Page images
PDF
EPUB

си,

си,

[ocr errors]

си

[ocr errors]

ло ,

[ocr errors]

ло,

де, ла; fcy,

Scie,

[ocr errors]

ле, ла, Јеу,

лё, ла, Јcy,

[ocr errors]

мложествени број. ијерисмо, држасмо, врћесмо, мутисмо, љубисмо, мјерисше, држаcme, вріесте, мумисте, љубисте, мјерише, држаше, врћеше, му пише, љубише,

вријеме давно прошав ше

јед. број.
ијерио, сам, држао, сам, врћео, сам, мужио, сам, љубио, сам,
ріла, си, жала,

fела,
мила ,

била,
ло,
Sje,
Jje,
Jје,

ло, Jje,
млож. број.
смо,

смо, ријерили,

смо,
држали, врћели, мутили,

смо,

смо,

љубили,
сте,

спе,
pcme,

cme, ле, ла,

ле, ла,
су,
вријеме будуке.

јед. број.
мјерићу, држаћу, Bpkeky, мупићу, љубићу,
мјерићеш, држаћеш, врkекеш, мушикеш,

љубикеш, мјериће, држаће, Bpkeke, мушиће, љубике,

млож. број. мјерићемо, држаћемо, Bpkekero, мушићемо, љубићемо, мјерићеце, држаћепе, Bøkefieme, мўмибетте,

љубићеше, мјериће , држаће, Bpkekê, Mýmuke, љубике,

2. наклоненије повелително
вријеме садашње и будуће

јед. број јери, држи, врати, мути, љуби, нека мјери, нека држа, нека врти, нека муши, нека љуби, .

млож. број да мјеримо, да држимо, да врпимо, да мӯймо, да љубімо, мјерите, држипie , вршите, мутите,

љубите, нека мјере, нека држё , нека врше,

нека мўше, нека љубе.
3. наклоненије неопределено.
јерили, држащи, Bpkemu, мушици, љубиши,

4. причастија.
а) дјејствителна

вријеме садашње
ије рећи, држёки, Bpmeku, мўлпеки, љубећи.

вријеме прошавше мјеривши, државши, врћевши, мўмивши, љубивши,

б) страдателна. мјерен, држан (држат), врһен , мубен, љубљен.

5. суштестви шедно на ње, мјерење, држање, врење, мућење,

љубљење. Код овог спрезања преба упамцінши (млого више него код првога, а облого мање него код другога):

2) У глагола, који се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, шим, претвори се у полу прошавшем времену, у страдашелном прича»

[ocr errors]
[ocr errors]

луы

[ocr errors]

.

[ocr errors]

епију и у суштествителноме (које од њега постаје) на не, ду $, з уж,

ную, суш, пуб, н. п. . судим, суђа, суђен, суђење; газим, гажа, га жен, гажење; палим, паља, паљен, паљење; браним, брања, брањен, бра њ ење; просим, проша, прошен, прошење; мутим, мука, му ћен, му ќе ње и п. д А у они који се свршују на бим, в нм, мим, пим, уметне се* (на оним истим мјеспима, ђе се у ови претвори дуҫ, з уж, луљ, ну њ, суш, му і), н, п. љуб нм, љубља, љубљен, "љубљење; ловим, ловља, ловљен, ловљење; мамкм, мамља, мам љен, ма'м љење; П 0. пим , подља, попен, тој љење и т. д.

2) Млоги глаголи, који се свршују на бим, вим, дим, лим, мим, ним, пим, тим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по другом сирезању (на етн); и по Ерцеговачком нарјечију препівори се ду $, лу љ, ну њ, my f; а послије б, в, м, н, уметне се љ пред е, н. р. . ви. дим, виђели, виђе, виђео: волим, воље и и, воље, вољео; тавни мплав њеши, шавње, павњ ео; вршим, вртепи, веће, врћео; сврби, сврбље ми, сврбље, сврбљео; живим, љеп и, живље, живљео; грм им, грмље и и, грмље, грмљео; трпним, трпље ти, прпље, прпљео и т. д. А у Ресавском нарје. чију овин сви глаголи имају само е мјесто н, а полугласна се слова не мијењају, нити се умеће љ, н. п. видим, видети; волим, воле и и, волео; сврбеп и, прпети, прпе, пепео и т. д. А у Сремачком нарјечију (кашпо и у Ерцеговачком, као што сам напоменуо ће је био говор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. Видим, види ти, види, видио; волям, Волини, воли, Волио; ці рп им, прпиши, прпио и т. д.

3) Млоги глаголи и овога спрезања (особипо средњи на чи м) имају наклоненије неопределено (и оспітало што је од његове чеmе) по првом спрезању, н. п. држи м, држа пти, држа, држао, држање; бјежим, бјежа пи; јечі м, јеча пi и ; звё чём, звечами; мрчим, мрчап й: др ечим, дречап и, крёчий м, креча ні и; му чӣ мi, ҷа пi и ; учиім, ўчали; клён і м; клеча пі и; п р ч #м, трча

ча пи; в рй ш ш йм, вриш пали; пй ш ш им, п і шлі апти; спој им, стајапи ($екоји списатељи наши пишу стојат и, да им иде по правилу као спојим) ; бојим се, бојал исе и ш. д.

4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а оштро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителноyi, н. п. кројим, крој, кројте; с тоји м, спој, спојще; бројим, број; број.

Али који се не изговарају оштро, него се глас протеже, они имају по правилу, н. п. пајим, тај и, тајише; пајим, наји, пајите; бујим, буји, бујите; гај і м, гаји, гајип е.

5) Испина да по опшліему правилу код свију несавршителни глагода поспаје сушпествително на ње од страдателног причастија кад се промијени н на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писаи, писање; печен, печење; мјерен, мјере іње; суђен, суђење; љубљен, љубљење; слављен; слављење и т. д. Алiн се опеші (особнпио у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) ход глагола овога спре. зања, особио који се свршују на ли м и ним, говори јощ и друкчије (п. і. не промјењује се л на , ни н на њ), н, п. молим, молење; балим, балење; буним, бунење; брани м.. бранење и т. д. А говори се и мољење, баљење, буњење и т. д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може "бини да би ко рекао (у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) и вршење; трнење, седење и п. А, прем да је свуда обичније врђење, трпљење, срђење и п. д.

Овђе је за сад поред рјечника доста граматике. онарјечијама ,ta предлозима, и о междумешијама није пријебе говориши, зашто су овқе

Рјечнику.

м ў

i e и т. д.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]

Кад је остало ово мало бијеле артије , ево још нешто да додам:

1) На страни ххх. и XXXI, што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н, п. говори се шњим, шљудма, ж ђаком, з Богом, бес посла, бес коња, препкућом, о Дунава, и 3 ей уна, пре побом и т. д Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Лапини , зато нијесам ни ја ћео (ни смјео ; а докле су они ишли, мислим да је слободно и 'мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбуде тако писати, може слободно: ни један му памепан човек не може рећи да нема право : за ш ш 0 се п ако говори; а шњим налази се већ н у књигама ђекојим (н. п. у Досите овим, и у г. професора Игњаповића).

2) у Шумадији се често у говору изоставља су полу прошавшем пу скоро прошавшем времену у првом лицу илож. броја, н. п. купљамо, једамо, йдамо, йд шамо; дођомо, идомо, носимо, ку. пи мо и т. д.

3) предем, везем, пресем, плелием, и оспали овакови ђекоји глаголи, могу имати полу прошавше вријеме и на ија, п. ј. предија (предијаше, предијасмо , предијасте, предиjay), везија, пресија, плешија и п, д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д. 5 пaко и од гребем, греба, гребаше; а од зеб ем може бити да би по рекао и зебија, зебија. ше и т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д.

4) у склањању сушп. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослойи са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови испи глас, као и оне што су метнуле за примјер. То је за туђина највећа пежа у нашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научипти , него од народа слушајући, и говорећи с њим. Н. п, мије игрије имају у имен. једнак глас, а у оста. лим падежима грије има грија, гријови и т. д. масло и весло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у роде јед., а масло се у лож. броју не изговара са свим пaко оштро, као и у род. јед. ; mако се исто поље ошприје изговара у јед. броју, него у млож. ; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у млож. броју него у јед., н. п. седло, седла; село, сёла и т. д. – Али што н. п. у Бијоградској наији ћешто говоре лә нац, конац, кукуруз, сёло и т. д. (мјесто лонац, конац, кукуруз, село), по ме иде у ово о чему је мој говор

[ocr errors][merged small][merged small]

А,

А,

1

[ocr errors]

2

2

• 1) aбer, at , теrо. Ја га љубим, а Авдиторовица , f. Bie dupiter&feati он се опире; ја дођо, а он оде; uşor judicis militaris. ако не ћеш, а пти пољуби, па оста. Авдніпірскіn , кa, кo, 1) Дубitor,

ви. 2) а? а) ? ain'? itane? 5) a! а! ah ! judicum militarium. 2) adv. wie ein Аар*, m. vide ap.

Auditor, more judicis militaris. Аба, ғ. бав 20ba : Хуф, panni crassissi- Авељача , f. vіdе вељача.ACájahaja*, f. die Shabrake, stragulum, Abemuta, f. das Gespenst, spectrum. stratum , ephippium.

Авлапан, піна, но, vide aлвашан. Абање, п. Зав Єtraрaзiren (6e8 Хоёев), Авлија*, f. :) улица, Pet Sof, aula. detritio panni.

2) велика бијела марама (авли – маАбаши, ам, т. impf. н. п. аљину, ар: рама) што се завјешају ћевојке

tragen, strapaziren, detero panuum. кад се удају. Абација m. Der 2ba . guф • сфnciдer, Авлијнски , кa, кo, нл. врата, фоf»,

sartoris genus, Saher die Benwörter: aulae. абацијин, на, но; абаційјнски (аба- Авлијский, ка, кo, vide aвлијнски. цијски), ка, ко.

Авли - марама *, f. cf, авлија. Абацилук*, т. дав баnѕwеrе бев аба- Аврам, т. (cf. Быпје ҳуії, 5), 21bra.

qua, sartoriae (vestificinae) genus. bam, Abrahamus. Абењак, m, капа од абе, еіnе эле Авта, f. vіdе апта.

von Uba: Tuch, galerus e panno crasso. Asnich, m. уide аплик, Abep*, m. Nachricht, nuncius,

cf, глас.

Авпика, f. yidе апика. Абердар , m. 1. ј. поп или пушка Авлов, ва, вo, vide аппов. Абернік, т. (шпо се меһе на глас), Автовина , f. vіdе аптовина.

die Lärmkanone, tormentum tumultum Ara*, m. der Uga (Herr), dominus. cf. nuntians :

господар. „Па он меће попа aбepдара Агадара*; f. (сп.) сабља, што се но„Те избаци пушку аберника

си под коланом (?) : Абонос, m. дрво, што у води опкра „Агадаре, с обадьије стране не (yaбoнoсисе) као камен.

Aranyk*, m. das Agaihum, dignitas agae: Абрашљив , ва, вo, vide пjегав (н. п.

Агалуке себи задобно коњ испод репа).

Агин, на, но, бев 21ga, agae. Аброноша , m. per poftеnträger, fanni- Агиница, f. Die 24giп, $хаи бев Дga, gerator.

usor agae, Аваз *, m. Ctimne, yox, cf. глас: Ariicht; ka, KO, 2) Uga-, agarum. 2) Аванз *, m, vidе ваиз..

adv. wie ein Aga, more agae. Abaj! interj. vide jaoj.

Аго, m. hyp. р. ага. Авала, f. Bebirge füsüftli point Selgra, Агршак, ішка, m. као мали колушић mit Ruinen einer alten Burg des - Rits

од кости, или од рога, што жене ters Порча уоп Авала:

напичу на крепено (да је теже у „Покликнула пребијела вила

руци), кад почињу прести. Српки„Са Авале изнад Бијограда

ње по селима одломе по пола окомАван*, m. er ¢rfer , mortarium. ка, па наталну на вретено мјесто. Авдес*, m. pie abbafфung (бев $iirlen) агршка.

ро: беm Webete, ablutio: узео авдес ; Ада*, f. vіdе острво.

Чисто Турски авдeс узимаше . Ада? ада како ? ја деф : feepli); wie Авдесни, на, но, н. п. марама, 26. anders ? imo vero. wasche, ablutionis.

Адам, іn asan, Adam, Adamus. Авдіпор, m. Ver 2ubitor, cognitor caus- Адам, m. JRannвпете , поmеn viгi.

sarum militarium. Авдиторов, ва, во, фев 2usitore, ju

Адамов, ва, во, 2Батв, Adami. dicis militaris.

Адамско кољено, п. (24vam etainm)

[ocr errors]
« PreviousContinue »