Page images
PDF
EPUB

neum:

били двори

Ми

Дволичипти, им, т. impf. Soppegungis pferd anzutreiben, vox cxcitantis jue feyn, duplicem esse.

mentum ad progrediendum. 2) дела, Двор, m. 1) деr фоf, Der Sofpalaft, mоblеаn, age. 3) де, или дер, аlѕ aula, palatium : у двору, ход двора. Aufmunterung, woblan, age, sodes : 302) Ber-paubof, aulа: на двору: у дво вниде га, нађиде то,

подајде му ру као и на двору (кисне); шлна чи и т. д. ниш на двору пе не идеш укућу ? „Смиљанићу, домaдeр се нађи, Дворани, m, pl. (сп.) бie pofleute, „Нека Турци с миром барјамују aulici :

4) (Pec.) vide ke (mit allen Ableituus „Викну Стојан слуге и дворане. gen). Дворење, п. бав аufmarten (Diegen) Дебе, бепа п. ein cplintrifфев bölgers bei pofe, ministerium.

nes Geldjirr aus einem Stücke, mit Двірити, им, v. impf, служити ко. Deckel, zum Honig u. dgl. vas lig.

га, а особимо спајати пред њим
(кад руча или пије) метнувши руке „Из дебела пекмез поједоше
Ha nojac, aufmarteni, ministro, ad.

Дебела, f. м. ј. болесп, дie 234ffers pareu :

sucht, hydrops. „Ево има девет годиница „Како дворим Цара у Стамболу

Дебео (comp. дебљи), бела, ло, ) Двориште, н. Эrt, po cing ein of

dick, crassus. 2) fett, pinguis. geweten (die Ruinen), ruiuae palatü. y 46610, n. der Stamm (des Baumes) Поцерини, у Шабачкој наији, има

stirps. село Двориш пе икод њега близу Дебљање, п, дав pitmerten, pinguеѕ. зидине, које се зову Милошева

centia (?). коњушница. Србљи онуда припо- дебљали, ам, v. 1mpf. Did werben, виједају да су пу

pinguesco. лоша Обилића. Они доводе и Дебљина, 1) bie pite crassitudo. 2). друге свједоцбе да је Милошо из die Fette, pinguedo. Поцерине, н. п. у Дворишту има Дева*, f. vіdе камила. један спіари гроб с великим каме. Дева, f. 1) (сп. Рес. и Срем.) rіdе деном чело главе; ,онуда Србљи го војка : воре. да је то гроб Милошеве сс „Ој дево девојко! стре, и приповиједају да је онђе

„Млого девовала плијевила шеницу, па је убио Ми ) Frauenname, nomen feminae. лош с Тројанова града (по је го- Девање, п. (Рес. и Срем.) vidе дије. дово као с Герзелеза у Шоровшар, или с Банспола у намастир Коби- Девати, ам, (Рес. и Срем.) vide диље) буздованом, зашто је мислио јевами. да је кошута. у Поцериии има Деведесет, пеnѕіg, nonaginta. једна ријека, која се зове Нечаја, Деведесетepo, vidе деведесеторо. и близу ње поље, које се зове Пу- Деведесіпів, па, то, деr gojte, noс т споље. Сад они доказују да

nagesimus. је послије Косовске битке дошао Деведесеторо, 2nsayt bon 90, гласоноша с Косова и нашао ми.

ginta. лошеву матку на пој• ријеци код Девғp, m. (Рес, и Срем.) vidе kевер. оваца , па ј0) рекао:

Деверивање, . (Рес. и Срем.) vido „Што не чајеш Милошева мајко ? Беверивање, „Одби овце у по пус по поље : Деверивании, рујем, (Рес. и Срем.) vide „Милош ли је јуче погинуо

фенеривати. и од пада је остало Пустопоље Деверика, f. eine Art Stufff, piscis и ријека Нечаја.

gcnus. Дворкиња, f. Bie dufmarterin, mini- Деверов , ва , во, (Рес. и Срем.) vide

ѣеверов. „Абелој дворкињи

Деверскі, кa, кo, (Рес, и Срем.) vi„Бурму позлаћену —

dе bеверски, Дворскй, кa, кo, Sof : , aulicus. Дев.Груша , f. (Рес, и Срем) vidе bе. Двострук, кa, кo, 3m cifa), Boppel*,

веруша. duplex.

Девкрушин, на, но, (Рес. и Срем.) Двоумипи, им, v, impf. 3weijeln, Дns vide Беверутиин. stand haben, dubito.

Девет, пеи, novem. ABOYMbete, n. das Zweifeln, dubitatio. AeBèmâk, m. ein Thier (Pferd, Ochs), Ad ! interj. 1) der Laut, um das Saums von neun Jahren, noyennis,

22

вање.

nona.

stra:

[ocr errors]

вовање.

Aecémani, mka, m. das Neuntel, nonae. Lejân, m. Mannsname, nomen viri.
Деветање, о. Рав 2брrügeln , dolatio(?) Декање, р. бав де • fagen, decatio (?)
Деветак, ам, y, imрt. abbreфen (ab. Декати, чем, v. impf. De • fagen, (06.
prügeln), fuste dolo.

ben ?), dico de: шта на дечеш, уд. Деветepo, vide дeвeшоро.

ри га балином.
Девети, па , по, деr nеunte, nonus. Дёкнути, нем, • pf. einmal де fagen,
Девети у плугу (беr neuntе am inclamo de.
Pfluge d. i) das fünfte Rad am Was Ana, vide de.
gen, plane superfluus.

Делење, в, vidе дељење.
Девешина, f. Bеr nеunte 36eil, nona раrѕ. Дели*,
Девепица , f. Die Zeus (ein Sartenjpiel), „Онда рече дели Радивоје-
novem puncta.

Делибаша*, m. Oberiter реr gеtоwафе,
Деветнаест, пеnѕеbn,. дovemdecim. praefectus praetorianorum.
Деветнаестеро ,

vide деветнаес- Делибашин, на, но, бев делибаша, моро.

delibassae. Деветнаестӣ, па, по, беr neunsepn. Делиград, m. (гаrrеntасt) feit 18об. te, undevicesimus.

eine Sdanze der Serben (6133y Hu-
Деветнаеспоро, cin Reunejn, novem wa) gegen die Türken.
decim,

Делија*, м. 1. der Leibsoldat, miles
Девето, пога, n, Sae Reuntel , popae, praetorianus, delia. 2) Krieger übere
Девелорица, f. Дngahl von neun, novem, haupt, miles, cf. јунак:
Деветоро, пеn, novem.

„Ој Бога пи незнана "делијо Девечанії, на, но, н. п. брдо, auf Делијин , на, но, бев Selia, deliae. neun eingerichtet, novenarius.

Делијнски, кa, кo, 1) н. п. калпак, Девечар, m. Bеr бав епаtе nіmmt, Deli, Muße, deliarum pilei. 2) adv.

cui nona pars frugum debetur, Donarius. nach Art eines Delia, more deliae. Девоватье, в. (Рес. и Срем.) vide ke- Делијски , кa, кo, vidе делијнски.

Деликанлија*, m, vide момак. Дев. вами, девујем, (Рес. и Срем.) Делили, им, (Рес. и Срем.) vide диvidе kевовали.

јелипти. девојачки, кa, кo, (Ресь и Срем.) yi. Дғлиписе, имce, (Рес. и Срем.) vida dе bевојачки.

дијелиписе. Девојка, 1. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Дело, д. (Рес. и Срем.) vide ђело. Девојчење, п. (Рес. и Срем.) vidе bе. Дељање, р. (Рес. и Срем.) vide he

војчење. Девојчин, на, но, (Рес, и Срем.) yi- Дељаоница, f. (Рес. и Срем) vide kede ђевојчин.

љаоница. Дев јчина, f. augm. p. девојка. Дељати , (Рес. и Срем.) vide ђељати. Девізјчити, им, (Рес. и Срм.) vide Дељење, в. (Рес. и Срем.) vidе дије

Бевојчити. Девојчитисе, имce, (Рес. и Срем. ) Дељкање , п. dio. . дeљaње. vidе bевојчипінсе.

Дељкапи, ам, dim. p. дељати. Девојчица, f. dim. Ф. девојка. Дембел*, m. љеннвац, који од лијеноДевојчурина, f. vіdе девојчина.

сти ништа не може радити. Дегенек * , m. der Prügel, verber: yqa Кажу да Турски цар детбеле рарили му педесет дегенека.

ни и одијева, али најприје свакога дед, m. (Рес. и Срем.) vide Ђед. огледају јели управо за дембеле: Деда, m. (Рес, и Срем.), vide Бед. да не би могао што радити. ТаДедак, m. (у Сријему и у Бачк. по ко су под двојицом, што су били варошима) ein биттеr Xeri, Dumm.

дошли да и узму у дембле, запаtopf, stolidus.

лили рогожину (да виде шпа ће Деде (та), таф), age : деде га 30 радитн), онда један од њи рече вни, деде и по узми.

ономе другом: „устани да сиђеДедов, ва, во, (Pёс. и Срем.) vide мо с ове рогожине, изгорећемо” А федов.

!

онај му одговори: „Купи Бога ми Дедовина, f. (Рес. и Срем.) vide ke како те не мрзи говорити ? " Онда довна.

узму у дембеле, а онога, Aékea, f. Berg und Ruiner bey Ho што је рекао да устану, операју,

и кажу му да он није за дембеле. „Код Дежеве старије дворова

Деме, ёпа, п. vіdе нарамак. Дежменаҫлі, ша, пло, untеrfеѕt , qua- Демир - капија *, f. дав еіtеrne Xbot dratus,

(in der Donau), porta ferrea (in Istro):

љање.

љење.

орога

Він пазар :

[ocr errors]

„Донеси ми вина из Видина

decina 2) ein Zehen, decem , franz. и ракије од Демир - капије

une dizaine : десетина људи. Деније, а. (бденије) "bie Bigіlіеn, yigi- Десетица, г. н. п. банка ; или кар». liae (ein Kirchenmort).

ma, ein Zehner (Papiergelds oder in Денути, нем, (Рес. и Срем.) vide Kartenspiel), denarius, valens decem. десіпи.

Десепковање, о, дав Зеlу еnt = einfaДењак, зька, m, ein Büncel, fascis ; mein, collectio decimarum. auch ein Sac Baumwolle.

десетковами, кујем, v, impf. Ben 3erent Део, дела, р. (Рес. и Срем.) vide ди einsammeln, colligo decimas. јел. .

Десето, ога , п. Оer 3ekent, decimae. Дедба, f. (Рес. и Срем.) vidе дијоба. Десеппэрица, f. Дngаji son sebn, deДер, vidе де.

cem; decuria. Дерање, р. 1) бав Reifen, lаcеrаtiо десеторо, зефn, decem. 2) бав е фinten, excоrіаtіо 3) дав Десечани, на, но, н. п. брдо, auf Plärrex, ploratus. 4) das losídlagen, feln eingerichtet, denarius. verberatio.

Десечар, m. Ser 3epeutfanmler, dесі Дерапи, рем, v. impf. .) reigen, lacero marius, 2) ftiaden, excorio 3) losschlagen, Acumu, HM, v. pf. treffen, offendo verbero.

Десиписе, имce, v. г. pf. 1) біф фоя Дератисе, ремce, v, г. impf, plärren, ber befindeni, adsuun. 2) zu Theil wers ploro.

беп, соntіngo : удијели ако па се Дерач, m. der Zufreißer (von einem десило, јаgеn рic Settler. Ochien der den Zaun einreißt), de. Aechi. Ha, ho, redt, dexter. structor.

Aéchi, f. pl. das Fleisd um die Stod. Дервента, f. град у Босни. Дервен zähne gingivae pars quae est circa deo

піскі, кa, кo, poii Дервенпа : tes molares. „Погибе ми Дервентски катепан Десница, f. Die Rефte, dextera. Depuaw *, m. der Dervisch, dervissus(?) Aecho, rechts, dextra. Дервишев, ва , во, бев Servif, mo- дәспа , f. Һур, р. Деспина. nachi tnrcici.

Деспина , fi8rauenname, nomen femiДервишина, f. augm, . дервиш: Деспиња , f. 7 nae. Допо Дервишки, на, ко) беrvifфіф, der д-cпoп, т. і) беr Defpot despota (Lite! vissicus. 2)adv. auf Dervische Urt, einiger serbischer Regenten). 2) Mannss more dervissico.

name, nomen viri. Дереж , m. (у Сријему) Die prügelbant, Деспотов, ва, вo, De8 Феврotea,

scamnum cui illigatur verberandus. despotae. деригуша , f. {in Ser 2nežbote) Saiв, Десполовина, f. 1) бав Оefpctat, traper, gulаrni radens : оснорува де despotatus. 2) Despotenstift, monasteригуша : да не би пиш ушаку, rium a despota fundatum ut Крушедол. оде га моја душа (рекао циганин Деспотовица , f. Sluр aus sem Руд. кад је приповиједао, како је ћео да ник - Bebirge. изједе тврду оскоруппу).

Деспіопскі, на, ко, 1) Defpotent=, Дериште, епта , . (іфіnipfli) Sino, despotarum 2) adv. wie ein Despot, pier.

more despotae. дерни, нa, нo, unfelig, infelix, miѕеr. Деспи (говорисе и денути), дедем Дернути, нем, v. pf. auf etwas fФla = (и денем), (Рес, и Срем.) vide Беспи.

gen, percutio ; дернуо, еr bаt inв Детао, пла, m, (Рес, и Срем.) vide Gras gebissen, ijt (verredt), vom Türs

Бешао. ken.

ДЕле, детела, р. (Рес. и Срем.) riдерт*, m, vide брига.

de дијenie. Десіп, зерi, decem,

Детелина, f. (Рес, и Срем.) vidе bе. Десетак, пка, m. 1) десето што се

даје спаији, деr gebeno, decimae. 2) Депенце (детенце), п. hyp. p. депне. dim, p. десеп: дај ми дəсепак пара. Детенце, п. vіdе детенце. Десетак, m. 1) беr gеnеr, pumus. Депшњење , п. (Рес- и Срем.) vide ђе. 2) zehnjährig, decennis..

mihење. Десетачка, f. ein Saf уоп 10 €imern, депніњії, ња, ње, (Рес. и Срем.) vidollum decem amphorarun.

dе bетны. Десетepo, vidе десепторо.

Детињити , им, (Ресь и Срем.) viДесети, па, по, деr ѕеbute, deci dе bетныппін.

Детињство , p. (Рес. ЕСрем,) vide be Десетина, f. ) беr ѕеbut sheit, pars Пњҫтво.

Піеліна,

mus.

чане.

Детиписе, имce, (Рес, и Срем.); ri. Дивитисе, имce, v,r. impf. коме, или de дијетиписе.

чему, ft, Punto, miror. Депић, m. (Рес. и Срем.) vidе bепић. Дивлија, f. eine Art lаngеr, enger Slia. Деплић, m.(Рес, и Срем.) vidе bеплић. re, flintae genus. деца, f. (Рес. и Срем.) vidе bеца. Дивљак, ш. н. п. човек, или вепар, Дечак, m. (у Сријему и у Бачкој) бес 1) der Wilde, bomo ferus. 3) das Bild. Snabe, puer.

fchwein, aper. Дечанац, нца, m. калуђер из Дечана. Дивљака, f. п. ј јабука, крушка, Дечани, ю, р, намастир у Метоији der Holzapfel, die Holzbirn, pomnim (код Призрена). Србљи приповије silvestre, pomus silvestris (Baum und дају да је" Дечански краљ (пошно Frucht). му је отац извадио очи и објесно Дивљање, в. дав 943ilbjenn, ferocitas.. на концу више градски врата) изи- Дивљати, ам, т. impf. wilo feyit, foшао слијеп ушеліњу иза града (При

rus sum, ferocio. зрена), на га опазно свети Аран- Дивљач, f. а) бie Bitobeit, feritas, 2) 548 ђел и сажалило му се, па се ство Wildpret, ferae, caro ferina, рио у орла и одлећео не украо Дивљачан, чна, но, н. п. земља, његове (краљеве) очи изнад врата wild, wüft, terra inculta , barbara. и даровао и краљу, прекао му: Дивљачење, п. vide, дивљање. „оде чи очи”. Онда краљ прогле. Дивљачина, f, augm, p. дивљач. дао, и на оном мјесту начинио Де. Дивљачиңсе, имce, y, r. impf, vide

дивљати. „Да видите високе Дечане

Дивљи, ља, ље, wito, ferus , silvestris. Д-чанскій, кa , KO, von Дечтани. Дивна, f. Sеанспname, nomen feminae, Дечин, на, но, (Рес. и Срем.) vide Дивокоза, х. Der Gteinbow, ibex Linn.

фечин. Дечина, f. vіdе дечурлија.

Дивопа, f. Die •Випдеrfфönheit, mira

pulcritudo. дечица, f. dim, p. деца. Дечко , m. vіdе дечак.

Дигнути, нем, vide дићи. Дечурлија, f. augш. б. деца.

Дигнутисе, немсе, уіdе диКисе. Дешњак, ю, марјаш, или пешак, на Дизање, п. бав ребеn, lеvаtiо. којему Богородица држи Рнспа на

Дизати, дижем,,y, impf, beben, lето. десној руци, ein Silbensebneritua, Дизаписе, ижемсе, v. т. іmрt fф Е. worauf unser Liebefrau mit dem Chris

beben, consurgo, existo. stuskinde im rechten Arme vorkommt. Arizra*, f. vide Kpajay. Golbe peroen Ben Rinpeen ym ben Дизген* п. од узде они каиши, Hals gebunden, wie die bullae bei den

шiпо се држе, у рукама кад се јане, Römern, numus B. M. V.

die Zügel (des Reitpferdes), frepa, i. e.

die Riemen am Zügel. Да, (Срем.) vide гди (mit аlеn аblеі. tungen).

Диздар*, м. беr xborwart einer St. Диван, вна, но, 1) типдеrbаr, mira ftung, janitor arcis. bilis. 2) wunderschön, perpulcer.

Диздарев , ва , во , vide диздаров. Диван*, м. разговор , сабор. у беr Диздаревица, f, vide диздаровица. Rath, die Rathsversammluug, sena

Диздаров, ва, во, бев диздар, jani

toris. tus (?) 2) die Versammlung, Unterres dung, concilium, colloquium :

Диздаровица, f. Die Pfürtnerin, janitrix, „Под оружјем на диван изиђе

janitoris uxor. Диванана“, f. Die altane, per itan, Диздарски, ка, ко; 1) pförtners, ja

nitarum. 2) adv. Pförtnerisch, more Диванија*, f. ein balber Xart, ѕешісар

janitorum. tųs mente,

pl Диваниши, им, т. impf. vіdе разгова- Дизлупи, m. pl. pamuce.

Дијање, п. Тав аtmеn, spiritus. Диван - кабаница , f. (ст.) Der Xatbв. Дијати, дишем ($екоји реку и дн. mantel, pallium:

jam), v. impf. athmen, spiro. „Ком је кућа диван • кабаница,

Дијевање, п. (Ерц.) бав хрип, фіn Мач и пушка и онац и мајка

thun, Dinlegen, positio, „Огрнуо диван - Кабаницу

Дијевали, ам, v. "impf. (Ерц.) tфии, Дивањeњe, p, vidе разговарање.

роро" cоllоrо : куда днјеван и те AUBH3Ma, f. die Königsterze, verbas cum.

новце ? Диви *, м. дав ефreiseng, supellex Дијел, m. (Ерц.) 2) Der Theit, poptio. scriptoris.

2) у дијел, bеrgаи, ва Дугом дијелу

moenianum.

[ocr errors]

numi genus.

nus.

(у Церу зове се једно брдо Дуги Дин*, ш.
дизел).

А тако ми дина и имана — Дијелење, п, vide дијељење.

Aunap, m. eine Münze, kleiner als eix Дијелили, им, v. impf. (Ерц.) theilen, Para, die aber jeßt eben soviel gilt,

diyido. . Дијелитисе, имсе, т. г. impf. (Ерц.) Динути, нем, v. pf. einen 24thеmgua sich theilen (in etwas), divido.

thun, spiritum duco, Дијељење, п. (Брц) сав хуеіlеn, di- Диња, f. Die elone, pepo. visio.

дињица , f, dim. . диња. Диjеmе, bеmета, р. (Ерц.) бав Wine, Дињка, f. eine rətbliфе Traufe, uv filius aut filia.

rubella, , Дијетиюнсе, имсе, т. г. impf. (Ерц.) Дипле, f, pl. налик на гадње, али но kindisch seyn, pueriliter facio.

Ma mpadke, eine Art Dudelsack, utria Дије, дијела, m. (Ерц ) vidе дијел.

culi musici genus. Дијоба, f. (Ерц.) дie theilung, distri- Дніплити, им, v. impf. Die диплe fpie, butio.

len, cano utriculo. Дијоница, f, per Antheil, portio : дијo- Дипљење, п. бав Сpie бer дипле, ница земље.

utriculi cantus. Дика , f. per Gtoli, gloria.

Дирање, о. Рав Berbren, tасtіо, Дикипца, f. dim. . дика; Слабо се Дирати, ам, v. impf. у кога, у шпо,

чује у говору, него се припнјева у etwas berühren, tango.
пјесмама по Земуну и по Новом дирек , m. Balten, pod, trabis

geсаду, н. п. „Купићу ти дикице, сукњу од пар- Диреклија*, m. Der fpanifфе Shalet,

гала,

numus hispanus. „И кецељу дикице ,. дебелога веза — Диречић, m. dim. 9. дирек. Дикла (Дікла), *. Trauenname, pomen Диркање, п. dim. у. дирање.

feminae ; Шпо Дикла навикла. Диркати, ам, dim. о. дирали. Дикосава, f. Trauenname, nomen fe- Дирнути, нем, v. pf. einen Griff more minae.

паф thun, peto, cf. дaрнути. Ділбер*, m. Bеr ефбе , pulcher. Дни (говорисе и дигнути), дигнем, Дилберче, п. (сп.) dim. р. дилбер :

v. pf. heben, levo. „Ја јој реко : добар вече дилберче Ділисе (говорисе и дигнутисе), дигДилберчик, m, (спі.) dim. р. дилбер : немсе , v. 1. pf. fich erleben, aura „ој љевојко дилберчићу!

stehen, consurgo. „у бијелу белнучићу Дилчик”, m. Die 'etaige (bet bеr ѕurе Дичаи, чна, но, rüşmlib, fфӧп, glo

riosus. Fel und der Schnellwage), pertica : Дичење, п. Тав Ctrlsfern; pas etolg. „Мобарице моје другарите !

machen, superbia ; gloria. „Удрите га колом и дилчиком Днічипти, йм , . impf. кога, flo18 ма? Дим, m, беr Xaut, fumus.

chen, Ehre machen, gloria (nostra) esta Димање, . 2) рав Офпаивен, spiritnѕ; Дичиписе, имce, y. г. impf. ким, чим,

anhelitus. 2) das Blasen des Windes, sich rühmen (mit Recht), ftolz fenn, spiritus venti.

superbio (jure). Дімати, ам, т. impf. 1) fфnauben, Диана , m. (Рес. и Срем.) vide Дишо anhelo. 2) blasen, spiro.

Дишер*, на поље! bilаив , fоrаѕ. Димије, f. р. Іange uno weite Sofen Дишёрнсалтинг, ришем, v. pf. кога, von gefärbtem Zeug, braccae.

einen hinausschaffen (zu ihm sagen Alle Димитисе, миce, v. г. impf. rauen, шер), expello fоrаѕ. fumo.

Дншо , m. (Ерц.) һур. р. Димитрије, Димитрија, m. Димпірије, m. Demeter, Demetrius.

Дјејан, т. (Ерц.) vide Дејан.

Длака, f. ) еіn tut jaar, pilnѕ. 2) Димашћија, f. п. і. сабља, Фатав.

das paar der Kuḥ, des Pierdes, pilie cenersäbel, acinaces Damascenus : Длакав, ва , co, taariq , pilosus. „Трже Турчин сабљу димишћију Длaкaвипін, им, v. imрt. Nowa фaare Димлије, 1. pl. vіdе димнје.

machen, pilis conspergo. Димљив, ва, во, н. п. ракија, сäи. Длакавилансе , имce, v. т. impf, pod cherig, fumosus.

Haare werden, pilis couspergor. Диемница, f. Хаифfangfteuer (an Ben Длакављење, и. das Beichmusen mit Bilmof), vectigal pro fumario.

haare, adispergio pilorum. Димњак, m. комин, бес Хаифfang, Длан, m, pie Haфe pony, vola, Schornstein , fumarium.

Длания, т. dim, p. длан.

E

« PreviousContinue »