Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

н. п с по двадесет и, при спа пед(се пседми, петсто мина деведесе по осми; иљада двадесет прећии п. д.

Сва редна бројнателна имена (осим трећи) склањају се, у сватори рода и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а прећи по другоме.

4) Умложна, којима се одговара на питање коликогуб? или колико спи рук? н. п. двогуб, или двоїструк; прогуб, проструй, че пворогуб, пепторострук, двојак, тројак, и т. д. Ова бројителна имена нијесу друго ништа, него прилагателна имена, која су поспала од самостојни бројипіелни имена с додатком гу. 6 или-струк (осим двогуб, двоспрук, двојак; прогуб, просто руск, пі

пројак) и склањају се (цијела и усјечена) као и остала прилагателна имена првога склоненија.

5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пупа? н. п. једанні ўп (мјесто једанпуп каже се и једно м), двап ўп (двапулга), тріп ўп (припула), че пирі пуп (четири пў па) ; пет пуli a*), шест пуша и пi. д. 6) којима се одговара на пипіање који п н. п., први пупі, други пуп, прећи пуп и т. д. Као што се мјесто један упи говори једномг ; тако се и мјесто први пупі, други путп, прећи пуп, четврт и пуши п. д. говори првом, другом, пі ком, че півртом, пепі ом и п. д. и ово су права имена бројителна овога реда, а једанп уп, два пута; први пупі, други пуп и п. д. шу су по двије ријечи,

Ова се бројнителна имена не склањају, као ни остала на рјеч ја:

Бекоји граматиции узимају међу бројителна имена и оне ријечи", које показују неизвјесно млоштіво ствари , н. п. млого, ко, оспі алт, читав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упам

пити код неколико: какого, што два, три, четири, показују имена сушат. мушкога и средњег рода у род. млож- , а женскога у имен. МІложі, піако исто и неколико кад значи мање од петі, н. п. неколика човека, неколика ћеше па, неколике овце; а кад значи више од четири , онда показује сва имена сушп. у род. млож., н. п. неколико ауди, неколико јаја, неколико оваца и т. д.

П

пупі ?

пре

мало,

не Коли

[blocks in formation]

Мјестоименија су шeспoрoгуба :

1 Која показују при лица: ја, пи и, он; к овима ћемо узепи у склањању и

ІІ. Поврашно себе, која се ево овако склањају :

јединспи вени број.

(мушк.) (женск.) (средњ.) ија,

mй.

дн (он)

дна. оно. Р. мне, ме. мебе, пе. њега, га. ње, је. њега, га. себе, Д. мени (мене), мн. пеби (пшебе), піі. њему, му. њој, јој. њему, му. сәби(себе, В. мене, ме.

ше. његањга, њ) њу, је. (њега, га). себе, се. 3.

па. T, MHÔM.

щобом. њиме(wiiм). њоме (њбм). њиме(ыйм). собом. с. мени.

1њему. њој, њему. себи.

[ocr errors]

mеби.

*) у Бачкој и (ђешто) у Сријему говори се пў mm и мјеспо пута, н, п,

Ішем пуши, шест нију пjи и т. д.

[ocr errors]

L

ва.

мложествени број. й. мм.

дни.

дне. она. р. нас.

вас.

நரி , ரி д. нама, нам *). вама, вам. њліма, мм, B. нас.

вас. 3. ви.

за свапри рода. T: нама,

вама.

њима, с, нама.

себе,
себи (се се),
себе, се,

[ocr errors]
[ocr errors]

собім,
себі ,

вама.

[ocr errors]
[ocr errors]

Код овије мјестоименија треба упамтити :

1) Мјестоименија првога и другог лица имају у род. дап. и вин. јед., и у дапі. млож. броја двојако; а мјестоименија трећега лица имају двојано у сватри рода и у обадва броја у род, дап. и у вин. Бекоји мисле да је по све једно (као н. п. код прилагателни имена ж у лога и жупог; жупоме, жу: по му, и жумо м), него само да је ово друго уговору скраћено од првога.**) Може бити да је ово друго постало некад од првога, али је данас у говору са свим различно једно од другога. Прво (мене, тебе, њега, ње; мени, пери, њем у, њој: мене, тебе, њега, њу и п. д.) споји: а) у почетку н. п. не може се рећи ми смо дали, га сам виђео, пе су звали; него meби смо дали, њега сам внђео, mебе су звали и п. д. 6) кад је сила говора (9xaboruсt) на мјестоименију, н. п. зовни њега, казао сам и пеби, дао сам н мебин и њој, далі у вама и њима и п. д. г) послије предлога (осим мјеспоненија првога и другог лица у вин. падежу), н. п. код мене, код meбе, код њега, код ње , к мени, к вама, књима, књој; а у вин. падеж у у првога и у другот лица говори се обоје, н. п. за мене или за ме, за тебе или за пе; пред мене или преда ме, пред шебе или преда те , пред себе или предa ce , ay прећем лицу само се прво узима, н. п. пред њега (предань, предањта), пред њу (преда њу), пред њи (преда њи) и т. д. А у осталим догађајима говори се друго (ме, іnie, га, је, се; ми, пн, му, јој ; нам, вам, имі, й, и), н. п., боји ме (пе, га, је, ї) се, казао ми (ши, му, јој; нам, вам, им), звао сам га и пi. д. ***).

2) Мни пи: а) узима се кашпо мјесто мој и п вој, н. п. јеси ли ми виђео коња ; виђео сам па и брата ; био сам п и код куће и т. д. Аб) кашпіо не значи гопово ништа, него се говори (особилio пи) као за неко чудо, н. п. лијепа п и је, јади је убили! чудно п и га превари! Чарна горо пуна п и си лада! Ньу ми пипа Громовник Илија (не опомињем се више за ми). в) Слип сам пi и се наспавао ; јеси ли ми здраво путовао ? и п. д. Ово иде у прво значење (мјесто мени и пеби).

3) Мјестоименије трећега лица има у вин. јед. мушкога и средњег рода, осим њега и га, још њињга; и ово се узима само с предлогом, и у значењу се не разликује од њега, н. п. зањ, зањга или за њега; предањ, предањ га или пред њега; ми моњ, ми моњга или мимо њега и т. д.

4) Мјеспоименија првога и другог лица имају удам, јед. осим ми и пти, још двојако: мени или мене, жеби или пi ебе. Народ понајвише говорит мене, тебе ****), а списатељи и књижевници мени, шеби (да се разликује од внителнога!).

5) Бекоји додају у род. дап, вин. иу сказ. једин. броја, и у. дат, и сказ. млок. на крају на, кар и карена, н. п. меника, мени кар. меникарена; теб ика, шебинар, шеб икарена; менёка,

[ocr errors]
[ocr errors]

*) у Крајини Неготинској и у Црној: ријеци говоре и ни (мјесто нам), н.

п. да ни си пи жив господару! да ни је Бог дао и т. д. **) Запio bекоји пишу 'га, "му, 'им и т. д. ***) Ја мислим да и у Славенском језику овакова разлика има између

мнѣ и ми, мебѣ и пи, мене и мя, мебе и тп я, себеи сл (прем да наши дојакошњи Славенски граматици никакве разлике не наломињу). Дали би (н. п.) све једно било : Номилёй мя Боже, и по

мил&й мене Боже ? xxx*) Ово је управо од Славенскога мнѣ, лебѣ (е мјесто ћ, као и на

више мјеспла).

некар, мeнeкaрена; његак, његакар, његакарена и т. д. (у рушкoме и у средњем роду).

6) Код свију имена винителни је падеж у средњем роду као имен. , а код ови мјестоименија није, него је внн. у средњем роду као и у мушкoме , н. п. шпа је піом ememy, пе плаче?

избила га мами; камо пти плано?

однијела га вода и т. д. 7) Тако је код свију имена једнак у јед. броју дап. и сказ., а у млож, броју дап. півор. и сказ. , а овђе није: зашто сказ. у јед. броју не може имати ми, ми, му, јој, него само мени, "піе би, њему, њој; нити у улож: броју могу имали пвор. и сказ: на м, им, него само нама, њима.

ІІ. Ќоја што присвојавају, н. п. мој, моја, моје; вој, пвоја, твоје, свој, своја, своје; наш, на ща, наше; ва ш", ваша; ваше; њиов, њпова, њиово; његов, његова, његово; њен њена, њено (њезин, њезина, њез ино); нечиј, нечија, нечије; ва чиј, свачија, свачије; ничиј, ничија, ничије.

Мој, швој, свој, склањају се ево овако:

јединствени број:

3. мајј,

My III K.

&ёнск. средњ. и мој,

моја, моје, р. мојега(-ёга), мојег (-ег), мога, мог, море, мојега(-ёга), мојег(-ёг),мога,мог, Д.мјему(-ему), мојем(-ем), моме,мом, мојој, мојему(-ёму), мојем (-ем), моме, B.mojera(-era) mojer(-êr),môra,môr(Môj),nojy, Muje,

мом,

моја, моје, Т. мојим (мојим) , мојијем , мојом, мојим (мојтім), мојијем , Смојему(-ёму),мојем(-ём), моме, мом, мојој, мојему (-ёму), мојем (-ём), моме,

мом; і ложествени број. И. моји,

моје,

Moja ,
Р. мојије, мојii ,
Д. мојима (мојима), мојимі (мојим), мојијем,

за свара шри рода;
меје,

моје, моја, т. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијем

за сва при рода, с. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијемј

в. моје, 3. моји,

моја,

1

његов, фиов, њен и њезин, склањају се као жуп; наш н ва ш; као в руки; а нечиј, ничиј и свачиј, као чиј.

IV. Којима се шпо показује, н. п, пај, па, пб; двај, ова, дво; исм и, испа, исто; по акови, пакова, маково (такав, паква, пакво); овакови, овакова, оваково (овакав, оваква, овікв б); онаковій, онакова, онаково (она кав, она ква, 2накво).

Тај, овај, онај, склањају се ево овако:

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

mâ,

диложествени број. И. п. *).

пе, пије, тіп,

за сва при рода. "Д, пійма , иім, тијем) B. me ,

не 3. т. мима, питм, тијем

засва природа C. mva , mim, mijem

Испи, по акови, овакови, онакови, склаьају се као му ми.

у. Којима се шпо пита, н. п. који, која, које? ко (пік )? што (шта) ? чиј, чија, чије? лакови, какова, каково (какав, а ква, какво) ?

кои што склањају се ево овако: и, ко (шко),

што (шта) P. Kura,

чега (аппа) Д. коме, кому, чёму, В. Кога,

шпо (штар 3. T. Kitme , ким,

чаме, чим, c. коме, кому, мему,

Који склања се као мој; како ви као тути; ачиј (чији?) управо као врући, али опел због неки мали разлика ў говору даћемо му особио склоненије :

јединствени број.

[ocr errors]

чije ,

мушк.

женск. средњ. И. чији, чиј (чii)

чија.

чије, Р. чијега (чиiјега), чијег (чијег), чије, чијега (чијега), чијег (чnijer), д. чијему (чијему), чијем (чијем). чијој, чијему, (чијему), чијем (чијем), В. чијега (iјега), чијег, чијег (чиј), чију, чије, 3. Т. чијим (чим)

чијом, чијим (чім) С, чијему (чијему), чијем (чијем), чијој, чијему (чијему), чијем (чијем).

мложествени број. И. чији, чј (чи)

чија, Р. чиijejе (чије), чији,

засвані Д. чијима, чијим ,

природа

чија, 3. T, чијима, чијим с. чијима, чијим

за сва природа VI. Која се односе на ствар ; пакова су мјеспоименија: кojи, но и шті 0, која по себи нијесу друго ниша, него мјестоименија којима се пипа, само шпио се у другом смислу употребљавају, н. п. ја, који (која, које) желим ; піи, који (која, које) знаш; он (она, оно), који (која, које) има; људи, кои мисле -; који човек мисли да све зна, онај се не може нигда поправипін; види онај, који ведри и облачи ; Бала Богу, који је дао; која успia рекла, она и одрекла; ко ради, Бог не брани ; ко се у коло вапа, уноге се узда; код кога се нађе, да -; ским је опишао, не ќе до; ки и пІ. д.

В. чије,

чије,

*) Може се ђешто у Србији чули и ти з й, род. пні зій и ш иізије, даш.

швор, и сказ. II из йма, ш і з їм, щізије м.

Кад је- говор о трећем, лицу, највише се гонори што мјесто кеј и, која, које, али по особистом синтаксису, н. п. човеќ, шпио је био код мене ; жена, што смо је виђели; вино, што смо (га) пнли; човек, шпо. смо код њега ноћили; човек, што су му коња украли; човек, што смо га 1) данас виђели; човек, што смо дошли с њиме і столица, што се на њој сједи; књига, што се из ње учи; перо, што се (њим) пише **); чо. век, по смо о њему говорили ; подај оном човеку, што је донијо врећу; мепінн код оног човека, шо сједи оңамо ; подај оним људца, што спіоје на пољу и ш. д..

о, глагоду.

(de verbo). По значењу могу се глаголи раздијелити у три реда: 1) неки глаголи показују да ко ради штоғизвјесно изван себе, што свагда мора спајами у вин. Itадежу, н. п. писати књигу, сјек и дрва, копали виноград, јеспи меб, но си ти воду и п. д. и ден се глаголи зову. дјејствителни (послујући ?). 2) неки глаголи показују да се посао враћа на онога, који га ради, н. п. бријем се , -ка јеш се, нада тисе, навањивал исеи т. д. и ови се глаголи зову повраћа пе елни ***), који у правом смислу нијесу друго ништа, него глаголи дјејствипиелни : зашто, и њов посао споји свагда у вин. падежу (само што није изван онога, који та ради), н. п. брија и се (себе), весели п исе, као бријатига, весели ми е и п. д. 3) неки глаголи показују само стање лица или співари, или посао, који не иде ни на шңіо, што би стајало у вин, падежу, него је у ономе који га ради, н. п. болов алпи, спа вади и, или, сједит из гори дрво, мече вода, узди са ми и т. д. И ови се глаго: ли зову средњи (verba neutra) ****).

Примјеч. 1) Ово разделеније глагола готово не вриједи ништа : зашто готово сваки дјејствителни глагол може бити и средньи (али. прави средньи глагол не може бити дјејствителни) , н. п. пјева ми пјесму, інграми коња, копани виноград, орами њиву, вика пги људе, то су дјејствителни глаголи ; али кад се рече (и разумјева), н. в. боље је пјевали и него плаками; маш ор се коњ не учи угра

нип умијем орап ни копа зі ш; јечам прче а ракија. виче *****), онда су ово све средњи глаголи.

2) Наши Славенски граматици називају још неке глаголе, страдапелни ма, а неке опложи пиелни ма (deponentia) : но такови глагола ни. пи има у Славенскоме ни у Српском (као ни у њемачком) језику ******), него.

[ocr errors]

*) Кад се говори: о

бездушним стварима, онда се у мушкoме и у сред: њем роду га, и у женском је може изоставити, н. п. нож, шпо, смо данас купили; да ти платим чашу, што сам разбно ; добра је. она пушка, што си ми поклонио; какво је оно вино, што смо данас.

лили и т. д. **) Код оваковије ријечи, којима се шпо ради, често се у говору изоставит

оно њиме (њим) и њоме (њом), н. п. брус, што се брипіва оштри ;

лопапа, што се жито вије; гвожђе, што се кашике дубу и т. д. ***) Наши Славенски граматици овакове глаголе я зову страдателя

нима, анеке опложи мелни ма. ****) Ово је узето из Латинске грамаписке, зашто Лапини имају гла.

голе дјејс в и телне и спірада пелне, а ови нити су дјејсіпвителни ни страдателни, него између њи средњи (као и средњи

род између мушкога и женскога). *****) Кад узјаще пијан човек на угојена коња, па пірче и виче. ******) Bef ако. да ви ко узео (за опложителни глагол) чупи, који има

значење глагола савршителнота, а спреже се као глаголи несаврши

телни, п. ј. има полу пропавше вријеме, приҷаспије (и дјејепричаспије) садашњег времена и супытеспівипелно од причастија страдаmieлнoгa: чуја, чујаше, чујасмо, чујäс ше, чујау; чу і у биз чув ёцье (. . до чувењу).

« PreviousContinue »