Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

српски

pJEчник,

. и столкован

Њ Е мАч ким и латински м Рил Eч мА.

[blocks in formation]
[ocr errors][ocr errors][merged small]

пPE дговор.

[ocr errors]

Век има близу иљада година како Србыт имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи немају. правога свог језика! Док су Срби имали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако млого писало, као што се данас пише по ришћанским државама, јамачно би они почели још онда својим језиком писати ; али се онда може бити још мање писало, него што се данас пише по Турским државама ; запно се није требало ни спарали да сви људи разумију оно што се пише; а неколико људи могли су ласно писании којекако. Оставше дипломе од наши краљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пепп с помина година говорио као и данас што говори (осим ђекоји Турски, и други туђи ријечи), него да су писари у писању мијешали народни језик с црквеним језиком, као и данас што се раді. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-те спомине година), што су на штампани у историји Раићевој, споји: „И ако се наfе полуверацѣ да узме „Хрістіанку: акое крадомъ, дасе има покрспити у Хрістіанство: аколнсе не „покрсти : да му се узме жена и деца и васдемib, и онф дасе за почII mъ. да по село платипib що бы онb платіо , кои е по пожегао — Книге Царске „коеcе находе и коеcе износещ предф судію, да имаютъ суде сматра„ти, а кои пресуждуе первый успавъ Царски, штое запи и саль светили Цар „кому, оне Книге кое повпораюпib ycпasb первый, дан узму судїe и прине. „су предѣ Цара — да ихъ заку не пъ, и кадесе закуну Піянице консе эскынгаюпib, и нападну где на кога, и кои кога посече, или оке рвавы, на не до самерпіи, шаковому піяници да се око извади, и рука да му се „Опсечеmъ, аколи кога піянь изде репъ, или кому папуче скине, или „скине кому капу или що узме лъ” и т. д. Раић каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племенипіе гг. Петра и Саве от Те. келија, и да су оданде од слова до слова исписә ни и наштампани; но ја би опет рекао, да су ђекоје ријечи поправљене по данашњему Славенском језику, н. п. опець, святи, первый, церковь, самерпи, перговаць, сотворили, возврапи и пи, во (град), со (изволеніемъ), ко (домом) и п. д. осо би по старом рукопису морало бипник олацъ (као полувераць, па рацъ, и т. д.), све па и (као што и оrkе има ћешто), првыи (или први), црковь, самрrіпи, перговаць, са творити, вазврат и ти, ва, са, ка (као што и овђе има ће по); или може битин да су и пинпле и мали јеров (ъ) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је и у проме рукопису овако исто , као што је наццампіано у Раићевој историји и овђе, опепi je! јасан знак,

« PreviousContinue »