Page images
PDF
EPUB

По ,

rum.

го лим

си ном

Отишла је да гозбу гозбује

TONOTA La, f. die Nadtheit, Mangel att Гојиши, им, т. impf. maten, sagino. Kleidung, nuditas. Тојитиее, имce, v. to impf.. (1) majten, Голоmрб, ба, бо , mlt еntіlіften Baue,

fett werden, saginor , opimus fid. ventre nudato; paper Голдирб, дош Гојко (Тојно), ш. Rana8aamt, nomen propr. viri.

„Њега зову Голоmрбе Иво— Толаh, m. vіdе голи сиң.

Голуб, ш, бie Zaube, columbe. Ролем, ма, мо, geot, magnus (comp. Голубая, пка, m. hyp. р. голуб: кажесе већи) cf, велики.

Голубасп, па , taubenfärbig Голен, f. (Рес. и Срем,) vіdе rолијен. colore palumbis , columbinus. Голет, f, table Sebirggegeus, mons Голубац, пца m .) у Пожаревачкој arboribus destitutus.

наији један стари град на Дунаву Голётян, піна, но, ta61, (оқne Ваш Србљи приповиједају да га је зндала me.,) calvus.

Бурђева "Јерина ради голубован Голеш (планина), m. (ст.)

као голубињак-). 2) село код тога „Живо прећи у Голеш планину града. Од Голупца се већ доље поГоли син, m. гола, . ј. војник чињу планине поред Дунава и вз

који сам од своје воље за пла Српске стране. му иде на војску и биjесе. (xatter Голубињак, ш. беr Zaubenflag, coSohn) Name jener Krieger, die, da sie ohs lumbarium. пе баив ипр боf fino , nit perbuntin Fоубињй, ња, њe, Ranben , colamba. wären mit ins Feld zu ziehen , eß aber von freyen Štü & en um Sold und Tony6nk, m. die junge Taube, pullus Kleidung thun, miles ultroneus . Oby je columbae. ријеч Турчија арамбаша 1804 го. Голубица, f. 1) Die Sauce (23eiben), дине донијо с Врачара на Дрину; а columba. 2) ein Frauenname , nomen он може бити да је примио од не puellae. 3) cf.. златіоје. кога Турчина из Градишта, који Голубичица, f. din. бав Хäubфеn , соје пада био са Србима, и назван lumbula.

зато ,

што Голубов, ва, во, der Zaube, columје уза сваку ријеч говорио: голи bae. . сине! Голи су синови само на Голуждрав, ва, во, vide

голупав. Дрини били , а од Бијограда доље Голупче, чела, п. vіdе голубић. звали су бећарима панове војнике. Голушав, ва, вo, ungeftepert, gla

Њнов је славни капетан био 3 еко, ber. који је славно погинуо на Равњу Гвљo, m. vіdе голић. (4813).

Гољуждрав , ва , во , vide гoлyждрав. Голијевно благо, р. (сп.) fo viel a18 Гомбар; m. (у Сријему, у Бачк. и у големо, geop, ingens :

bah.) der Knopfmacher, textor globuloи проносе голијевно благо—

rum fibulatoriorum. Голијен, f. (Ерц) бав ефіеnbein, Гомбарев, ва, во Вев Жnopfmaфers, tibia.

Гомбаров , ва, во , textоriѕ globuloГолић, m, гољо, беr atte, nudus : rum tibulatoriorum. удри пиће на голике.

Гомеља, f. намастпир у Босни (може Голишав, ва, вo, vidе го.

били да је сад и пуст ?): Голобрад, да, до, I unbärtig, im „И Гомељу на граници сувоj— Голобрадаси, фа, то,bеrbis. Гомила, f. громила, рпа, камара. Головрат, па, шo, mit blopem paiв, рњага, беr paufe, cumulus.

Гомилање, р. 1) тав 21ufbaufen , cumuГологлав , ва , вo, mit еntblüftеir paupte, latio. 2) das Gepolter, wenn etwas

Aufgehäustes einstürzt, strepitus. Гологуз, за, зо, паdt am Sintern, Гомилалин, ам, y, impf, aufbäufen, cu

ano nudo: „Гологуза сијевала , голо mulo. масло слијевала, а Радичу проп“ Гомилашисе, ласе, т. г. impf. poltern, (некаква узјала гола на вратило,

strepo. па врачала да јој се вапia дeбeo Гоміїpje, n. WIoftеr іn frоаttеn. скоруп).

Гонин, им, v. impf. treiben, jagen, Голокур, pa, po, oyne Sofen, nuda agito. mentula.

Гонитисе, имce, y, r. impf. 1) fi Голдмразаца , f. вријеме кад је мраз, verfolgen, persequi se invicem. 2) rone

а не ма кише ни снијега, беr $roft, ce 3eIJOBII, die Hajen rammeln, coegelu,

uut lepores.

D 2

collo nudo. capite nudo.

rum.

госпо

земље

Ocma

Гонце*, цела, п. (у Србији и у Босни Dame, domina, 2) eine Gattung

по варошима) ружа, која се још ни. Sowamm, der Heilkräfte zugeschries је расцвјетала, него тек напупила, ben werden, sonst kHernia, fungi eine Roje, die so eben die Knospe ges genus. öffnet, rosa recens.

Госпава, f, Seauenname, pomen fe. Гоњење, т. бав Зreiten, agіtаtіо, 2) minae. рав Rainmeln per pafen, coilus lepo- Госпин, на, но , Ber Seau, dominae.

Госпино биље, п. Cui bols, glycirrhiTopa, f. das Gebirge, mons.

za glabra Linu, Горажде, р. варош у Ерцеговини : Господ (Бог), m. Bеr реrr, Dominus :

„Док је мени соко Синан паша „Помог'о га Господ Бог„у Горажду на Ерцеговини —

„Теко и га Господ сачувао торак (comp. горчи), pкa, нo, vide грк. „Брипке сабље Анђелијка Вука— Геракнупи, не, vidе гркнути.

Господа, f. (coll.) бit реrn, domini, Горінца, f. (см.) Srаniеn, Arausio :

Господар , m. Sеr реrr (@igentbümer), „Emo на те војске небројене : dominus, двапітns ја сам „Седам краља, од седам земаља, дар од тога; и нијеси нада мном „и ћевојка Англијска краљица

господар. „С Дуком зетом од

Го. у Србији до 18o4 године само су ранце

Турке (и по бегове и спаије) зва. Торе (у Ерц. говорисе и горје), обеп, ли господарима (као и сад по Босни supra.

и по Ерцеговини) ; а од онда су Горење, п. Вав Зrennen, ardor.

звали господаром Црнога БорГорети, рим, vidе горјепти.

фија, и остале поглаваре и војГорица, f. dim. р. гора,

воде, који су власт у рукама имаГорјанић, m. Bebirgбеmоbner, monti ли, као и сад шпо зову Милоша

cola , montanus : вуче горјаниче ! Обреновића, и осталекнезове, Topje, (Ерц.) vidе горе.

који власт у рукама имају и заповиГорјеши, рим, у. impf. (Ерц.) brena једају. у Сријему пак и у

лим Њемачким државама, зову и Горњак, ю. н. п. вјештар, камен во најмањега трговчића господаром.

денични, деr оbеn ijt, уоn open усрбији су оптприје знатније Србље, kommt supernus, desuper veniens.

свињарске трговце , Горње чело, р. vіdе зачење.

газлама. торња, ња, ње, обеr, superior. Господарев, ва, во ,

уіdе господаГорњоземац, мца, m. See Oberlänser;

ров. incola terrae superioris.

Господарење , D, Bas Befeblen, Serra Горњдземский , ка ,ко, 1) оberlänsifф, schen, dominatio.

е раrtе superiori. 2) adv, oberläntifф, Господарипи , им, . impf, befehlen, more incolarum terrae superioris.

herrschen, dominari. Горовип, па, то , gebiesig, montuo- Господаров, ва, во, бев Berrn, do

mini. Горопадан, дна, но, wasnjinnig, fu- Господарсни, кa, кo, 2) без госпо.

Aapen gehörig, dominorum. 2) adv. Top Tпадник, m. per 213abnjinnige , Хая. wie ein господар, domini more, fenbe, furiosus. .

Господин, m. Bеr реrr, dominus. у Төрбіпа дница , f, bie 28abnjinnige, fu Србији само пара и краља (у пјес

мама), пашу (у пјесмама, а у гоТорски , қa, кo, Bebirg8? -montanus. вору му кажу: „честити дано!") Торупцица, f, слачица, беr Cenf, si владику, архимандрита, игумна napi.

(у пјесмама , а у говору: „ oчe иГорушични, на , но, н. п. зрно, Genf", гумне !), проту и учитеља (и жене sinypiuus.

ђекога љепшића у кући: свекра, или Горчина, f. Die BitterEdit, amaritudo. ђевера) зову господином; а у Сри. Госа, m. (у Бачкој и у Сријему) bet јему и у осталим Њемачким држа

Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. вама господин значи оно , што у господар.

Србији господар. Госин, на, но, дев госа, domini ; го. Господинов, ва, во, бев феrеn, do

сино му пане (ein eфeltwort Ber mini. Batsder);

Господичић, m. Bеr junge perr, doТісиница, f. Die Seau еіnев госа :hera, micellus (?), filins "domini (herilis Тісла, f. .) (hype 2. госпођа) Stай,

filius.)

nen, ardeo.

као

звали

sus.

riosus.

riosa,

Господовање, п. бав geben wie eine 8 (у Сријему у Бачк. ну Бан . пасуљ ), господин, vita splendida.

die Fasole, faseolus vulgaris Liun. Господовати, дујем, v. impf. Себеп Граб, m. Die Beipbuфе, carpinus bеtu.

wie ein Øere, splendidam vitam degp. lus Linn. Господскіі, кa, кo, 1) беn реrrn gehö: Грабанција, m. cf. врзино коло.

rig, dominorоm. 2) аdу. wie ein гос- Грабанцitјашкі, кa, кo, ) феrептеі. подин, domini more.

ftеrift, veneticorum : узе оно његово Господство, f. vіdе госпоспво. грабанцијашко јапунце 2) adv. begene Госпођа , f. 1) Die frau, Dame, domi meisterisch, ut veneficus, ut magus. ma, 2) велика и мала госпођа, беr Грабеж , m, Ber Xaub, rapina. kleine und der große Frauentag, fe- r abîk, m. der Weißbuchenwald, carpi

stum assumptionis , et datale B. M. V. netum (? Lino.) Госпођин, на , но, per Seau, dominae. Грабити, им , v. impf 1) greifen, rafa Госпођин лан, m, vidе госпођа 2. fen, rapio, 2) recen, pectine collig Госпођица, f. dimi. 9. госпођа.

foenum. Госпођица, f. cf. Златоје.

Грабић, m. eine junge 203eiрбифе, carГоспожда, f. (см.) помози госпождо pinus betulus Linn.

жива Богородице (кад се моле Бо- Грабље , f.pl. (аиф грабуље) беr Xeben, ту)! vidе госпођа.

ресtеn foenarius. Све су грабље , неГоспоја, f. vіdе госпођа.

Ma enna, es sind lauter egoiềten, nonГоспојин , нa, нo, vidе госпођин. nisi sibi favent. Госпојина , f. велика, или мала, vide Грабљење, п. 1) бав *afen, raptus. 2) ав госпођа 2.

Niechen, collectio ope pectinis foenarii. Госпојица, s dim. 2. госпоја, Грабов , wеip6 üфеn, carpini bеtuli. Гості співо, р. 10ав реrrеntbum, do- Грабовина , f. Seif бифеnbols, lіgnum Госпошлина , f.j minatus.

carpini betuli Linn. Госпp, m. (im eфerge. mit einem 9Xeben: Грабуље , f. pl. vіdе грабље.

gepanfen an прднути) tatt господар. Град, m. Die Seitung, arx. Госп, m. Der @ajt, hospes : опишао Град, m. муча , деr page, grаndо.

у госпе. Ако не буду госпи биjec- Градачац, чца т. град и варош у

ни, не ќе бити кућа пијесна. Босни: Гостиница , £ Зuuj bon dajten, hospi- „Уmече им од Градачца Дедо — tes frequentes:

Градачки, кa, кo, von Градачац. „Седам кућа једну козу музе, Градина , f. 1) беr Заuit, sepes. 2) See „Још се вале да се добро ране : Garten, hortus. 3) augm. von rpaa. „Да им није млоге госпіннице Градиница , f. dim. . градина. „Од сира би ћуприје зидали, Градити , им, y, impf. і) тафеn, wеrе

На суруци воденице 6 мљеле. fertigen, condo, н. п. опанке, кућу Госпионица; f. Dав &aftbaив , deverso цркву, мост, гусле, гадье, седло rium, ,

и т. д. 2)!(у Сријему и у Бачкој) і, Гостини, им , v, impf, bewirthen, con 9. јебапи , futuo : градио му матер. viviam praebeo.

Градипінсе, имce, v. r. impf. 1) fi) фи Гоститисе, имсе, т. г. impf. gaftmas

etwas machen, eb spielen: rpaar ce Ten, couvivor.

да је учен. 2) није лијепа, него гопов, ва, во1) bereit, paratus. 2) се гради, fie fфтіnft fіф. baar (Geld), praesens, paratus.

Градit, m. dim, p. град. Головина, f. Die Saarfaft, pecunia Градишка , f. (нова и стара) in Bee numerata.

slavonischen Grenze. Готовими, им , v, impf. н. п. вечеру, Градиште, п. beipt ein etästen at ручак, bereiten, paro.

der Donau , zwischen Ram und Golus Готовљење, п. бав Bereiten, praepa baj, mit Ruinen. ratio.

Градскії, кa, кo, н. п. врапia, Ses Топово, beinabe, faft, fere: не ма го. stuugs., arcis. пово ни једнога ; готово не зна трађа, f. (coll.) ба8 23ай. 2.aterial,

materia. Toufia, f, der weibliche Gast, hospes, Fpahahih, m. einer aus der Festung, hospita.

incola arcis. Гошђење, , дав @atiren, convіvаtiо. Грађанка , f. €inwohnerin Ser Seftung,

femina ex arce. Гошћин, на , Der Baftfreunpinn, Грађанскіг , кa, кo, :) Teftung® : arhospitae.

cis. 2) adv, wie rpahanus , more homj. Гра,.m. (у Ертц. и граг), граа или гра

ништа.

но ,

pui ex arce.

sen, crocito:

Грађанче, чета, п. ein junger Xeftung. Грашка, f. ein Safolenborn, granum fa. bewohner, juvenis ex arce.

seoli. Грађење , бав Хафеn, confectio. Грашчица , f. dim. D. грашка. Грija, f. (у крајини Неготинској и у Грба , f. Der Söter, gibbus. 1[рној ријеци) vidе говор.,

Грбав, ва, вo, büterlo, sibbosus, Гра јање , п. vіdе говорење.

Грбица, f. vіdе леђа. Граjапії , jим, vidе говорили, rprey, m. eine Art Flußfisca, pisciculi Грaкнули, нем , v. pt. повикапи на

genus. кога, овјутереп, соnсlаmо. Гракиу- Гргур, m. Bregor, Gregorius. ше као на бијелу врану.

Гргутање, р. бав віrren, gemitus. Трактање, p. Bas frä фsen, crocitatio. Гргупати , гућем, v. impf, girret, Трактапи, гракћем, v. impf. Eräф. Гргупнути, нем, v. pf. Хgemo.

Грдан, т. бRain&name, nomen viгi. Не виј вуче, не грак гавране : Грдан (грдан), дна, но, bägli, foedust „Не плашiн мн по гори јунака

„Ако пије у меани вино, Грана, f. Der 3meis, frоnѕ.

„На грдне му ране излазило Гранат, m. per Branat (@tein), lapis Годипи, им, v. impf, bagli maфen, granatus.

foedo. Гранаті, па, по, äjtig, ramosus. Гринписе, имce, v. r. impf, einander Граница, f. .) cine Art &іфе, quer rdinpfen, conviciari invicem. cus genus. 2) Gränge, finis, limes. cf. Spadha, f. die Häßlichkeit, turpitudo. крајина.

Грђење, п. бав фükli mафе, бав Граничар, m. (у Сријему и у Банапту) Schimpfen, foedatio.

der Gränzer, miles limitaneus. Гребање, р. бав Жralen, Yulneratio Граничев , ва, во, н. п. жир, pon ber

ope unguium. rparnya Eiche., certae quercus. Гребан, бем, vidо грепспін. Граничевина, к. бав роl; Don Der гра- Гребаписе, бемсе, vidе грепсисе,

ница : Siфе, lіgnum certae quercus. Гребён, ш. 1) bie&rampel; carmen. 2) Граничење, n, vide мeђенье.

die Schultern des Pferdes humeri és Граничипи, им, т. іmрi, grängen, fi quini. 3) der hervorragende Theil eis pitimus sum. cf. међинг.

nes steilen Felsen, promontorium, wie Гранули, не т. pf. bеrроrіtrаblеn (von bei Пореч. der Sonne), effulgeo :

Гребенаља, f. Die Rеmрlеrin, carmina. „Гранн сунце да огријем руке — trix. „Ни свaнуло ни сунце грануло Гребенање, о. Вав ЖrämpeIn, carmiГранчица, f. dim. р. грана.

natio. I panne, n. (coll.) die Zweige, frondes. Гребенапи, ам, т. impf. trampeIn, carГраов, ва, во, н. п. лист, чорба, mino. Fasolen, faseolinus (?).

Гребецпак мач, т. (ст.) I'paobiiwme, n. Uđer, aus dem Fasolen ge „Сијевају мачи Гребештаци

baut gewesen, ager,olim faseolo consitus. Ipega, f. der Balle, trabs, Траораст, та, то, шарен као да Гредељ, т. 1) der Pflugballen (der

је граом посуп (н. II, көкош, очи), Brencel), 2) планина у Ерцеговини. Suntschedig, varius.

Гредица , f, dim. p. греда. Траоровина , f. ба8 Safoleuftrob, stra- гредурина, f. augm. p. греда. meu fascoli.

Греј, m. (Срем.) vidе грије. Грасуљ, m. in ter 21netoote bom Відеи. Грејање, р. (Рес. и Срем.) vidе гријање. пеr, bеr auf pie Xrage, ob er грaa oдer Грејати, јем, (Рес. и Срем.) vidе гри. Jiacyna essen wolle, antwortete: rpa

јати. суља (. і. Бендев, гра ипо пасуљ). Греопа, f. (Рес, и Срем.) vidе гриГрачаница,

'f.
Барош у Босни:

јота. „И касабу равну Грачаницу

Греnсти, ебем, y, impf. Pragen, tral. Грачаница црква , f.

len, scabo. „збор зборніла господа ришћанска Грәпстисе, ебемсе, т. г. impf. PraПеп, „Код бијеле цркве Грачанице

scabo: гребесе мачка, бie #ake traat. Граша, f, hyp. , гра : да пн да мајка Греш, т. граце (жене говоре ћеци).

Грешан, шна, но , (Рес. и Срем.) vi• Грашак, шка, m. bit rbfc, pisum.

"de грјешан. тришара, f. (tomifф) дie 25ohnenflintе Трешенье, 2. (Рес. и Срем.) vidе гри. d. i. Der Hintere , telum fabis plenum jеuенье. i. e. podex crepitum cdens.

Грешни, им, (Рес. и Срем.) үide Грашина, С. ausm. р. гра,

грнјешиши.

mosus.

Грешяписе, имce, (Рес и Срем.) yi. Грла, ла, то, беr eфeepbate, cla

dе гријешиписе. Грешка, f. (Рес. и Срем.) vidе гри. Грлатице (грлашце), п. vіdе гръотце. јешка.

Грлипи, им, v. impf. umarme, amГрешљика, f. Bas Brüfфеl (ber Dreyet), plexor. numuli genus.

Грлиписе, имce, v. r. impf. біф итас: Грешник, m, (Рес. и Срем. ) vide men, invicem , se amplecti. грјешинк.

Грлӣh, f. н. п. у пушке , или уолбе, Грешница, f. (Рес. и Срем.) vide

1) der Hals der Flasche, collum laгрјешница.

gedae. 2) das Ende des Flintenlaufs , Грива, f. Die Rälone, juba.

extremum canalis iguivemi. Триваспи, па , то, н. п. пас, wеір ит Гулицца, f. Pie Curteaube, turfur. din Hals, collo albus.

Грличић, n. 5. Зunge бer Surteltaube, Гривна. f. 1) гвоздена карика, што

pullus turturis. држи косу за косиште, беr Gen= Геличица, f. dim. p. грлица. fenring. 3) наруквица (сребрна, грличји, чја, чје, беr Turteltaибет, златна или од пиринча), бав 2rms turturum. band, armilla.

Грло, п. 1) бie Burgel, guttur. 2) bie Гривњаш, т. п. і голуб, pie grägere ©timme, yox, guttur : има лијепо Art der Holztauben, palombes.

грло. 3) бq8 Фейсі , caput: има де. Гриво , m. ein филд mit einen weigen сет грла говеда на ранні. 4) Sie Хо)= Kranze am Hals, canis collo albo.

re vom Strumpf, fistula, canalis tiГрижа, ғ. бав Заифgrіmmеn, tormina. bialis. Гриз, m. Dae bai bvеr аute Nutter im Грља, f. hyp. у. грлица.

Magen. š. B. des Odhlen, pabulum roseibe, n. das umarmen, amplexatio. indigestum.

rộm, m. eine Art Eiche, quercus genus. Гризење, p. Bas Beigen, &ffet, mоrѕuѕ. Грмік, т. беr &іфепwalə, quercetum. Тризмнa, f. augm. p. грн.

Грмина, f, augm. 9. грм. I puják, m. Mannsname , nomen viri. Грмини, ми, (Срем.) vidе грмљепи. Гријање, п. (Ерц.) дав Bärmen, cale- Грмић, m. dim. pon грм. factio.

грмљава, f.

das Donnern, tonilru. теп, саlеfacio. 2) сунце грије, fфеint, грмљепти, ми , v. impf. (Ерту.) боnnеrn,

lucet sol. Грије, грија, т. (Ерц.) Die Sunse, Грмов, ва, вo, Bee ®іфе, Cit ens, peccatun.

quercinus. Гријешан, шна, но, (Ерц.) vide грје- Грмовина, f. бав &іфenbols, lіgnum

querciuum, Гријешење, п. (Ерц.) бав ейпфigen, Грнало, т. даска насађена на дрво, peccare.

као грабље, те се жито грhе на Гријешиппи, им, v. impf. (Ерц.) fün= гувну (у Бачкој), eine Art Хефеп,

cigen, pecco : не гријеши душе. Гријешипнсе, имce, v. г. imp. (Ерц.) Грнац, нца, т. 1 (доље преко Мо. sündigen, грессо.

Трне, непа, п. dim, paвe) Berkopf, olla. Гријешка, f. (Ерц.) кад се уводећи у

уіdе лонац. брдо прескочи један зубац.

Грнути, нем, v. pf. sufammеnjаrrеп, Гриjima, f. (Ерц.) vidе грије.

corrado. Грсли, гризем, v. impf beipex, mor- Грнчара, f. (доња и горња) Дся села deo.

у Јадру. Више пије села на једном: Грјешан, шна, но, (Ерц.) 1) fündia, брду (које се зове Гњила Coro peccatorius (?), improbus. 2) грјешно сам га код Гьнле —) копа се лонAujeme, unschuldig, innocens.

чарска земља, а лонції се сад гра. Грјешник, m. (Ерц.) Der Günler, рес де у другом селу (у Коренит: 3:1cator.

ше. Грнчарс. У піој околини сад не Грјешница, f. (Ерц.) pie Güneri, зна нико по je грнату, него сын peccatrix.

говоре лонац. Трк, m. Der Brieфe, Graecus.

Ipoh, m. das Grab, sepulcrum. Грк (comp. грчі), кa, кo, bitter, amarus. Трбак, пка, т. dim. p. гроб. Тркиња, f. Sie Brіефіn, graeca. Tontre, n. der Gottesacfer, coemeteriun. Гркљан, т. pie epгiferbre, oesophagus. Гробница, f. рака, сie rabbоblе, scтркнупи, не, v. imрt. etwa® bitter fcniн, plcrum. subamarus sum.

I'pônife, l. (coll.) die Trauben, uvae.

rpijama, jem, v. impf. (Epiy.) 1) mära Tembabana

, f.}

tono.

Іран.

rastri genus.

« PreviousContinue »