Голак, m. vide голи син. Голем, мамо, groß, magnus (comp. кажесе већи) cf, велики. Толен, f. (Рес. и Срем.) vide голијен. Голёт, f. table Sebirgógegend, mons arboribus destitutus. Голётан, тна, но, Faßl, (обне Бац me,) calvus. Голеш (планина), m. (ст.) Живо пређи у Голеш планину Голи син, m. голаћ, т.ј. војник који сам од своје воље за плату иде на војску и бијесе. (Radter Sohn)Name jener Krieger, die, da sie ohпе Баив und of fino, nicht verbunden wären mit ins Feld zu ziehen, es aber bon freyen Stüden um Golt uno Aleibung thun, miles ultroneus. Ову је ријеч Ћурчија арамбаша 1804 гоДине донијо с Врачара на Дрину; а он може бити да је примио од некога Турчина из Градишта, који је тада био са Србима, и назван што је уза сваку ријеч говорио: голи сине! Голи су синови само на Дрини били, а од Бијограда доље звали су бећарима такове војнике. Њиов је славни капетан био Зеко, који је славно погинуо на Равњу (1813). Голијевно благо, п. (ст.) fо viel al8 големо, дов, ingens: голим Сином зато , И проносе голијевно благо— Голијен, 1. (Ерц.) дав tibia. $ienbein, Толотиња, f. bie Ma#theit, Rangel art Kleidung, nuditas. Голотр6, ба, бо, mit entblößten Bauh, ventre nudato; baber Голотр6, поп propr. „Њега зову Голотрбе ИвоГолуб, m. ote Zaube, columbe. Голубак, пка, m. hyp. . голуб. Голубаст, та, ma, mo, taubenfärbig, colore palumbis, columbinus. Голубац, пца щ 1) у Пожаревачкој наији један стари град на Дунаву (Србљи приповиједају да га је зидала Ђурђева Јерина ради голубовакао голубињак). 2) село код тога града. Од Голупца се већ доље почињу планине поред Дунава и из Српске стране. Голубињак, m. ber Zauben flag, co lumbarium. Гољо, m. vide голић. Гољуждрав, ва, во, vide голуждрав. Гомбар, т. (у Сријему, у Бачк. и у Ван.) der Knopfmacher, textor globulorum fibulatoriorum. Гомбарев, ва, во, дев портафе, Гомбаров, ва, во, textoris globulorum fibulatoriorum. Гомеља, f. намаспир у Босни (може бити да је сад и пуст?): „И Гомељу на граници сувој— Гомила, f. громила, рпа, камара, рњага, бес фaufe, cumulus. Гомилање, п. 1) даš ufäufen, cumulatio. 2) дав Sepolter, wenn - etmas Aufgehäuftes einstürzt, strepitus. Гомилати, ам, v. impf, aufhäufen, cumulo. Гомилашисе, ласе, v. г. impf. poltern, strepo. Гомирје, n. lofter in Kroatien. Гонити, им, v. impf. treiben, jagen, agito. Гонитисе, имсе, v. r. impf. 1) fi verfolgen, persequi se invicem. 2) гоне се зецови, біe Safen rammeln, сое wat lepores. supra. Горење, п. баš Brennen, ardor. Торјеши, рим, v. impf. (Ерц.) brennen, ardeo. Горњак, т. н. п. вјешар, камен воДенични, деr oben ift, son oben tommt supernus, desuper veniens. Горње чело, n. vide зачеље. Тарња, ња, ње, обer, superior. Торњоземац, мца, m. ber Sberländer; incola terrae superioris. Торњоземски, ка, ко, 1) oberländi e parte superiori. 2) adv. oberlänðiíý, more incolarum terrae superioris. Торовим, та, то, gebirgig, montuo sus. Торски, ка, ко, Bebirg3%-montanus. Торушица, f. слачица, ber Cenf, sinapi. Горушични, на, но, н. п. зрно, Senf, sinspiuus. Торчина, f. bi Bitterfeit, amaritudo. Госа, m. (у Бачкој и у Сријему) ber Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. господар. Тосин, на, но, дев госа, domini; госино му тане (cin heltmort ber Batscher). Госиница, f. bie Frau eineß госа, hera, Тоспа, f. 1) (hyp . госпођа) сан, Dame, domina, 2) eine Gattung Schwamm, der Heilkräfte zugeschries ben merden, font кнегиња, fungi genus. Госпава, f. Grauenname, nomen fe minae. Госпин, на, но, ber`rau, dominae. Госпино биље, n. Suchols, glycirrhiza glabra Linn, Господ (Бог), m. ber Serr, Dominus ; "Помого га Господ Бог ,, Теко ти га Господ сачувао „Бришке сабље Анђелијћа ВукаГоспода, f. (coll.) bie Beren, domini, Господар, m. ber Herr (Sigenthümer), dominus, беспćти ја сам господар од тога; ти нијеси нада мном господар. У Србији до 1804 године само су Турке (и то бегове и спаије) звали господарима (као и сад по Босни и по Ерцеговини); а од онда су звали господаром Црнога Борђија, и остале поглаваре и војводе, који су власт у рукама имали, као и сад што зову Милоша Обреновића, и осталекнезове, који власт у рукама имају и заповиједају. У Сријему пак и у оста лим Њемачким државама, зову и најмањега трговчића господаром. УСрбији су отприје знатније Србље, свињарске трговце, звали као mini. Господарски, ка, ко, 1) ден госпоAapen gehörig, dominorum. 2) adv. wie ein господар, domini more, Господин, m. der Herr, dominus. y Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у го вору му кажу: „честити пашо!“) владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „ оче игумне!), проту и учитеља (и және Ђекога ђешића у кући: свекра, или ђевера) зову господином; а у Сријему и у осталим Њемачким државама господин значи оно, што у Србији господар. Господинов, ва, во, beš Seren, do mini. Господичић, m. ber junge Serr, domicellus (?), filius domini (herilis filius.) Господовање, п. бав себеn wie eine господин, vita splendida. Господовати, дујем, v. impf. Себеп wie ein Herr, splendidam vitam dego. Господски, ка, ко, 1) Den Serrn gehö. rig, dominorum. 2) adv. wie ein господин, domini more. Господство, f. vide госпоство. Госпођа, f. 1) bie Grau, Dame, domiпа. 2) велика и мала госпођа, ber kleine und der große Frauentag, festum assumptionis, et natale B. M. V. Госпођин, на, но, ber Grau, dominae. Госпођин дан, m. vide госпођа 2. Госпођица, f. dim. 9. госпођа. Госпођица, f. cf. Златоје. Госпожда, f. (см.) помози госпождо жива Богородице (кад се моле Богу)! vide госпођа. Госпоја, f. vide госпођа. Госпојин, на, но, vide госпођин. Госпојина, f. Белика, или мала, vide госпођа 2. Госпојица, ₤ dim. . госпоја Госпоспіво, п. дa Serrenthum, doГоспоштина, f.j minatus. Госпр, т. (im herse mit eineт Хебеп. gevanten аn поднути) ftatt господар. Гост, m. ber Saji, hospes: отишао у госте. Ако не буду гости бијесни, не ће бити кућа тијесна. Гостиница, f. än, hospi tes frequentes: „Седам кућа једну козу музе, „Још се вале да се добро ране: „ Да им није млоге гостинице "Од сира би ћуприје зидали, ,,На суруци воденице 6 мљеле. Гостионица, f. Vaš Safthans, deversorium, Гостити, им, v. impf. bewirthen, convivium praebeo. Гоститисе, имсе, v. r. impf.gaftma= len, couvivor. Готов, ва, во, 1) bereit, paratus. 2) baar (Geld), praesens, paratus. Готовина, f. діе Baarihaft, pecunia numerata. Готовиши, им, v. impf. н. п. вечеру, ручак, bereiten, paro. Готовљење, п. дав Bereiten, praeparatio. Готово, беіпaße, faft, fere: не маготово ни једнога; готово не зна ништа. Гошћа, f. ber weibliche Gaft, hospes, hospita. Гошђење, п. дав affiren, convivatio. Гошћин, на, но, ber Baftfreundinn, hospitae. Гра,.т. (у Ерц, и граг), граа или гра (у Сријему у Бачк, и у Бан, пасуљ ), bie Safole, faseolus vulgaris Liun. Граб, m. bie Beißbuhe, carpinus betu. lus Linn. Грабанцијаш, m. cf. возино коло. Грабанцијашки, ка, ко, г) Herenmeis fleri, veneficorum : узе оно његово грабанцијашко јапунџе 2) adv. heren= meisterisch, ut veneficus, ut magus. Грабеж, m, ber Haub, rapina. Tрaбiк, m. der Weißbuchenwald, carpinetum (? Linn.) Грабити, им, v. impf 1) greifen, rafs fen, rapio. 2) rechen, pectine colligo foenum. Tрaбuk, m. eine junge Weißbuche, carpinus betulus Linn. Грабље, f. pl. (qu$ грабуље) бег Несп, pecten foenarius. Све су грабље, нема вила,e fino lauter goiten, nonnisi sibi favent. Грабљење, п. 1) дав Хаñen, raptus. 2)да$ Rechen, collectio ope pectinis foenarii, Грабов, weißbuhen, carpini betuli. Грабовина, f. Seißbuhenol, lignum carpini betuli Linn. Грабуље, f. pl. vide грабље. Град, m. bic Septung, arx. Град, т. туча, дer Sagel, grando. Градачац, чца т. град и варош у Босни : „Утече им од Градачца ДедоГрадачки, ка, ко, von Градачац. Градина, f. 1) ber Jaun, sepes. 2) бес Barten, hortus. 3) augm. yon град. Градиница, f. dim. . градина. Градити, им, v. impf. 1) тафеn, ver= fertigen, condo, н. п. опанке, кућу цркву, мост, гусле, гадље, седла и т. д. 2)(у Сријему и у Бачкој) i. 4. јебати, futuo : градио му матер. Градишисе, имсе, v. г. impf. 1) fidh ju etmaš machen, e6 fpielen: гради се да је учен. 2) није лијепа, него се гради, е mint fi. Градић, m. dim. v. град. Градишка, f. (нова и стара) in Ser flavonischen Grenze. Градиштe, n. heißt ein Stäðthen arn der Donau, zwischen Ram und Golubaz, mit Ruinen. Градски, ка, ко, н. п. врата, бе stuugs, arcis. Грађа, f. (coll.) дав Hau. Material, materia. Грађанче, чета, n. ein junger Seftunge. bermohner, juvenis ex arce. Грађење, даš Mафеn, confectio. Грашчица, f. dim. 9. грашка. Граја, f. (у крајини Неготинској и у Грба, f. ber Şöder, gibbus. Црној ријеци) vide говор., Грајање, n. vide говорење. Грајати, јим, vide говорити, Гракнути, нем, v. pf. повикати на кога, офсемен, conclamo. Гракиуше као на бијелу врану. Грактање, п. даš räsen, crocitatio. гр Грактати, гракћем, v. impf. Eräý. ,, gen, crocito: Не виј вуче, не гракћи гавране: 6. Не плаши ми по гори јунака Трана, f. ber Sweig, frons. Гранат, m. ber Branat (Stein), lapis granatus. Гранап, та, то, äflig, ramosus. Траница, f. 1) eine Wet Çime, quercus genus. 2) Sränge, finis, limes. cf. крајина. Граничар, т. (у Сријему и у Банату) der Gränzer, miles limitaneus. Граничев, ва, во, н. п. жир, son ber граница Сіhe, certae quercus. Граничевина, f. baš Dols von der граница = Sime, lignum certae quercus. Граничење, п. vide међење. Граничити, им, v. impf. gtängen, finitimus sum. cf. међими. Гранути, не v. pf. berbortraßlen (von der Sonne), effulgeo: „Грани сунце да огријем руке „Ни свануло ни сунце грануло Гранчица, f. dim. 9. грана. Грање, п. (coll.) bie Boeige, frondes. Граов, ва, во, н. п. лист, чорба, Safolen, faseolinus (?). Грбав, ва, во, höderig, gibbosus. Tore, m. eine Art Flußfisch, pisciculi genus. Гргур, т. Gregor, Gregorius. foedo. Грдитисе, имсе, v. r. impf, einanber Гребање, п. баš Âralen, vulneratio ope unguium. Гребати, бем, vide грепсти. Гребатисе, бемсе, vide грепстисе, Гребен, m. 1) bierämpel, carmen. 2) die Schultern des Pferdes humeri equini. 3) der hervorragende Theil eis nes steilen Felsen, promontorium, wie Беі Пореч. Гребенаља, f. bie Krämplerin, carmina trix. Гребештак мач, m. (ст.) Граовиште, п. 2đer, auf dem Kafolen ge=,, Сијевају мачи Гребештаци baut gewefen, ager,olim faseolo consitus. Греда, f. ber Balte, trabs. Траораст, та, то, шарен као да Гредељ, m. 1) ber lubalfen (bеr је граом посут (н. п. көкош, очи), Suntscheckig, varius. Грабровина, f. baš Safolcuftrog, stramen faseoli. Грасуљ, m. in ber inebote som Зідеца ner, ber auf die Brage, об er граа обег пасуља effen wole, antwortete: грасуља (д. і. Бендев, гра ипд пасуљ). Трачаница, 1. Барош у Босни: "И касабу равну Грачаницу — Грачаница црква, f. „Збор зборила господа ришћанска ,,Код бијеле цркве Грачанице Траша, 1. һур. У, гра: да ли да мајка граше (жене говоре ђеци). Трашак, шка, m. bie Srbfc, pisum. Грашара, f. (tomifh) bie Bohnenflinte d. i. der Hintere, telum fabis plenum 1. e. podex crepitum cdens. Грашина, f. augm. p. гра, Brendel), 2) планина у Ерцеговини. Гредица, f. dim. v. греда. Гредурина, f. augm, v. греда. Греј, т. (Срем.) vide грије. Грејање, п. (Рес. и Срем.) vide гријање. Грејати, јем, (Рес. и Срем.) vide гријати. Греота, f. (Рес. и Срем.) vide гријота. Грепсти, ебем, v. impf. Fraßen, Fral» lent, scabo. Грепстисе, ебемсе, v. r. impf. frallen, scabo: гребесе мачка, діе aße Eralt. Греш, т. Грешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide грјешан. Грешење, п. (Рес. и Срем.) vide гријешење. Грешити, им, (Рес. и Срем.) vide гријешити. Грешитисе, имсе, (Рес и Срем.) viДе гријешитисе. Грешка, f. (Рес. и Срем.) vide гри. јешка. Грешљика, 1. дав Bröfфel (ber Dreyer), numuli genus. Грешник, m, (Рес. и Срем.) vide грјешинк. Грешница, f. (Рес. и Срем.) vide грјешница. Грива, f. біе Mäßne, juba. Гриваст, ша, то, н. п. пас, weiß um den Hals, collo albus. Гривна. f. 1) гвоздена карика, што држи косу за косиште, ber Genfencing. 2) наруквица (сребрна, златна или од пиринча), òаз Ärm. band, armilla. Гривњаш, т. т.ј. голуб, bie größere Гризење, п. даš Veißen, Sffen, morsus. Tрujaк, m. Mannsname,`nomen viri. Гријање, п. (Ерц.) дав Bärmen, cale factio. Грлат, та, то, ber Shrenhat, cla mosus. Грлашце (грлашце), n. vide гръоце. Грлиши, им, v. impf. umarmen, amplexor. Грлишисе, имсe, v. r. impf. fih umars men, invicem, se amplecti. Голић, f. н. п. у пушке, или у олбе, 1) der Hals der Flasche, collum lagenae. 2) das Ende des Flintenlaufs, extremum canalis iguivomi. Гелица, f. bie Zurteltaube, turfur. Голичић, т. 6 Junge ber Zurteltause, pullus turturis. Грличица, f. dim. 9. грлица. turturum. Грло, п. 1) діе Burgel, guttur. 2) діе Грља, f. hyp. 9. грлица. f. 1 дав Donnern, tonilru, Грмљети, ми, v. impf. (Ерц.) доппеси, Грнчара, f. (доња и горња) Два села у Јадру. Више пије села на једном брду (које се зове Гњила - Сред сам га код Гњиле —) копа се лончарска земља, а лонци се сад граде у другом селу (у Коренили) зише Гричарс. У піој околини сад не зна нико што је грнац, него сби говоре лонац. Гроб, т. дав Grab, sepulcrum. Грожђе, п. (coll.) vie Zrauben, uvae. |