на ову књигу , говорећи: Да сам ударио ме поражим Србаља по свијем угловима Европе, а њи у Црној Гори да сам заборавио. Колико ми је овај тѣиов укор био мио и драг (из мого узрока), но опет ми је мало на яао учинио, и до данас им јони нијесам одговорио на њега. Какого, што ми је онда лежао на срцу и у памеппи мој Јадар, ђе сам се родио и узраспао, и на који сам из Шишатовца сваки дан по неколико пута уздишући погледао; и Сријем , ђе сам оно објавленије писао; пaко ми је испо лежала на срцу и у Памелии и Црна гора, за коју сам још од Бетињства мога чуо, и разумијо, да у њој још од Лазареви времена једнако траје Српска влада и царовање, и коју би и данас вољео спо пупа виђеми , него Јадар , или и какво друго мјесто на свијепту; али зано у њој нијесам ни кога назначио да купи пренумеранце, што нијесам имао никога позната. А да сам имао познаника, и да сам знао како се могу објавленија посланти, ја би назначно кога да купи пренумеранпе и у Сарајеву, у Мостару, у Требињу, у зворнику, и, по млогим другим мјестима; и заиста се не би преварно, зашто сам виђео, како трговци и мајстори из речени мјеспа радо чале оно што разумију; које и овѣе сад свједоче млоги пренумеранти од њи, који се налазе по Далмацији и по Дубровнику.

1V. Њ. превосходителство високопреоск. г. мојCEJ миоковит, православни епископ Карлштадтски, Њ. К. к. и А. величества дјејствитшелни лајни совјетник.

V. Високопреосв. Г. ВЕНЕДИКТ КРАЉЕВиті, родом из Солуна (дакле земљак св. Кирила и Методија), православни елископ Далматински, Бококошорски, Дубровнички и Истријски, који је још на прво објавленије, не чекајући ни писма ни препоруке, скупио у својој епархији 105 прену меранта.

VI. Племенипи г. консТАНТИН ЕМАНУИЛ ЪПКА от Дешанфалве, у Салској варитећи таб. суд. асесор.. Изненада ме довела срећа да сједим у кући овова Маћедоно - Влашкога Тюкюлије, који се особищо обрадовао кад је разумијо и виђео, да се у његовој кући ради Српски Рјечник , и засвједочио је да га је он одавно жељео и тражио због Српскога језика.

VII. Покојни и незаборављени Г. ДРАГО ТЕОДОРовит из Трије. спа , који ми је послао близу четири стотине форинти у сребру, и за њи накупио пренумеранта у Тријесту. V.з Трјеспански пренумеранпа види се, како људи помажу чему оfе, н. п. младоме Ерцеговцу г. Вили. пу Лучић у не треба више од једне књиге, али он оftе да узме 10, па да поклони сиротињи; тако г. Пелар Теодоровић узима себи и госпођи својој и седморма ћеце сваком по једну, а особито б за сиропильy. Да Трјеспанци у оваковим догађајима нијесу помагали СтојкоВиК у, Дос и пеју и Соларићу, могао би ко рећи, да мени зато помажу, што сам из Турске, као и они понајвише.

Ова господа нека дијеле само славу и благодарност за оно што се добро нађе у овој књизи, а што буде (или се коме учини) рђаво и неваљало, моја је кривица и срамопа ; и ја ћу за оно ученоме свијепу одговарапи, и ђе што будем погријешно поправићу, шшо ли не будем (него се коме само учини), бранику.

Још неколико ријечи да проговорим о \екојим ријечима у овој

КЊИЗИ :

1) Ја сам овје Српски језик раздијелио на при нарјечија (као што је сам по себи раздијељен), п. ј. ЕРЦЕГОВАЧко, којим говоре сви Србљи, који живе по Ерцеговини, по Босни (како Грчкога, тако и Турског закона) по IIрној гори, по Далмацији, по Pвапіској и по Србији озго до Мачве, до Ваљева и до Карановца ; РЕСАВСко, којим говоре Србљи по Браничеву, по Ресави, по Лијевчу и по Темнићу и горе даље уз Мораву, по наији Параћинској, по Прној ријеци и по крајини Неготинској; и СРЕМАЧКО, којим говоре СрбљII по Сријему, по Бачкој, по Банапту, по горњој Мајцарској и по Србији око Саве и око Дунава (до Мораве).

Највећа је (и готово једина) разлика између ови нарјечија у изговарању слова ѣ, које се у Ерцеговачком нарјечију изговара на челнри начина: а) ђе се на њему глас не оштене, онђе га изговарају као је, н. п. бјелило, цвјепови, пјевали, Рјечип, умјели, сјенина, вјечип, и т. д. . б) у оваковим ријечима послије д, л, н, п, претвори се дућ, луљ, муњ, пук, аѣ остане само е, н. п. фед, ђевојка, ѣеца; разбољем и се, кољено, љеса: позелење ти, см і $ eписе, врћеми и п. д. *). в) а ће би требало на њему глас ошегнутии, онђе се изговара ије, н. п. бијело, ријеч, дије пе (род. .ђеше па!), цвије п, сијено, вијек, пијевац, риједан (pje, и) и т. д. (Бешто се овако изговара ије и у онаковим ријечима, ђе је у садашњему Славена ском језику е, н. п., пијесак (пје скови шо), вријеме (времена, времени m), млијеко (мљечика, мље чар), ждријебе (ждре. бета, ждреб ел іі), јас пријеб (јастребови, јаспіре басп) и п. д.). г) пред ј(я) изговара се као и, н. п. си јапи, вијати, гријапи и т. д. у Сремачком нарјечију изговара се двојако : а) (и највише) као е, н. п, вера, мера, речип, семе, певапі и, еејат и, вёјапіи, грејапи; бело, реч, дёше, редак и т. д. 6) као и, н. п. лв. ми п и, вршими, слі йди писе, видими, зелёни писе, разболи ми се и п. д. А Ресавско се само по том разликује од Сремачкога, што се у њему и онње говори е, ђе у Сремачкоме и, н. п. лепепи, видети, вршеш и, разболепи и се, спидемисе, позеленеци, волепи и т. д. Осим ови општи разлика имају у Ресавском нарјечију још двије особите разлике (у склањању сушін. имена): а) шпо имена првога склоненија, која се свршују на ги на к, и у вино млож, пројењују г на з, к на ц; ако исто и она имена, која се свршују на а и на у, имају и увин. млож, с; н. п. во има розе, разбио Турце; има добре опанце, изео све opace, продао кожусе и т. д. 6) шпо имена другога склоненија имају у дап. и у сказ. јед. броја е, н. п. дао девојке јаб уку, носи на главе, седи у Ресаве, на Мораве, и т. д.

Између ови нарјечија мени се чини да се најједначије изговарају ријечи у Ресавскоме: зашто се у Сремачкоме може чупи (понајвише у ђекојим глаголима прећега спрезања, у наклоненију неопределеном) и Сремачкоме и по Ресавскоме, н. п. разболи писе и разболемисе, с миди писе и спидеп и се, лепи ти и лете ми, нио и позеленео и п, д. Тако се испо ове ријечи могу чути у Ерцеговачкоме по Ерцеговачки и по Сремачки, н. п., спиђеписе и спидип исе, лећеми и лет и ми, позелење пи виђепи и видими, ослијепљепи и ослијепи пи и т. д.

Мени се ни једно ово нарјечије не чини љепще ни милије од другога, него су ми сва при једнака ; а ову сам књигу зато писао Ерцеговачким : а) што се mако говори онђе је сам се ја родио , и ако сам најприје од мајке и од оца научио говорици ; а 6) да виде Сријемци и Бачвани и Банаћани, како њи ова браћа и по оним земљама говоре : зашто сад оптом ништа није писало.

2) Судијин, Курчијин, абадијин, и остала овакова имена , чини ми се да у-женскоме и у средњем роду избаце оно пошљедње и, н. п. судијна, судијно; Курчӣјна, Курчӣјно; абац и јна, абац иj

по

по 3 еле

и

по зелени ти,

се до

[ocr errors]

но и т. д.

*) Послије изговорaсe у ђекојим ријечима и као је, н. п. пjе ме,

спјеница, мјешипи, пјештан, мјешњи и пт. д. а послије 4 врло ријешко, н. р. подјела, гдјела (говорисе и жђела).

[ocr errors]
[ocr errors]

и

моли I и се

и 3

плаче

7

3) Божји, и чји, човечји, мишји, и остала овакова имена моty имати у женскоме и у средњем роду пичија, тичије; Божија, Божије; ми и иjа, мишије и т. д. Као да би у мушкoмe роду било Божиј, пичиј, ми шиј и т. д.

4) Ја сам овђе глаголе писао у наклоненију неопределеном, а може випи да би било приличније садашње вријеме наклоненија изјавиптeлнoгa (као што пишу Грци и Латини, и остали Славенски народни); пимт би се код нас могло уштеђепи неколико врсли, зашто има млого глагола који садашње вријеме имају једнако у свим нарјечијама, а наклоненије неопределено различно, н. п. вршим, врлеп и, врше пи, врти пи; воли м, вољем и, воле по и, воли Ін; зеленим, зелење ни, 3 елен епи, зелени пи; спи идим се, спиђе писе, спі иде писе, спиди пп исе и т. д.: али баш запо мислим, да је у овоме првом Српском рјечнику требало овако, као што сам пописао : онога, који пражи, не би сувише било и oбaдвоје да се налази по азбучном реду, н, І. писати, пишем; и пишем, писа пи и пi. д.

5) Повраћапіелне сам глагоде понајвише само оне писао, који имају особимо значење, н. п. моли и кога,

коме; ври (пушку), и изврђисе (н. п. извргла се врата; изврглисе људи) и

т. д., а ђе нема особипіог значења, онђе се може разумјепти и онако, н. п. вући, fФleppen; вућ исе, fid) {Фleppen ; гријати, фärmen ; гријалиce, fi wärmen и т. д. Ово се може се додати свакоме глаголу, н. п. не пјева ми се, једе ми се,

ми се, не чека ми се и Пі, д. зашто би ово се требало писали свуда само за себе (као што чине Чеси, Пољаци и Крањци), н, п. надат и се (као надао сам се), смијат и се (као шпа се смијеш) и п. д.

6) Донијо, цијо, бијо, и остале овакове ријечи, писао сам овако (с ј) зато, шліо се послије каже донијела, донијело; цијела, цијело; бијела, бијело, бјељи и п. д. у Ерцеговачком нарјечију једнако се говори бијело, млијеко, гнијездо; ау пјесмама кад запреба изостави се и (као што се и остала самогласна слова обично изостављају), па се пјева и говори" бјело (6'јело), млеко (мл'јеко), гнездо (гн'jездо), као што је мало прије напоменутно.

7) Овђе има неколико ријечи без икаквога значења, које сам ја чуо ће се говоре, али сад не знам у право шпа значе, као н. п. плесмо, поња, илинча, фака, осока, упі акмице и пп, д. А ђекоје нијесмо могли на вријеме да нађемо како се зову Њемачки, као н. п. греш, ждрелчаи ик (Ortfфеit, Сфwantel, oftert. Orittel), перде (Die Zaften), cpuanny, a (Langmage, langwelle, Langwiede, longurius , longula).

8) Код имена трава и дрвећа ће стоји Linn., oно ми је казао г. Андрија Волни, бивши управитељ Карлова

вачке гимназије; а за које мин” он није могао казати како се зову по Линеју, код они смо само записали да је права некаква или дрво.

9) Ова крштена имена Српска , шпіо се налазе у овој књизи, живе и данас у народу Србскоме , по неким мјестима мање, по неким више. По Србији млого и више има по Шумадији и доље преко Мораве, него горе преко Колубаре; а по Сријему, по Бачкој и по Банату, више и има у презименима, него: у именима. Због имена Српски вриједно би било , на

« PreviousContinue »