Грозда, f. һур. . Гроздана.

Грочански, ка, ко, yn Гроцка. Грош, m ber Diafter (yon- 40 Mara), monetae Turcicae genus. Грошић, ш der (deutsche) Groschen, grossus (monetae germanicae genus). Гртање, п. дав ufammenfharren, cor

rasio.

Гртати, грћем, v. impf. zufammen. scharren, corrado,

Груб, ба, 60, grob, crassus.

Грубан, т. Жаanu name, nomen viri.

minae.

Трезница, f. дав Sieber, febris. Грозничав, ва, во, fieberhaft, febriculosus. 2) Bieber verurfachenò, febrifer, 1. вода. Гроитање, п. дав Kaffeln ausgefhütte. ter xiiffe, strepitus nucum projectarum, Троймати, ићем, v. impf. н. п. гроићу ораси, rafeln, concrepito. Грокшање, n. vide грактање. Гроктати, грокћем, vide грактати. гpom, m der Donner, tonitru. Громила, f. vide гомила. Громилање, п., vide гомилање. Громилати, ам, vide гомилати. Тромилашисе, ласе, vide гомилатисе. Громовий (громовни), на, но,

H. II.

стријела, де Donnerfeil, fulmen, Громовник Илија, m. ber Donnererliaê, Elias tonans (cui tonitrua obtigere in coelis):

viri.

Грубач, m. Тапионате, nomen viri. Грубеша, m. Таппšname, nomen viri. Грубеша, т. Тапионаme, nomen viri. Грубијан, т. (у Сријему, у Бачк. и у

Бан:) дег сobian, homo moribus rusticis.

Грубијанство, п. ðie Grobheit, rusticitas.

Грубиша, т. Тапионате, nomen viri. Грубоћа, f. bie Grobheit, crassitudo. Грување, п. 1) дав $rachen, 3. B. bес

Kanone, sonus tormenti, 2) das Schlas gen mit Krachen, verberatio. Грувати, ам, v. impf. 1) Prachen wie die Kanone, tono. 2) schlagen mit Kras chen, percutio cum sonitu.

Груда, f. ber lumpen, gleba: груда сира, снијега.

Грудање, п. дав Berfen mit Shnее
ballen, lusus pilis niveis.
Грудатисе, амсе, v. r. impf. - fih mit
Schneeballen werfen, ludo pilis niveis.
Грудва, f. vide груда.

Груди, груди, f. pl. vide прси.
Грудица, f. dim. 9. груда.
Гружа, f. Begend in ber Шумадија.
Груја, m. (Рес. и Срем.) vide Грујо.
Грујица, m. Тапионате, nomen viri.
Грујо, т. (Ерц.) һур. . Грујица.
Грумен, т. н. п. соли, земље, Der
Klumpe, gleba.

Груменчић, m. dim. . грумен. Грумење, п. (coll.) Klumpen, glebae. Грумичак, чка, m. vide груменчик. Грунути, нем, v. impf. 1) erfrachen, concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio..

Грушање, п. дав Käfen ber Mildh, соаgulatio lactis.

Грушатисе, шасе, v. r. impf, m. j. млијеко, gerinnen, cogi.

Грушевина, f. geronnene Milф, lac coagulatum.

Грцање, п.дав Baten (3. 3. in hoђeм Schnee), incessus ut per altas nives. Грцати, ам, v. impf. maten (in hoђem Schnee), incedo ut per altas nives. Грч, т. ber Krampf, spasmus: увашно ми грч ногу.

грчâд, f. (coll.) junge Griechen, graeca juventus.

Fpчaдnja, f. (coll.) die Griechen, das Griechenvolk, Graeci.

Toчe, ema, n. das Griechlein, graeculas. Грчење, п. 1) das Zusammenrunden, contractio, 2) das Vergriechen, mutatio in graecum. Грчина, f. augm. 4. Грк. грчйна, f. die Bitterkeit, amaritudo. грчиши, им, v. impf. 1) einziehen, contraho, corrugo. 2) gräcifiren, facio graecum.

Трчишисе, имce, v. r. impf. 1) zusam menschrumpfen, corrugor. 2) sich zum Griechen machen, simulo graecum. грчкй, ка, ко, 1) griechisch, graecus. 2) adv. griechisch, graece. Тршшишисе, имсе, v. r. impf. anekeln,

nauseam moveo.

Гръоце, n. dim. . грло.

Губа, f. шуга, ber ûusfak, bie Rauče, lepra.

Tубав, ва, во, aussäßig, leprosus. Губавац, вца, m. ein Kaubiger, Иив. fasiger, leprosus.

Губаљ, m. Die Grcinòmäßre, equus porriginosus.

Губање, п. 1) bat lutfäßig werden, lepra, contagium leprae. 2) das Kraßen, frictio.

Губатисе, амсе, v. r. impf. 1) ausläßig werden, lepra corripi. 2) fich fragen, (als wenn man aussäßig wäre), шma се губаш, fricari.

Губер,

m. покривач од вуне, као ће6e, eine große Bettdecke, stragulum. Губере жене саме чу код куће. Тубиши, им, v. impf. i) verlieren, perdo. 2) hinrichten lassen, interficio. Тубишисе, имce, v. r. impf. sich verlieren, 2) mager werden, macresco. гyбuчa, f. der Theil des Thiergesichtes, an dem die Nase und der Mund befindlich, os animalium, nempe bovis, equis ovis, caprae, canis. губьêжье, n. 1) das Verlieren, perditio, 2) das Hinrichten, trucidatio. Губо, m. vide губаваш.

Tувно, n. die Dreschtenne, area. Taaлo, n. der Fidelbogen, plectrum (?). Гудење, п. (Рес.) vide гуђење. Гудети, дим, (Рес) vide гуђети. Гудило, п. (у Сријему) vide гудало. T дити, им, (Срем.) vide гуђети. TyдHaва, f. 1) der Ton der (serbischen) roßhärenen Geige, sonus fidium. 2) ein dumpfer Schallz. B. entfernter Kanoпеп: стоји гудњава топова. Tyдуpa, f. ein enges und tiefes Thal, vallis angusta,

vesti.

Гужвача, f. ш.ј. пита, ber Strubel (eine Speise von gewickeltem Teig), cibi genus.

Гужвица, f. dim. 9. гужва. Tyжеше, n. das Kriechen z. B. der Kinder, so daß der H*** oben erscheint, reptatio, ut podex appareat. Tŷз, m. der Hinterbacken, clunis: премећесе с гуза на гуз.

Гуза, f. һур. . гузица. cf. језа. Tyзam, ma, mo, mit großen Hinterba den, clunibus magnis praeditus. Гузитисе, имсе, v. r. impf bie Sintet= backen zeigen, monstrare clunes. Гузица, f. задњица, стражњица, дупе, шупак, прино, ber Xfter, podex. Гузичетина, f. Tyзnчина, f. augm. 9. гузица. Гузичица, f. dim, v. гузица. Гузни, на, но, н. п. пријево, кост, was zu den Hinterbacken gehört, clunium.

гyзoжа, m. Großarsch, ampli podicis. Гуја, f. òie hlange, serpens. cf. змија. Tуjи, нa, не, Schlangen, serpentum.

Tyjuk, m. eine kleine Schlange, parvus

serpens.

Tyka, f. 1) das Girren der Tauben, gemitus columbae. 2) ein Auswuchs àm Leibe, gibbus. 3) гука труда, злаma, der Klumpen, massa.

Тýkаme, n. 1) das Girren, gemitus. 2) das Raunen, murmuratio.

гýкаmи, гучем, v. impf. 1) girren, ge

mo. 2) raunen (einander in die Ohren), in aurem dico, murmuro: Hешмо лу. ди гучу.

Tуянушн, нем, v. pf. 1) girren, ingemo. 2) ins Ohr raunen, murmuro in

aurem.

Тулидба, f. die Ausschälung (des Kus

furus), excorticatio (?).

гулнши, им, v. impf. 1) schinden, excortico. 2) ausschälen (den Kukuruz), 3) schälen (den Baum. 4) faufen, poto: шта гулиш толику водурину? Гулитисе, имсе, v. r. impf. plärren; шта се гулиш? (каже мати ђете: ту кад млого плаче),

Д.

Дi, 1) bat, ut, 2) ja, ita. 5) да ка

ко, allerbinge, omnino. 4) да ако, ja, wenn, ita si-, Aa ako He, viel. leicht audh nicht (man wün{$t, ба nidt -), да ако удари киша, wenn e regnet, да ако не удари киша, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Ausruf ber Bermunderung: да чудно ти га превари! да лијепа ти је јади је убили!

Дабар, бра, m. ber Biber, castor. Дабижив, т. Тапивате, nomen viri. Дабо, т. 1) Mann name, nomen viri. 2) роми дабо, der hintenbe Zeufel, diabolus claudus. Дава*, f. vide тужба. Давало, m. der gibt, dator. Кад које Дијете да што другоме, па опет узме натраг, онда му ђеца говоре, или пјевају: "Давало узимало,

,,С кокошима спавало,

Кокоши га лишале Давање, п. дав eben, datio. Давати, дајем, v. impf. дебеn, do. Давид, м. Даріò, David. Давити, им, v. impf. würgen, jugulo. Давитисе, имсе, v. r. impf. erfaufen,

suffocor.

}

Давуџија*, m, ber Aläger, accusator. Дада, f. Таma mater. Дадија, f. 1 дав Rinðêmäðфеn, bie Дадиља, f. Sinðófrau, ancilla curans. parvulos. Дажда, f. (ст.) vide киша: "Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нити роса тија Давја m. der Prätendent, Vertriebene, Emigrant, exul (redux et ultor): „То гледају Турци Бијограци „И из града сви седам даија Дайнски, ка, ко, 1) Dais, exulum. Дайјски, ка, ко, 2) wie ein Dai, daji more.

--

Данашњи, ња, ње, heutig, hodiernus. Дангуба, f. Der Beitverlut, jactura temporis.

Дангубан, бна, но, н. п. посао, шав viel Zeit verlieren macht, temporis jacturam adferens.

Дангубити, им, v. impf. Beit verlies ren, facio jacturam temporis. Дангубица, f. (dim. ?) vide дангуба: „Тамбурице моја дангубице Дангубљење, п. дав Beitverlieven, jactura temporis.

Даник, m. vide даниште. Даниши, им, v. pf. ben Zag über mo bleiben, transigere diem.

Даница, f. 1) ber Morgenftern, lucifer. 2) Frauenname, nomen feminae. Даницка, f. діе (Glintens) Röbre vom Danziger Meister, tubus teli dantis

canus.

Даницкиња, f. bie Danziger = Piftole, telum Dantisci factum :

„И за појас. двије даницкиње — Даниште, п. Srt, mo man ben Zag über bleibt, locus morae per diem: ,, Црнобарац арамбаша Станко

На дамишту бјеше крај Салаша Дануши, нем, т. 1. atomen, spiro.

Данце, n. dim. 9. дно:

1

„Не испијај свакој чаши данце Данчул, т. Тапионате, nomen viri. Дањивање, п. дав Kajìtag halten, mora per diem.

Rasttag

Дањивати, дањујем, v. impf. Haftag
halten, morari per diem.
Дањом, бер Zage, diu.
Дању,

Дар, т. біе Зabe, donum.
Aap map, durcheinander, sus deque:
починио (н. п. по кући, по земљи)
Дар мар.

Дара, f. bie Zara (beym Bägen), дав Gewicht des Gefäßes, pondus vasis; одбити коме што на дару, fig. Durch die Finger sehen, nachsehen, do, indulgeo.

Дарак, рка, m. һур. . дар. Даривање, п. дав henten, datio, do

natio.

Даривати, рујем, v. impf. 1) barbrin. gen, offero. 2) кога, bchenten, dono. Дариватисе, рујемосе, v. r. impf. beschenken, donare se invicem : „Оди брате да се пољубимо "Стани сестро док се дарујемо Дарнути, нем, v. pf, у кога, у што, etwas berühren, tango. Даровати, рујем, v. pf. 1) коме што, darbringen, dono. 2) kóra, beschenten, dono.

Даска, f. дав Bret, assis. Не ма четЕрте даске у глави. Даши, дам (говорисе и дадем), v. pf. 1) дебеп, do: дај наі 2) дај да му не дамо, laffet uns fac Датисе, амсе, v. r. pf. 1) на што, fich auf etwas verlegen, incumbo in aliquid; дала се рана на зло, Beng Sung nehmen, verto. 2) не да ми се, es gibt sich nicht, es geht nicht von statten, geräth nicht, non succedit. Дака, Е. дав Zobtenmal, convivium fu

nebre.

Даће се обично дају три (и то у суботу вече и у неђељу у јутру): четрдесница (послије 40 дана), полугодишњица и годишњи ца. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“ Ту треба да дође и поп да очати кољиво. На даћи напијају: „За испокој душе брата (како му буде име; аколи је женско, а оно сестре) Бог да му душу прости А остали сви у глас повичу: „Бог да му душу про

сти."

Даћа, f., (im herse als Begentheil yon недаћа) дедевск, datum:

„Да је срећа и од Бога даћа, „Не би жене ни носиле гаћа,

Већ кошуљу докле гаће вежу. Дафина, f. 1) ber wilde Delbaum, elaeagrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, nomen feminae.

Дација, f vide данак.

Даша, f. Frauenname, nomen feminae. Дашто ми ти дашто, vide што ми ши је за што.

Дашчан, на, но, bretern, assinus (?).
Дашчара, f.eine Breterhütte, casula asisna.
Дашчица, f. dim. 9, даска.
Два, двије (Ерц., а Рес. и Срем, две),
два, зmen, duo.

Двадесет (двадест, дваесп), ¿wan jig, viginti.

Двадесети, та, то, ber zmanzigite, vigesimus.

Двадест, vide двадесет.
Двадестеро, vide двадесторо.
Двадести, та, то, vide двадесети.
Двадесторо, ein manzig, viginti.
Дваест, vide двадесет.
Дваестеро, vide дваесторо.
Дваестї, та, то, vide двадесети.
Дваесторо, vide двадесторо.
Дванаест, zwölf, duodecim.
Дванаестеро, vide дванаесторо.
Дванаести, та, шо, ber zwölfte, duo-

decimus.

Двери, f. pl. врата на олтару (у
цркви), bie 2 tarthüre, porta adyti.
Двеста, (Рес. и Срем.) vide двјеста.
Двизак, m, ein ¿menjähriger идет,
aries bimus.
Дencka,f.ein zweijähriges Schaf,ovis bima.
Двјеста, (Ерц.) ¿menhundert, ducenti.
Двогоче, еща, п. н. п. ждријебе, или
mеe, zwey Jahr alt (vom Füllen oder
Kalb).

Двогуб, ба, бо, зweifah, duplex.
Двојак, ка, ко, {meyerley, duplex.
Двоје, zmen (Waar), duo.
Двојење, п. дав Zrennen in wen, se-
paratio.

Двојити, им, v. impf. trennen,
zweyen,

divido.

ent

Двојица, f. ¿me) (Paar), duo. Двојка, f. ein zmeneimerigeš aß, dolium continens duas amphoras. Двојнице, f. pl. bie Doppelpfeife ber serbischen Hirten, fistula duplex. Двојином, 3. 3. више, zwei Mal hö= ber, bis.

Двоколице, f. pl. ein zweiräveriger Ma= gen, rheda birota.

Дволичан, чна, но, meizungig, duplex. Дволичење, п. дав Доррегедеn, duplicitas.