Бувегија *, m, vide младожења. seus, cf. ружичаст. Бувезлија *, f. m. ј. свила, Irt cofen. farbne Seide, serici rosei genus: „Увезла сам три дуката злата „И четири свиле Ђувезлије Бувендија *, f. bie Štlavinn eines Hers Dichali, latronis turcici serva. Бувендијнски, ка, ко, 1) einer ђуБувендијски, ка, ко, Í вендија. 2) adv. mie eine ђувендија. Бувече*, ета, д. 1) земљан суд (као здјела), што се у њему пече месо у пећи; 2) оно месо. Бугум*, m. ein großer fupferner Baf= fererug, vas aquarium aeneum: „Ко донесе воде у ђугуму * „Да се њему по жут дукат даде Бузел indecl. (cm.) schön, pulcer: "На њему је ђузел ђеисија Бука, m. (Рес. и Срем.) vide Ђуко. Бука, f. \rauenname, nomen feminae. Тукан, m. Таnniname, nomen viri. Ђуканчић, m. dim. . Букан. Букна, f. Frauenname, nomen feminae. Буко, m. (Ерц.) Тапионате (hyp. Букан?), nomen viri. Бул*, m. 1) vide ружа. 2) artemisia annua Liun. Булс*, 1 дав Rofenwaffer, aqua гозаБулса, rum : "Златом везен, у ђулсу уб'јељен Бунле, лета, n. vide Ђуле. Byp, m. die Stadt Rab, Jaurinum. Бура, m. (Рес. и Срем.) vide Буро. Ђурађ, рђа, m. Beorg, Georgius. Бурашин, m. Mannšname, nomen viri. Бурђев дан, m. ber Seorgy: Zag, festus dies S. Georgii. Hа Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињусе први пуш купати. Мушкарци се понај више купају у потоку, а жене и ђевојке донесу у вече кући омаје (да се од њи свако зло и неваљалштина отресе и отпадне, као омаја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селен брати ними мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и зађене за појас, или (ђевојке и младе) за Бердан. Прије Ђурђева дне кажу Да не ваља јести јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки (особито по варошима, као у Бијограду, Смедереву, Пожаревцу и т. д.) треба да закоље по једно јагње код своје куће. На Ђурђев дан не ваља спаваши (да не боли глава); ако ли који спава, а он треба на Марков дан (25. април) да одспава на ономе истом мјесту. Ђурђев данак ајдучки састанак. Ђурђеви стубови (ступови), m.pl. намастир (у Ерцеговини? или у Старом Влау ?) Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, киШа Beorgi =, S. Georgii. Бургђевштак, m. ber den beil. Georg feiert, cliens S. Georgii. Ђурђија, f. Grauername, nomen femi „Нам,че калпак на ћелаву главу, „Мор доламу на грбава леђа, „Жуте чизме на егабе ноге Erbema*, n. vide бисаre. Сгеде, f. pl. die deutsche Geige, fides germanicae: Er Еда, 1) fragenде Partitel: еда га наhe hast du ihn gefunden? invenisti eum? еда што? 2) wünchenò: еда Бог да те не дође; еда Бога и среће; еда Бог да вода га однијела. Едрене, нета, n. lorianopel, Adrianopolis: „Пуче пушка, пуче друга, у Едренету Е! 'en, lhei, heus. Ёвала, gehorfamer Diener! salve servo tuo! Свакој шуши ејвала, оспа глава ћелава; Евала ти мени. Екање, и. vaš h! fagen, responsio voce E! Екати, ечем, v. impf. 1 es! fagert, Exam, Hem, V. inf. } et fag Ексер*, m. гвозден клин, дег Ragel ьдa, f. der Buchweizen, polygonum fagopyrum Liun. EM, fowohl — als auch, ic. et — et: em je Ёмшо, m. Һур. у. емшерија. „У дубину триста ендезета Ендек, m. er Graben, fossa. Ено, fieh да! en! ево мени, ето ше би, а ено њему. Епархиа, f. діе расфіe, Diöcefe, di oecesis. Éра, m. (Рес. и Срем.) vide Epo. Ни куди Ерака, ни вали Петака: оба су брата једнака. Ергела, f. eine Heerde Pferde, grex equorum. Ердељ, m. Siebenbürgen, Transilvania. Ердељски (Ердељски), ка, ко, 1) Пс benbürgisch, transilvanus. 2) adv. sies benbürgiid, more Transilvano. Ереза*, f Der Saten, über den ein Hängeschloß angebracht wird,obex serae? Еренде*, дема, n. vide птреница 1. То ши ротква, а еренде зуби, fagt man zu einem der gefarzt hat, acciuunt ei qui pepedit. Ерин, на, но, без Ера, hercegovi nensis. ними. 2) glauben, auf etmas reфиеп, Жалитисе, имсе, v. r impf. на кога, puto, cf. мислили. Есапишисе, имсе, sich beklagen über jemand, accuso alivide рачуниисе. Есапљење, n. vide рачуњење. quem. Еспап, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide poба. Ете, (у Ресави и у Лијевчу) vide ето. Жалосан, сна, но, vide жалостан. Жалост, f. bie Eraurigfeit, Shmerg, dolor, luctus. Жалостан, сна, но, berü, tristis. Жалостив, ва, во, mifleiòtg, miserens. Mao, leid: жao ми je, doleo, es ist mir leid, es thut mic leič; жао ми је на Heгa, ich habe Verdacht auf ihn, suspicor de illo. 2) ich bin ihm gram, succenseo illi: ,,Равно поље жао ми је на те: „Јер мој драги отиде низа те — Жаока, f. vide жалац. Жар, m. glübende Kuhlen (vie Blut), pruna. Жара, f. vide коприва. Жарач, м. òie Djentange, pertica for- Жарење, п. 1) baš Glühenð тафеп Жбан, m. eine hölgerne Kanne, vas aqua- frenum. Жватање, п. дав äuen, manducatió. 1) das Rädchen an den Svors nen, rotula calcarium, 2) cf. радиш. Жвркно, п. (im gemeinen herge) дав Arshloch), podicis fissura, Жганци, наца, m. pl. (offerr. der Ster) equini. Ждребац, пца, m. (Рес. и Срем.) vide жебе, бета, п. (Рес. и Срем,) vide Ждребећи, а, е,, pullorum Жељезо, п. (око Тимока) vide гво equinorum. Ждребешце, епта, n. vide ждребенце. Ждребити, им, (Рес. и Срем.) vide ждријебити. Ждребитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide ждријебитисе. Ждребица, f. ein weibliфев ülen, ein Stutenfüllen, equula (?). Ждребичица, f. dim, . ждребица. Ждребљење, п. (Рес. и Срем.) vidę ждријебљење. Ждрепчаник, m. cf. јармак. Ждрепчић, m, dim. v. ждријебац инд ждребац. Ждријебац, пца, m. (Ерц.) cin junger Ждријебити, им, v. impf. (Ерц.) ein Gülen werfen (ebären), pario: ова кобила ждријеби све мушку ждребад. Ждријеби писе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) ein Füllen werfen (gebären), pario: ова се кобила ждријеби сваке го дине. Ждријебљење, п. (Ерц.) дав уüllenwer fen, partus equae. Ждријело, п. (у Ерц.) ber Engpaß, fauces : ко је витез, потеци на ждријело. с. богаз, кланац. Жела, 1. (Ерц.) eine bölgerne Scutella. cf. здјела. Жевкање, n. das Befzen, latratus, Жедан, дна, но, but lig, sitibundus. unde, baculas alligando molosso. Жежељ је као по дугачак и по дебео штап; један се крај од њега свеже псетету за огрљак, а други за колац (да не би псето прегризло узикад не ма ланца). Љути цу као пас у жежељу. Жежење, и дав Brennen, ustio. Желиши, им, (Срем.) vide жељеши. Желудац, желуца, т. дег Жаgen, stoanachus. Keba, f. der Wunsch, desiderium. Жељан, љна, но, begierig, cupidus. Жељезник, m село близу Бијограда. Туда сад слабо ко зна што је жедезо, него сви говоре гвожђе. жђе. Жељеши, лим, v, impf. (Ерц.) ойпа fchen, cupio. Hena, f. 1) das Weib, femina. a)'die ran, uxor. Не стоји кућа на земљи, него на жени. Женар, m. човек који жене врло милује и с њима радо говори, дес Srquenfreund, amicus feminis. Женешина, f. vide жентурина. Женидба, f. bie Deurat, matrimonium: има сина на женидбу. - У Србији и данас доста пута испросе и доведу ђевојку, а нити је момак виБео њу, ни она момка, него се родитељи гледају и договарају. Кад отац жени сина, он не гледа полико на ђевојку, колико на људе од какови је; ниши ђевојка смије казати оцу, или брату, да не ће поћи за онога, за кога је он даје. Тамо се још не траже новци уз ђевојку, него се за њу дају, н. п. брату чизме, или ђечерму, машери какву аљину, тако сестри, и свима осталим по нешто, а осо бито новаца у кућу. У Србији су прије неколико година пако млого искали за ђевојке, да се сирома човек није могао ожемиши: запо је Црни Ђорђије био издао заповијест, да није слободно искапи (ни узети) за ђевојку више од једнога дуката. На два, или на три, дана прије, него ће поћи по ђевојку, зађе по селу чауш, или ђевер, с чушуром накићеном цвијећем и новцима Сребрним (по варошима и златним), ще зове у сватове; кад дође коме у кућу, а он пружи чутуру и каже: Поздравио је (како му буде име), да му дођеш сјутра (или преко сјутра) у сватове." Онај му каже да ће доћи, или да не може, па узме чутуру те се напије, и привеже на њу пару или грошић, или други какав новац. Ако ономе понестане ракије у чутури, а он заиште, ђе зна да има лијепе ракије, те доточи. У сватовима мора биши кум, ђевер, стари сваш, прикумак, војвода, чауш, и гадљар; а остали си се зову пустосватице, или (као у шали) набигузице Кума треба да зовне жеников отац или брат, или сам женик, Који се гођ зовне на кумство, он треба да пође: ако је стари (крштени) кум, он већ зна није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази. Бевер може бити и дијете од 10 година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Бевер иде кашто и на просидбу. Он прими ђевојку од брата (обич. но је да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе ђевојку и да преда ђеверу) и доведе је те пољуби у руку кума и старог свата, и остале сватове и све људе који се онђе нађу; он путем дожи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегођ траје свадба, двори с њом кума и старог свата, срета и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ђевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије доклегођ не сведу момка и ђевојку. Стари је сват као старје. шина у сватовима. Прикумак дође с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с барјаком и под оружјем, као војници). Чауш виче да се сватови опремају, збија шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешай: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и по неколике кашике зађевене. Гадљар свира у гадље. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и јенђибуле (m.j. жене, да није ђевојка сама) са сватовима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једку, а кад иду с ђевојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), те му виси низ леђа, а ђевер има за капом ружу (праву, или начињену). Кад дођу ђевојачкој кући, женик сједе ниже кума (кум сједи у гор њем челу), но тај од стида ними смије шта проговорити НИМИ може јести, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међутим ђевојку облаче у вајату, и она је. днако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом марам (авлијом, авлимарамом тако, да је нико не може виђети каква је у лицу, и тако завјешена стоји докле је гођ не сведу с момком. MOM Когагођ сватови срету на путу (ишли с ђевојком или по ђевојку), они га часте вином и ракијом; а ђешто изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу част (љеба, печена меса, уштипака, пите, ракије и вина) те и понуде и часте. Кад доведу ђевојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче), а под лијевим пазуом трубу платна: дијете дода ђевојци, те га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платно простре за собом из куће до ђевојке; потом јој додаду решето са свакојаким житом, те заграби неколика пута руком и баци преко себе; кад је скину с коња, а она оним платном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ђевојка и наконче у куКу; а у Бачкој узме прикумак ђевојку с кола и унесе у кућу; у кући јој даду преслицу с куђељом и с временом, те њом удари у свачетири зида кућна; по том јој мешну под свако пазуо по један љеб, а у уста мало шећера, па јој Даду у једну руку стакло вина а у другу воде, те унесе у собу и метне на сто. Ђевојка се једнако (jou од како је изведу) поклања до земље, кад оће кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад сватови пију и кад напијају; путем кад иду кроз село; и послије свадбе годину дана (или док не затрудни) морасе тако поклањапи и љубити у руку свакога, који дође кући. Прије сватова дођу муштулугџије (двојица, и то понајвише зетови) на муштулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и ноћ, а особито кад сведу момка и ђевојку, и кажу, да иду сватови и воде ђевојку. Муштулугџијама тре |