Page images
PDF
EPUB

a

од оне године, дијеле за душу, и попови чаше молитве и спомињу мртве. На неким мјестима (као н. п. у Неготину и у Ршави) скупесе момчад и ђевојке послије подне на једно мјесто, па играју и дружичајусе (понајвише мушко с мушким, а женско са женским), м. ј оплету вијенце од врбовије младица, па се кроз ше вијенце љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), па најпослије промијене и вијенце (метне једно другом на главу) И закунусе да ће бити мушкарци побратими, жен скиње друге (Власи кажу кумача), до оно доба године. Такови се побратими и друге потом пазе ту сву годину као браћа и сестре, и у различним играма, и збиљским свађама, помаже једно другоме. Кад опет дође дружичало, онда се ђекоји понове, а ђекоји оставе. Дружичање, п. давüßen unò 3cfreun. den der Mädchen am zweiten Montage па Stern, armicitiae initio die lunae a paschate secundo, cf. дружичало. Дружичатисе, амсе, v. г. impf, cf. дружичало. Друкчији, чија, чије, vide другојачији. Друм*, m. (брćus) велики пут, біе

Heerstraße, via regia.

Друштво, п. bie Befelfdhaft, societas. Дрче, f. pl. vide докталице.

Дошкање, п. дав менен (дев Бипев), instigatio.

,

Дршками, ам, v. impf. н. п. псело на свиње, Бeken, instigo. Дошчић, m. dim. 9. држак. Ду, дуа, m, ber Beift, spiritus, cf. дук. Дубак, пка m. 1) ber Sängelmagen, machina qua stare et incedere discunt parvuli. 2) eine Art Kirschen, cerasi genus. Дубач, т. der Solmeißel, дав gobl= eifen, scalprum excavatorium. Дубина, f. bіе Ziefe, profunditas. Дубиши, им, v. impf. стајати упраBO, aufrechtstehen, sto erectus. Дубінца, f. 1) Štabt in öfferr. Kroatien. 2) Stadt in türkisch Kroatien. Дубљење, в. дав luftechtftehen, statio

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Даде гласе уза воду Саву

men viri.

[blocks in formation]

Дувак*, m. ber Braut lеr, velum nuptiale.

Дуван, т. 1) ber Забай, діе Хабар ап ge, herba nicotiana. 2) der Roustabak, nicotiana fumaria; baßer дуванитисе, fih mit Zabat verfehen; unò дувањење. Дувански, ка, ко, н. п. кеса, за bafs, nicotianae,

Дуванџија, m, ber Zabatraußer, du

cens ore nicotianum.

Дување, п. дав Веђен, spiratio, flatus.
Дувар, m. vide зид.
Дувати, ам, v. impf. 1) blafen, flo.
2) на кога, böfe feyn, succenseo,
Дувна, f. bie Beiftlich: (Ronne), monialis.
Дувно, m. Stabt in Dalmatien.
Дувовање, п. дав Beichtvater fenn, sta-
tus confessarii.

Дубовати, дувујем, v. impf. u. pf.
KOMе, Beichte hören, ausculto confi-

teutem.

Ayr, m. die Geld - Schuld, debitum. Дуг (comp. дужи и дуљи), га, го,

lang, longus; дуга пушка, òie inte Дуга, f. der Хegenbogen, iris. Србљи кажу, да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко. Дуга, f. де Daube, tabula. Дугачак (дугачак), чка, ко, vide дуг. Дугме, мета, n. ber Snopf, globulus fibulatorius.

Дугменце, п. 1 dim. 9. дугме.
Дугмешце, п.

Дугобрађић, m. ein Зипате, cognomen (Langbart).

Дуговање, п. дав #ulben, debitum. Дуговати, гујем, v. impf. fulдеп, debeo.

Дуговечан, чна, но, (Рес. и Срем.) vide Дуговјечан.

Дуговјечан, чна, но, (Ерц.) bauernb,

diuturnus.

Дугонокт, та, то, langnägelig, unguium longorum:

„Доведи ми дугонокту другу „Да прокопа на вратилу трубу. — Дугоња, f. ein großer, langer Жапп, longus homo, Longinus.

Дугореп, па, по, langgefhmänt, eaudatus, caudae longae: за виторогије волова и дугорепије крава (кад напијају).

Дубравац, сца, m. Тапп пате, по- Дугуљаст, та, то, länglich, ob

Дугуљат, та, то, √ longus.

[blocks in formation]

Дужник, т. 1) ber huloner, debitor. 2) der Gläubiger, creditor: не смије од дужийка да дође кући. Дужност, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима) і Dflicht, officium.

Дуја, m. (Рес. и Срем.) vide дујо.
Дујак, м. Жапnéname, nomen viri.
Дујо, т. (Ерц.) һур. 9. дуовник.
Дук, m. vide ду.

Дука, т. Жаnnšname, nomen viri.
Дукадин, m. Rannšname, nomen viri.
Дукат, m. oir Dutaten, numus duca-

[blocks in formation]

Дуљати, ам, v. impf, н. п. дан, länger werden (vom Tage) longior fio. Дуљина, f. vide дужина. Думен* m. vide корман. Думенисање, n. Daš Steuern, guberno uavim.

Думенисати, ишем, vide корма

ними.

Думенџија*, m. ber teuermann, gubernator (navis). cf. корманош. Думлек, m. Urt Buđermelone, cucurbitae (Linn.) genus.

Дунав, m. (y Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide Дунаво.

Дунаво, п. діе Donau, Danubius. Дунавски (Дунавски), ка, ко, н. п. вода, Допаи, Danubii.

Дундар *, m. гомила људи, ein Daufen
Leute, multitudo.
Дунђер*, т. 1 ber immermann, fa-
Дунђерин*, m. ber tiguarius, cf. др-
вођеља.

Дунђерисање, п. дав Bimmern, fabri

catio.

Дунђерисати, ищем, v. impf. Bim mern, fabricor.

Дуньерлук*, т. дав Jimmermaппованд. werk, Zimmerhandwerk, ars tignaria. Дyнheров, ва, во, des Zimmermannes, fabri tiguarii.

Дунђерски, ка, ко 1) Bimmermann, tignarius. 2) adv. wie ein Zimmermann, more tignarii.

Дунути, нем, v. pf. blafen, flo, spiro. Дуња, f. vide гуња.

Дуовање, m. vide дубовање. Дувати, дувујем, vide дувовати. Дуови, m. pl. (у Сријему, у Бачк. в у Бан.) vide Тројице.

Дуовий, на, но, geiftlich, spiritualis :
Оче дуовни! с. варење.
Дуовник, т. čer Beidhtvater, confessarius,
Дупе, пета, n. vide гузица.
Дупенце, n. dim. . дупе.
Дупке, aufred$t, erecte.

Дупља, f. рупа у дрвету, ђе се могу лећи шице или челе, eine Baums böble, cava arbor. Каква је дупља, онаке и челе излијећу (или: каква је дупља, добре челе излијећу). Дупљаш, т. т.ј. голуб, діе Dolstaus be, Lochtaube, columba lignorum Linn. Србљи кажу да голуб дупљаш говори, кад гуче: „Сиј лук, сиј лук" (m. ј. да је већ вријеме сијаши лук, кад он у прољеће долети и стане гукати); а гривњаш :„Шта питу чиниш проклети попе код туђе жене, код туђе ђеце.’

Дупсти, дубем, v.impf. authönlen, cavo. Дур*,

Дура, } } сдани! falt | siste graduw.

Дурање, п. дав Мизданети, patientia,

duratio. cf, mрпљење.

Дурати, ам, v. impf., qиздане, duro, cf. трпљети.

T.

spot, mein Joppwort (wörtlich steh Fa, ha! Lockungslaut für's Pferd, so

und sich), wenn man auf die Frage, was ist das? nicht das Rechte antwors ten wil; nomen fictum rei, quam non

vis dicere :

А. Шша је то? Б. Дурбак.

Auch sagt die Mutter zum Kinde: okeur Дурбака? Дурбин*, т. pium.

das Fernrohr, telesco

Дурма*, adv. unauförli, continuo, cf. једнако.

Дурмитор, m. Sebirge in ber Berse gomina.

Дурновим, та, то, vide Дрновим. Дурнутисе, немсе, vide дрнутисе. Дурунга, f. vide мошка, батина. Душлити, им, v. impf. reht mader fauger, sugo fortiter (besonders von Ferkeln).

Дутљење (душлење), п. дав ftarte Saugen, mammillarum attractio, ctio fortior.

Дукан*, m. ber Laben, taberna.

}

Дуканац, нца, m. dim. . дућан. Дућанић, т.

su

Дућански, ка, ко, Qaben, tabernae. Дућанџија*, m. ein Kaufmann, ber eiz nen Laden hält, tabernarius. Душа, f. bіе Seele, anima. Два без душе, трећи без главе. Душак, шка. m. ein 3ug (im Zrinten), tractus: попити на један душак. Душан, m. Тапионате, поmen viri. Душеван, вна, но, н. п. човек, got teöfür tig, religiös, pius, religio

[blocks in formation]

nus alliciendi equum. Eaвo, вола, m. vide вpaг. Баволак, лка, m. hyp. у. ђаво. Узео калуђер Светогорац мало дијете мушке (док још није знало за се). па га однијо у Свету гору, и тамо га-одранио и научио књизи. Кад му је било већ око 18 година, онда га поведе уза се, као ђака, и пође амо у свијет да пише. Кад дођу у прво село, ато ђевојке увашиле коло па играју (ваља да је била неђеља, или какво весеље). Кад угледа ђак ђевојке, зачудисе каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера:,,Шта је оно дуовниче! шта је оно?" А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај õнамо синко, нити питај шта је: оно је ђаво.“ Онда ђак најуМиљатијим гласом рече: „Дела ду овниче, Бога ши! да купимо онога једног ђаволка, па да га повеДемо намастиру." Ђаволан, m. vide враголан. Баволаст, та, то, vide враголаст. vide Ђаволити, им, враголити. Баволисање, n. vide браговање. Ђаволисати, лишем, vide враговати. Баволица, f. враголица, жена, или ђевојка, која ђаволи, діе Zeufelin, (muthwilliges Frauenzimmer), femina petulantior.

Баволски, ка, ко, vide врашки.
Ђаволство, n. vide враголство.
Баволче, чета, и. дав Zeufelein, par-
vus diabolus.

Ђаволчић, m. dim. у. ђаво:
„Са прапорчићи, са ђаволчићи
Ђавољи, ља, ље, vide вражји,
Бађа, zuweilen, interdum.
Ђађаш, vide ђађа.

Бак, m. der Student, literarum studiosus (von diaconus, wie imungrischen). Бакела, f. augm. . ак.

Баков, ва, во, beš Studenten, studiosi.

Баковица, f. варош у Метонији: Баковичанин, човек из Ђаковице. Ба ковички, ка, ко, von Ђаковица. diaconus. Ђакон, m. ber Diafon, Баконија, f. čie bewirthung, lautitia : „Донесоше вино и ракију, „И лијепу сваку ђаконију Таконисање, п. дав що Небen, vita Luxuriosa,

Таконисати, нишем, v. impf. јести, частитисе, nohileben, vitam jucundam duco: или ћемо ђаконисати, или ћемо враголисати (у приповијешки)?

Баконити, им, v. impf, jum Dialon weihen, consecro diaconum. Баконитисе, имсе, v. r. impf. zum Diakon geweiht werden, consecror diaconus.

Баконов, ва, во, beb Diafone, Diaсоці.

Баконовица. f. beš Diatons Grau, uxor diaconi.

Ђаконски, ка, ко, 1) białonif, diacuicus. 2) adv. mie eirt Diston, ut diaconus.

Бакоњење, п. дав Beißen zum Diaton, conserratio diacoui. Бакушій, сí. варење.

cf.

Баур*, m. ber Ungläubige, infidelis Баурин, m. (non Turca):

,,

Нек се диже тући ђаурина :

,Баури нам тешко додијаше

Баче, чета, n. cin tubeпфен, рагvulus literarum studiosus.

Бачење, и. даš tudent=werben, frcquentatio scholarum. Вачина, f. vide ђакела.

[blocks in formation]

Беверски, ка, ко, 1) без ђевер. 2) adv. nach seiner Art, leviri, paranymphi, amici.

Беверство, п. (Ерц.) bie Brautführer. fchaft, paranymphatus: зове ме у Беверство.

Беверуша, f. (Ерц.) дев Brautführerb. Frau, uxor paranymphi. Беверушин, на, но, (Ерц.) ber $raw des Brautführers, uxoris paranymphi. Бевица, f. (Ерц.) vide ђевојка: „Пјевала тица пјевица: „Што ће старцу ђевица, „А младићу бабица.

Ђевовање ђесовање), п. (Ерц.) давтад. chenthum, der Mädcherstand, virginitas: „Ђевовање моје царовање

Бевовати, ђевујем, v. impf. (Ерц.) Gungfrau feon, virgo sum.

Бевојачки, ка, ко, (Ерц.) 1) тäðфей haft, puellaris. 2) adv. mädchenhaft, more puellae.

Бевојка, f (Ерц.) дав Жадеп,puella.

Бачитисе, имсе, v. r. impf. Student Ђевојчење, п. (Ерц.) òas unftellen, als

merčen, studere literis.

Бачић. m. dim. . ђак.

Вачки, ка, ко, 1) tudenti, studiosoruın. 2) adv. auf Studenten Hrt, fu= dentisch studiosorum more. Б, (Ерц.) 1) тmo, ubi: ђе си био? 2) да, quod: еј ће не знадо -: "Тад се Дмитар бјеше осјетио Бе ће љуба брата отровати 3) wie, der, qui (aut per partieipium praesentis):

„Ал, ето ти Асан- паше с војском „Ђе он води дван'ест иљад вој

[ocr errors]

ске

Бебра*, f. ein Beutel (von Biegenhaar), um Pferde, oder auch Badende zu reiz ben, strigilis genus.

Beship, m. 1) der durchlöcherte metallene Deckel des Waschbeckens, operculum pelvis perforatum, 2) ein ahns liches Werkzeug in der Küche, cribri genus. Бевер, т. (Ерц.) 1) ber Swager,(дев Shemann ruber), levir. 2) ручни ђевер, ber Brqutführer, paranymphus. 3) дe бecundant (im Duel), amicus, adjutor:

„Па ђевери од њи одступише, ,,А они се ударам стадоше Беверивање, a. (Epŋ.) das Brautführer fenu, officium paranymphi. Бевейвати, рујем, v, imp£ и. pf.

[blocks in formation]
[ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Бељкање, п. dim. у. ђељање. Бељкати, ам, dim. у. ђељати. Бем*, m, омо гвожђе на узди, што стоји коњу у зубима и око уста, das Gebiß am 3aum, frenum. Бемија *, f. vide лађа. Бемудраго, (Ерц.) wo immer, ubivis, Бене ziemlich, fere, sic satis. Бенути, нем. vide жести. Берам *, ,рма, m. der Araßn bер деп Landbrunnen, machina putealis. Бердан *, т. дав albanð, monile. Берданић, m. dim. . ђердан. Бердан *, m. eine Begend in der Допаи, (lippe), scopulus (in Danubio). Србли познају два ђердапа у Дунаву, п. ј. доњи и горњи. Доњи је између Кладова и Ршаве, а горњи код Пореча. Bephep, m. der Stickrahmen, jugum. Ђерђеф*, Берчек, ебеп recht, (a propos), quoeben uiam de hac re loquinmur. cf, збиља. Бести, (говорисе и ђенути), ђедем (и ђенем), v. impf. (Ерц.) т.ј. сије Ho, aufschobern, in acervum colligo. Бести, ђедем, v. impf. (Ерц.) thun, Пейеп, legen, ропо: куда си ђео новце?

Бетао, тла, т. (Ерц.) ber Specht, picus.

Бетелина, lium.

f. (Ерц.) ber $lee, trifo

Ветенце (ђешенце), n. dim. hyp. 9. дијете.

Ветешце, n. vide ђетенце. Ђетињење, п. (Ерц.) дав£inbi fen, puerilitas.

Бешињи, ња, ње, (Ерц.) Rinder,puerilis. Ветињити,

им,

v. impf. (Ерц.) fin. disch seyn, pueriliter facio. Ђетињство, п. (Ерц.) біe Rinòßeit, infantia, pueritia. Бетић, т. (Ерц.) 1) baš Mann bilo, (verheirateter) Mann, vir: н. п. не ма Ђемића код куће (кажу және кад не ма људи код куће). 2) бет Тапп, Held, vir, vir fortis:

„Намјерисе ђешић на ђетића Бетлић, т. (Ерц.) ber iunge Specht, pullus pici.

die

Беца, f. (coll. Ерц.) діє Rinder, pueri, liberi, proles (sing.).

Бечерма, f. eine Urt Befte (обne Vers mel), tunicae genus. cf, јечерма./ чин, на, но, (Ерц.) Kinder, pueurorn, liberию,

[ocr errors]

Бечина, f. augm. 9. ђеца.
Бечица, f. dim. . ђеца.
Бечурлија, f. vide ђечина.
Beшmo, (Eрu.) hier und da, irgendwo,
passim, alicubi.

Бивша, f. намистир у Фрушкој гори.

Ђида, f. һур. 9. ђидија:

„Море ђидо Раде каурине! — Биди*, in der Жедеôart: а) иди фон, tli! pulcer: ај ђиди коњ! ај ђиди момак! ај ђиди ђевојка! ај ђиДи купус! ај ђиди месо! и т. д. Бидија *, f. састаласе курва и ђидија ; „Нуто ђидије ђе намигује

,,

Нека ђидија зубима чупа Ђинђер, т. само у овој поскочици з „Калуђере Ђинђере! „Не ђинђери браде ; „Не дамо ли Mape, „Ни у колу Сape.

Бинђериши, им, v. impf. cf. Ђинђер Ђинђеров, ва, во, (ст.) „Ови двори паунови

"А пенџери Ђинђерови Бинђува*, f. де Slašperle übе аир, margarita vitrea.

Ђинђувица, f. dim, . Ђинђува.
Binhyшma, f. }dim, v.
Бинђушица,

Випан, m. amaranthus blitum Linn.
Ђипање, п. дав pringen, saltatio.
Бипати, ам, v. impf. скакати, бргін
gen, salto.

Бипити, им, v. pf. fpringen, salio. Бога, (Рес. и Срем.) vide ђого. Boram, m. der Schimmel, equus ala bus. cf. бијелац.

Богатаст, та, то, н. п. коњ, hims mel=, equus albus.

Богатов, ба, BO, des Schimmels, equi albi.

Богин, m. vide ђогат:

immelftute,

,,Па посједе својега Богина Богин, на, но, без ђога, equi albi, Бого, (Ерц.) һур. . Богат. Богуша, f. ђогашаста кобила, дів Schimmelstutte, , equa alba. Богушин, на, но, ber equae albae. Ђоја, als adv. mein' ich, etma, opinor: и он се ђоја опрема; он ђоја ми. сли да ми то не знамо (cf. бојаги). Ђока, m. (Рес. и Срем) vide Боко. Боко, m. (Ерц.) һур. ѵ. Борђије. Bн, m. der Sohle, corium soleis efficiendis.

Бонлија, m. (ст.) Eugen, Eugenius (z. B. in dem Liede von Patriarchen Чарнојевић):

„Поред мога Ђонлије принципа Борда, f. (ст.) vide сабља:

"О бедри му она оштра Борда

« PreviousContinue »