Page images
PDF
EPUB

XXXIX

немири дана (слабо би ко рекао четири дни), педана (пет дни ни пошто); пропа доне ми полики дни и т. д. 4) пут има у род, јед. и пупомип уте м: а) н. п. ја сам за п

пупом; споји под путом. 6) н. п. оде путем.

5) Коњицима у зват, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бипи да се разликује од коњик ?), н. п.

Јунак коњу говорио :
„ој коњицу добро моје

6) Сприц у млож. броју говори се исприцеви и с причеви; тако изец, зецови и зечев и.

7) Коњима у дал., твор, и у сказ. млож коњма (а не коњима); а зуб има и зуб м а и зуби ма.

8) Човек у млож. броју каже се људи (а не човеци), и склања се ево овако: и. људи, р. Људи, д. људима и људма, в, људе, за људи, п. људима и људма, с. људима и људима.

2

Друго склоненије, По коме се склањају сва имена женскога и (оспала) мушкога*) рода, која се свршују на а, н. п.

јединствени број И. жена,

змија,
књига, мука,

пушка ,

ватра, Р. жене, змије,

књиге,
муке,
пушке ,

ватре, д. жени, змији, књизи муци, пулици, ватри, В: жену, Змију, Кіьигу, муку, пушку,

ватру, 3. жено, ЗМІНjo Књиго, муко, пушко, вапіро, т. женом,

змијом, књигом, муком, пушкім, ватром, с. жени,

змији,
књизи, муци, пӯшци,

вари,
мложествени број
и, жене,

Змије,
књиге,
муке ,

пушке, ватре, Р. жена, змија,

Kibůra,

мука, п, шака, вапіріп, Д. женама, Змијама, књигама, мукама ,

пушкама, вашрама B. жене, змије, Књиге , *

муке, пушке , Bampe, змије, Књиге, муке , пушке, ватре, Т. женама, змінјама,

књигама, мукама, пушкама, ваmрама, С; женама *), змијама, Књигама, мукама, пушкама, Bampama.

Овђе преба упамтипи:

1) Имена, која се свршују на . га й на ка, у дап. и у сказ. јед. премјењују гна 3, к на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и лі. д. Али која се имена свршују на пка и на чка, у они се говори и онако, п. палки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш яу овакови (особишто на шка) ђе се промјењује к на ц, н, п. носи на мо

3. Және ,

н.

*) Мушка имена овога склоненија само су у јед. броју мутакога рода, а

у млож. женскога, н, п. мој слуга, моје слуге; наше вла-
дике; Српске војводе, и п.-д. А у пјесмама су овакова имена и
у јед. броју понајвише женскога рода, н. п.
„Слуго моја облачићу Раде

„Да пи да Бог, Сибињска војводо **) и код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоста“випи ма у сказ. млож. и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кука и т. д. Мени се чини да и у овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мје. ру; ја не вјерујем да би просп Сријемац казао, н. п. она ш и дана шњи Српски књига; у Петрови Брасни недоношени Зелени ливада и т. д.

[ocr errors]

0,

ди (мјесто на мотки) ; подај мачци и т. д. У ред овије имена илу и, она, која се свршују на аа и на yа, н, п. снаа, дап. и сказ. снаси иснаи; муа, муси и муи и т. д.

э) Имена која се свршују на ца, у звалі. јед. имају е мјесто о, н. п. пријатељица, звал. пријатељице и т. д. Али Бекоја имају и н. п. иди, кукавицо си ња! несрепњицо једна! и т. д.

3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају звапі. једин. као и имен. , н. п. Станиша, о С тани ша; Милија, о Милија; Никола, оНикола; Аница, оАница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о Ружо !); Милица, о Милица и т. д. А женска опепи ђекоја имају на о по правилу, н. п. Спана, о Стано; Цвијеща, о Цвијепо; Сара; o Саро и т. д.

4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушi ака; крушка, крушака; патка, па така и т. д. а fекоја опет остану али узму на крају и мјеспо а, н. п. врста, врс по и; ва. тра, за при; чавка, чавки и пi. д. (к овима иде илађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и оспале овакове ријечи имају по правилу, пі. ј. кв рга, грба, рпа и п. д.

5) по овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мекиње и т. д.

6) Рука инога имају у род. млож. руку, нігу; ако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга.

треће склоненије, По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују и полугласно слово и на и, и на о, н. п.

јединствени број и ствар, мисао,

мелад,

мәтін,

kků, Р. ствари, масли,

мелади, матерё, клери, д. ствари,

мисли,

пеладма(шелади), мапіери, кћери, В. ствари,

мисао,
иелад, матер;

клер, 3. співари,

мисли, Tпелади, мати, т. співари (-pју), мисли(мишљу), пеладма, матером, kkepu (-pjy), с. ствари,

шeлaдма, матери, клери,

мложествени број. И. ствари, мисли,

Mamepe, кћери, Р. ствари, мисли,

матера, кћери, Д. стварима ( -а), мислима,

маліерама, кһерима (-рма), . в. співари, мисли,

Mamepe, кКери, 3. ствари, мисли,

матере, кери, T. співарима (-рма), мислима,

маперама, кћерима (-рма), С, співарима (-рма), мислима,

матерама, кћерима (-рма). Овђе преба узепи на ум:

1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и т. д.

2) Коспі, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож, костију, кокошију, уши ју, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од кости.

3) Нип и има у род. нйа (по другом склоненију, као нип е); тако јасли јасала (као јасле).

4) Код овога. је склоненија двојак піворит. падеж у јед. броју, л. і. на ии на ју (осим маптере и сабирашерни имена на ад), н. п. ствари и ств аріу; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, iy) преба ово уламшиши: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, іш.

kkepu,

мисли,

елије се і сду ћ, слуљ, сну њ, с п у ћ, н. п. прѣ ад, прња• Бу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; поспапі, пос maty; кос пт, колку и т. д. 6) која се свршују на б, в, м, п, у оније се претвори і у љ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на $, љ, њ, К, код оније се і са свим изгуби, н. п, чађ, чађу; крмељ, крмељу; ноћ, ноf y и т. д.

четврто склоненије, По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују ма е и на о, н. п.

јединствени број и. поље, срешеније, Станоје име , меле, село весло, Ранко, Р. поља, срешенија, Станоја имена, пелепа, села весла, Ранка, Д. пољу, срептенију, Станоју имену, телепу, селу веслу, Раику, в. поље, срешеније, Станоја име, пеле,

село весло, Ранка, 3. поље, срешеније, Станоје

име,

теле, село весло, Рàнко, т. пољем, срешенијем, Станојем именом, телешом,сёлом веслом, Ранком с. пољу, срешенију, Станоју имену, пелету, селу вёолу, Ранку,

мложествени број

1

И. поља, срептенија,
Р. поља,

срешенија,
Д. пољима, срепенијама,
в. поља , срепенија,
3. поља, среnіенија,
Т. пољима*) срешенијама,
С. пољима*)сретенијама,

имена,
имена,
именима,
имена,
имена,
именима,
именима,

села, весла,
села, весала,
селима, веслима,
села,

весла,
села,

вёсла, селима

веслима, сёлима” вёслима,

Код овог Склоненија преба упампипи:

2) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на та, она у млож. броју поспају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по пірећем склоненију, н. п. меле, мелепіа, пелад, или пеоти; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише myђа), имају и млож. број; н. п. пане, па нема, у млож. бр. панема; јапуніше, силе мб е, Коше, бебе и т. д.

2) која се имена свршују на о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож. узму а међу она два полугласна слова, н, п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д.

3) Дрво нарашћује на па (умепне се пе пред а), и има урод. дрвепа и т. д. ау млож. броју има двојако : а) дрва (бав фоlі); б) дрвет а.

4) Псе о има у род. псепi a или псе пеш а; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода); или пси (мушкога рода од пас).

5) Рамо има у род, рамена (као раме).

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоне

нија) да се изоставља ма у твор. и у сказ, млож., н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцеговини опет обичније са има (на холима, под колима, сколима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. і, Кака ј” војска по брдим Руњанским

ойМЕНу ПРИЛАГАТЕЛНом.

(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito) Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелити у при реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни; и ова су опепт двојака: 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лис II, мул на вода, шарена пица, брз коњи т. д. • 2) која показују, ода шта је што, н. п. гвозден коп ао, дрвена кука, сребрно пуце, кожна аљина и П. д.

Друга показују чије је што; и ова су опет двојака: 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, н п. попов, ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачки, војводски; гове, и, козји, рибљи, пичји, Бепињи и п. д.

Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителии, него од другите различни дијелова говорења, као н, п. и од нарјечија (особимо мјеста и времена), н. п., памо. шњи, данашњи, лањски, покоршњи и п. д. 2) од глагола, н. п. спајаћа кошуља, плеп и Ка игла, ораћа земља, куповни гую, музовна крава, пекућа вода, и ослала овакова причастиција. 3) од имена бројителније, н. п. први, други, прећи и т. д.

одвојаком свршивању прилагателни имена.

Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкoмe роду јединственог броја двојако, пі. ј. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ће се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјече. нијем), а друго цијели vi (без усјеченија). Може бипіи, да би било памепіније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашпіо прво споји у првоме свом облику (као нп. муж у именипелном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на питање какав ?), н. п. зец је плашив; поштен човек не умије лагапи; мени је мно црвен појас; злапан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) памешан и т. д. А ово је друго начињено (с додаткомі° и) од првога, и каквобом опредјељује ствар (на питање кој и? као Њемачки член per, bie, Ba), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрни прстен ; продао

сам мој необрани. виноград и т. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкoмe роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина нирока, него ўска; камо она широка аљина ? Ту је и усҡа и широка; ово је прасе дебело; пошто ћеш ми дати оно швоје дебело прасе? и пп. д.

Кад оће прилагателно име да се усиjече, онда му само треба одузепи оно ис краја , н. п. жупи,, жуп; дрвени, дрвен и пi. д. Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом

*) Бекоја се у мушком роду свршују и на о. (мјесто л), н. п. зрео,

"весео, пруо и т. д. **) у Славенском језику ово се разликује словима у сва при рода, н. п.

свя мъ, cвя пia, cвя по; свялый, святая, свяпіое; а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом наmежу и разликују: зато се налази у старим књигама Српским и без а, и са яиа, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица доня, село буковица горняа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и диплома сад споји, код светог Лазара) на црвеној свили везено златом (кажу да је везла царица Милица на Живот кнезу Лазару): взлюБлнаа ги чеда; хвъзлюблюная щи чеда.

преба уметнути а међу она два полугласна слова, н. п. Павни, таван; плі пікӣ, піймак; мудри, мудар и п. д. Осим црни, црн; сре. брни, сребрн; грки, ігри, и осталије овакови.

А кад оће да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда му преба додати на крају и, н. п. жуп, жумӣ; зелен, зелени; дрвен, дрвени и т. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима осталим премјенама и падежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н, п. јарам, јарма), као н. п. 1) сва готово која се свршују на ан, н. п. дробан, дробна, дробно, дробни; ако раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан; сишан, срећан, мучан, кршан и т. д. (осим лаган, лађан, млађан, узан, мекан, ваљан, санан, панан, сићан). 2) која се свршују на ак, н. п. љубак, узак, риједак, випак, мле как, мајецак, дугачак, ериш ак и т. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршгују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, ошпар и пи. д. А нека опенг задржавају а, као н. іі. 1) која се свршују на аб, н. п. слаб. 2) која се сврзнују на ав, н. п. лукав, рапав и т. д. 3), која се свршују на аст, н. п. рачвасп; путонога спи т. д. 4) која се свршују на ап, н. п. глава лі, крила м, но са тип. д.

Ді въп, малт, и велики, не усиjецају се никако. Дивљи требало би да буде дива», дивља, дивље; малӣ, мал (или мао), мала, мало; авеликі, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него оспају пако: дивљи, дивља, дивље; малії, мала, мало; вели. ки, велика, велико. Испіина да се мјесто мал и велик узима мален и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики царасшао ? (овће Србљин ниши ке рећи велик ни голем). Прилагателна имена имају при рода и два склоненија

Прво склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњему роду свршују на о, или у мушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, с, л, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, пишом, раван, дебео, шуп, мудар, бос, жўш и т. д.

[merged small][ocr errors]

Женск.

2

І. Усјечено.

јединствени број. мушк.

оредњ. И. жуп,

жупа, жупо, р. жўпа, жўпога, жуппӧг, жўше,

жупа, жупога, фт, Д. жупту, жүшіме, му, бм, жупој,

жуму, жўнатоме, му, би, B. жўш (жута, пог, га),

жуму, жумо , 3. т. жутим, жўпијем,

жупбм, жүзім, жўпијем, С. жуму, жуппӧме, му, бм, жупој, жушу, жумоме, му, бм.

мложествени број.

тупie, жулиа Р. жўшије, жўпи, Д. жуптима, йм, жўшијем ,

за св апри рода?

И. жупи,

* Истина да би по смислу требало да нема звапі. Усјеченог, али ја сам

чуо је се говори: немој добар човече! профисејдобар чо. вече! аш, д.

« PreviousContinue »