Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

,,Ево има девет годиница „Како дворим Цара у Стамболу Двориште, и. Srt, mo eint ein Sof gewejen (bie Ruinen), ruinae palaru. у Поцерини, у Шабачкој наији, има село Двориште и код њега близу зидине, које се зову Милошева коњушница. Србљи онуда приповиједају да су ту били МиДвори лоша Обилића. Они доводе и друге свједоџбе да је Милош. из Поцерине, н. п. у Дворишту има један стари гроб с великим каме. ном чело главе;, онуда Србљи говоре да је то гроб Милошеве сестре, и приповиједају да је онђе плијевила шеницу, па је убио Ми лош с Тројанова града (то је готово као с Герзелеза у Шоровшар, или с Банстола у намастир Кобиље) буздованом, зашто је мислио да је кошута. У Поцериии има једна ријека, која се зове Нечаја, и близу ње поље, које се зове Пустопоље. Сад они доказују да је послије Косовске битке дошао гласоноша с Косова и нашао Милошеву мајку на тој, ријеци код

оваца, па јој рекао:

„Што не чајеш Милошева мајко? „Одби овце у попусто поље: „Милош ти је јуче погинуо И од тада је остало Пустопоље и ријека. Нечаја. Дворкиња, f. bie lufmätterin, mini

stra :

"А белој дворкињи ,,Бурму позлаћену Дворски, ка, ко, Sof, aulicus. Двострук, ка, ко, ¿mcifah, дорре, duplex.

Двоумити, им, v. impf. zweifeln, 2n=
stand haben, dubito.
Двоумљење, п. baš meifeln, dubitatio.
Ae! inter}. 1) der Laut, um das Saum-

[blocks in formation]

Десетак, шка, m. baš Reuutel, nonae.
Деветање, п. дав Иbprügeln, dolatio(?)
Деветаши, ам, v. impf. abbre[heп (аb.
prügeln), fuste dolo.
Деветеро, vide деветоро.
Девети, та, што, деr neunte, nonus.
Девети у плугу (ber neunte
Фриде д. г.) дaš fünfte Raò ат ва
gen, plane superfluus.
Девешина, f. ber neunte Zheil, nona pars.
Деветица, f. bie Meun (ein Kartenfpiel),

am

novem puncta. Деветнаест, пензери, novemdecim, Деветнаестеро, vide деветнаесторо.

Деветнаести, та, то, ber neunjеби. te, undevicesimus,

Деветнаесторо, віn Пензеђи, novem

decim.

Девето, тога, п. даê Reuntel, nonae,
Деветорица, f. Unzahl von neun, novem,
Деветоро, пeun, novem.
Девечани, на, но, н. п. брдо, auf
neun eingerichtet, novenarius.
Девечар, т. der baš Renntel nimmt,
cui nona pars frugum debetur, Donarius.
Девовање, п. (Рес. и Срем.) vide ђе-

вовање.

Девовати, девујем, (Рес. и Срем.) vide ђевовати.

Девојачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) viде ђевојачки.

Девојка, 1. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Девојчење, п. (Рес. и Срем.) vide ђе. војчење.

Девојчин, на, но, (Рес. и Срем.) viде ђевојчин.

Девојчина, f. augm. 4. девојка. Девојчити, им, (Рес. и Срм.) vide ђевојчити.

[ocr errors]

Девојчишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide ђевојчишисе. Девојчица, f. dim. 4. девојка. Девојчурина, f. vide девојчина. Дегенек m. ber Prügel, verber: удаРили му педесет дегенека. Дед, т. (Рес. и Срем.) vide ђед. Деда, m. (Рес. и Срем.), vide ђед. Дедак, m. (у Сријему и у Бачк. по варошима) ein bummer Serl, Dumm. topf, stolidus.

Деде (таф, mah), age: деде га 30вни, деде ти то узми. Дедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide ђедов.

Дедовина, f. (Рес. и Срем.) vide ђе

[blocks in formation]

Дејан, m. Mannoname, nomen viri. Декање, п. дав де = fagen, decatio (?) Декати, чем, v. impf. be fagen, (бе ben ?), dico de: шта га дечеш, удри га батином.

Декнути, нем, v pf. cinmal де fagen,

inclamo de. Дела, vide де.

Делење, n, vide дељење.
Дели*,

„Онда рече дели Радивоје Делибаша*, m. Oberter der еібтафе, praefectus praetorianorum, Делибашин, на, но, дев делибаша, delibassae.

Делиград, m. (Warrenflabt) feit 1806. eine Schanze der Serben (6Anзy Нãwa) gegen die Türken. Делија*, м. 1. der Leibfoldat, miles praetorianus, delia. 2) Krieger über« baupt, miles, cf, јунак :

Ој Бога ти незнана делијо Делијин, на, но, дез Delia, deliae. Делијнски, ка, ко, 1) н. п. калпак,

Deli, müße, deliatum pilei. 2) adv. nach Art eines Delia, more deliae. Делијски, ка, ко, vide делијнски. Деликанлија*, m. vide момак. Делиши, им, (Рес. и Срем.) vide дијелити.

Делитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide Дијелитисе.

Дело, п. (Рес. и Срем.) vide ђело. Дељање, п. (Рес. и Срем.) vide ђеш

љање.

Дељаоница, f. (Рес. и Срем) vide ђе

љаоница.

Дељати, (Рес. и Срем.) vide ђељати. Дељење, п. (Рес. и Срем.) vide дије

љење.

Дељкање, n. do. . дељање. Дељкати, ам, dim. v. дељати. Дембел*, т. љенивац, који од лијености ништа не може радити.

Кажу да Турски цар дембеле рани и одијева, али најприје свакога огледају јели управо за дембеле : да не би могао што радити. Тако су под двојицом, што су били дошли да и узму у дембле, запалили рогожину (да виде шта ће радити), онда један од њи рече ономе другом: „устани да сиђемо с обе рогожине, изгорећемо" А онај му одговори: „ћути Богати! како те не мрзи говорити? Онда Обога узму у дембеле, а онога, што је рекао да устану, оћерају, и кажу му да он није за дембеле. Деме, ета, n. vide нарамак. Демир - капија*, f. дав eiferne Zhoe

[ocr errors]

(in der Donau), porta ferrea (in Istro)s

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Дервента, f. град у Босни. Дервенпіски, ка, ко, той Дервенпа : „Погибе ти Дервентски капетан Дервиш*, m, bet Dervi{h, dervissus(?) Дервишев, ва, во, деš Dervih, monachi tnrcici.

Дервишина, f. augm. . дервиш: Дервишки, ка, ко, 1) Derviфіф, der vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, more dervissico.

Дереж, т. (у Сријему) bi

rügelbant,

scamnum cui illigatur verberandus. Деригуша, f. (in der Wnefbote) Sale. traßer, gulam radens: оскоруша деригуша : да не би пиш у шаку, оде га моја душа (рекао циганин кад је приповиједао, како је ћео да изједе тврду оскорушу). Дериште, ета, п. (ihinmpfli) Rinò, pucr.

Дерия, на, но, unfeliq, infelix, miser. Дернути, нем, v. pf. auf etmas fla= gen, percutio; дернуо, er hat inß Gras gebissen, ist (verrect), vom Türs ten.

Дерт*, m. vide брига.
Десет, зеви, decem.

Десетак, шка, m. 1) десето што се даје спаији, деr Behenð, decimae. 2) dim, v. десем: дај ми десетак пара. Десетак, т. 1) ber Behner, numus. 2) sehnjährig, decennis..

Десетачка, f. ein Saß von 10 Çimern,
dollum decem amphorarun.
Десетеро, vide десеторо
Десети, та, mo, der jehnte, deci-

mus.

Десетина, f. 1) ber zehnte Zheil, pars

decina 2) ein Zehen, decem, franz. une dixaine: Десетина људи. Десетица, f. н. п. банка; или кар-. ma, ein Zehner (Papiergelds oder in artenfpiel), denarius, valens decem. Десетковање, п. дав Belhent = einfam. meln, collectio decimarum. Десетковати, кујем, v. impf. ben eђent einfammeln, colligo decimas. Десето, ога, n. ber Behent, decimae. Десепторица, f. Иnzahl son jеци, decem; decuria, Десеторо, зеби, decет. Десечани, на, но, н. п. брдо, auf zehn eingerichtet, denarius. Десечар, m. der Beheutfammler, deci

marius.

Дecumu, им, v. рf. treffen, offendo Десиписе, имсе, v. г. pf. 1) ПО ben befinden, adsum. 2) zu Theil wers ben, contingo: удијели ако ти се Десило, јадen bic Bettler.

Десни. на, но, сефt, dexter.
Дêсни, f. pl. das Fleisch um die Stock.
zähne gingivae pars quae est circa den-
tes molares.

Десница, f. bie Rehte, dextera.
Десно, ret, dextra.
Деспа, 1. һур, . Деспина.
Деспина, fisrauenname, nomen femi-
Деспиња, f. nae. Деспоти
Деспот, m. 1) ber Defpot despota (Titel

einiger serbischer Regenten). 2) Manns-
name, nomen viri.

Деспотов, ва, во, без Девроtеn, despotae.

Деспотовина, f. 1) дав Defpctat,

despotatus. 2) Defpotentift, monasterium a despota fundatum ut Kрушедол. Деспотовица, f. Slug oиз дет Руд. ник - Sebirge.

Деспотски, ка, ко, 1) befpoten=, despotarum g) adv. mie ein Defpot, more despotae.

Дести (говорисе и денути), дедем (и денем), (Рес. и Срем.) vide ђести. Детао, тла, т. (Рес. и Срем.) vide ђетао.

Деме, детета, п. (Рес. и Срем.) vidе дијете.

Детелина, f. (Рес. и Срем.) vide ђе

Телина.

Детенце (детенце), п. һур. 4. деше. Детенце, n. vide детенце. Детињење, п. (Реси Срем.) vide ђе

шњење.

Детињи, ња, ње, (Рес. и Срем.) viде ђетињи.

Детињити, им, (Рес. и Срем.) viде ђетињими.

Детињство, п. (Рес. и Срем,) vide ђе

тињство.

Детитисе, имсе, (Рес. и Срем.); vi. де дијешитисе.

Детић, т. (Рес. и Срем.) vide ђетић. Детлић, т. (Рес. и Срем.) vide ђетлић. Деца, f. (Рес. и Срем.) vide ђеца. Дечак, т. (у Сријему и у Бачкој) bet Knabe, puer.

Дечанац, нца, т. калуђер из Дечана. Дечани, m. pl, намастир у Метоији (код Призрена). Србљи приповиједају да је Дечански краљ (пошто му је отац извадио очи и објесио на концу више градски враша) изишао слијеп у шетњу иза града (Призрена), на га опазио свещи Аранђел и сажалило му се, па се створио у орла и одлећео не украо његове (краљеве) очи изнад врата и даровао и краљу, и рекао му: „одечи очи”. Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Де

чане.

„Да видите високе Дечане Дечански, ка, ко, von Дечани. Дечин, на, но, (Рес. и Срем.) vide Бечин.

Дечина, f. vide дечурлија. Дечица, f. dim, . деца. Дечко, m. vide дечак. Дечурлија, f. augm. v. деца. Дешњак, ш, марјаш, или пешак, на којему Богородица држи Риста на десној руци, ein Siebenzehner tüd, worauf unser Liebefrau mit dem Chris ftuskinde im rechten Arme vorkommt. Golme werden ben Kindern um ben Hals gebunden, wie die bullae bei den Römern, numus B. M. V. Да, (Срем.) vide гди (mit alen 26lei= fungen).

Диван, вна, но, 1) типбекbar, mirabilis. 2) wunder schön, perpulcer. Диван*, m. разговор, сабор. 1) бег Rath, bie Rathsvetfammlung, senatus (?) 2) die Versammlung, Unterrebung, concilium, colloquium: „Под оружјем на диван изиђе Диванана** f. bie 2litane, ber 2lltan,

[ocr errors]

moenianum.

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Дивитисе, имсе, v. r. impf. коме, или чему, Я тиnoern, miror. Дивлија, f. eine Art langer, enger Slin te, flintae genus.

Дивљан, m. н. п. човек, или вепар, 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wild, schwein, aper.

Дивљака, f. m. j. јабука, крушка, Der Holzapfel, die Holsbirn, pomum silvestre, pomus silvestris (Baum und Frucht).

Дивљање, п. дав Bilbfenn, ferocitas. Дивљати, ам, v. impf. wilo fent, fo rus sum, ferocio.

Дивљач, f. 1) bіe Bilbheit, feritas, 2) ба Wildoret, ferae, caro ferina. Дивљачан, чна, но, н. п.

земља,

wild, wüst, terra inculta, barbara. Дивљачење, n. vide, дивљање. Дивљачина, f. augm. v. дивљач. Дивљачитисе, имсе, у, г. impf, vide

дивљати.

Дивљи, ља, ље, wilò, ferus, silvestris.
Дивна, f. Brauenname, nomen feminae.
Дивокоза, f. ber Steinbod, ibex Liun.
ДHвoma, f. die Wunderschönheit, mıra
pulcritudo.

Дигнути, нем, vide дићи.
Дигнутисе, немсе, vide дићисе.
Дизање, п. baš Seben, levatio.
Дизати, дижем,, v, impf. Бебеn, levo.
Дизашисе, ижемсе, v. r. impf. [Пет
beben, consurgo, existo.
f. vide крајац.
Aзra*
Дизген *

,

,

м. од узде они каиши, шіпо се држе, у рукама кад се јаше, die Zügel (des Reitpferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel. Диздар*, m. ber Thorwart einer Fes ftung, janitor arcis.

Диздарев, ва, во, vide Диздаров. Диздаревица, f. vide диздаровица. Диздаров, ва, во, дев диздар, jani

toris.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Дијетишисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.)
Eindisch seyn, pueriliter facio.
Дије, дијела, m. (Ерц) víde дијел.
Дијоба, f. (Ерц.) òie Zheilung, distri-
butio.

Дијоница, f. ber intheil, portio: дијо

ница земље. Дика, f. Der tol, gloria. Дикица, f. dim. v. дика, Слабо се чује у говору, него се припијева у пјесмама по Земуну и по Новом саду, н. п.

„Купићу ти дикице, сукњу од пар

.

гала,

-

,,И кецељу дикице, дебелога веза Дикла (Дикла), f. Grauenname, nomen feminae; Што Дикла навикла. Дикосава, f. Frauenname, nomen fe

minae.

[ocr errors]

Дилбер *, m. ber öne, pulcher. Дилберче, п. (ст.) dim. 9. дилбер: „Ја јој реко: добар вече дилберче Дилберчик, m. (cm.) dim. . дилбер: „Ој ђевојко дилберчићу! "У бијелу белнучићу Дилчик *, m. bie Stange (ben der Aun= kel und der Schnellwage), pertica : „Мобарице моје другарице !

,,

2. Удрите га колом и дилчиком Дим, т. бес Rauh, fumus. Димање, п. 1) baš nauben, spiritns; anhelitus. 2) das Blasen des Windes, spiritus venti.

Димати, ам, v. impf. 1) фпаивен, anhelo. 2) blafen, spiro. Димије, f. pl. lange und weite Sofen von gefärbtem Zeug, braccae. Димитисе, мисе, v. r. impf. rauen, fumo.

Димитрија, m. Demeter, Demetrius. Димитрије, m. Димишћија, f. m. ј. сабља, Датав» cenerfäbel, acinaces Damascenus: "Трже Турчин сабљу димишћију Димлије, f. pl. vide димије. Димљив, ва, во, н. п. ракија, гӑц. cherig, fumosus.

Димница, f. Rauhfangiteuer (an деп Bilmof), vectigal pro fumario. Димњак, т. комин, дег Хаuhfang, Schornstein, fumarium.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Дичење, п. дав

tolzfenn; бав tolsa machen, superbia; gloria. Дичиши, йм, v. impf. кога, по ма

Дичишисе, имсе, v. г. іюpf, ким, чим, chen, Ehre machen, gloria (nostra) est. sich rühmen (mit Recht), stolz seyn. Диша, т. (Рес. и Срем.) vide Дишо superbio (jure). Дишерисати, ришем, Дишер*, на поље! Ви, foras. v. pf. кога einen hinausschaffen (zu ihm sagen Auшер), expello foras. Диншо, m. (Ерц.) һур. 9. Димитријев Дејан, ш. (Ерц.) vide Дејан. Длака, f. 1) ein Stüd Jaar, pilus. 2) das Saar der Ruh, des Pierdes, pili Длакав, ва, o, saarig, pilosus. Длакавити, им, v. impf. voll Daare Длакавитисе, имсе, v. r. impf, vol machen, pilis conspergo. Длакављење, и. Haare werden, pilis couspergor. das Beschmusen mit Длан, т, діє Нафе фono, vola, Hoare, adspergio pilorum. Дланић, m. dim, v. длан. E

« PreviousContinue »