Page images
PDF
EPUB

Длачица, f. dim. . длака.
Длијето, п. (Ерц.) глијепо, даš Stemm.
citen, der Meißel, coelum.
Дмитар, m. vide Димитрије.
Дмитра, f. Frauenname, nomen fe-
minae. cf. Митра.
Дневи (см.) vide дању:

„Дневи леже, а ноћу путују
Дно, п. бег Воден, Grund, 3. В.
nes Gefäßee, fundus.
До, дола, т. vide долина.
До, 1) bib, ad, usque ad. 2) vide осим:
„Бојиш ли се још кога до Бога?
406a (Genit. von д06?), die Zeit, tempus:
глуво доба; послено

1 ter Bewinn, lu

crum.

Добит, 1.
Добишак, тка, m
Добити, бијем, v. pf. 1) gewinnen,
vinco. 2) gewinnen, lucror. 3) befom=
men, accipio.

Добјеглица, f. (Ерц.) ђевојка, која
добјегне (т. ). сама дође) за мом-
ка; то се догоди кад родитељи
не даду ђевојци поћи за кога она
оће, а она не ће за кога је они
дају. То су понајвише рђаве ђе-
војке: зашто поштена ђевојка,
и од поштена рода, не ће своје
родитеље и браћу осрамотити. У
Добјеглица дође управо
момку у кућу, па је онда одведу
у какву кућу момачком роду, те
тамо стоји док се не вјенчају; а
у Сријему и у Бачкој дође поповој
кући и онђе споји док се не вјен-
чају.
Добјежати, жим, v. pf. (Ерц.) зия
fliehen, confugio.

Србији
доба; ве-

черње доба; у ово доба године; жена на том доба (т.ј. готова се породити);

,, Које ли је доба ноћи?

[ocr errors]

Рекла ми је драга доћи

Роди мајка два нејака сина,

[ocr errors]

,, Узло доба у гладну годину Добавити, им, v. pf. што verhaf fen, procuro.

Добавитисе, имсе, v. г. pf. чега, eta mas erlangen, consequor:

,, Пења коња крај зелена луга

[ocr errors]

Не би ли се добавио друга — Добављање, n. bas Berfaffen, comparatio; das Bekommen, consecutio. Добављати, ам, v. impf. verhaffen, procuro.

Добављатисе, ам, v. r. impf. erlan=
gen, consequi.
Добавољаши, ам, v. pf. gefhlenbert
tommen, adveuio lente et negligenter:
,,Када врља једва добаврља
Добар (comp. бољи), бра, ро, gut,

bonus.

Добацивање, п. 1) дав Serbeimerfen, adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im Steinmurf, adsecutio in lapidum jactu. Добацивати, цујем, v. impf, 1) her. beimerfen, adjicio. 2) genug weit mer fen (im Steinmurje), assequi metam lapide.

Добацити, им, v. pf. 1) berbeimerfen, adjicio. 3) genug weit mérfen, assequor lapide.

Добеглица, f. (Рес. и Срем.) vide добје

[blocks in formation]

Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide добје

жати.

Добовање, п. дав Zrommeln, tympani

cantus.

Добовати, бујем, v. impf. trommeln, tympano cano.

Добош, m. bie Zrommel, tympanum militare.

Добошар, т. ber Zambour (Trommele
fchläger), tympanista.

Добошарев, ва, во, vide добошаров.
Добошаревица, f. vide добошаровица.
Добошаров, ва, во, дев Ztommelo

fchlägers, tympanistae.
Добошаровица, f. діє Zamboursfrau,
uxor tympanistae.
Добошарски, ка, ко, 1) Zambours,
tympanistarum. 2) adv. mie ein Zam=
bour, more tympanistae.
Добра, m. (Рес. и Срем.) vide Добро.
Добрава, flu in der Шабачка наија:
„Купи војску до воде Добраве
Добрашин, т. Mannsname, nomen

viri.

Добрија, f. Srauenname, nomen fe

minae.

Добрило, т. Тапивнаme, nomen viri.
Добриловина, f. намастир у Ерце-

говини .(може бити да је сад и пуст?). Добрина, f. Güte, bonitas (mirð nue als Euphemismus gebraucht, z. B. не знам која му је добрина - was ihm fehlt, dem Kranken). Добрићево, п. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст?). Добрица, m. Таппвпame, nomen viri. Добричина, m. (augm. у. добар?) cin lieber Mann, lepidum caput.

Добро, п. даѕ But, bonum.
Добро, т. (Ерц.) һур. . Добросав.
Добро, gut, bene.

Добровоје, т. Тапивнате, поmen viri. Добровољан, љна, но, guter laune, hilaris.

ИЛИ

Добровук, т. Тапионате, nomen viri. Добродошница, f. чаша вина, ракије, што се даје ономе, који дође, за добро дошао: „добро си ми дошао" (тако се рече кад му се пружи чаша), ber siltomm, poculum salutatorium. Добросав, m. Mannšname, nomen viri. Добросретњик, m. Ýíü#3Find! (alð Сирђетіšтия, menn bie Mutter ein Kind ausschilt), albae gallinae filius. Добросрешњица, f. дав Beibihe son Добросрешњик maš man fehe. Добросрећник, m. vide добросрет

[blocks in formation]

Довиками, вичем, v. pf. errufen, adsequor vocando.

Довикивање, п. дав Értufen, appellatio, vocitatio.

Довикивати, кујем, v. impf. errufen, adclamo.

Довитисе, вијемсе, v. г. pf. домислитисе чему, erfinnen, excogito. Довитлати, ам, v. pf. berantreiben, cogo (oves).

Довлачење, п. 1) дав Serbi[$[ереп, attractio. 2) das Herbeiführen, advectio.

Довлачити, им, v. imp.. 1) herbi

pen, adtraho. 2) herbeiführen, adveho. Довлачитисе, имсе, v. г. impf. herbeischleppen, ventito leute. Доводити, им, v. impf. herführen, adduco.

Довођење, п. bab Serbeiführen, ad

[blocks in formation]

Догађатисе, асе, v. r. impf. fi есе eignen, accido.

Догазита, им, v. pf. herbeimaten, advents per flumn, nives etc. Догамбати, ам, v. pf. Sahergematfheit tommen, advenio vacillanti gradu.

[blocks in formation]
[ocr errors]

ardeo usque

[ocr errors]

Догодети, дим, v. pf. (Pec.) anefelu, Догрдини, дим, v. pt. (Срем.) и ber Догрђети, дим, v.pf (Ерц.) Гovießen anfangen, taedere me coepit. Догустити, сти, v.pf. коме, іn Ber. legenteit, in bie Klemme bringen, urgeo, ad angustias deduco, circumvenío. Дода, f. һур. у. додола. Додавање, в baš Serbei, Sinзидевен, porrectio, additio. Додавати, додајем, v. impf. Бегbeiz, hinzugeben, addo. Додатак, шка, m.

tamentum.

діе Зидаве, addi

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

же и обложи различном правом и цвијећем тако, да јој се кожа не види ниђе ни мало, и то се зове додола (начинила се као додола

реку ђевојци, или жени, која се млого накитила по глави): па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге ђевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; потом домаћица, или друго какво чељаде, узме пун котао, или кабао, воде, ше излије на додолу, а она једнако игра и окрећесе. У додолским се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту : ој додо! ој додоле! н. п.

,,Наша дода Бога моли, ој додо! ој додоле!

"Да удари росна киша, ој додо! ој додоле!

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

Дозвати, дозовем, v. pf. 1) errufen advoco. 2) herbeirufen, advoco. Дозватисе, зовемсе, v. pf. in fich gehen, beffer merčen, ad frugem redeo. Дозивање, п. čaš Ércufen, дав Веси. fen, advocatio.

Дозивати, ам (и дозивљем), v. impf. herbeirufen, berufen, voco. Дознавање, п. дав Erfahren, explo

ratio.

Дознаваши, најем, v. impf. erfahren,

rescio.

Дознати, ам, v. pf. erfahren, rescio, Дозрети, рим, v. pf. reifen, maturorДонгравање, п. дав Sefprungen = Kom= meu, adsaltatio (?). Доигравати, ам, v. impf. gefprungen fommen, advento saltaus. Донграши, ам, v. pf. gefprungen Eoта men, advenio saltans. Доиста, заиста, mitflih, certe. Доисти, дођем, vide доћи. Долтање, п. vide довашање,

Доитати, ам, vide доватати. Дишиши, им, vide доватили. Дојаати, дојашем, vide дојати. Дојавити, им, v. pf. н. п. овце, т.ј. довести овце (идући пред њима) кући, berbeibringen, adduco; (vom Sirten, ber yor ben hafen hergeht, bie ihim folgen).

Дојавање, п. даš Serbeireiten, adequitatio, adventus in equo. Дојаивати, јаујем, v. impf. geritten tommen, adequito.

Дојакошњи, ња, ње, vide досадашњи. Дојати, дојашем, v. pf. bergeritten

fonimen, adequito, advenio equo vectus. Дојење, дав äugen nutritio (laetatio) ? Дојиља, f. vide дојкиња.

Дојити, им, v. impf. fäugen, lacto, mammam praebeo.

Дојка, f. (ст.) vide сиса:

„Узрастоше дојке у њедрима. ,Дојке расту, прслуци пуцају Дојкиња, f. bie Imme, nutrix. Дојчин, т. Тапивате, nomen viri. Док, віз, usque dum, dum. Доказати, кажем, v. pf. 1) begreif. lich machen, facere perspicuum. 2)heimlich fagen, hinterbringen, defero, de

nuncio.

Доказивање, п. дав Érfagen (Begreif=

lich machen), curatio ut quis rem norit. Доказивати, зујем, v. impf. 1) be greiflich machen, facio perspicuum. 2) binterbringen, denuncio. Докасати, ам, v. pf. getrabt Fom= men, tolutim advenio. Докасивање, даš Merantrappen, adventatio (equitantis). Докасивати, сујем, v. impf, beran= trappen, advento equo. Докаскивање, n. dim. 9. докасивање. Докаскивати, кујем, dim, v. дока

сивати.

Докле, 1) fo weit alb, quousque. 2) f0 lange als, quousque. 3) wie weit, wie Yange? quousque.

Докна, f. Frauenname, nomen feminae. Доко, т. Тannoname, nomen viri. Доколан, лна (и докона), но, Beit mo

zu habend, cui tempus est: ниjесам Доколан.

Доколенице, f. pl. (Рес. и Срем.) viДе докољенице; Докољенице, f. pl. (Ерц.) Irt tüdje. ner Strümpfe, tibialium genus. Докопати, ам, v. pf. 1) zu Snče gra= ben, perfodio. 2) ergreifen, apprehendo. Докопатисе, амсе, v. г. pf, чега, etmas ermifchen, apprehendo. Докопаосе као ћелав капе.

Доксат, т. діе utane, ber Iltan, 50larium, subdiale, moeniauum.

[blocks in formation]

Долакташ, m. einen lenbogen lang cubitalis (i. е. penis) in der mit der gehörigen Geberde begleiteten Redensart: оћеш долакташ, um fpottenò abzuschlagen, vin' tibi dem

Длama*, f. das serbische lange Unters kleid, worüber der Gürtel kommt, tunica (?).

Доламетина, f. augm. 9. долама.
Доламица, f. dim. у. долама.
Долап (долаф), т. (у Србији и у Бо-
сим по варошима) сіл Хaften mit
Thüren, cistae genus.

Доле, (Рес. и Срем.) vide доље. Долетање, п. (Рес. и Срем.) vide до лијетање.

angeflogen kommen, advolo.

Долетати, лећем, (Рес. и Срем.) viде долијетати. Долетети, тим (Рес.) Долетити, им (Срем.) Долећети, летим (Ерп.) Долибаша*, т. онај који сједи у горњему челу, дer den erften Sis an der Tafel einnimmt, qui primum locum occupat in triclinio. Долибашин на, но, бес долибаша, illius qui primum locum occupat. Доливање, п. (Срем.) vide дољевање. Доливати, ам, (Срем.) vide дољевати. Долијаши, јам, v. pf. außfudhfen (von лија) д. і. за иbe feyn mit feinen Fuchskünften, deprehendor: E лujo! сад си долијала Долијешање, и. (Ерц.) дав Зинеден

advolatio.

Долијетати, јећем, v. impf. (Ерц.) berbeifliegen, advolito.

Доликовати, кује, v. impf, коме шта, Домислитисе, имсе, v. r. pf. чему.

anitehen, decet.

Долина, f. дав Zhal, vallis. Долиница, f. dim. . долина. Долити, долијем, v. pf. vo impleo.

Rath schaffen, expedio

[merged small][merged small][ocr errors]

Долица, f. dim. 9, дола.
Дољани, m. pl. варош у Маћедонији
(или у Бугарској ?). Приповиједају
Да су отприје бивали велики пана-
Ђури на Дољанима :

„Плави Зумбул оде на Дољане Радоване, кад ћеш на Дољане? Доље, (Ерц) 1) unten, infra. a) bin unter, infra.

Дољевање, п. (Ерц) дав Bolgießen, impletio.

Дољевати, ам, v. impf. (Ерц) bolgie. Beu, impleo.

Дом, т.бав aus, domus: како сте на дому?

Дома, 1) зи Saufe, domi. 2) па fe, domum:

[ocr errors]

,, Смиљанићу домадер се нађи „Ајде мома да идемо дома Домадар, т. vide домаћин. сf. напијање. Домазлук, m. wae bei Hause bleibt, nicht fel ift, quod domi servatur (de grege).

Домамити, им, v. pf herbei beгеден, pellicio.

Дomâkî, ka, he, Haus-, domesticus; домаћи, bie Sausgenoffen; домаћи љеб, бизrot.

Домаћин, m, ber Squsherr, paterfami

lias.

Домаћинов, ва, во, дев Бausherrn, heri, patris familias.

Домаћица, f. bie Sauófrau, materfamilias.

Домаћичин, на, но, рек Бaubfrau, matris familias.

Домашање, п. дав Érreichen, contactio. Домашати, ам, v. impf. erreichen, aitingo.

Домашити, им, v. pf. erreiden, attingo.

Домашни, ња, ње, vide домаћи. Домет, m. Burfmeite, teli jactus: убити (из пушке) на домет. Дометак, шка, m. ver Зujag, addita

[merged small][ocr errors][merged small]

Домишљавамисе, амсе, v. r. impf. nachpanen, cogito.

Домишљан, m. (fchershaft) ber ediaf= ferath, plenus consilii. Домишљанов, ва, во, даваferat, consilii pleni.

Домишљање, n. vide домишљавање, Домишљатисе, амсе, vide домишља

Батисе.

Домовина, f. Maus und Sof, baš Be fißthum, armenta et praedia. Домолишисе, имсе, vide умолитисє. Донде (до онде), 6 orchin, usque illuc.

Донекле (у Сријему и у Бачк. говоре и доникле), bib auf eine gewiife Strecke, usque aliquo.. Донети (донети, донести), несем. (Рес. и Срем.) vide донијети. Донијети, несем, донијо (донијела, ло), v. pf. (Ерц.) bringen, adfero. Доникле, cf. донекле. Доносиши, им, v. impf. 1) bringen, adfero. 2) ertragen, erlauben, fero, permitto: доноси ми вјера, mein Glaube erlaubt mir§. Доношење, п. дав Bringen, adlatio. Доњак, т. н. п. камен воденични

[ocr errors]

der untere (z. B. Mühlstein), inferior. Доњи, ња, ње, дer untere, iuferior. Доњоземац, мца, m. ber Цnterländer, homo terrae inferioris. Доњоземски, ка, ко, 1) unterlänbif, terrae inferioris. 2) adv. more terrae inferioris.

Допадање, п. 1) дав Serbeieilen, adcursus. 2) das Fallen ins Unglück, u. f. m.

acceptio mali, vulnerum, 3) das Gefal. len, probatio.

Допадати, ам, v. impf. 1) berbeilaus fen, adcurro. 2) fallen ins Unglück,

adfligor: допадати рана, муке. 3) и Theil werden, obtingo, in manus venio. Допадатисе, амсе, v. r. impf, gefal. len, placeo, probor. Допаркивање. п. даš Serlaufen. Дапаркивати, кујем, v. impf. fetlom. herlous fen, adcurso (?) Допасти, паднем, v. pf. 1) ßerbei laufen z. B. zu Hilfe, accurro. 2) fal len (ins Ungüc), допасти рана, муке. 3) zu Sheil merben, obtingo: ово ми је допало. 4) глас допаде, пец tommen, advolat.

Допасплисе, паднемсе, v. r. pf. де fallen, placeo, probor. Допеваши, ам, (Рес. и Срем,) vida допјевали.

« PreviousContinue »