СРПСКА ГРАМАТИКА. о слов им А... (Serborum linguae elementa 28; vocales 5; p syllabam facit vel absque vocali). У српском језику има 28 прости гласова (т. і, тако чисти, да се више о сна. не могу раздијелиши), који се најпаметније могу записани ево овим словима : а, б, в, г, д, 5, е, ж, з, и, і, к, л, љ, м, н,њ, о, п, р, с, п, б, у, ц, ч, ш, ш. Слова се ова раздјељују на самогласна и на полугласна. Самогласні слова ми имамо 5, п. ј. а, е, и, , у; а остала су сва полуглаз Свако самогласно слово само по себи може бити слог и ријеч (у Српском језику), а од полугласнога ни једног слова не може бити слог ніг ријеч без помоћи самогласнога, осим р(и предлага кис, који су само ријечи, али слогови нијесу); а од самога р може били слог, и помоћу њега (р) може се записати ријеч без самогласнога слова, н. п. р-ђа, р-ва - ње, за рза- пи; прст, крст, крв, црв, црн, и пп. д. Овакову службу чини ри код осталије, свију готово, Славенски народа, па и код самије Руса (који иначе радо умећу самогласно слово међу два полугласна , н. п. голо съ, борода, корова, кровь, крестъ, перспъ, мјесто глас, брада, права, крв, крст, прст и т. д.) и у данашњему славенском језику, н. п. бодрс і в ова ми, бодрш їй, мудрствова пи, мудршiй, храбршій, ржа и т. д. - у Чеха и у Бугара чини овакову службу ил, н. п. длг, вли, слнце (да ли би се и овим ријечма смјело узети и Славенско свѣплъ, свѣплшій, подлъ, подлшій, лжа и овакове ријечи ?) и п. д.. Кад р чини слог, а пред њим, или за њим, споји самогласно слово, онда нам треба метнути дебело јер (ъ) **) између ри самогласнога слова, као знак, да оно самогласно слово не иде кр, него да је р само за себе слог, н. п. гр-0-це, у - пр-о, о-вра •0, за-р-за-пи, по-рва - ми - се, и остале овакове ријечи преба писати: гръоце, умръо, овръао, заързапи, пoърва писе и т. д. Овђе би се могао мепнупи и какав други знак мјеспо ъ, н. п. -гр'оце, или гр- оце, или још ка оспале *) Осим ови општи гласова могу се чупи у Српском језику још неки осо били гласови: 1) Ерцеговци кашпо изговарају с пред јкао Польско й, а з као і, н. п. сјекира, сј утра; изјер. а) калуђери наши (особипо по Србији) слабо изговарају $, ж, і, ч, ч, ш, него мјесто фир говоре дз (као шліо говоре Грци), мјесто ж, 3; мјесто Кич, ц; а мјесiпо ш, с, н. п. дзаце! оди не цу ти ни спа; ва истину Бо. зју и т. д. Па је то народ узео у подсмије и у свима приповијепiкама, bе се каже да је што калуђер говорио , ако се изговарају (још кроз ноз) па слова, **) По Српски би управо пребало казали дебели јер (као остале рије. чи које се свршују на іголугласно слово), али су наши књижевници узели по Њемачкоме сва слова у средњи род. ко друкчије; али је ъ најприличније: зашто је познато међу људма, а ништа не значи. опPETBAPAњу полугЛАСНИ СЛОВА. (de consonantium commutationibus) Често са догађа у ријечима, да се, благогласија ради *), једно полугласно слово претвори у друго ; и ово је претварање двојако: 1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. бип, гик, дип, ђић, жиш, зис, цич. Ова су сва слова та. по налик (по гласу) једно на друго, да се само по том разликују, што је б мекше од п, год к, дoд п, $ од ћ, ж од ш, з од с, ац од ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекици слова пред піврђе (друго, а не пред његово), онда се оно мекше претвори у друго піврђе од њега (зашто се друкчије не може изговорити **), н. п. 6 уп: шиб, шипка; Срб, Српски; ***) засопіце, клупче, и т. д. г - к: нокти (и послије нока іt) m: jад, ја шка! нуди ми, нуп ками; одигра ми, от пјева. пи и п. д. Кад дође у ријечи дили и пред сонда се зашто претвори обоје уц, н. п. муцки мјесто људски; Гроцка (ријека и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјесто гро Пска (а прилагателно само Грочански): и пако се готово изговара у свима оваковим (производним) ријечма, н. п. угосподски, градски, братски и ЛІ. д. али ја нијесам смијо госпоцки, брацки: зашто се ђешто чује д, или п, пред с (особншо у сложеним ријечма, н. п. подсирип и, одсвакле, одслужи Пи и п. д.); а $ешно се опет избаци дили на поље (особигпо углаголимя), н. п. предем, преспи; мептем, меспи; једем, јеспи; плетем, плести; госпос тво, про кле ство и т. д. По правилу требало би да се д пред с претвори уп, али будући да се тешко изговара и једно и друго: запо сам ја оста. вио онако. Ја сам чаппио у књигама, што су писали прости Србљи, написали a ) Ово је благогласије готово mако различно међу народима , као и вкус међу људма: што је једном народу благогласно, що другоме може бипи најпропивније, н. п. Србљину су благогласне ове ријечи : прс пі, крепи, срп, брк, прг, врг, срг, и оспале овакове, Трк и Талијан затиснули би уши од овакови ријечи ; Чесима је и Бутарима благогласно лмеђу два полугласна слова , н. п. длг, плн, слнце, а Србљи не само шпио у оваковим ријечима имају у мјесто л (н. л. дуг, пун, сунце и п. д.), него га (л) ни на крају ријечи, или слога, не могу да трпе, већ га промијене уо, н. п. ii исао, ко та о, же шео, сеоце и п. д. **) и ово је опште и природно правило у свим језицима; само што но ви граматници не кажу да се слова премјењују, него да се изговара. у кликну, расхицу, исцѣленіе, беспокойный, нисхожу, и проч.” ***) у млогим сларим књигама Српским стоји написано "Српски, н. п. у. Душановој дипломи (што је споменута на страни 282) : „земли сръпсцеи. ко 2 н. који нијесу ни чуди за епи и мологију, и госпоски, и господкі, оп кап и (мјесто од ткани); помка (местно под тка) ; одржат и (мјесто оддржати); или се умепине међу њи а, н, п. oдaдни п и, одaд ријени и и п. д. hy k II: држак, дршчић; држи, дршка и (н. п. псето на свиње); догађају уметне а међу'зис, н. п. раза супи, и, засуши и т. д. ц - ч: бардакчија (илік бардагција). Тако се тврђе пред мекшим препвори у тврђе, н. п. што пишу збираю, собралъ, с обрать; зб ині їe и т. д.); нос, Ж: задужбина, што се гради за душу. 2) Нека пак полугласна слова нијесу по гласу пако налик једно на друго, али су изнутра по природи својој тако сродна, да се радо препва рају једно у друго; піако се претвори : гу ж, — зи у к, н. п. рог, роже, рози; могу, можеш, мо зи; ди го, диже, ди за пти, дићи; лего, леже, лези, леђин т. д. - $, н. п. глода ип и, глођем; родипи, рођен; досадити, доса. $нвапі н; пруд, запруђе; лад, залађе; грозд. грожђе и т. д. з — жиу г, н. п. кнез, кнежев, кнегиња; на тезапи, на пежем, на песну пи; резапи, режем; маза II и, мажем и т. д. а ос6 міло пред $, љ, њ, свагда се претвори з уж, н. п. грозд, гро ke; гвозден, гвок ђе; зло, жље, разли пи, ражљева ши, зaгaзи ми, загажња и т. д. — ћ, — циуч, н. п. реко, рећи, ***) реци, рече; пеко, неки, пече, пеци; јунак, јунаци, јуначе и т. д. II с сват. *) у Будиму су од прије типампали зборникЪ (као што је од старине), а сад од како се почео језик поправља ми, и то је поправљено да буде сборникъ! **) Руси пишу свадьба, па опет знаду да није од свађати, него од ***) Бекоји наши списаптељи и књижевници кажу, да не преба писати бра fа, пруће, и остале овакове ријечи, са і, него са пь (6рашъа, пруть е) : да се зна, веле, да је од брати од прут, а не „од браћи од пруб.” На пај начин не би требало писани ни рећи, пећи, леќи, и овакове ријечи, са і, него са кь, и гь остале іум (пред б, в, м, п), н. п. ривьи (мјесто рибји), зарукавље (мјесто за рукавје), безумље (мјеспіо безумје), копље (мјесто ушчупа II и н (пред њ), н. п. броћ, броп њак; воће, вошњак; га ће, гап њик; срећан, говорисе и сретна, срёпно; добросрет њик и т. д. ч, н. п. japay, japчe; мјесец, мјесече; зец, зечина й п. д. н — и ц чист и ти, (рекьи, пекѣ и, легън), да се зна да је од реко, пеко, лего, а поспале! Квинпилијан каже, да су слова само зато измишљена, да се њима записују ријечи онако као што се изговара ују; и то су знали, и сад знаду сви прави граматици и у језику вештин списатељи и књижевници; само оне надрикњиге (фушери књижевни), који су неш по научили, па мисле да већ ништа нема што не знаду, не міогу по да разумију и да признаду. , 2 о удвојABA њу слов'А. (de literarum geminatione) Два а једно до другога налазе се само у оним ријечма, ђе је ху сла. зенском језику, н. п. маажи, маање; снаа; дра, ораа; пра, пра а; гра, граа; стра, страа и т. д. Истина да се ове ријечи мушкога ро. да, у родит. јед. пaкo изговарају, као да би било једно дугачко а (а), али су у пјесмама свуда два слога, н. п. „Од пушчаног праа и олова Два о могла би често доћи једно до другога у оним ријечма, ђе се л послије о претвори уо; али народ свагда у таковом случају слије она два оу једно дугачко, н. п. ко лац, көца (мјеспо кооца) ; болан, бона; соко, вб, сб, cd чица, дб, сто, го и т. д. (ја се опомињем само упомоо два о да се изговарају). Него у оңим ријечма, ђе је у Славенском језику х, могу се и два о заје но наки, н. п. Соа, у вапieлн. со о; по од, пооде, поодини и пд. (и у сложеним ријечма, н. п. црноок). У таковим ријечмia могу се наћи и два у заједно, н. п. у првуу, у кожуу, уруу: » у злу, руу, у кож уу, Два једнака полугласна слова нигѣе не могу стајали заједно у Српском језику, него се свагда једно изостави кад се догоде у каквој сложе. ној ријечи, н. п. безакоње (мјесто беззакоње), безаконни, одржа пти, манји, мачица (а не маччјии т. д.), квочка, квоче мина и т. д. или се уменне а међу њи, н. п. oдaдни пи, изазва пи, одаАријеми, безазлен; као и са сином, са сестром; са земљом и т. д. , 0 СЛАВЕН Ски м слов и мА. (de literis linguae Serborum ecclesiasticae) у Славенскоме, или у нашему црквеном језику, има 45 слова, п. і. б, в, г, д, е, ж, 5, 5, з, и, 1, к, л, м, н, о, п, р, с, , у, ф, х, в , ц, ч, ш, щ, ъ, ы, ь ѣ X, W, 1а, о ф, , ө, у. Ако још к овима додамо Киц (која се налазе у Српским рукописима од 400 и више година), и оно ж, шшо се налази у Србуљама, онда ће и бипи 48. Из овије слова ми имамо : а, б, в, г, д, е, ж, з, и, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ц, ч, ш, ъ (о којима за сад не треба више говориши); а немамо: 5, 8, 1, 8, ф, х, ш, щ, ы, ь, ѣ, є, ю, А, D, а, ш, я, 3, Ф, ө, у. Да узгред и њи мало прегледамо: ѕ Чипа се данас у Славенском језику као из (и Руси су га оставили одавно). зније друго ништа, него з, само што је друкчије начињено. Т Значи ) као и, н. и, віно **), архімандрії mъ, пїю, Марї а и т. д. 3) као ју н. п. ближ їй, домашній, горній, коз їй и п. д. 8 Значи као и у (и њега су Руси оставили). ф Само је за туђе ријечи, и изговара се мало тврђе него в. Проспти Срб љи или га изговарају као в, н. п. Стеван, Спі ева; Вилип, Вика и пп. д. или га промијене уп, н. п. Стјепан, Трипуњдан, трип. кон п. д. Но будући да у нашему језику има ријечи Турски, које 2 п, 8 Ю, A (Я), 3, *) Бекоји наши Списатељи пишу раана, подрааними, вооз и т. д Ово нити је Српски ни славенски, него је Њемачко-Српски: зашто су они виђели ђе Нијемци овако крие и натежу у њиовом је. зику, па би и они ради да уведу у свој. Ово је четврша служба, која се илише од слова, . і. да показују и разлику гласа ў ријеч ма! *) већ и Руси пишу вино, архимандришъ. |