Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

штампаши један поменик из намастира Раче, који се сад налази у Фрушкогорском намастиру Беочину. То је велика књига, као октоих на по табака (in folio), и у њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и женски): мислим да су они људи, који су намастиру парусије писали Књига се та почиње овако:,,С Богомъ почїнаемъ сый светый и Боже„ствены поменикѣ. Възнесента Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хрїста ,,в храме раччи (!). поменованіе вьсѣхъ православныхъ Хрїстїань." To joj je име; па онда почиње овако: „Поменик господам Сръбскым помени Гос„поди душе рабь своих, помени господи благочестиваго господина вла,,дыку Сръбскаго неманю, Сїмешна монаха и мѵроточца. И благочестиву 5. Госпожду монахію Анастасію, *) Благочестиваго и прѣваго краля стефана монаха Сімеона и монахію анну. Влагочестиваго краля радосава монах , анна; и монахїю анну. Благоч. краля стефана уроша монах Сімеона и , монахію Елену. Благоч. краля Стефана, монах Ѳеоктиста. Благоч. краля ,,Стефана уроша. Благоч, и приснопоминаемаго цара стефана. Благоч. и „приснопоминаему царицу монахію Еѵгюнію. Благоч и приснопом. цара уро,,ша. Благоч. краля влькашина и сына его благоч, краля марка. Благоч. и •, приснопом. кнеза лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахію Еѵгієнію. •„Благоч, и присноп, деспота стефана. Благоч. и присноп. влька бранковића. „Благоч, и присноп, госпожду монахію марину. Благоч, и хрїстолюбиваго ,гюргя. Благоч. и прископ. госпожду деспотицу Ерину. И чадь ихь. Благоч. ,, деспота лазара. И подруче его госпожду Елену. Благоч. и хрїстолюб. ца,, рицу Мару, и грьгура. И стефана. Благоч, и хрістолюб, монахію аггелію. „Благоч. и хрїстолюб. їанна деспота." Послије ове господе стоје митрополити ево овако (вьсе свещенаго): „Максім вишеградскій. **) Марко звор,,никЪ. Григорїи пожера (пожаревачки ?). факѵмъ срм (сремски?). їосіф бана(?). , Эеофань пек. їосіф баня. Максїм маркова црква (?). Симеонъ —. јаћим —. :, Ѳеодор и Макарій митрополиши дабрскій (?). Исаїй - григорїи ужички ,,Митрополить. јаћим -" За митрополитима иду калуђери, попови, људи и жене, али све особито, и у реду свако име из почетка. Код млоги имена стоји и од куда је онај, а ђешпо и које је године записан. Калуђери су сами писали сваки своје име и намастир од куда је; а имена прости људи писана су минејски лијепо, гопово као једном руком. На имену књиге не стоји кад се почела писати; врло стара не може бити, зашто није паргамент, него артија (врло лијепа и јака). Ја сам шу књигу сву прочатио и нашао сам најстарији потпис калуђера їсїфа из доице од године 1623. Ту има калуђера и из они намастира, којима се данас јелва зидине знаду, н. п. из Вотњака, из Ивање и т. д. А има и из онакови намастира, којима ја заиста никад прије имена чуо нијесам као н. п. равна рѣка, куманица, ораовица, осавница, дуић, кобековићѣ, Ѳотиня, Смеяновацѣ, Бранковина, уреклач, Доноаш, ромінь, вуваць, воиць, доица, добрунь, маржићъ, мажићъ, мећаваць, градаць, рибница, шемлюги. Ова

[ocr errors]
[merged small][ocr errors]

сва имена стоје међу намастирима, зашо мислим да нијесу села, ниты каква друга мјеста.

[ocr errors]

10) Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звјездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сам и Српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке ишћерами из нашег језика, зашто имамо Српске мјесто њи; а ђекоје се може бити ни у години дана не спомињу: али сам и ја опет писао, зашто сам чуо ђе се у народу говоре, или пјевају; а има неколико и такови ријечи Турски, које ћемо морати задржати и посвојиши, н. п. боја (бојиши, бојење), аманеш, шепсија, ђерђеф, шоп, барјак, барјактар, брк, бурмут (бурмушица), чакшире (Ђекоји наши списатељи пишу ногавице мјесто чакшире; али ногавица данас код Срба значи само оно, што стоји на нози, па и од гаћа и од чакшира! а у читавим чакширама имају двије ногавице, тур, ртмаче и оно горе, што стоји око човека) и т. д. Али зато опет никакав паметан човек не може рећи, да је Српски језик опогањен туђим ријечма, и да се защо не може језиком назвати. Данас нема на овоме свијету ниједнога језика (ни старога ни новога), у коме нема туђи ријечи (и у самим Славенским класическим књигама млого заслуженога Раића има туђи ријечи (готово) колико и у Српском језику, н. п. акциденцїа, аресть, армїа, лагеръ, караулъ, команда, кондицїа, атшестацїа, линїа, казна, пунктѣ, комендантъ, коллегїа, тракташъ, дишшриктъ, потенцїа, епистолїа, циркуль, фамилїа, квартиръ, конакъ, сандук и т. д.). Али зато опеп ја туђе ријечи не браним, него и ја кажем, да се треба трудити и чистити језик од туђи ријечи (не само од Турскије, него и од сваки другп чије му драго биле; зашто, н. п. Латинске, или Њемачке ријечи, нијесу нама ни мало љепше од Турскије) колико се може; али што се не може, не треба за оно мрзиши на језик. Ми друкчије не можемо почети наш језик чистити од туђи ријечи, док најприје не познамо све наше ријечи, које се по народу говоре; па и онда опепі је боље узети туђу ријеч, која је позната у народу, него ли наопако нову градити, зашто то није за свакога ученог човека (а за простака јест : зашто су сви језици постали од простака, т. ј. од пастира и од шежака; и простак никакву ријеч не може друкчије начинити, него управо онако, као што су и остале начињене). О овом је вриједно да сваки наш списатељ (а особито онај, који оће да чисти језик) прочита предговор Кампов к његовоме Њемачком рјечнику, који је писан ради чишћења Њемачког jезика (С a m'рe Wörterbuch zur Erklärung und Verdeutschung der — fremden Ausdrücke, 2te Aufl. Braunschweig 1813, 4.).

--

11) Које се ријечи данас не говоре у говору, него се само чују у пјесмама, оне сам забиљежио са ст. (стајаћа, poetif$), као н. п. чедо, љуба, чарни, стадо, ладо, лељо, и т. д.

У Бечу 10-га Окл. 1818.

В. С.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Честь. Г. Гаврило Живановић, Обре- Препод. Г. отац Ђенадије Бједов, јет

[blocks in formation]
[ocr errors]
[ocr errors]

ром. н. Крупе и парох Биљански. Исаије Омчикус, јером. н. Крупе и

парох Шибенички.

Јаков Маринчић, јером. н. Керке и парох КосовСКИ.

- Јанићије Радиновић, јером. Драговићки и парох Загорски.

Јосиф Троповић, јером, н, Савине и парох од Топле

- Леонтије Павковић, парох Обро,

[ocr errors]
[ocr errors]

вачки.

Макарије Грушић, јером. н. Савине. Макарије Личина, родом из Лике, јером. н. Крупе и парох Скрадински. Никодим Зелић, јером. н. Крупе и парох Исламски.

Никодим Лазаревић, јером. н. Савине и парох од Мокрана.

Никодим Новановић, јером. Драговићки.

Партеније Торочица, јером. Драговићки и парох од Плавна. Силвестр Вучковић, род. из Босне, јером. н. Крупе и парох Задарзки, Симеун Илијћ, јером. Драговићки и капелан у Плавну.

Софроније Ћуцић, јером. н. Савине и парох од Каштела новога. Спиридон Милорадовић Алексијевић, род. из Ерцеговине, јером, н. Керке и парох Дернишки.

Стеван Видосављевић, парох од Петрове цркве.

Теодосије Трескавица, из Далмације, пострижи, н. Керке, парох у Дубровнику.

Теофило Бошковић, родом из Требиња, јером. у н. Дужи.

Теофило Кашић, јером. н. Керке и капелан у Дернишу.

Ћирило Цвјешковић, родом из Боке Которске, пострижн. н. Савине и јером. у владичином двору у Шибенику.

ж) ђакони. Честн. Г. отац Пахомије Бусовић, Бакон Шибенички.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Јосиф Сулић.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]

Мијаило Бојаџија, Грчки учитељ. - Милосав Здравковић, кнез Ресавски.

Наум Георг Чаппо.

Никола Лукић, из Новога сада.

Племен. Г. Сим. Георг Сина, спаија

Одошки и Киздијски и пр.

Г. Стеван Константиновић

10.

2.

[blocks in formation]

Племен. Г. Ђорђије, ош Чокић, краљ.

- Павле Маринковић, кнез у Бијоградској наији.

Павле Сретеновић, дјејств. ЧА правителства,

в) Писари.

Антоније Петровић, толмач, општенародни писар.

Лазар Поповић, писар код народног правителства.

Максим Ранковић, писар код народног правителства.

Павле. Теодоровић, верховнога. кнеза писар.

- Тома Станимировић, Српски подномощника у Цариграду писар.

г) Трговци.

диште. Поиског консултора са Г. Василије Прошић, на Рама.

« PreviousContinue »