Page images
PDF
EPUB

Допели, печем, т. pf, ausbaden, Доранік, . dim. . дорап, pinso.

Доріін, ш. vіdе дорап. Долёсати, пишем, т. pf. andfфесі. Доро, m. hyp. 4. дорап. ben, perscribo.

Дорбц, m. (у Сријему и у Бачк.): Дописивање, п. Вав 28freisen (su „У девојке сукња од паргала, Ende Schreiben), perscriptio.

А у оца не ма ни дороца Дописивати, сујем, у. impf. 3u ©n. Дәруіша, f. дораптасла кобила, bie de schreiben, perseriptito.

Braunstutte, equa fusca. Двпјевапи, ам, v. pf. (Ерц.) fingen. Досада, f. Der ueberrup. taedium.

herbeikommen, advento cantans. Досадан, дна, но, Tajtig, molestus. Доплакати, лачем, т. pf. Weineno Досадашњії, ња, ње, беr biberige, herankommen, advenio flens.

qni adhuc fuit. Доплатиши, им, v. pf. polence зablen, Досадили, им, v. pf. 1) volenbв fesen, solyo.

3. 2. виноград, купусну лију, ірДоплакивање, р, бie Beablung, ѕоlu sero. 2) коме, bеrрrіевен, досадило tio.

mu je mo, dieß verdrießt mich ihon, Доплаћівати, кујем, т. impf. бе. ich bin es überdrießig, taedet me: AocaMahle:t, solvo.

Ano mu je, er ist mir lästig. Доплести, ептем, v. pf. Bu &nbe Досадитисе, днce, v. г. р. ätig mer. flechten, pertexo.

беn, taedet: досадило ми се – Доллепіање, р, баф = 3u = &nbe • femte, Досађивање, п. 2) рав Зоuenos • fesen, pertextio (?).

insitio. 2) das lästig : werden, mole. Доплепати, ећем, т. impf. 3u &nse

stia. flechten, pertexo.

Доса, івапін, қујем, v. impf. 1) с. Допливати, ам., v. pf, fфwimmеn bie», lends leßen, insero. 2) lästig werden, berzuschwimmen, adnato.

molestus sum. Допловии, им, vidе допливати; Доса, івапінсе, ђујесе, т. г. impf.

„Плови, плови мој зелени венче ! läjilig werden, taedet. „Те доплови до Бурђева двора Досегнути, нем, vidе досели. Допље скапи, ам, v. pf. Saber geplatfфt Досёлни, им, v. pf. anjieveIn, facio kommen, advenio per viam luto et aquis ut quis huc migret et hic consideat. inviam.

Доселилисе, имce, v. г. pf. fit anə Допрёжапии, ам, vidе довребати. siedeln, commigro huc. Допунапи, им, v. pf, anfülen, ex• Досељавање, п, бав феrаnieseln, adpleo.

migratio. Допуњавање, п. бав 2nfülen, exple- Досељавапи, ам, v. impf. beranfiebein, tio.

colloco. Допуњавапи, ам, v. impf. aufüleit, Доселінписе, имce, (Рес“ и Срем.) vі. exileo.

dе досјетилисе. Допуњање, т. vіdе допуњавање. Досетљив, ва , во, (Рес. и Срем.) Допуњами,

vide

допуњавами. vidе досјепољив. Допу стипи, им, рі. erlauben, Досећање, о (Pec. и Срем.) vidе доpermitto.

сјећање. Допущтање, р. бав rlauben, per- дсећаписе, амсе, (Рес. и Срем.) vimissiu.

de Ancjekamuce, Допуштапи, ам, v. impf. erlauben, Досећи (говорисе и досегнулли), сегpermitto.

нем, v. pf errei) еп, аttіngo. Допушење, p. bie Norlaubnip, per- Досјепиписе, исе, у. г. pf. (Ерц. missio. .

yemy, merker, geipahr werden, aniДуп, uhaњe, p. vіdе допуштање.

madverto (ital. accorgersi). Допjuhamи, ам, vidе допуштати. Досјельнв, ва, во, (Ерц.), Веr ft Допушћење, п. vіdе допуциптење. ausfindet, consilii pleans. Доранити, им, v. pf. früh tommen, дсјећање, п. (Ерц.) Зав Шетаје mane venio.

werden, animadversio. Дорании, им, v. pf. aufbehalten, досјећатисе, амce, v. г. impf. Ерц.)

gewahr werden, auimadvertere coepi Дора*, m. Ber Braune, equus fus- Доскакање, п. Das Norfpringen, ascus, spadix.

secutio per saltum Дораптаспа, ла, н. п. коњ, Доскакапій, качем , v. pf. 1) bеrbеі.

ждријебе, кобила, беäunlіф, fussus. springen, adsilio 2) (v. impf.) Kome, Дорамов, ва, во, беs Sraunen (Pfer? To weit springen, als ein anderer ; er: des), equi fusci.

springen, saltu assequor,

aM ,

у.

servo,

[ocr errors]
[ocr errors]

cursus.

Доскора (до скора), біѕ wоr furgеm (ift Доmе fи, мече, v. pf. biаrеіфеn, sufficit.

er da gewesen), haud ita pridem. Доміца:ње, т. бав Зerbren, tасtiо. Доскочити , им , v. pf. коме, erreis Донцање, п. бав фіnreiben, in bina

chen, einholen, fig. nicht der Betro: länglicher Menge daseyn , sufficientia. gene renn, assequor.

дотицами,

пиче ,

vide

дошје. Дзсле, (Рес. и Срем.) vidе дослије. цаrrін. Дослије, (Ерц.) "bisher, adhuc. Допицаписе, причемсе, r. impf. Дослужлівање, прав : зия ($иде : діеnеп. yera, AO ima, berühren, contivgo. finis servitutis,

Допјецати, пjече, v. impf (Ерц.) Ele. Дослужіівати, жујем, v. impf. 31 chen, sufficit. Ende dienen, ausbienen, absolvo ser. Aomai, bis dahin, usque eo. vitutem.

Допочити, им, v. pf. bolfфеntеп, Дослужипи, им, v. pf. bів #u &nbe impleo.

dieiien, serviisse usque ad finem. Допіркали, прчем, v. pf. Derbeifadə Дослук*, m. vіdе пријатељспіво: fen, adcurro. „С поповима у дослуку буд'me Дотркивање, . Сав беrgulaufen, асДослужиіли, им, v. pf." crayne, omine assequi.

Дотркивали, кујем, v. impf, bersu» Доспевање, р. (Рес, и Срем.) vide iaufen, adcurso. доспијевање,

Допирчати, чим, тіdе дотркали. Доспевали, ам, (Рес. и Среуі.) vide Допужати, жим, v. pf. коме шпа, доспијевати.

Доптужнции, им, v. pf. jlange Brile Доспепин, ем, (Рес. и Срем.) vide machen, zuwider werden, taedet: Bek доспjепти.

ми је доmужало Доспијевање, в. (Ерц.) 1) дав Reifen, Дотурање, р. vіdе добацивање;

maturitas. 2) die Mufe, otium. Дотурами, ам, ) v. impf. vіdе доДослијевали, ам, v. inpf. (Ерц.) :) бацивати. 2) (v. pt.) беrbеіmіlѕеп, reifen, maturare. 2) Muße haben, oti

advolvo. lim est mihi.

Дотуриши, им, vide дoбaципін. Досијепи, пијем, v. pf. (Ерц.) 2) rei. Допуркапн, ам, v. pf. (dim. р. допу.

fen, pervenio ad maturitatein. 2) Muße paruhr.) herbeiwälzen, advolvo. haben, otium est.

Допіући, учем, v. pf. vol еnов fb1a= Дост*, m. vіdе пријатељ.

Sen, percuiio satis: Доста, , genug, satis.

„Ал” га добро Милош не дотуче Доста, f. hyp. 2. Достана.

Докерали, ам, v. pf. (Брц.) ) bers Доспана, f. Trauenname, pomen fe beitreiben, adigo. 2) treibea bis -, a89.

minae. Достанупи, не, v. pf. 1 бinreiфеn , Докеривање, п. (Ерц.) дав $erbeitrei. Доспати, ане, у. pf. 7 sufficio.

ben, adactio. Достигнути, нем, vidе достики. Докеривати, рујем, y, impf. (Ерц.) Діспивање, р. Вав ($inbolen, couse 1) herbeitreiben, adagito (?). 2) treiben quutio.

bis -, ago usque ad Деспизами, ижем y. impf. einbolen, Доћи, дођем, у. pf. 1) kommen, consequor.

venio. 2) доћи коме главе,

cinem Достићи (говорисе и достигнупи), um den Kopf bringen, aus dem Wes співгнем, v. pf. einbolen,

ge räu mеn, emedio tollo. 3) дошло quor,

ми је да бјежим од куће, в ijt mir Долакање, п. бав Bolfфеntеn, im dahin gekommen, '80, deveni, ut 4) pletio.

дошла вода, р. і. angeufфwolen, Дошакали, пачем, v. impf. booфen. crevit. ten, impleo.

Доцкан, Домакнупиҫе, немсе , vidе допа. Діцне,

spät, sero. Кисе.

Доцнии, им, v. imрt fäumen, sero Доmаhисе (говорисе и допакнути. veuio, moror!

се) , такнемсе, v. г. pf, чега, или Доцњење, п. бав 3erfäumen, serior 10 wma, etwas anrühren, tango.

adventus , mora. Дотерапии, ам, (Рес. и Срем.) vide Дочек, m. Der Smpfang, exceptio (hosдоћерапи.

pitis) : вала бране на дочеку. Дотерпівање.р. (Рес. и Срем.) vid. Дәчекаши, ам, v. pf. ) etwarten, докеривање.

exspecto. 2) empfangen, excipio. Доməрівад, рујем, (Рее. Срем.) Дочекивање, р. рав° Smpfangen, eаdе доћеривати.

ceptio.

usque ad

conse

nomen

uae. .

овако се bа

рае.

Дочекивати, кујем, т. impf, empfane Драгош, m, nannéname , nomen viri. gen, excipio.

Драгушин, m. Rannвпате, Дошетали, ам (и дошећем), у. pf, viri.

herbeispaßieren, advento ambulans. Дража , m. 2Xannename , Domen viri. Драва , ftic Drape, Drayus.

Дражење, п, рав 9xeden , Reisen, irriApar, Apara, ro, theuer (lieb), carus; tatio. драго ми је, mir beliebt eв.

Дражета, m. Лаппвпате, поmеn viгi, Apârâ, f. (cm.) Geliebt, amata : Драживашка ,. ш. ein Spißname der „Драга моја ! јеси к'се удала ? — Dorfschulzen (gleid fam Störens „Драг' се драгој на водици вали bund), turbans canes. y Cpujemy, Драга, m. (Рес. и Срем.) vide Драго у Бачкој и у Банату, зову дражиДраган, т. (сп.) vidе драги:

вашке по милицији врајлове, а по „Чуі драгане oдo за другога

паорији бирове и пандуре, који иду Драгана, f. .) (сп.) vidе драга: по селу од куће до куће, пе зову „Пуп цуп, цуп цуп драгана,

људе на робију и на заповијеспін „Што ми ни си казала

(и драже ва шће). 2) Frauennamen, nomen feminae.

. Дражиши, им, v, impf. reisen, irrito. Aparaw, m. Mannsname, nomen viri. Apauro, m. Mannsname, nomen viri. Драги, гога (и драга), т. (сп.) беr Дракша, .m. Xannname , nomen viгi. (Beliebte, amatus :

Драм, m. 1400 од оке; или онолико, „Ој ћевојко имаш ли драгога ? колико један дукат пежи , ein Qe „Имала сам брата и драгога

wicht (von Dutaten Sopere), Dracha Apari kamen, m. Edelstein, gemma. me, drachma. Драгија, f-srauenname, pomen femi- Дрaмocep, m. који (од тврђе) на

драм и једе и сере; Драгиња , f. Seauenname, nomen femi ци зову трговце варошане (у Ср

бији), Oramenfфтеiper, drachmocaДрагић, m. 1) RannBname, nomen. cus (?), ein Spişname für Kaufleute.

viri. 2) (сці.) као lim. . драги: Драмлија*, f. ein erott von Dee „Драг драгићу Јово Кујунџићу! Schwere eines Apam, globulus plum„Јал ме проси, јал” һу сама доби – beus drachmae pondere. Драгиша, м. Лаппвпате, поmеn yiri. Драпатье, п. баѕ rаgеn, frісtіо, Драго, п. (сп.) бав Sieb, amatus aut Драпати, ам, у. impf. Erasen, frico. amata :

Драча, f. намастир у Србији. „Јарко сунце на високо ти си ! Apawiko, m, Mannsnåine, nomen viri. „Драго моје на далеко ти си Дрвар, п, који дрва носи, или продаДраго, т. (Ерц.) hyp. 2. Драгић инд je, der Holzer, liguarius. Драгутин.

Дрварење, п. бав боlsen, lіgnаtiо. Драгобрап, m, XannBname, nomen Дрварина, f. polsabgabe, portorium viri.

lignarium. Драговић, m. намастир у Далма- Дрвариши, им, т. impf. mit Sol, ver, цији.

feben, providеrе lіgnіs: како се дрва. Драговић, m. in Ber RecenBart: бра риш ? он ме дрвари. де драговићу! (als ein liebe B&u= Дрвен, нa, нo, bölgeen, lіgnеus. rogat jерев аптеrn amenв, деп тап Дрвенаст, па, mo, bölkerz (unems weiß, oder auch nicht weiß).

pfindlich), ligneus. Aparoje, Mannsname, noinen viri. Дрвеница , f. на самару оно што је Драгојла, f. Stанеплате , nomen femi. од дрвета, осим спеље, дав өз

gerne Gerüste des Saumsattels, clitelДрагојло, m, Mannsname,

lae. viri.

Дрвениптисе, имсе, т. г. impf. böl= Драгокуп, m. (сп.) беr theuer Nortauf. gern werden, lignesco,(?). te, caro emtus:

Дреењача, f. н. п. чаша bölgernев „Була води роба драгокупа

Trinkgeschirr , poculum ligneum. Драгољуб, m. ) бет Жарцніnеr frев, Дрвењење, п. бав Зerbiljern, lіgne

tropaeolum minus. 2) Mannsname , factio. nomen viri.

Apbéke, n. (coll.) die Bäume, arbores. Aparomwp, m. Mannsname; romen viri. ApbaA, f. (coll) Sditer Holz, segДрагомира, f. Sequenname, pomen fe menta ligni (?) miрае. .

Дрвљаник, m. гомила дрва пред Драгомирна, f. намаcптир у Буковини. kykom, der Holzhaufen, strues. Aparocas, m, Mannsname, nomen yiri. Apibe, Holj, lignum.

[ocr errors]

nomen

Дрво, вела; п. 1) Bex Baum, arbor, 2) Држак, щка, m. bie фanb6abe, ansa. бав боlѕ, lignuo.

Држалица, f. Дрводеља, m, (Рес. и Срем.) vido Држало, п. der Stiel, manubrium. дрвођеља.

Држаље, д. Дрвођеља, m. (Ерц.) Ber gimmermaan, Држање, р. бав фаftеn, tеntіо (?). "faber lіgnarius.

држали, жим, т. impf. 1) balten, teДрвце, цевта, п. dim, p. дрво.

neo. 2) balten, f. E. für wahr, habeo Дрёво, р. п. і часно, бав Жreu3e8 (pro vero): ja по држим за истину.

Holz, lignum crucis. i. e. crux qua 3) држаписе коња, јi auf ent pretChristus supplicium obiit:

de bälten, sustinere se in equo: „И крстове од часнога древа „Па се коња држап” нe мoгaше — дреждање, . Вав еteben uno Barten, 4) држисе на високо, еt träge ft exspectatio.

hoc, elate se gerit. Дреждани, дим, у. impf, fteben uno Дријем, m. (Ерц) беr BФlummer marten, exspecto.

(Schlafluft), dorinitatio. Дрека, f. Das Befrey, clamor, Дријемало, m. (Ерц.) беr Cəlafrige, Дреќавац, вца,

m. der Schreyer die Schlafmüße, dormitator. ein (vermeintliches) Thier, das in der Apujemâibe, n. (Epy ) das Sølummern, Nacht (drept, wie eine Ziege die vom dormitatio. 9Bolfe fortgetragen ibirs, animal no. Дријемати, ам (и дријемљем, v. impf. cturnum, quadrupes , clamos um. (Epy.) Schlafluft haben, somuo cupwr. Дрёкнупти, нем, v. pf. einen Gфеер Дријемеж, т. (Ерц) vidе дријем. thun, exclamo.

Дријен, m. (Ерц. ) бie Socnelfurjфе, Дрем, m. (Рес. и Срем.) vidе дријем. cornus mascula Linn. Дос-мало, m. (Рес. и Срем.) vidе дри. Дријенак, нка , m. (Ерц.) 1) еіnе еlеі. јемало.

ne Korneléiríde, coruus parva. 2) eine Дремање, п. (Рес. и Срем,) vidе дри Art Traube, uvae genus. јемање.

Дрина, f. .) Drina, per (Brenѕflv:f ѕmі Дрёмали, ам (и дремљем), (Pec. и ichen Boßnien und Serbien. 2) die ser's Срехт.) vidе дријемати.

bische Gegend an der Drina, Zwornie Досмеж , m. (Рес. и Срем.) vidе дри. gegenüber : опишао у Дрину. је меж.

Дриница, f. ein Ceitenari oet Drina. Дремљив, ва, вo, fФläfrig, ѕоmро unter Лозница, lentus.

Дринка, f п. ј. воденица, 23afermüble Дремован, вна, но, fwläfrig (fФlaf. auf der Drina, mula al Driyam. begierig), somniculoas.

Дринскії, кa, кo, Ortners, Дрен, m. vіdе дријен.

„Дрински вуче, што си обрђао ? Дрен, m. (Рес. и Срем.) vidе дријен. „Невоља је мене обрђапи : Дренак, нка, m. (Рес. и Срем.) vide „Око Дрине не има оваца : дријенак.

„Једна овца а три чобанина: Дренін, ш. 23alb bоn ѕtоrnеltirfфеп, „Један спава, други овцу чува, соrnеtum. ,

„Трећи иде кући по ужину. Дрёнић, m. eine junge #ornelvirfфе, Дріњанин, т. einer von der Drina: cornus parva.

браћа Дрињани. Дренка, f. Xrayenname, nomen feminae. Дркање, п. Вав Сpannen, tеntiо. Дренов, ва, во, беr fоrnеltirfфе, cor- Дркап, кта, m. Вав 3ittern, per Gфаи.

der, horror. Дреновац, вца, m. a) eintab vonkornel. Дркали, ам, т. ipf. Граппеn, tendo bols, baculus corneus. 2) село у

Мачви. (sensu praecipue obscoeno de tentione Дреновача, f. ein Otot von Sornela

penis). holf, sustis corneus.

Apkmaanie, f. pl. die Gallerte, die Дрi новина, f. Wоrnеlbоli, lіgnum corni еді;t, coagulum. cf. паче, пипије. masculae Linn.

Дркање, р. бав зіttern, trеmоr. Дрењан, т. vіdе дреник.

Доктапи , кћем, у. impf. kitten, fфау. Дрењпна , f. Die #ornelvirfфе, cornum, dern, horreo, tremo. Дретва, f. Der Sinofaben (Gpagat), Дрљав, ва, во , vide

врљав. funiculus; cf. канап,

Дрљанченье , бав бераrеlіфе Bеttеnt, Дрепівица , f. din. р. дрепва.

mendicatio indefessa. Дреча, f. Вав citimt, densi frutices, Дрљанчипи, им, v. impf. Deparrliф шиб.

betteln, non desino mendicare. Дречање , а. дав plärren, ploratio. Дрљање , п. ) бав &ggen, occalio. Дреҹап, чим, v. imрi. p arren, plorо. 2) der geeggte acker, ager occatus :

neus.

cf, честа ,

nosus.

пале вране по дрљању. 3) тав Яrt. Дрозговик, m. Die junge Orofel, pullus Beln, conscribillatio.

turdi. Дрљати, ам, v. impf. 1) eggen, occo. Дрозговљі, а, ље, н. п. гнијездо, Кого, с њиме ope, он гузицом др

Droffels , turdi. ma. 3) trißeln, couscribillo.

Дрозд, m. vіdе дрозак. Дрљача , f. Die Sage, occa.

Дромбуљање, п. "Бав эRaultrоmmeIn, дељење, и бав $ntblöpen, nudatio. cantus crembali. Дрљигии, им, y. impf. п. ј. прси, Дромбуљати, ам, у. impf. maultramentblofen, nudo.

meln, cano crembalo. Дрмановина, f. планина (или брдо ?) Дромбуље, f, p. bie Raultrommel, у Србији:

crembalum. „Завијала при зелена вука:

Дрњав, ва, вo, Tumpiq , papnosus. , Један внје навр Маковишта, Дроњак, њка, m. Ber gumpen, Rappt, „Други внје на Ловлен" планини, lacinia, . „Треки вије на Домановини — púbo, m. der lumpenkerl , homo panДемање, и, бав бüttelyt, &rfфüttern, quassatio.

Дропшипи, им, v. pf. finieberlaffеrt, Др мати, ам, v. impf. fфüttein, quаssо. (ohne zu sehen, ob der Ort sauber 2c.) Домнути , нем, v. pf, erfфuttern, humi consido. coucutio,

Дропља, f. oie Xrappe, per krappe, Дрндање, р. Вав ОфLagen ber 2Вопе. avis tarda, otis tarda Lind. Дрндар, т. човек што разбија вуну. Дртање, п. Вав Reigen, lаcеrаtiо.

Дзнали, ам, v. impf. reigen, lacero. Дрндарбе, ва; во; } eв дрндар. дрндалин, ам, v. iimpf. 2) разбијати допнути, нем, v. pf. )

"}reigen, lасего. , јарину. 2) говорити којешта. Друг, m. 1) per @efähtte, socius. 2) Der Денов, n. Bеr toЙe сфеереr, clamosus, Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechs

furiosus. APHÒBam" , mma, Hol,} wütend, furiosus. Apyra, t. die Gefährtin, socia.

Друга , f. дрво, као велико вреліено, Дриупи, нем, v. pf. einer: 3ijfen effen

конце препредају на fum dann sogleich z. B. an die Arbeit њега и плетиво преду, "Pie Зwirn. zu gehen), paullulum comedo: Aphyno spindel, fusus duplicandis filis, та псело, м. ј. ујело га мало.

Другар, ш. vіdе друг 1. Драгутисе, немсе, т. г. pf. помами Другарица, f, vidе друга. Aptúbarbe, n. dat Zoll werden , insania. Apyraâu, dann und wann, quandoque. Доњиватисе, њујемое, т. г. impf. tol Другӣ, га", го, 1) беr апдеrе, alius , werden, iusanio.

alter. 2) der zweite , secuudus. Дрњкање, и. дав 2nfФlagen gegen еt. Друговање, п. Вее Иmgаng mit ge was, offensio,

пiano, ale feinen друг, соnѕuеtudo, Дрњкапи, ам, v. impf. animlagen gе. necessitudo. gen etwas, offendo : Aphhka y

ба Друговати, гујем, v. impf. mit Cinem пину.

häufig umgehen, sein Apyr senn, sodaa Apo6, m. das Eingeweide , intestina. lis sum, utor aliquo familiariter. Дрібан, бна, но, ріфt uno Elein аn Другојачији, чија, чије, аntеr, wers einander gereiht, minutus :

(фieben, alius. „Једно грло, при дробна Ђердана. Другом,

, zum zweiten Mal, altera vice : Дробац, пца, m. dim, p. дроб.

„Љубну је једном и другом Дрiбина, f. augm. р. дроб.

Дружење, п. бав 8efelein, sociatio. Дробили, им, v. imрi. brödeln, in- Дружина, f. (coll.) дie ®efährten, socii, tero.

Дружиница, . dim. v. дружина. Дробьён, m. Ber Broden, mica, fru- Дружиписе, имce, v. г. inpf. с ким, stum,

sich gesellen, sociare se. Дробљење, п. 1) бав Brüzeln, intritio. Дружица , f. dim. . друга. 2) coll. Die Broten, micae, frusta Дружиічало, п. (у Сријему говоре ру, intrita,

ді ичало, а у Банату побуш eДробњак, ш. 1 Gegend in der Herpes ни понедељник) беr 3weite Xon: Дробњаци, m. pl.gomina, in Ber Rabe tag nach Ostern, die's lunae secundus pon Пива. Дробњачки, кa, кo, von a paschate. На дружнчало иду љу, Дробњаци.

ди (а особито жене) прије подне Дрозақ, зга, m. die Drossel, turdus, на гробље пие побуншавају гробове

Што жене.

« PreviousContinue »