Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Apпam, m. eine Art Zwiebeln zun
Berfegen, . ceparum genus.
Apca, m. (Рес. и Срем.) vide Apco.
Арсен, m. Mefenius, Arsenius.
Арсенија, m. urfenius, Arsenius.
Арсеније, m.
Арсица, m. dim. v. Apca.
Арсо, m. (Ерц.) hyp. 5. Арсеније.
Артија. f. о8 Papier, charta.
Армијетина,
Apmnjemuнa, f. } augm. v. apmиja.
Артијешина,
Артијца, f. dim. v. армија.
Армовање, n. a Becathen, Sofmei.
ftern, consiliatio.
Артовати, артујем, v. impf. кога,
beratben, hofmeiftern, consilior.
Архиђакон, m. vide акриђакон.
Архимандрит, vide акримандрит.
Архимандритов, ва, во, vide акри

аршија.

мандритов. Архимандрипски, ка, ко, vide акримандритски.

Арчење, п. дав Bergehren, Berbraus chen, consumtio, absumtio. Aрчими, им, v. impf. verbrauchen,

absumo.

Арчитисе, имсе, v. r. impf. fid in Uno
toften fegen, expensas facio.
Аршлама*, f. UrtFrühtirfde, cerasi genus.
Аршин, m. Die Güle, ulna.
Асан-пашина паланка,

f. мала

ва.

Рашниве на десном бријегу ријеке Србији). Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) дец Nugen, Geminn, utilitas. cf. вајда, Аснити, им, v. impf. nužen, prosum. Асновищ, ма, мо, nüßlid, utilis. Acпa, f. der Hautausschlag, pustulae. Аслида, f. Die Diper, Dtter, aspis :

(von

зла као аспида (реку злој жени). Астал, m. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) дег Zild, mensa, cf. cmo. Асталчић", m. dim. 5. аспал. Астар * m. das Unterfutter Baumwolle), munimen vestis. Acypa*, f. viđe рогожина. Асурџија*, м. бег attenflе ter, qui tegetes plectit e scirpo Асурџијин, на, но, дев Mattenmaфerb,

tegetum confectoris. Am *, m. das arabische Roß, equus arabs. С муђа ама усред блата. Атанацко, m. uthanas, Athanasius, Амање, n.-Daô ифten, attentio. Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Аmamи, ам, v. impf. (adten ?) мари.

ми, или приањати зашто, аф. ten, attendere: да ми амаш за тим, то би ти научно. Аmагирати, ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) an: greifen, aggredior. cѣ, удариши.

Amep*, m. bee Gefallen, gratia, gratificatio: суди по амеру. Атерова кућа у потоку, једва јој се шье

ме види.

ce

Атибур, м. кожа од црне овце, шмо се меће на седло кад jame. Апкиња, f. vide бедевија. Атлија*, m. vide коњик (ноји јаше на ату).

Amo (v. i, a mo), fiela! en: кад ја

мамо, а мо њега нема.

ein

Алски, ка, ко, 1) einem Goelrof ges mäß, equi arabici. 2) adv. mie amı, more equi arabici. Amyлa, f. das Gefimse, cymatium. Аћа, m. (Рес. и Срем.) vide Ако. Аким, m. vadim, Joachim. Аћима, f. Гоаdima, Joachima ? Ако, м. (Ерц.), hyp. у. Аким. Аферим*1 bravo ! macte! Турски аферими и калуђерски благослови. Афијун*, m. bas Opium, opium. Ax! interj. ach! ah! cf. a! Аца, m. (Рес. и Срем) vide Ацо. Ацко, m. dim. on Алекса. Ацо, m. (Ерц.) hyp. 5. Алекса. Аче, чема, п. ein junger am, arabis fches Füllen, pullus equi arabis. Ачење, п. Art dehnenden Sprechens, prolatio vocum lenta, et diducta. Ачитисе, имсе, v. r. impf. gevehnt schrechen, diduco voces. Аџаип*, m. Wunder, prodigium ! Аџамија*, f. unerfahren (aus Jus gend), inexpertus, rudis (auch vom Pferde).

Аџија*, m. ber Pilger, (Shrift ber in Jerusalem, oder Türke, der in Mekka gewefen ift), peregrinns religionis ergo. Аџијин, на, но, без Бадраì, peregrini religionis ergo. Аџијница, f. bie Frau eines Баброі,

uxor peregrinatoris religiosi. Ацаjнски, ка, ко, 11) Бад фic, peregriАџијски, ка, ко, natoris religiosi.

2) adv. wie ein Hadfchi, more peregrinatoris religiosi. Аџилук*, m. Nie Pilgeridaft, Pilger, reife, peregrinatio religionis ergo. Аџинедомак, ш. (lomiid) ein flilger,

der aber nicht bis an das Ziel seiner Walfahrt gegangen, peregrinator sacer imperfectus, mendax. Ano, m. hyp. v. aџија. Ануван*, m. ber Liebling, Gangтедев,

scortum, puer.

Auua*, f. 1) vide абајлија. 2) ударими у ашу, obläugnen, infitior. Док је аша, дошле кућа наша. Ашање, n. Dar ubläugnen, infitiatio. Ашаријаст, мa, mo, vide несташан,

[blocks in formation]

Ашто? (по Ерцеговини) wав? quid?

Ашчија*, m. vide кувар. Бог срећу
дијели, а ашчија чорбу.
Ашчијин, на, но, Des Rods, coqui.
Ашчијница, f. 1) vide куварица. 2) діе

Küche, culina.

Ашчиʌук *, m. bie Rod unft, bie Ros cherey, ars (res) coquinarià.

Б.

Баба, аба, f. 1)очина, или материна мајка’ bie Großmutter, avia. 1) стара женаaltes Neib, vetula. 2) превести бабу, , кажу ђеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је мако баце, да одскаче повр воде. Баба, m. (Рес. и Срем.) vide бaбo. Баба клисара, f. баба, што мијеси

поскурице, ie Frau, bie Das Goinz munionbrot für die Kirche bäckt, draconissa pani sacro pinsendo. Бабако, м. (понајвише у пјесмама)

vide бабо:

„Мој бабајко не слушам те стари ,,Камо Раде мој мили бабајко, Бабак, бапка, м. на косишту онај дршчић, што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему кажу руцел), діе Genfengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae. Бабетина, f. augm. v. баба. Бабин, на, но, дес Grofmutter gehö rig, aviae. 2) der alten Frau gehörig,

vetulae.

Бабин, на, но, vide бабов.
Бабина душица, f. eine Pflanze, her-

bae genus.

Бабина рупа, f. bie Genidhöle, cavum

cervicis.

Бабине, f. pl. (у Сријему ђекоји говоре бабиње) 1) дав вoфenbett, puérperium. 2) бес офnbfud), salutatio puerperae. Код Срба трају бабине обично седам дана. За шије седам дана долазе дању жене на

и

бабине (и доносе часіп (н. п. пиме, уштипке, ракију, вино и т. д.) и ђетему дарове), ще се часте и веселе; а ноћу дођу комшије и компијнице, познаници и познанице, me чувај у б а б и не, м. ј. сједе сву но код породиље, и разговарајусе и пјевају, а особито трећу седму ноћ („Није седму ноћ дочуБан" имају обичај рећи ономе, који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспапи: зашто други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогођ (какав дроњак, или читаво ћебе) за аљине. На бабинама пјевају свавојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п. „Ој на делу на голему боб се зелени. „А ко га је посејао те се зелени ? „Мирко *) га је посејао те се зелени, „Ружа *) га се назобала, срце је

боли.

,,коладом лалом ко му отац беше?

„Колалом лалом шaj my*** отац

беше.

„Колалом лалом ко му деда беше?

и м. д.

Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). Бабини дни, m.pl. etma Märzionee, nix Бабини укови, I cadens mense martio. Приповиједају, да је у то доба некаква баба ишкерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прд марцу не бојим ме се: моји јарчићи петорошчићи”. На то се расрди март, па навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу, да се и данас може виђеми у некаквој планини (ђе се по догодило) оно камење, што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи, а јарићи око ње.

Бабино уво, n ein Kraut, herbae genus. Бабица, f. 1) dim. v. баба. 2) Die Heb. amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), што се на њему опкивају косe.

*) Или како буде име оцу. **) Или како буде име матери. ***) Како му буде име.

Бабичење, п. даз бабица = feyu, obste,

tricatio.

Бабичими, им, v. impf. Geburtehülfe
leiften, obstetricari.
Бабо, м. (Ерц.) vide oтац.
Бабов, ва, во, деѣ бабо, patris.
Бабура, cine Urt irvenen Dfent (обпе
Naweln), fornax simplicissima.
Бабускара, f. vide бабешина.
Бабушина, f. baô Beid fleifd, caro in-
guinalis.
Баврљање, п. umberf lenbern, vagatio.
Бавољаши, ам, v. impf umleri lens

Dern, vagor.

у

Бага, f. некаква болест коњсқа. Багана, f. кожица јагњећа, vaš lamm. fell, pellis agnina. Багатела, f. (у Сријему, у Бачк. и уБан.) die Kleinigkeit (bagatelle), res parva. Баглама, f. 1) (највише се говори у млож. бр. багламе) оно гвожђе, што држи врата за довратник (cf. шарке), Angel und Hand an Der 2hüre. cardo et vinculum januae. 2) мала тамбурица од три жице, trichordi genus, eine kleine Pandore von drey Saiten. Багљив, ва, во, н. п. коњ. Багрдан, m. мала варошица између Јагодине и Баточине. Багрена, г. Бег исacienbaum,

Robini

pseudoacacia Linu.

Бадава *
Бадавад, unentgeltlich, gratis.
Бадаваде,

Бадаваџија*, m. Der alles umfonit baben
will, qui omnia vult sibi gratis dari.
Бадало, п. оно мјесто, ђе ударају
ђеца крајем од штапа кад се ба-
нају. сí. банаписе.
Бадањ, дња, m. велика шупља кла-

Да, што кроз њу мече вода, ше обрће коло на кашичари воденици. die Röhre, canalis. Бадање, п. баз Steden, punctio. Бадати, ам, v. impf. 1) leife freden,

pungo leniter. 2) leife gehen, incedo punctim.

Бадем*, m. Manbel, amygdalus.
Бадемов, ва, во, Жanvels, amygdali.
Бадјава,
Бадјавад,
Бадјаваде,

} (у Босни) vide бадава. Бадљи, f. pl. некаква болест У

}

очима.

Бадњак, m. сирова церова главња, шмо се, по обичају, у очи Божића ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се у очи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Кад се у вече смркне, онда домаКин унесе бадњаке у кућу, и нало

жи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан”. А из куће га какав мушкарац поспе жимом и одговори му: „Дао ши Бог добро сретњи и честити”. По Ерцеговини ђе су велике куће, онђе довуку бадњаке на шест или на осам волова, па наћерају кроз кућу, ме ишћерају волове на друга врата, а бадњаке скину у кући Кад већ бадњаци прегоре, онда (сјутрадан, на Божић) узму оне угарчиће, ме метну у башчи на какву младу шљиву, или на јабуку. cf. Божић ипд полажајник. Бадњи дан, њега дне, m, Der Chrifts abenb, dies ante festum Christi uatale. Бадњић, m. dım. v. бадањ. Баждарина, f. (см.) 3olgel, portorium :

,,На водици вила баждарица, Те узима мешку баждарину:

9

„Од јунака оба црна ока,

"9

А од коња ноге све четири Баждарица, f. (cm.) 3ölnerin, porti

trix (?), cf. баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. кантар, zölnerisch, portitorum. База, f. vide зова. Базерђамбаша *, m, Der mit berz Hива und Cinfuhr = 30де Delehnte, portorio praefectus.

Aus

Базерђамбашин, на, но, деб базер-
Ђамбаша, portorii praefecti.
Базерђан * ni. vide трговац.
Базјаш, т. мали намастирић на ли-
јевом бријегу Дунава (у Банату).
Баир*, м. да ufer, ripa, cf. Бријег,

обала.

[ocr errors]

Баја, f. hур. . баук.
Баја, f. Sta𐐨t in Gubungern, nomen
urbis. Бајски, ка, ко, von Баја.
Бајалица, біе Bauberin, incantatrix.

Пјевају како се разболео у сватовима (кад се женио бунгур челебија мараном ђевојком) купус на сланини, па му довели проју бајалицу да му 6aje : „Проја баје, купуса нестаје. Бајање, n. Das Baubern, incantatio. ɓajam, ma, mo, altbacken, vetus, non

recens.

Бајаши, јем, v. impf. zaubern, incanto (morbum, dolorem).

Бајко, т. Тапngname, nomen viri. Бајна лука, f. град и варош у Босни на води Врбасу. Бајнолучанин, човек из Бајне луке. Бајнолучка, жена из Бајне луке. Бајнолучки, ка, ко, von Бајна лука. Bájo, m Mannsname, nomen yiri.

Бајчета, m. Mannsname, nomen viri. Бака, f. hyp. 5, баба. Бака *! vide гле ! Бакал*, m. трговац, што продаје сир, масло, мед и т. д. деr Spe gerenhändler, condimentarius. Бакалка, f, vie SpezerenÈrämerin, con

dimentaria.

Бакалница, f. бакалски дућан, дағ Spezereygewölbe, taberna condimentarii. Бакалов, ва, во, ез бакал, condimentarii, Бакалски, ка, ко, 1) Gemür{främers,

condimentarii. 2) adv. mie ein Gewürzs trämer, more condimentarii. Вакар*, кра, m. дав Rupfer, cuprum, Бакам, ктпа, м. 𐐨08 Getrappe, inces

sus cum sonitu.

Баква, f. оно мјесто, ђе се стаје

ногом, кад се баца камен с рамеHa, Standort der Steinwerfenden, statio jaculantium saxa. Бакин, на, но, бес бака, vetulae. Баклава*,f.eine urt пита,placentae genus. Бакрач*, m. vide котао. Бакрачић, m. dim. 9. бакрач. Бакрачлија f. vide узенђија. Бакрен, на, но, tupfern, cupreus, aeneus. Бакшање, n. das Trappen, incessus cum sonitu.

*

,

Бактами, кћем, v. impf trappen, sonitum edo incedens.

Бакуља, f. на дрвету (особимо расшову и церову) до коре, од прилике с три прста дебело. Бакуља је бјеља од правога дрвета и прије иструли од њега. Балабан*, m. назеба, кијавица, дег Schnupfen, gravedo, pituita. Балав, ва, во, rogig, mucosus. Балавац, вца, m. Der Kogige, puer mu.

cosus.

Балавица, f. Dав Поßmäòden, puela

mucida.

Балантић, m. Der Flöppel, tudicula. Балван, m. велики дирек као греда, Balten, trabs.

Бале, f. pl. слине, бес Hog, mucus. Балега, f. H. п. говеђа, коњска,

овчја, дех unflat, Biehoth, stercus, Балегање, п. Das miften, Rothmacen

(yom Bieh), cacatio pecorum. Балегами, ам, v. impf. miften, Den Roth von fid geben, stercus facio. Балење, n, vide баљење. Балија, f. (verädtlid)) ber Fürle, turca, (per convicium). Балијетина, f. augm. V. балија. Балити, им, v. impf. ragen, muco maculo 2) rogen, weinen, muco maculor flendo. Бало, m. vied балавац. Балсам, m. Dеr Balfam, balsamum. Балта *: f. vide сјекира (али се ри.

јетко говори, н. п. ја говорим, а он ни у балту).

Балук *, m. рибља трава, bie jild Балукаш, m. börner, Colyörner, cocculi indi. Балчак *, m. у сабље, или у мача оно, ђе се држи руком, Dee Griff au Gäbel, capulus : „Крвава му сабља до балчака Баљемез, m. Die größte Urt Ranonen, grobes Geschüß, tormentum majus „Све баљемез баљемеза виче, „А лубарда лубарду дозива Баљење, п. дa Kogen, muci emissio. Бамбадава, gang unentgelblid, plane gratis.

[ocr errors]

Бан, м. бег Ban, banus. Банање, п. 1) vide бенешање. 2) да бананисе-Spiel, ludi genus. Baнam, m. das (Lemeswarer) Banatim Süden Ungerns, Banatus. Банати, ам, vide бeнетами. Банатисе, амсе, V. г. impf. Кад оће ђеца да се банају, најприје се договоре, до колике ће године ж еними мрљу; онда узме свако

свој штап по средини, па удара. ју окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци, оно је ц а р, а које најближе, оно је мрља, Потом мрља покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може довамити својим штапом; онда цар баци жмурећи свој штап ме удари мрљин (ако ли ума ши, онда он буде прља, а трља цар), па онда сједе; ђе се царев шпап устави, онђе мора трља свој штап да замјесми (m. ј. да га измакне), па онда сви редом бацају (не амурећи) и погађају у трљин штап: сваки треба дошле да бије у трљин штап (и мрља једнако мора свој штап да замјешма) докле не умаши; а кад умами, онда му трља узме штап и баци у суво грожђе (m. ј. на страну), па онда остали сви бацају тако редом ; а цар на пошлепку, и он бије док двапут не умаши. Онда мрла покупи све штапове из сувога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап; чијим штапом погоди, онај буде мрља; а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, а прља цар; ако ли свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне пред

цара као и најприје, па погађају опем наново. Други пут (m. j. друге године царовања) цар има мри маше (м. j. погађа у mpжин штап док трипут не умаши), трећи пут четири и т. д. а прља други пуш сједе на бадало (m j. на оно мјесто, ђе ударају шмаповима кад и бацају) кад погађа у свој штап; трећи пут се примакне колико може скочими, а челюри пут колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пута (или кад један цар онолико година царује), до колико су погоди. ли да жене мрљу, онда га жене, г. j. стану сви у ред један за другим, па се раскораче ме трља прође четеороношке између њиови ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дрветом (како погоде најприје) по гузици. Банатски, ка, ко, 1) Banater. 2) adv.

banatisch.

Банаћании, m. ber Banater, Banatu. Баница, f. Die Sanin, bana, bani uxor. Банка, f. Der Danfosettel, syngrapha

meusae feneratoriae publicae. Банкрó, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) дег Hantecutirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропалица. Банкротирање, n. Das Banterutiren,

decoctio.

Банкротирати, ам, v. pf. unv impf. banterutiten, decoquo. Бановина, f. Land, wo cin Ban berrfat, das Banthum, banatus. Бановић, m. Sansiohn, bani filius. y пјесмама, и у приповијешкама о Бановићу Страињи чуо сам ђе се изгоБара Бановић. Бановита (бановица), f. vide баница. Банстол, m. брдо у Сријему (између Карловаца и Крушедола). Бануши, нем, v. pf.uavernoift Eommen, ex insperato adesse. Бања, f. 1) 2, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша): „Да би послʼо Вељка арамбашу „Ко ће чуват’ Бању на крајини ? 3). намастир у Далмацији. Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) vide Бајна лука. Бањани, m. pl. Gegent in ber Serzego wina an der Grenze von Montenegro : „Да отиде у Бањане равне Бањање, n. vide купање. Бањашисе, амсе, vide купатисе. Бапски, ка, ко, 1) altmeibifd), anilis.

·

[ocr errors]

2) adv. altmeibisch, aniliter. Бар, барем, wenigftens, saltem. Бара, Е. Рефje, Pfüge, lacus, lacuna.

« PreviousContinue »