Page images
PDF
EPUB

ника.

вачки.

с

од ове године, дијеле за душу, и дубровачки, кa, кo, tagufanij, raпонови чапе молитве истомињу gusanus. мртве. На неким мјестима (као Дубровник, m. Хадигa, Ragusium. н. п. у Неготину ну Рошави) ску. Дубровничанин, m. човек иə Дубровпесе момчад

и ђевојке послије подне на једно мјесто, па играју и Дубрёвнички, кa, кo,

vide Дубродружичајусе (понајвише мушко

мушким, а женско са женским), дувак*, m. der Brautschleyer, velum пі, і оплету вијенце од врбовије nuptiale. младица , па се кроз пе вијенце Дуван, m. 1) See Хаба, дie Хабағpfans љубе и мнјењају јаја (шарена и цр že, herba nicotiana. 2) der Hauhtabak, вена), па најпослије промијене и nicotiana famaria ; Dayer дуваннтисе, вијенце ( мене једно другом на sich mit Tabak versehen; und Aybaibebe. главу) и закунусе да ће бити Дувінскі, кa, кo, н. п. кеса, 3а. мушкарци побра пими, а жен bals-, nicotianae. скиње друге (Власи кажу кума- Дуванција, m. Der xабағrauber, duча), до оно доба године. Такови cens ore nicotianum. се побралими и друге потом пазе дување, п. Вав 23eben, spiratio, Паtuѕ. пу сву годину као браќа и сестре, Дує әр , m. vіdе зид. му различним играма, и збиљским дувати, ам, v. impf. 1) bafen, fo. свађама, помаже једно другоме.

2) на

кога, bije fern, succenseo. Кад опел дође дружнчало, онда дувна, f. Die Seiftlib: (97onne), monialis.

се ѣекоји понове, а екоји оставе. Дўвно, m. Ctast in De1mаtiеп. Дружнічање, р. дав Жügen uno Bejreип. Дувување, р. за Neightwater fepn, staden der Mädchen an zweiten Montage tus confessarii. пад оftеrn, amicitiae initio die lunae Дувовапи, дувујем , v. impf. и. pf.

a paschate secudo, cf. дружичало. Kome, Beidhic bören, ausculto congДружнічаписе, амсе, т. г. impf, cf. tentem. дружичало.

Ayr, m. die Geld , Schuld, debitum. Друкчији, чија , чије , vidе другојачији. Дуг (comp. дужи и думӣ), га, го, Друм*, m. (әрбиos) велики пулi, bie Tang, longus 5 дуга пушка,

die Flinte. Heerjiraße, via regia.

Дуга, f. Der Regenbogen, iris. Србљн Apýumbo, n. die Gesellschaft, societas.

кажу, да мушко прође испод дуге, Дрче , f. pl. vіdе дркпалице.

постало би ікенско, а женско да дршкање, п, бав федеn (дев бипоев), прође, постало бн мушко. instigatio.

Дуга, f. Die Daube, tabula. дршкати, ам, v. impf. н. п. псепio Дугачак (дугачак), чка , ко, vide

дуг. на свиње, bееn , instigo.

Дугме , мета , р. беr #nopf, globulus Дричић, m. dim. р. држак.

fibulatorius. A,

aya, m. der Geist, spiritus, cf. Ayk. AxTMÉHILCO n.} dim. 8. Ayrme. дубак, пка, m. 1) беr 8ängeImagen, дугменце , n. 7 'machina qua stare' et incedere discunt Ayro6pâhuk, m. ein Zuname, cogno

parvuli. 2) eine Art Kirschen, ccrasi genus. men (Langbart). Дубач, m. Der Boblmeifel, Бав роbl: Дуговање, р. Завефulsen, debitum. eisen, scalprum excavatorium.

Дуговали, гујем, т. impf, fфuІдеп, Дубина, f. Die Siefe, profunditas.

debeo. дубити , им, v. impf. спајапи упра- Дуговечан, чна , но, (Рес. и Срем.) yiBO, aufrechtitehen, sto erectus.

dе дуговјечан. Дубінца, f. 1) ёtact in öftеrе. Sfroatien. Дуговјечан, чна, но, (Ерц.) Bauerno, 2) Stadt in türkisch Kroatien.

diuturnus. Дубљење, в. дав 2ufrebt fteben, statio Дугонокпп, па, пo, langnägelig, unerecta.

guium longorum : Дубљима, f. vіdе дубина.

„Доведи ми дугонокту другу, Дубок (comp. дубљі), ка , кo, tief, „Да прокопа на врапилу трубу. profundus.

Дугоња , f. ein groBer, Tanger Xann, дубоко (мало и велико), кога, п. longus homo , Longinus. ёфluten 3wifфеn Gфабай ипо Be]. Дугорел, па , пo, langgеfфтängt, eaugrad:

datus, caudae longae : за випороги„Друга пуче украј Дубокога,

је волова и дугорепије крава (кад „Даде гласе ўза воду Саву

напијају). дубравац, сцца, м. ЭЛаппӧпате, по- Дугуљаспi, mа, то, ängli , obmen yiri.

Дугуља, та, то, i longus.

дда, f.

vidе корман.

нити.

Дуд, т. беr OXaulbeerbaum, morus. Думати, ам, v. impf. н. п. дан, länger

i eine hohle Röhre, für die werden (von Tage) longior fio. Дудаљка , f. / #inter a18 Фfeife, f- Дуљина, f. vіdе дужина. 'stula.

думен* m. дудиња, f. Die Raulbeere, morum. Думенисање, р. дав ©teuer, guberno Дудов, ва, во, рот 9Xaulbeerbaum, nayim. .

Думенисали, ишем,

vidе кормаAj goruha, t. Maulbeerholz, lignum morinum (?).

Думенција*, m. Berteuermann, guberдуж, f. Die gänge, longitudo: и уз дуж nator (nayis). cf. корманош. и попријеко.

Думлек, m. Art gutermelone, cuсагДужан, жна, но, fфuis iq, qui dеbеt.

bitat (Linn.) genus. Дужд, m. (сп.) беr Toge, dux Vene- Дунав, m. (у Сријему, у Бачк. ну tiarum;

Бан.) vide Дунаво. у онога дужда Млетачкога Дунаво, ш. бic Donau , Danubius. ду ждев, ва, вo, peg Dogen, ducis Дунавскӣ (Дунавскі), кa, кo, н. п. Veneti :

вода, Ролай» , Danubii. „Сад ће изић' mе дуждеве слуге

Дундар*, м. гомила људи, cin paufet дуждевић, . беr junge Doge, ilius Leute, multitudo. ducis Venetiarum :

Дунђер*, m. per gimmermann, „Ајде селе оседлај ми коња, Дунђерин*, m.j bеr tiguarius, cf. дрДуждевић ме у сватове зове

вођеља. Дукдевњак, т. бурњак, Заlаnаnsеr, Дунђерисање, п. бав Зіmmеrn, fabriSalaaauera. Кад је (или кад оfе да catio. удари) киша, онда дуждевњак бјежи Дунђерисали, ишем, т. impf. Sims од воде уз брдо: а кад је суша, он mern, fabricor. да иде низ брдо к води.

Дунђ-рлук*, m. Ba8 3immermannsbank. дужење, п. рie Seballptung, бар je= wert, Zimmerhandwerk, ars tiguaria. mand einem etwas schulde, assertio de- Ayuhepoo, Ba, Bo, des Zimmermannes, biti.

fabri tiguarii. Дужи , f. р. намастир у Ерцеговини Дунђерскії, кa, кo 1) 3immermannв?, (може бити да је сад и пуспі ?).

tignarius. 2) adv. wie ein Zimmermann, Дуж. па , f. Die gänge, longitudo.

more tignarii. джипи, им, v. impf, кога, беђаира Дунули, нөмi , v. pf. blasen, flo, spiro, tel: , дар einer fфulse, dico mihi dе- дутња , f. vіdе гуња. beri, .

Дуовање , m. vіdе дувовање. Дужнік, m. 1) беr ефutoner, debitor. Дувати, дувујем, vidе дувоватів. 2) See liubiger, creditor: не смије дуови, m. р. (у. Сријему, у Бачк. н у од дужника да дође кући.

Бан.) vidе Тројице. Дужност, f. (у Сријему, у Бачк. и дуовні, на, но, geiftli, spiritualis :

у Блн. по варошима) pie pflikt, оче дуовни ! cf. варење. officium.

Ayobaik, m. der Beichtvater, confessarius, Дуја, m. (Рес. и Срем.) vidе дујо. дупе, пепта , п, vide гузица. Ayják, m. Mannsname', nomen viri. Дупенце, в. dim. . дупе. Дjo, m. (Ерц.) hyp. . дуовник. Дупке, aufret, erecte. дук, m. ride ду.

Дупља, f. рупа у дрвету, ће се мо. дўка, m. Xannéname , nomen yiri. гу лећи пице или челе, eine Baums Дукадин, m. 23 аппвпате, nomen viri. böyle, caya arbor. Каква је дупља, Aykam, m. der Dukaten, numus duca онаке и челе излијењу (или: каква tus, aureus.

је дупља, добре челе излијећу). Дукалиқ, m. dim, v. дунап.

Дупљаш, т. п. і, голуб, bie polstaus Дукатні, на, но, н. п. злато, О. be, Lochtaube, columba lignorum Linn. katen: , ducatimus (?).

Србын кажу да голуб дупљаш го. Дулац, лца, m. ције, што се дува вори, кад гуче : „Сні лук, синј лун”

на њу у гадљарску мјешину, pie (пі. ј. да је већ вријеме сијапии лук, Dudeiladröbre, calainus utriculi mu кад он у прољеће долети и спане sici.

гукапи) ; а гривіљаш: „Шта пін ту Дулведу , (асс.) in Ser Repen&art:ја го чиннц проклети попе , код птуе

ворим, а он ни удулведу, еr аtеt жене, код туђе феце.” gar nicht darauf, non audit.

дупсти, дубем, v.impf. аивуёblеп, сауо. Дуљање, п. Сав Noängerspersen, s. B. др*,

des Tages im Sommer), prolongatio. Aypa,

Дура; } стани! patt } siste gradua.

[ocr errors]

намо

синко,

ними

Дурање, п. бав Яusbauern, patientia,

duratio. cf. прпљење. Дурати, ам, у. inpf., авранее,

а, und sieh), wenn man auf die Frage,

nus alliciendi equum. was ist das ? nicht das Rechte antwor. Habo, bona, n. vide spar. ten wid; nomen fictum rei, quam non BaBinak, axa , m. byp: v. kabo. Y3eo vis dicere :

калуђер Светогорац мало дијете А. Шца је по ?

мушко (док још није знало за се). Б. Дурбак.

па rа однијо у Свету гору, и шамо Wuch sagt die Mutter zum Kinde: ofeu га- одранио и научио књизи. Кад дурбака ?

му је било већ око 18 година, онДурбін*, . das Fernrohr, telesco да га поведе уза се, као ђака, и pium.

пође амо у свијеп да пише. Кад Aypma, adv. unaufhörlich, continuo, cf. дођу у прво село, ашто ћевојке уједнако.

валгиле коло па играју (ваља да је Дурмитор, m. Bebirge in Bеr реrgе. била неђеља, или какво весеље). gomina.

Кад угледа Бак ћевојке, зачудисе Дурновип, па, пo, vidе деновипі. каква су по створења, па онако дурнутисе, немсе, vidе дрнутисе. мало као весео и зачуђен упила Дурунга, f. vіdе мопка, батина. калуђера: „Шта је оно дуовниче ! Душлипи, им, y. impf. rebt water шпа је оно А калуђер као намр

saugeir, sugo fortiter (befonders von гођен одговори му: „Не гледај оFerkeln).

питај шпа Дупљење (дуплење), п. бав ftarte је: оно је ђаво.“ Онда ђак најуSaugen, mammillarum attractio, su Миљалијим гласом рече: „Дела ду» ctio fortior.

овниче, Бога пи! да купимо онога Дубан*, m. Ber gаpеn, tabеrnа.

једног ђаволка, па да га повеДуһанал, нца, m.

демо намаслинру.“ Дуканик, m.

"} dim. p. дуќан. Баволан, т. vіdе враголан. Дубански, кa, кo, gaдene , tabernae. Баволаст, па, по,

vide

враголасті. Дуһанција*, m. cin faufmann, per ci. Баволили, им, vidе враголипи. nen Laden hält, tabernarius.

Баволисање, п, vidе враговање. Душа, f. Die Geele, anima. Два без Баві лисати, лишем, vidе враговати. душе, трећи без главе.

Баволица, f. враголица , жена, или be. Душак, ішка. m. ein 3g (im grinten), војка, која ђаволи, Die Seufelin,

tractus : попити на један душак. (muthwiliges frauenzimmer), femina Душан, m. Xannвпате , nomen viri. petulantior. Душеван, вна, но , н. п. човек, got. Баволскі, ка , но, vide

врашки. te8fürФtig, religiqв, pius, religio- Баволство, n, vidе враголство.

Таволче, чета, п, дав Зеufelein, parдушек*, m. cine Ratrake, stragulum. үus diabolus. . Душёклук*, m. der Betikasten, arma

Баволчић, m. dim. p. Баво: rium stragulorum.

„Са прапорчићи, са ђаволчики — Дуница , f. дав Geeler, animula. Ђавољі, ња, ље, vidе вражји, Душица , m. 27 аппвпацие, пореn viri. Haha, zurpeilen, interdum. Душко, m. (сп.) һур. роп душа , ani- Бақаш, vide ђађа. imula, animulus :

Hâk, m. der Student, literarum slu„Болан душко покваси ми уста —

diosus(von diaconus, pie imungrischen). Aylınık, in. die Luftröhre, asteria tra Такела , f. augm. p. ђак. chea.

Баков, ва, во, без Otabenten, stuДушман*, m.

diosi. Душманин, m.

Біковица , f, варош у Метоији: Бадушманлук*, ш. vіdе непријатељ ковичанин, човек из Таковице. Ба•

Ковички, кa, кo, von Баковица. Душмански, кa, кo, vidе неприја- Бакон, m. Der DiaЁon, diaconus.

Таконија, f. pie bewirtbung, lautitia:

„Донесоше вино и ракију, „И лијепу сваку ђаконију Таконисање, д. фав 213 оblебеп, vita

buxuriosa.

Sus.

} vіdе непријатељ.

ство.

[ocr errors]

Consecror

3ове

ме у

[ocr errors]

, m. , ). (.

Таконисами, нишем, т. impf. јести, (Epy.) Brautführer feyn, sum para

частинписе, mobileben, vitam jucun nymphus. dam duco : или ћемо ђаконисали, Беверов, ва, во, (Ерц.) :) бев ёфта. или Кемо враголисати (у припови

gers, leviri.

2) des Brautführers, јетки) ?

paranymphi. 3) des Secundanten, Ваконити, им, y. impf. Jum Diator amici, mellen, consecro diaconun.

Беверски, кa, кo, 1) бев Бевер. 2) Таконипнсе, имce, y. г. impf. Jum ads. nach seiner Art, leviri, paranymDiakon geweiht werden,

phi, amici. diaconus.

Беверсrriво, п. (Ерц.) бie Brautführer. Баконов , ва, вобев Diafone, Dia maft, paranymphatus : coni.

Беверсиво. Таконовица. f. Des Diatons Brau, uxor Беверӯша, f (Ерц.) бев Зrautfüsterв. diaconi.

Frau, uxor paranymphi. Таконски , кa, кo, 2) бiatonifф, dia- Беверушин, на, но, Ерц.) Der Sea couicus. 2) ady. wie ein Diaton, ut

des Brautführers, uxoris par nymphi. diaconus.

Бевица, f. (Ерц.) vidе bевојка : Такоњ€ње, ц. дав 2Beiben zum Siston, „Пјевала пица пјевица : consecratio diaconi.

„Што ќе старцу bевица, Бакупи, cf. варење.

„А младић у бабица. Баур, мІ , 7 (non Turca) :

dent:juin, der Mädtcrstand, virginitas: Нек' се диже піући ђаурина :

„Бевовање моје царовање „Баурн нам тешко додијаше

Бевдвати, февујем, v. impf. (Ерн.) Баче, чеmа, п. cin etubeiten, par Jungfrau seyn, virgo sum. pulus literarum studiosus.

Бевојачки, кa, кo, (Ерц.) 1) mäфеn. Тäчење, о. Рав etupent: merten, frc. haft, puellaris. 2) adv. mädcheubaft, queutatio scholarum.

more puellae. Вачина , f. vіdе ђакела.

Бевојка , f (Ерц.) дав Хофен, puella. Бачитисе, имce, v. г. impf. etupent Бевојчење, ш. (Ерц.) дав 2 nitelen, als nerden, studere literis.

ob man ein Machen wäre, simulatio Бачић. ш. dim. 2. фак.

aetatis aut status pueltaris. Вачкиі, кa, кo, 1) Тибеntіfф, studio- Вевојчин, на, но; (Срц.) фев Хäд.

suruin. 2) adv. auf Studenten Art, jtu: cens, puellae. dentisch studiosorum more.

Бевојчина, f, augm. p. ђевојка. se, (Ерц.) :) mo, ubi: bе си био ? 2) Бевојчити, цм, v. impf. (Epy.) als бар, чиod: еј ће не знадо.

Mädden begrüßen, saluto pro puella. „Тад се Дмитар бјеше осјетио Бевојчиписе, имce, v. г. inpf. (Ерц.) Те ќе љуба брата отровати

sich als Mädchen anstellen, puellam se 3) wie, der, qui (aut per partieipium ostentare. praesentis) :

Бевојчица, f. dim. b. Бевојка, дав Хаба „Ал' ето ти Асан- паше својском lein, puellula. „Бе он води дван'есп иљад” вој- Бевојчурина, f. vіdе bевојчина.

Бегођ; (Ерц.) .) wo turnmеt, ubicumbepa*, f. ein Beutel (von Ziegenhaar), que. 2) irgendwann, aliquando, quan

un Pferde, oder auch Badende zu reis doque : доћи ћу ли ћегођ, кад уз

ben, strigilis genus. Deshîp*, m. 1) der durchlöcherte metal: ben, m. (Eph.) der Großvater, avus.

lene Deckel des Waschbeckens, oper. Br 40B, Ba, B6, (Ep4.) des Großvaters, culum pelvis perforatum, 2) ein ahn.

avi. liches Werkzeug in der Küche, cribri Bèaobuha, f.(Epy.) das Erbe vom Großgenus.

pater, hereditas avita, patrimoniuma Бевер , m. (Ерц.) 1) беr еt mаger , (бев avitum.

&himani в оruber), lеvіr. 2) ручни Тенісија*, f. (ст.) vidе одијело : kebep, der Brautführee , poranym „На њему је Ђузел Бейсија — phus. 3) Prr бесипбаnt (im Out), -ко, ш. (Ерці bур. . Бед. amicus , adjutor :

Бекоји, која, које , (Ерц.) шапфее, „Па Бевери од њи одспулице,

aliquis. „А они се ударап” стадоше

Бело, п. (Ерц.) pie Chat, facinus. Изи. Беверивање, а. (Ерц.) Das Brautfübrer futе bело на внђело. renu, officium paralymphi.

Бељанье, . (Ерц.) дав ефnigelt, seБевеќваши, Рујөм, ү, іmрt и. pf. ctio minuta.

ске

Имам Кад.

[ocr errors]

но,

Бељаоница , f. (Ерц.) Біс ефnigant, Beчина, f. augш. 2. Ђеца. sella sectoria.

Бечица, f. dim. 2. Ђеца. Бељапи, ам, т. impf. fфnigeIn, seco Бечурлија , f. vіdе bечина, minutatim.

Бешпио, (Ерц.) бier uno Ba, irgen.wo, Вељкање, п. dim. 9. фељање.

passim, alicubi. Бељкати, ам, dim. р. Бељати. Бивша , f. намисшир у Фрушкој Бем*, m, оно гвожђе на узди, што гори.

споји коњу у зубима и око успа, Бида, f. hyp. 2. Бидија: das Gebiß am Zaum , frenum,

„Море фидо Раде каурине! — Темија*, f. vіdе лађа.

Види“, in per Rependart: ay Биди! fön, bemy Aparo, (Epu.) wo immer, ubivis. treflіф ! pulcer: ај Биди коњ ! ај Биhehe* , ziemlich , fere, sic satis,

ди момак! ај фиди ћевојка ! ај ђиБ-нути, нем. vіdе fеспи.

ди купус ! ај Биди месо! и т. д. Бірам*, pмa , m. Ber grақn бер деп ѣйдија*, f. састаласе курва и фидија ; Landbrunnen, machina putealis.

„Нуло фидије ће намигује Бердан m. das Halsband, monile. Нека Бидија зубима чупа Бердани, m. dim. 9. Ђердан. Ђинђер , m. само у овој поскочици : Бердап *, m. cine Begent in per Donau, „Калуђере Ђинђере !

(slippe), scopulus (in Danubio). Срб. „Не Ђинђерн браде; ли познају два Ђердапа у Дуна. „Не дамо и Маре, ву, п. ј. доњи и го рњи. Доњи „Ни у колу Саре. је између Кладова и Pшаве, а гор. Бинђерипи, имі, v. iinpf, cf. Ђинђер њи код IIореча.

Бинђеров, ва, во, (сл.) Btphep*, m. der Sticrahmen, jugum. „Ови двори паунови Терчек *, ебеп ret, (a propos), quo „А пенџери Биньерови —

Diam de hac rе lоquineur. cf, збиља. Бінѣува*; f. Die staвреrle überhaupt, Беспи, (говорисе и ђенупн), Бедем margarita vitrea. (и ђенем), т. impf. (Брц.) ш. і. сије- Бинь увица , f. dim, v. Бинђува.

aufschobern, in acervum colligo. Бінѣушица, f. J ѣсли, федем , v. impf. (Epy.) thun, Binau, m. amaranthus blitum Linn.

telen, legen, pono : куда си ђео Бипање, р. Заверrixigen, saltаtiо. новце ?

Тіпати, ам, v. impf. скакаши, fprine Temao, пла, т. (Ерц.) бех бреt, picus.

Біпити, им, v. pf. fpringen, salio. Бетелина, f. (Ерц.) деr flee, trifo- Бога, (Рес. и Срем.) vide ђого. lium.

Duram*, m. der Schimmel, equus als Ветенце (Бепенце), p. dim. hyp. р. bus. cf. бијелац. дијете.

Богапаспі, та, то, н. п. коњ, Gфims Вептешце, п. vіdе bепенце.

inels, equus albus. Темињење, р. (Ерц.) дав WinbifФfern, Богатов, ва, BO, des Schimmels, puerilitas.

equi albi. Бетињй , ња, ње, (Ерц.) #incere , pu- Богин, m, vide koгaп : crilis.

„Па посједе својега ђогина ветињипін, имі, v. impf. (Ерц.) tin. Бугин, на, но, бев қога, equi alы, disch seyn, pueriliter facio.

Бого, (Ерц.) hyp. p. bогалі. Тепіњство, п. (Врц.) бie Wincheit, Бігуна, f. ђогашаста кобила, bie infantia, pueritia.

Офiin melftutte, equa alba, Тепић, m. (Ерц.) :) Sas Rannabits, Богушин, на, но, беr ефіmmеlftute,

(verheirateter) Mann, vir: H. N. He ma ђепића код куће (кажу және кад ъ5ја, а18 adv. mein' it, ctwa, opinor : не ма људи код куће). 2) беr Xann, и он се ђоја опрема; он Боја ми. Held, vir, vir fortis :

сли да ми по не знамо (cf. бојагн). „Намјерисе ђепић на Бетика Бока, m. (Рес. и Срем ) vide Токо. Теплцf, m. (Ерц.) Веr junge Gрефt, Toкo, m. (Ерц.) hyp. v. Борђије. pullus pici.

SJH, m. der Sohle, corium soleis efbeiga, f. (coll. Epq.) die Kinder, pueri, Buruja, m. (cm.) Eugen, Eugenius liberi, proles (sing.).

(z. B. in dem Liede von Patriarden Terepma, f. eine Art Weste (ohne Vers Чарнојевић):

mel), tunicae genus. cf, jeчeрма. „Лоред мога қонлије принципа Бе чин, на, но , (Ерц.) Winbets , pue- Борда , f. (сп.) vide сабља: ururna, liberum,

„д бедри му она оштра Борда

gen, salto.

.

equae albae, .

« PreviousContinue »