Page images
PDF
EPUB

1

:

- истолкован

ЊЕМАЧКИМ И ЛАТИНСКИМ РИЈЕЧМ А.

скупио га и на свијет издао

вук

СТЕФАНОБИ Ћ

Alixhanowits

Wolf Stephansohn's

Serbisch - Deutsch - Lateinisches Wörterbuch.

=

Lupi Stephani F.

Lexicon Serbico-Germanico-Latinum.

У Бечу (Wien, Viennae),
gedruckt bei den P. P. Armeniern

1 81 8.

t

KONINKL. BIBLIOTHEEK

TE SHAGE.

ПРЕДГовор.

[ocr errors]

Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика! Док су Србљи имали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако млого писало, као што се данас пише по ришћанским државама, јамачно би они почели још онда својим језиком писати; али се онда може бити још мање писало, него што се данас пише по Турским државама; запо се није требало ни старати да сви људи разумију оно што се пише; а неколико људи могли су ласно писати којекако. Оставше дипломе од наши краљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пет стотина година говорио као и данас што говори (осим ђекоји Турски, и други шуђи ријечи), него да су писари у писању мијешали народни језик с црквеним језиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-те стотине година), што су наштампани у историји Раићевој, стоји: „И ако се наће полувераць да узме „Хрістіанку: акое крадомъ, дасе има покрстити у Хрістіанство: аколисе не „покрсти: да мусе узме жена и деца и васъ домѣ, и онъ дасе заточить. ,,да то село платить що бы онь плато, кои е то пожегао. Книге Царске „коесе находе и коесе износетъ предѣ судію, да имають судіе сматра„ти, а кои пресуждуе первый уставь Царски, штое записалъ светли Цар „кому, оне Книге кое повпорають уставь первый, да и узму судіе и прине„су предѣ Цара — да ихъ закунешь, и кадесе закуну — Піянице коисе „скышають, и нападну где на кога, и кои кога посече, или окерв „а не до самерти, шаковому піяници да се око извади, и рука да му се „отсечетҠ, аколи кога піянѣ издерешь, или кому папуче скине, или „скине кому капу или що узметЪ" и т. д. Раић каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племените ГГ. Петра и Саве от Текелија, и да су оданде од слова до слова исписани и наштампани; но ја би опет рекао, да су ђекоје ријечи поправљене по данашњему Славенском језику, н. п. отецѣ, святи, первый, церковь, самерши, шерговацѣ, сотворити, возврашиши, во (градъ), со (изволенїемь), ко (домом) и т. д. ово би по старом рукопису морало бити отаць (као полувераць, парацѣ, и т. д.), свеши (као што и овђе има ђешто), првыи (или први), црковь, самрти, прговацѣ, сашворити, вазврашиши, ва, са, ка (као што и овђе има ђешто); или може бити да су и тишле и мали јерови (ь) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је и у првоме рукопису овако исто, као што је наштампано у Раићевој историји и овђе, опет је јасан знак,

[ocr errors]

авы,

« PreviousContinue »