Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

у Бечу (2Biet, Viennae),
god r u ekė bei den P. P. U r meni ei n.

1 81 8.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small]

ПРЕдговор.

1

Већ има близу иљада година како Србыт имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи немају, правога свог језика ! Док су Србљи имали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако млого писало, као што се данас пише по ришћанским државама , јамачно би они почели још онда својим језиком писали ; али се онда може бити још мање писало, него што се данас пише по Турским државама; запо се није требало ни снарали да сви људи разумију оно што се пише; а неколико људи могли су ласно писани којекако. Оставше дипломе од наши краљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пепі см отина година говорио као и данас што говори (осим ђекоји Турски, и други туђи ријечи), него да су писари у писању мијешали народни језик с црквеним језиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-те стотине година), што су наштампани у историји Раићевој, стоји: „И ако се наfе полуверацѣ да узме „Хріспіанку: акое крадомib, дасе има покрспити у Хрістіанство: акоднее не уппокрспи : да мусе узме жена и деца и васф дем, и онъ дасе за почи mъ. да по село платипі) що бы онплатіо , кои е по пожегао — Книге Царске „коеcе находе и коеcе износелъ предф судію, да имаюnib cуде сматра„ти, а конг пресуждуе первый успавЪ Царски, штое записалЪ светили 1Цар „кому, оне Книге кое повпораютib устатъ первый, да и узму судїe и прине. „су предѣ Цара — да ихъ закунешъ, и надесе запуну — Піянице консе ускынаюib, и нападну где на кога, и кои кога посече, или оке рвавы,

а не до самерпи, паковому піяници да се око извади, и рука да му се „отсече пъ, аколи кога піянь из дере пъ, илії кому папуче скине, или „скине кому капу или що узме ліЪ” и т. д. Раић каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племениле гг. Петра и Саве от Текелија, и да су оданде од слова до слова исписани и наштампанит ; но ја би опет рекао, да су ђекоје ријечи поправљене по данашњему Славенском језику, н. п. опець, свяпти, первый, церковь, саме рпи, пергова цъ, сотвори пи, возвра пi и ти, во (градъ), со (изволеніемb), ко (домомib) и т. д. осо би по старом рук icy M оптаць (као полувераць, параць, и т. д.), све по и (као што и овђе . има ћешто), првыи (или први), цркові, самір пт и, пірговаць, са творити, вазврат и пи, ва, са, ка (һао што и овђе има ћешто); или може бити да су и пиле и мали јеровп (ъ) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је и у првоме рукопису овако исто , hао што је нацтампано у Раићевој испіорији и овђе, - опепи је јасан знак,

ало бити

« PreviousContinue »