Page images
PDF
EPUB

Опремио га у суво грожђе (at ibn Гречанскі, кa, кo, von Гроцка. zu igrund gerichtet),

Грош, m per piafter (vo. 4, para), Грожење, р. та в ефаидеrn, horror.

monetae Turcicae genus. Грс.зан, зна, но, (ст.) 1) traubenrei), Грошић, der Poeutsche) Grorden, uvifer :

grossus (monetae germanicae genus). „Па он ломи грозна винограда - Грпіање, . бав Зufаm mеnjаrrеn, cor2) грозне сузе :

rasio. „Грознијем се сузам упрљало — Гртапи, гркем, т. impf. sufammens грозне сузе ваља

scharren, corrado. Грозд, m. Die kraube, uva.

Груб, ба, бо, grоb, crassus. Трізда, f. hyp. у. Гроздана.

Грубан, m. Ranuname , nomen wiri. I'piздана, f. Trauenname, nomen fe- Грубац, пца, m. Xannénаmе, пошев iniuae.

viri. Гроздан, зна, но, с грозан 1.

Tpybây, m. Mannsname, nowen viti. Гроздић, m, din. 9. грозд.

Ipybema, m. Mannsname , nomen viri. Трізипінсе , имce, v. г. impf. fфаидери, Грубеца, m. Лаппвпа те, nomen viri. borreo.

грубијан, т. (у Сријему, у Бачка и у Грозница , f. бав $ieber, febris.

Han:) der Grobian , homo moribus ruГрозничав, ва , вo, fieбerbaft, febricu sticis. *losus. 2) Fieber verursachend, febrifer, SpyönjáHCMBO, n. die Grobheit, rusti1. Ввода.

citas. Гронтање, п. Зав Xaffein аивgefфütte. Грубиша, m. Лаппвпате, поmеn viгi.

ter Nüsse, strepitus nucnm projectarum. T'pyboka, f. die Grobheit, crassitudo. Гройлапан, икем, v, inpf. н. п. грон- Грување, п. 1) рав $raфen, 8. 8. дее ћу ораси, rc jfeln, concrepito.

Kanone, sonus tormenti. 2) das Schlas Грокпање, p, vidе гранпање.

gen mit Krachen, verberatio. Тректалин , грокЖемі, vidе грактати. Грувати, ам, v. impf. 1) Praфen wie rpón, m der Donner, tonitru.

die Kanone, tono. 2) schlagen mit Sra. Громнила, f, vidе гомила.

dhen, percutio cum sonitu. Громилање, и, vidе гомилање. Груда, f. Der Ru треп, glеbа: груда Тромилати, ам, vidе гомилали. сира, снијега. Тромнілансе, ласе, vide гoнлaписе. Грудање, о. Рав 23erfen mit ©фnet. Громовни (громовній), на, но, н. п. ballen, lusus pilis niveis. стријела, де: Donnerteil, fulmen.

Грудатисе, амce, v. г. impf. - ft, mit Громовник Илија, m. Ber Donnerer&liав, Schneebaden werfen, ludo pilis niveis. Elias tooans (cui tonitruа оbtigere in Грудва , f. vіdе груда. coelis) :

Груди, груди, f. pl. vіdе прси. „Њу ми пиша Громовник Илија Грудица, f. dim. р. груда. Трница, f. (от грло) bie Braune (6ep гружа, f. Begens in ter Шумадија. Schweinen), angiua.

Груја, m. (Рес. и Срем.) vide Грујо. Грбничав, ва, вo, tebljйфtig, angina Грујица, m. Rannіnаmе, поmеn vini. Jabotans.

Грујо, m. (Ерц.) hyp. у. Грујица. Грінпуља , f. vіdе грошуља.

Грумен, m. н. п. соли, земље, der Генули, нем, v. pf. berabftürgen (wom lumpe, gleba.

Regen, Sbränen, bеrабgefфutteItem Груменчик, m. dim. 9. грумен.
Svit); defluo.

Грумење, п. (coll.) $lumper, glebae. Гріња, f. ein Sruytimeig bеr kirfфе, Грумичак, чка, ш. vіdе груменчик. ramulus cerasi plenus fruclu.

Грунупи, нем, v. impf. 1) ertraфen, гр. њица, f, dim. p. гроња.

conctepo. 2) mit Krachen schlagen, cum Ip.:om, m. laute& lachen, cachinnus: strepitu percutio.. насмијace гроотом;

Грушање, р. бав жäfen cer XilФ, соа„Бевојчица воду гази

gulatio lactis. ноге јој се 6'jеле

Грушатисе, шace, v. г. impf, п. і. „За њом момче көња јаше

млијеко, gerinnen, cogi. гроопом се смије

Грушевина, f. gеrоnnеnt Ril, lao Гропска , f. vide Гроцка.

coagulatum. . Грспуља, f. као бројенице од ораа, Грцање, р. Зав 28aten (з. 3. in johem или од љешника, cin krani Rüffe, Schnee), incessus ut per altas nives.

Грцали, ам, v. impf. Waten (in pobe Гроцка , f. ) Gtatфеn аn bеr Dоnаи, Schnee), incedo ut per altas nives. zwischen Belgrad und Smederewo, Ipr, m. Der Krampf, spasmus : yBambo a) Eluß, der Re durchfließt.

ми грч ногу.

corona nucum.

cibi gepus.

* * *

nauseam moveo.

f.

Грчад, f. (coll.) junge Brieden, graeca Гуђење, р. баs Beige, centus fdium. juventus. .

гуфети, гудим, у. imрt. (Ерц.) 1) сі. Грчадија, f. (coll.) pie ®tieфen, bав gen, fidibus cano. 2) dunipf schaden, Griechenvole, Graeci.

resono, murmuro. Грче, епа, п. бав Brielein, graecules. гужва, f. 1) Slефte aus fфwanten Rei. Грчење, п. 3) das Zusammenrunden, fern, vimeo. 2) гужва орачица, cf. contractio, 2) das Vergriechen, muta орачица. tio in graecum.

Tyabîme, n. das Zerknicken (des Klei, Грчина, f. augm. 2. Грк.

Deb) complicatio. Грчина, f. Die Bitterreit, amaritudo. Гужвати, ам, v, impf. Salten bringen Грчити, им, v. impf. 1) einsieben, con in ein Kleid, cs zerkniden plicas inferre traho, corrugo. 2) gracijtren, facio vesti. graecum.

Гужвача, f. п. ј. пита, беr Ctruset Грчиписе, имсе, т. г. impf. 1) зија. (eine Speise von gewickeltem Teig), menschrumpfen, corrugor. 2) sich zum

Grieden maden, simulo graecum. Гужвица , f. dim. 9. гужва. Грчки , ка, но, 1) grіефіf, graecus. Гужење, т. дав rieфen 3. 8. Ser Rin2) adv. griechisch, graece.

der, so daß der H* oben erscheint, Гршилисе, имce, y. r. impf. aneteln, reptatia, ut podex appareat.

r'ŷ3, m. der Hinterbacken, clunis :

преГръоце, п. dim. V. грло.

меfесе с гуза на гуз. губа, f. шуга, беr Дивјақ, бie Хаите, Гуза, f. hyp. . гузица. cf, jеза. lepra.

Гузат, па , пo, mit grоpеn рintertas Губав, ва, вo, aufäsig, leprosas. đen, clunibus magnis praeditus. Губавац, вца, m. ein Raupiger, Див. Гўзиписе, имсе, т. г. inpf bie pintera fáßiger , leprosus.

backen zeigen, monstrare clunes. Губа» , m. bie Brin mühre, equus por- Гузица, f. задњица, спражњица, дуrigiuosus.

пе, шупак, прино, беr Дfter, podex. Губање, р. 1) бав Лusfäsig merten, le- Гузичёпіина, pra, contagium leprae. 2) бав Жragen, Гу зичина, f.

augm. . гузица. frictio.

гузнчица, f, dim. 0. гузица. Губаписе, амce, v. г. impf. 1) ausfäsig Гўзни, на, но, н. п. цријево, кост, werden, lepra corripi. 2) fich fragen, was zu den Hinterbaden gehört, clu(als wenn man ausfäßig wäre), uma nium. се губаш, fricari.

гузоња, m. Broparfd, ampli podicis. Губер, m. покривач од вуне, као ће. Гуја, f. Die Gblange, serpens. cf. змија. "бе, еіnе grове Bettpete, stregulum. Гујињй, ња, њe, Glangens, ser

Губере жене саме чу код куће. pentum.
Týbumu, um, v. impf. i) verlieren, per- ryjuk, m. eine kleine Schlange, parvus

do. 2) hinrichten lassen, interficio. serpens. Губитисе, имce, v. г. impf. fib ber: Гука, f. а) бав Birren ser Eauben, ge

lieren, 2) mager werden, macresco. mitus columbae. 2) ein Auswuchs am Гувица, f. See Teil Be$ XbiergejiФtев, geibe, gibbus. 3) гука пруда, зла. an dem die Nase und der Mund befind: ma, der Klumpen, massa. lich, os animalium, nempe bovis , equis Týkabe, n. 1) das Girren, gemitus. 2) ovis , caprae, canis.

das Raunen, murmuratio. Губљење, п. 1) бав Веrlieren, perdіtіо, Гўкапи, гучем, y, impf. 1) girren, ge2) das Hinrichten, trucidatio.

mo. 2) raunen (einander in die Dhren),

in aurem dico, murmuro : нешто љу. Тубо, т. vіdе губавац.

ди гучу. IyBĦO, n. die Dreschtenne, area.

Гукнуши, нем, т. Гудало, п. реr kiselbogen, plectrum (?).

pf. 1) girren, ingea

mo. 2) ins Dhr raunen, murmuro in тудење, п. (Рес.) vidе гуђење. Гудеми, дим, (Pec ) vide гуфети. гудило, п. (у Сријему) vide гудало.

Гулидба, f. Die Дивјфilung (0ев Жи. г: дити, им, (Срем.) vidе гуђепи.

kurug), excorticatio (?). гудњава, f. :) Ser Xon Ser (fertifфen)

Гулити, им, v. impf. . fфinten, exa

cortico. 2) ausschälen (den Kukuruz), roßhårenen Geige, sonus fidium. 2) ein

3) schälen (den Baum. 4) saufen, poto : dumpfer Sdall . B. entfernter Lanos

шпа гулиш полику водурину? пеn : споји гудњава попова, Гулитисе, имce, y. . іmрt. piärren; Tjaypa, f. ein enges und tiefes Ebal, шта се гулиш ? (каже мати Беле: pallis apgusta.

шу ках малого плаче),

aurem.

[ocr errors]

rýseke, 1. das Schinden, Schälen, ryce, f. pl. die (serbische) Geiae, fides.

Plárren , excorticatio, ploratus, густ (comp. гушкії), па , mo, bit , rynrýna, f. der Tumult, das Getöse , "densus ; кад дође до густа, auf6 vociferatio.

äußerste, ubi res agitur. Гундорење, р. Вав unseutliфе Dabet. Густина, f. Die Oіфtbett, deuѕitas, Toiminen, cantillatio.

soliditas. Гундорипти, н, v, impf. unpeeftinsii, Гуспіш, m. in vitев Ding, rеѕ (сіdabersummen, cantillo.

bus) depsa , solida. rçi, m. eine Urt Mantel, pallii genus. Гуma, f, vidе гука 2. 3. Гуња, f дуња, шуња, bie buіttе, гумав, ва, вo, mit du в mйфеn behaf. malum cydonium.

tet, excrescentiis affectus. туњац, њца, р. vіdе гую.

r;mâme, n. das Solucken, devoratio. гњина, f. augш, р. гую,

Гумати, ам, у. impf. јФlingen, dе. Гуњић, шdim. гуњ. Гўњскії, кa, кo, н. п. крпа, ein etüd Гутно, т. п. ј. који је гушав. ryd auf einen Mantel, panueus, e rýmodéme, n. das Verbergen unter dem раnnо гуњ.

Kleide, absconsio. I pas, ba, bo, gekrümmt, incuryns. Гупољипи, им, v. impf. савијати гурање, р. дав еtoffen, trusio.

што у гуку, или под скуп, аn fei. Гурали, ам, v. impf. Roffen, trudo. nem Zeibe etwas verbergen, so daß das гратисе, амсе, т. г. impf. tojjеп, durch eine ryka entsteht, in sinum trudo.

condo. Гурбет*, Idet der nomadische Zigeuner,

Гуцање, т. бав 9іnunterfwlingen, deГурбеташ, m.

voratio , deglutitio.
m.
jZingarus noinadicus.

Гуцали, ам, у. impf. bіnunterfФtinger, гурбетка, f. nomalifфе 3igeunerin, devoro : да се овђе гутало, не би "Zingara nomadica, ,

ce obße nyyano sagte die Zigeunerin , Гурбепскі, кa, кo, 1) nomadisch, wie als man ihr verwies, daß sie die Buts die Zigeuner, vagus more Zingarorum. ter, die man ihr, um die gesprungenen 2) adv. nach Art der herumwandernden Lippen zu heilen gegeben, hinunter ge:

Zigeuner, more Zingarorum vagorum. fohlungen. гурбечад, f. (coll.) junge пomatifфе Зі. Гуцнуін, нем, v. pf. biлinterfwlingen,

geuner, juventus cingarica nomas. devoro. гурбече, чепа, п. cin junger Zoтaвe, Гучево, п. cin Bebirge in per нанja pon cingarus vagus juvenis.

Zvornik, an rechten Ufer der Drina. Гурење, п.

дав Зufammеnѕieben bor Гучење, п. vіdе гупољење. "Raite, contractio prae frigore. .

Гучипи, им, vidе гуломити, Гурил, m. глас прасеки, бав Зrunə гуша, f. 1) Der fropf ber 23dge, gutzen, grunoitus.

tur. 2) і. е. грло, bie Burgel, guttur, Typ mâibe, o. das Grungen, grunnitus. 3) der Kropf der Menschen, struma. Гуримати, ричем v. impf, grunge, Гушта, . (рес. и Срем.) vidе гушо. grunnio.

гўша , f. Die Rropfige, strumosa. гуритиисе, имсе, т. г. impf. fit sufam» Гушав, ва, вo, tropfig, strumosus,

menziehen (vor Kälte), contrahi. Гўшавац, вца, m. извор код Лозни. Гурвтнути, нем, v. pf. grungen, grannio. це (на лијевом бријегу ријеке Шти. Гуркање, p. dim, p. гурање.

pe). гуркаши, ам, dim. . гурапи. Гушење , n. дав rіtіdеn, suffocatio. Гуркапійсе, амce, dim, p. гураписе. Гўшипн, им, т. impf. eritičen, sukoco. Гурнуши, нем, т. pf. antoBen, offendo, Гўшиписе, имce, Y. г, impf. eritidea, Гӱро, m. (peratli) п.ј. који је гурав. suffocor. Гуса, f. hyp. р. гуска (особипо кад Гушица, f. dim. . гуша.

вабе гуске: гуса, гуса, гуса !). гўшо, т. (Ep.) деt fropfige, struГусак, ска, m per Banfer, anser mas. Гусеница, f. (Рес. и Срем.) vidе гу. Гупипер, m. bie cinere, lаcеrtа. сјеница.

гуче, чепа, . дав Wanlein, anserГусјеница, f. (Ерд.) pie Хайре, егаса. culus. туска, f. ) bie Bans, anser femina. 2) Гушчәптина, f. augm. b. гуска.

eine große länglidhte Semmel, panis lymunkn, m. pl. junge Gänse, genus.

culi. Туслање, п. бав ®eigen, cantus fidium. Тушчица, f. dim. b. гуска. туслалии, ам, y, impf, geigen, fidibus гўшчји, чја, чје, Binfes, anserinus.

2

mosus.

anser

Cito.

Д. Д.. ja, wenn-, ita sin Aa ako 18

, viel

: Mannem,} also, daher, ergo.

nus.

[ocr errors]

Данлук*, m. Das Deitbum, Dominatus

(jus) dahiarum : „Он се нада добру дайлуку. Aalipe*, f. pl. 1 Art Tamburins, Gas

Aaripema, n. pl. ) [tagnette, tympaniye1) бар , ut. 2) ja, ita. 3) да ка. , 4) да Дакле, leit aum nit (man wiinft, дар Дако, m. hyp. pen Давид. nidət —), да ако удари киша, тепп Даклање, р. давефnaufen, anhelatio. ев rеgnet, да ако не удари киша, Дактапи, кћем, т. impf. fфnaufen, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Auss anhelo. ruf per Bermunoerung : да чудно пи Далак*, лка, m, Die milverbärtung. га превари ! да лијепа и је јади splenis induratio. је убили!

Далеко (comp. даље), weit, lоngе. Дабар, бра, m. See Biber, castor. Далмација, f. Dalmatten Dalma. Дабижив, . Mannsname, nomen viri.

tia. Дабо, m. .) Xaniвпате, поmеn viri. Далмапінац, нца, m. Dalmatjner,

2) роми дабо, беr binteндe Seufel, Dalmata. diaholus claudus,

Далматински, кa, кo, Dalmatinifф, Дава *, f. vіdе птужба.

dalmaticus, Давало, m. Ber gibt, dator. Кад које Даљина , f. pie Beite, &ntfernung, lonдијете да што другоме, па опеп gitudo. узме натраг, онда му ћеца говоре, даљни, на, но, еntfernt, remotus. или пјевају:

Дамјан, m. Damian , Damianus. „Давало узимало,

Дамјанка, f. Хrauenname, nomen fe» „С кокошима спавало,

muinae. Кокоши га липале

Дамњан, т. vide Дамјан. Давање, р. дав веbеn, dаtiо.

Дамњанка, f. vide Дамјанка. Давапи, дајем , v. impf. geben, dо. Дан, m. Der Tag, dies. Давид, т. Фаріо, David.

Данак, нка, m. dim, hур. р. дан. Давипти, им , v. impf. würgen, jugulo. Данак, нка, m. Die 26qabe, tributum. Давиписе, имce, v. г. impf. erfaufen, Данас (говоре и данаске), beute, how suffocor.

die. Дављeњe, n. Bas 2Bürgen, jugulаtiо. Данашњй, ња, њe, beutig, hodiernus. Давнашњії , ња, ње, "pon lаngе bеr, Дангуба, f. per Neitheriuit, jactura vetus.

temporis. Давно, lаngе bеr, diu.

Дангубан, бна, но, н. п. посао, шав Давори ! interj. 1) еј! н. п. давори

viel Zeit verlieren macht, temporis jacстарости давори! давори пуста turam adferens. црна горице ! доста піи сам по mеби Дангубипи, им, v. impf. Neit berlic. војевао. 2) почекај ! н. п. давори Бо ren, facio jacturam temporis. жо давори ! увагићу ја тебе (ма- Дангубица, 'f. (dim. ?) vidе дангуба : ли говори $ememy, кад шпо скри „Тамбурице моја дангубице — ви па утече):

Дангубљење, в. дав 3eitzerlieren, jac• Даворије, f. pi. alerley Rujit gufam»

tura temporis. men, concentus.

Данић, m, vide дaниште. Давуција*, ш, деr fläger, accusator. Данипін, им, v. pf. Ben Xag über Фо Дада, f. Хата ! mater.

bleiben, transigere diem. Дадија, f. das findemädchen, die Aannya, f. 1) der Morgenstern, lucifer. Дадиља, f, j Sinb6frau, ancilla сurаnѕ. 2) Frauennáme, nomen feminae. parvulos.

Даника, f. Die ($linten) Xəbre бом Дажда, f. (сл.) vidе киша:

Danziger Meister, tubuś teli dantis„Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нити роса мија Даницкиња, f. Die Dangiger - pitole, Aauja*, m. der Prätendent, Vertriebes telum Dantisci factum :

ne, Emigrant, exul (redux et ultor): „И за појас гије даницкиње „То гледају Турци Бијограци Даниште, n. Srt, то таn Den Eag „и из града сви седам даија

über bleibt, locus morae per diem : Дайјнскі, кa, кo, 2) Фais, exulum. „Црнобарац арамбаша Станко Дайјскіі, ка, s 2) wie ein Dai, . На даништу бјеше крај Салаша daji more.

Дануші, нем, т. pt. atynici , spiro.

canus.

[ocr errors]

Дінце , n. dim. р. дно :

„Да је срећа и од Бога дақа, „Не испијај свакој чајци данце „Не би және ни носиле гаќа, Данчул , т. 23 аппвпате, поmеn yiri. Већ кошуљу докле гаkе вежу. Дањівање, . Ba® Xajttag balten, mo- Дафина, f. Der mile Selbauen", elaera per diem.

agrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, Дањивати, дањујем, v. impf. Xajttag nomen feminae. halten, morari per diem.

Дација, f vіdе данак. Дањом, бер Xage, diu.

Даша, f. Хrauenname, nomen feminae. Дању, .

Дашпо ми ли дашпio, vidе што ми Дар, m, bie Babe, donum.

ми је за што. Дар мар, дифеіnаntеr, ѕuѕ dеquе: Дашчан, на , но, рrеtern, assinus (?). починио (н. п. по кули, по земљн) Даuiчара,f.eineBeeterbutte, casula asisna. дар мар.

Дашчица, f. dim. , даска. Дара, f. "Die Zara (6epm 23ägen), Вав Два , двије (Ерц., а Рес, и Срем, две), Gewicht des Gefäßes, pondus vasis ; два, 3тер, duo. одбити коме што на дару, fig. Двадесет (двадесп, дваеспі), 8man durch die Finger sehen, nadleben, do, zig, viginti. indulgeo.

Двадесетӣ, па, що, беr 3pansigfte, Дарак, рка, m. hyp. 6. дар.

vigesimus. Дарявање, в. дав сфеntеn, datio, dо. Двадесп, vidе двадесеп. patio.

Двадестеро, vidе двадеспоро. Даривати, рујем , v. impf. .) Sarbrina Двадеспіі, па,

по,

vide двадесети. gen , offero. 2) кога, bcfфеntеn, dono, Двадеспоро, etn Зmanjig, yiginti. Даривалисе, рујемосе, y, r, impf. fії Дваесп, vidе двадесеп.

beschenken, donare se invicem : Дваеспepo, vidе дваесторо. „Оди брате да се пољубимо Дваесп.i, па , то ,

vidе двадесети. . „Спани сестро док се дарујемо Дваеспoрo, vidе двадесторо. Дарнуши, немі, v. pf, у кога, у шпо, Дванаесп, 3möhf, duodecin. etwas berühren, tango.

Дванаеспepo, vidе дванаеспоро, Даровати , рујем, v. pf. 2) коме шпо, Дванаеспи, па , по , Ber gülfte, duoBarbeingen, dono. 2) кога, bеfфера

decimus, Ben, dono.

Дванаеспоро, еіn Зmilf (cin Dukent), Даска, f. Das Bret, assis. Не ма чепі

duodecim, Брпе даске у глави.

Двери, f. р. врата на олтару (у Дампи, дам (говорисе и дадем), v. pf. цркви), pie 2Itartbure, porta adyti.

1) geben, do : дај нај 2) дај да му Двеспа, (Рес. и Срем.) vidе двјеспа. не дамо, Іaffet uns fac

Двизак, ш, сіn іmеnjäbriger 33ipдet, Даписе, амсе, pf. 1) на шпо,

aries bimus. sich auf etwas verlegen, incumbo in delicka,f.ein zweijähriges Schaf,ovis bima. aliquid; дала се рана на зло, 23ens Двјеспа, (Ерц.) 3mеnуunsert, ducenti. дипg ne) теп, тегіо. 2) не да ми се, Двогоче , ета, п. н. п. ждријебе, или es gibt sich nicht, es geht nicht von stats mene, zwey Jahr alt (vom Füllen oder ten, geräth nicht, von succedit.

Salb). Даћа, f, бав хооtеnmal, conviрium fu- Двогуб, ба, бо, зweifаt, duplex. nebre.

Двојак, кa, кo, sweberler, duplex. Даће се обично дају при (и по Двоје, зрер (Paar), duo. у суботу вече и у неђељу ујутру): Двојење, о, дав Хrennen in Зmey, seче трдесница (послије 40 дана), paratio. полугодишњица и годишњи- Двојити, им, т. impf. trennen, ent: ца. На даку зову све сељаке ре 3фереп,

divido. дом од куће до куке, и обично Двојица , f. 8mes (Paar), duo. овако почињу: „Дођите довече да Двојка, f. ein imeneimerіgев Sap, doспоменемо мрпiве.“ Ту преба да

lium continens duas an phoras. дође и поп да очати кољиво. На Двојнице, f. р. бie Doppelpfeife per даки напијају: „За испокој душе serbischen Hirten, fistula duplex, брапа (како му буде име; аколи је Двојином, й. 3, витие, зwei Xal bj= женско, а оно сестре) Бог да му

her, bis. душу прости “ А остали сви у Двоколице, f. pl. ein ѕwеiräverige ДЗая глас повичу: „Бог да му душу про

gen , rheda birota. сти.

Двбличан, чна, но, zweigüngig, duplex. Aaka, f., (im Scherze als Gegentheil von ABONHYÊHe, n, das Doppelreden, du. недаћа) gegeben, datm :

plicitas, .

у. г.

« PreviousContinue »