Clixhanowi

Wolf Stephansohn's

Serbisch - Deutsch = Lateinisches Wörterbuch.

=

Lupi Stephani F.

Lexicon Serbico-Germanico - Latinum.

у Бечу (Wien, Viennae),
gedruckt bei den P. P. Armenie zn.
1 81 8.

KONINKL

BIBLIOTHEEK

TE'SHAGE.

П Р Е Д Г о в о р

Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, а

до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика! Док су Србљи имали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако млого писало, као што се данас пише по ришћанским државама, јамачно би они почели још онда својим језиком писати ; али се онда може бити још мање писало него што се данас пише по Турским државама; запо се није требало ни старати да сви људи разумију оно што се пише; а неколико људи могли су ласно писали којекако. Осмаеше дипломе од наши краљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пем смомина година говорио као и данас што говори (осим ђекоји Турски, и други туђи ријечи), него да су писари у писању мијешали народни језик с црквеним језиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-те стотине година), што су наштампани у историји Раићевој, стоји:,,И ако се наће полувераць да узме „Хрістіанку: акое крадомъ, дасе има покрстими у Хрістіанство: аколисе не „покрсти : да мусе узме жена и деца и васъ домѣ, и онъ дасе за m очиm b. „да то село платить що бы онь плато, кои е по пожегао Книге Царске ,,коесе находе и коесе износ е щ ъ предъ судію, да имають судïе сматра,,ми, а кои пресуждуе первый уставь Царски, што е записалъ светли цар „кому, оне Книге кое повпорають уставь первый, да и узму судӥе и прине„су предъ Цара — да ихъ закунемъ, и кадесе за куну — Піянице коисе „скышаюпь, и нападну где на кога, и кои кога посече, или окервавы, ,,а не до самерти, маковому піяници да се око извади, и рука да му се „омсечемъ, аколи кога піянѣ издеремѣ, или кому папуче скине, или ,,скине кому капу или що у змелЪ” и m. д. Раић каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племени ГГ. Петра и Саве от Текелија, и да су оданде од слова до слова исписани и наштампани ; но ја би опет рекао, да су ђекоје ријечи поправљене по данашњему Славенском језику, н. п. отецѣ, свями, первый, церковь, самерши, мерговацѣ, сотворищи, возвращими, во (градъ), со (изволеніемъ), ко (домомb) и т. д. Ово би по старом рукопису морало бити отацъ (као полувераць, парацъ, и т. д.), свеми (као што и овђе има ђешто), првыи (или први), црковь, самрти, прговацѣ, самворими, вазбращими, ва, са, ка (као што и овђе има ђешто); или може бити да су и пиле и мали јерови (ь) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је и у пргоме рукопису овако исто, као што је на щампано у Раићевој историји и овђе, опет је јасан знак,

,

*