Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

штампати један по меник из намаспира Раче, који се сад налази у Фрузкогорском намастиру Беочину. То је велика књига, као ок моих на по пабака (in folio), и у њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и экенски) : мислим да су они људи, који су намастиру парусије писали Књига се та почиње овако: „С Еогом, почiнаемѣ сый светлый и Боже„ствены іпоменикъ, Възнесеніа Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хріста „Eb храме раччи (!). поменованіе вьсѣхъ православныхъ Хрістіанъ.”То јој је име ; па онда почиње овако: „Поменикъ господам Србскым помени Гос. „поди душие рабь своих. помени господи благочестиваго господина вла»дыку Сръбскаго нелтаню, Сімеьна монаха и мvропіочца. и благочестиву „Госпожду монахію Анастасію, *) Благочестиваго и прьваго краля стефана монаха Сімеона и монахію анну. Влагочестиваго краля радосава монах „Тоанна; и монахію анну. Благоч. краля Стефана уроша монах Сімеона и монахію Елену. Благоч. краля Стефана, монах Феоктиста. Благоч. краля „Стефана уроша. Благоч. и приснoпоминаемаго цара стефана. Благоч. и приснoпоминаему царицу монахію Evrенію. Благоч и приснопом. цара уроуша. Благоч. краля вльќашина н сына его благоч, краля маріа. Благоч. и приснопом. кнеза лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахію Evгжнію. „Благоч. и присноп, деспона спіефана. Благоч. и присноп. влька бранковића, „Благоч. и присноп, госпожду монахію марину. Благоч. и хрiсполюбиваго „гюргя. Благоч. и прископ. госпожду деспонцу Ерину. И чадь ихь. Благоч. „деспота лазара. И подручіе его госпожду Елену. Благоч. и хрiсполюб. ца„рицу Мару. и грьгура. И стефана. Благоч, и хрiстолюб. монахію аггелію. „Благоч. и хрієполюб. тоанна деспота.” Послије ове господе спіоје VIипирополипи ево овако (вьсеосвещенaro): „Максімb вишеградскій. **) Марко звор„никъ. Григоріїи пожера (пожаревачки ?). Факумф сўм (еремски?). їсіф бана(?). „еофан, пећ. осіф баня. Максім) маркова црква (?). Симеон -.jafiнмib „Оeəдорф и Макарій митрополиппи дабрски (?). Исаїӣ —. григоріи ужички митрополиmib. јаћим -" За митрополипима иду калуђери, попови, људин жене, али све особито, й у реду сваког име из почепка. Код мло. ги имена стоји и од куда је онај, а ђешпіо и које је године записан." Калуђери су сами писали сваки своје име и намастітир од куда-је; а имена прости људи писана су минејски лијепо, готово као једном руком. На имену књиге не споји кад се почела писати ; врло спіара не може бити, зашло није паргаменті, него артија (врло лијепа и јака). Ја сам шу књигу сву прочатио и нашао сам најстарији потпис калуђера їәсіфа из донце од године 1623. Ту има калуђера и из они наміаспира, којима се данас једва зидине знаду, н. п. из Воп њака, из Ивање и т. д. А има и из онакови нaмaспонра, којима ја заиста никад прије, имена чуо нијесам, као н. і. равна рѣка, куманица, ораовица, осавница, дуић, кобекови Кѣ, ботиня, Сптеяноваць, Бранковина, уреклач, донодаш, ромЇонъ, вува цъ, воиць, доица, добрунъ, мар. жикъ, мажи къ, мећаваць, градаць, рибница, шемлю гъ, Ова

*) Онђе се ова сва имена из почепла почињу. **) и митрополиппи споје онђе из поҷешка,

сва намена стоје међу намасiптирима, зато мислим да нијесу села, нипы каква друга мјеста.

10) Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звјездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сам и Српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке ишћерати из нашег језика, зашпо имамо Српске мјесто њи; а њекоје се може бити ни у години дана не спомињу: али сам и ја опет пн. сао, зашпо сам чуо ће се у народу говоре, или пјевају; а има неколико и пакови ријечи Турски, које ћемо морапи задржали и посвојипти , н. п. боја (боји пи, бојење), ама не пі, пепсија, ферђеф, поп, барјак, барјак пар, брк, бурмуш (бурмушица), чак шире (ѣекоји наши списатељи пишу ногавице мјесто чакшире; али ногавица данас код Срба значи само оно, што споји на нози, па и од гаћа и од чакшира! а у чпniaвим чакшнрама имају двије ногавице, пур, рпмаче и оно горе, што стоји око човека) и т. д. Али зато опет никакав паме. пан човек не може рећи, да је Српски језик oпогањен туђим ријечма, и да се запо не може језиком назвали. Данас нема на овоме свијету ниједнога језика (ни старога ни новога), у коме нема пуђи ријечи (и у самим Славенским класическим књигама млого заслуженога Раика има пуфи ријечи (готово) колико и у Српском језику, н. п. акциденціа, .. аре спъ, армї а, лагерь, караулъ, команда, кондицї а, аппесі аца, линї а, казна, пунктъ, комендантъ, коллегia, практа піъ, ди шприктъ, потенціа, епистолia, циркулъ, фамила, кварпі кръ, конакъ, сандукъ и т. д.). Али зато опел ja myње рјечи не браним, него и ја кажем, да се треба трудили и чиспити језик од пуђи ријечи (не само од Турскије, него и од сваки други чије му драго биле ; зашто, н. п. Латинске, или Њемачке ријечи, нијесу нама ні мало љепше од Турскије) колико се може; али шпио се не може, не шреба за оно мрзипи на језик. — Мн друкчије не можемо почепіи наш језин чистити од пућн ријечи, док најприје не познамо све наше ријечи , које се по народу говоре ; па и онда опепi је боље узепти туђу ријеч, која је, познала у народу, него ли наопако нову градипи, зашпо ло није за свакога ученог човека (а за прос пака јест : зашто су сви језици послали од простака , п. ј. од паспира и од пежака ; и простак никакву ријеч не може друкчије начинити, него управо онако, као ціпо су и остале начињене). О овом је вриједно да свакин наш списатељ особамо онај, који оће да чиспи језик) прочита предговор Кампов к његовоме Њемачком рјечнику, који је писан ради чишћења Њемачког jezika (Sa m'pe Wörterbuch zur Erklärung und Verdeutschung der - fremden Uu8drücke, 2te Uufl. Braunschweig 1813, 4.).

н) које се ријечи данас не говоре уговору, него се само чују у пјесмама , оне сам забиљежно са сп. (стајаћа , poetifф), као н. п. чедо, љуба, чарни, спадо, ладо, лељо, и п, д.

a

у Бечу 10-га Окл. 1818.

В. С.

ИМЕНА ГГ. ПРЕНУМЕРАНТА ПО АЗБУчноМЕ РЕду:

2.

2.

[ocr errors]

І, СВЕШТЕНИЦИ. Преч. Г. Јован Максимовић, Карло

вачки. а) Ми прополими.

Максим Максимовић, Шидски.

Марко Випас, Бенковачки. Високопреосв. Г. Агатангел, митро

Марко Вуиновић, Котарски. полип Бијоградски, и височајши

Петар Добријевић, Книњски. екзарх све Србије Високопреосв. г. Петар Петровић

Петар Сабљић, Книњски. Негош, благоуправитељ и мипіро

Сава Косић, Муачкопољски. полип Црне Горе, Рос. импера

Сава Берчић, Шајкашк. башалиона.

- Симеун Злоковић, Кашпeлнoвски. порског ордена светога великога кнеза Александра Невскога кава

Стеван Кончар, Буковички (у

Далмацији). лер 6) Владике

д) Игумани. гледај уг предговору.

Препод. г. Ан - Костантин, Чоке.

шински. в) Архимандрии.

Вићентије Кнежевић, н. Керке. Преч, Г. Герасим Омчикус, н. Керке.

Гаврило Опачић, н. Крупе. -Димитријекрестик,Крушедолски. — Јосиф Павићевић, Н. Острога (у

Неспор Јоанновић, Бешеновачки.

Симеун Јоанновић, Бањски (у Црној гори).

Далмацији). Лукиан Мушицки , Шишатовачки.

— Спиридон Свердлин, Драговићки. Меленпије Павловић; Врабевш, Методије Лазаревић, Троношки.

5) Попови. Мојсеј Мануиловић, Ходошки.

Честь. Г. Аврам Максимовић, парох Никанор Богептић, н. Савине. Сомборски. Прокопије Болић, Раковачки.

Аврам Панић, Шидски. — Сава Љубиша, н. Праскавице (у

Алекса Васић, Ђурђевачки, Далмацији).

Андрија Максимовић, Новонарло. Самоило Јаковљевић, н. Калинића (код моштију св. Краља).

- Андрија Симић, капелан од Косова. Стеван Дубаић, Драговићки.

Аптанасије Бједов, Паћенски. Теодосије Станковић,

— Атанасије Борић, Лежимирски.

родом из Ерцеговине, протосинђел консис

Ашанасије Влаховић, из Старог Беморијални у Шибенику, и парох од чеја, ч. конс. Будимск. член, сс.ХХ. Верлике.

и Философије доктор ; са својим

синовима Александром и Милошем. г) проше.

Антоније Радуловић, Полачки. Преч. Г. Богдан Милиновић, Рисански. — Василије Јефремовић, Каменички.

Иван Пејовић из племена Цеклина, Василије Николајевић, Сурчинскiн. Ријечке наије (у Црној гори). — Василије Тепша, капеланМирањски. - Јаков Поповић, Бококошорски, Вплиц Жежељ, Бенковачки.

нички.

[ocr errors]

вачки.

шки.

[ocr errors]

Деспію. Г.Гаврило Живановић, Обре- Препод. Г. опіац Бенадије Бједов, ја

ром. н. Крупе и парох Биљански. — Гаврило Конарлиј6, Вазилки. — Исаије Омчикус, јером, н. Крупе и

Гаврило Сечански, Голубиначки. парох Шибенички. — Глигорије Бајчевић, Сент-Ивански. Јаков Маринчић, јером. н. Керке и Давид Гарјановић, Маицки.

парох Косовски. Димитрије Стефановић, Новосад- - Јанићије Радиновић, јером. Драгоски, чeспіњ. конс. Бачке прис. и про- вићки и парох Загорски. фесор у гимназији.

- Јосиф Троповић, јером, н, Савине и — Борђије Павшић, Голубићки.

парох од Топле. Јанко Петровић, Шабачки, — Леоније Павковић, парох обро, Јован Живковић, Муачки.

вачки. – Јован Ненадовић, Јаменски.

Макарије Грушић, јером. н. Савине. Јован Поповић, Ђурђевачки. — Макарије Личина, родом из Лике, - Јован Томић, Бијоградски. јером. н. Крупе и парох Скрадински. Јован Чоловић, у Тепљу.

Никодим Зелић, јером. н. Крупе и КосманлинАндрејевић, из Загреба.

парох Исламски. Лука Павковић, Пећиначкі.

Никодим Лазаревић, јером. н. Са— Марко Бусовић, Баљачки.

вине и парох од Мокрана. Марко Вукосављевић, из Петрова Никодим Новаковић, јером. Драгосела; са своим синовима Алексан- вићки. дром и Младеном, и кћерма Јулиа- Парпеңије Тороҷица, јером. Драноми Пулхеријом.

говићни и парох од Ллавна. Марко Мијатовић, Грчански, Силвестр Вучковић, род. из Босне, Мијаило Поповић, капелан од Би. јером. н. Крупе и парох задарзки, скупије.

Симеун Илиј, јером. Драговцћки Мојсило Бугарчnt, Чурушки. и капелан у Плавну. Никола Костић, Керполски. Софроније Куцић, јером, н, Савине Павле Апіанацковић, Сомборски, и парох од Кашпела новога. ну крем, педагогическом Српском Спиридон Милорадовић Алекси. инспитуту капихема јавн. ред. јевић, род. из Ерцеговине, јером, н. Павле Бељански, адміцн, парохије

Керке и парох Дернишки. Гардиновачке.

Сптеван Видосављевић, дарок од Петар Јанковић, Цеклински. Петрове цркве Петар Кричка, Кањански. — ТеодосијеТрескавица,из ДалмациПетар Руњанин, Кузмински. је, пострижн. н. Керке, парох у Прокопије Групh, Липовски. Дубровнику. Сава Бјелановић, Добропољачки.

- Теофило Бошковић, родом из ТреСимеун Кордић, Смоковићки. биња, јером. ун, Дужи. Санридон Симић, капел. Косовски. Теофило Кашић, јером. н. Керке и Теодор Масникоса, Попиначки. капелан у Дернишу. Теофан Јоанновић, Каменички. Кирило Цвјепковић, родом из Боке ТірлілоОпачић, капел. у Шибенику. Которске, посприжн. н. Савине и е) Калуђери.

јером. у владичином двору у Ши

бенику. Препод. г. отац Вићентије Торочи- ж) ђаконн.

ца, јеромонах н. Крупе и капелан Честн. г. -Опац Пахомије Бусовић. Жегарски

ђакон Шибенички.

[ocr errors]

Беч.

2.

2.

Честн. г. олгац Петар Поповић, ја- своим синовима Гаврилом и Боркон и учитељ Беочински.

ђијем. Тирило Николићі, ђакон и учитељ Г. Исидор Стојановић,прговац, и над Каменички.

зиралтељ школски; са своим сином

Јаковом. п. ОСТАЛИ људи. Племен, г. Симеун оп, Гавањски,

краљ. диште. Пописког сенатор, и Арад.

славне ваређе Бачке асесор. г. Борђије Јанковић, сенатор.

Бијоград (у Србији). Марко Бабић, трговац.

а) Јего Високородије верховни кнез Никола Кларк, піргова.

и правитељ народа всеја Сербији

Господар 1 илош Обреновић 3. Г. Андрија Белецки, доктор мед. и

6) Кнезови и оспі али госпо: првога реда љекар у свеопш. бол

дари, нйци. Брafia Владислави.

Племен. г. Вуица Вуличевић, дјејГина Вулко,

співип, член правителства и оборДимитрије Давидовић, учредник

кнез наије Смедеревске Српски новина.

Димитрије Георгијевић, дјејств. Димитрије Тирка.

член правителства, толмач, и аз. — Емануил Долежалек, музикус.

надар општи прихода Јеремија Гагић, Росијско - импе

Јован Миоковић, дјејств. чл. прараніорски шипуларни совјетник. Вип. и општенародни секретар. Јов. Батті. Дрбина, К. к. двор

Матија Алексијев Ненадовић проске апаттеке Вифbaltek

па, обор - кнез у Ваљевској наији 10. Јован Демели.

Милоје Теодоровић, дјејспів. чл. Јован П. Стојановић,

правителства и обор - кнез наије Јосиф Сулић.

Јагодинске. Мијаило Бојација, Грчки учитељ. — Милосав Здравковић, кнез Ресавски. Наум Георг Чаппо.

- Павле Маринковић, кнез у БијоградНикола Лукић, из Новога сада.

, ској наији. Ллемен. г. Сим. Георг Сина, спанија

— Павле Сретеновић, дјејств. чл, Одошки и Киздијски и пр.

правителства, г. Стеван Константиновић

в) Писаріп. — Теодор Ивановић Недоба, Росијско- Ампіоније Петровић, шолмач, и императорски спатски совјешник отішпенародни писар.

Лазар Поповић, писар код народТеодор J. Тирка.

ног правителства. Тома Калиновић, из Земуна.

Максим Ранковић, писар код на— Франц Бенедети, К.к. рипімајстор. родног правителства. Бечеј (нови).

Павле • Теодоровић, верховнога.

Кнеза писар. т. Лука Кисић, трговану; са својим

Тома Станимировић, Српски пол. сином Димитријем

номощника у Цариграду писар. Бечеј (стари). Племен. Г. Борђије, ощ Чокић, краљ,

г) Трговци. диште. Пошшског консулдар; са г. Василије Прошић, из Раха.

[ocr errors]
[ocr errors]

10.

2.

и пр.

« PreviousContinue »