Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Арташовати, тујем, v. impf. taglög. nern, mercede conduci, laborare. Ардов, т. дав aß, dolium, cf. буре. Ардовић, m. dim. , ардов. Аренда, f. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) деr pat, redemtio, conductio: узео под аренду. Арендатор, т. beräter, redemtor, Арендаторов, ва, во, без ähters, redemtoris.

Арка*. f. ber Rüđen, dorsum (im Kleide), vide Aeha.

Aрлакачa, f. ein lärmend lustiges Fraus enzimmer, femina tumultuosa. Арлање, п. дав Lärmen (ber Kinder), tumultuatio.

[merged small][merged small][ocr errors]

Арнаутинов, ва, во, дев Irnauten, Albani.

Арнаутити, им, v. impf. zum Xrnau.

ten machen, facio esse Albanum. Арнаутитисе, имсе, v. r. impf. cin Arnaut werden, fio Albanus. Арнаутка, f. 1) діє Urnautinn, Albana. 2) eine Arnautinn, (Art langer Flinte), telum albauum. Арнаутлук*, т. Арнаутска земља, Albanien, Albania. Арнаутовац, вца, m. Арнаутски пиштољ, bie аlаnее Фiftole,

telum minus Albanum. Арнаутски, Ka, KO, 1) Albaneser, albanus. 2) adv. albanesisch, albani.

Арнаућење, п. баз

tio in Albanum,

more

[banifiren, muta

Арнаучад, f. (coll.) junge Hrnauten. Арнауче, чета, n. ein 2 banefer Rinò, puer albanus.

Арњеви, m. pl. дав Даф eines (fonft offenen) Bauernwagens, von Stäben und einer Rohrmatte darüber, teetum currus rustici.

m.

f.

Apпaш*, m. eine Art Zwiebeln zum
Berfeken, ceparum gcnus.
Apca, m. (Рес. и Срем.) vide Apco.
Арсен, m. Hrfenius, Arsenius.
Арсенија, т.
Xrfenius, Arsenius.
Арсеније, т.
Арсица, m. dim. у. Арса.
Арсо, т. (Ерц.) һур. 5. Арсеније.
Артија, Г. Бов Papier, charta.
Аршијетина, £.1
augm. . аршија.
Артијца, f. dim. v. аршија.
Артовање, п. дав Betathen, Sofmeie
ftern, consiliatio.
Артовати, артујем, v. impf. кога,
*berathen, hofmeistern, consilior.
Архиђакон, m. vide акриђакон.
Архимандрит, vide акримандрит.
Архимандритов, ва, во, vidě акри
мандритов.

Артијешина, f. }

Архимандритска, ка, ко, vide акримандритски.

Арчење, п. дав Berjehren, Berbrau. chen, consumtio, absumtio. Арчити, им, v. impf.

фен,

absumo. Арчитисе, имсe, v. r. impf. fih in Un Eoften feben, expensas facio. Apuлama, f. ArtFrühkirsche, cerasi genus. Аршин, т. діе le, ulna. Асан - пашина паланка,

(у Србији).

f. мала ва

Рашица на десном бријегу ријеке Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) дес Пивен, Bewinn, utilitas. cf. вајда, Аснити, им, v. impf. nußen, prosum. Асновит, ша, то, nüşli, utilis. Acпa, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. bіе Biper, Dtter, aspis:

(von

зла као аспида (реку злој жени). Астал, т. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) ber if, mensa, cf. сто. Асталчић, m. dim. у. астал. Астар *, m. baš Unterfutter Baumwolle), munimen vestis. Асура*, f. vide рогожина. Acуpuuja, m. der Mattenflechter, qui tegetes plectit e scirpo Асурџијин, на, но, дев Mattenmaфeв, tegetum confectoris.

Аm*, m. das arabische Roß, equus

arabs. С туђа ата усред блата. Атанацко, m. Ithanas, Athanasius. Атање, п.-баš Ифten, attentio. Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Ашаши, ам, v. impf. (a$ten ?) марити, или приањати зашто, аф. ten, attendere: да ти аташ за тим, то би ти научио. Атагираши, ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) an> greifen, aggredior. cł, ударити.

Атер*, m. ber Befallen, gratia, gratificatio: суди по амеру. Атерова кућа у потоку, једва јој се шље

ме види.

Атибур, т. кожа од црне овце, што се меће на седло кад се јаше.

Ашкиња, f. vide бедевија,
Атлија *
на ату).
Ато (0.1, a mo), Яеб ба! en: кад ја

m. vide коњик (ноји јаше

тамо, а то њега нема. Диски, ка, ко, 1) cinem

beloßges mäß, equi arabici. 2) adv. wie ein am, more equi arabici. AmyɅa, f. das Geftmse, cymatium. Ака, т. (Рес. и Срем.) vide Ако. Akaм, m. Joachim, Joachim. Аћима, f. Графima, Joachima ? Ако, т. (Ерц.), һур. 9. Аћим. Аферим*! brabo! macte! Турски аферими и калуђерски благослови. Афијун*, т. дав Оріum, cpium. AX! interj. ach! ah! cf. a! Аца, т. (Рес. и Срем) vide Ацо. Ацко, m. dim, ой Алекса. Ацо, т. (Ерц.) һур. 5. Алекса. Аче, чета, n. cin junger am, arabifches Füllen, pullus equi arabis. Ачење, п. Art dehnenden Sprechens, prolatio vocum lenta, et diducta. Ачитисе, имсе, v. r. impf. gebent schrechen, diduco voces. Аџаип*, m. Вunber, prodigium ! Аџамија*, f. unerfahren Caud Fus gend), inexpertus, rudis (auch vom Pferde).

1

Аџија*, m. ber Pilger, (@hrift ber in Jerusalem, oder Türke, der in Mekka gemefen iff), peregrinns religionis ergo. Аџијин, на, но, без Sabfdyi, peregrini religionis ergo.

Дџијница, f. bie Grau eine Забрфі,
uxor peregrinatoris religiosi.
Аџајиски, ка, ко,1), peregri-
Аџијски, ка, ко, Jnatoris religiosi.

2) adv. wie ein Saomi, more peregrinatoris religiosi. Аџилук*, m. tie Pilgerfhaft, Pilger, reise, peregrinatio religionis ergo. Аџинедомак, m. (fomifh) ein Vilger, der aber nicht bis an das Ziel seiner Walfahrt gegangen, peregrinator sacer imperfectus, mendax. Ано, т. һур. 9. аџија.

Апуван*, m. ber lieóling, Saпутебев, scortum, puer.

Аша*, f. 1) vide абајлија. 2) ударити у ашу, абäugnen, infitior. Док је аша, дотле кућа наша. Aшâne, n. dar Abläugnen, infitiatio. Ашаријаст, та, то, vide несташан,

[ocr errors][merged small][merged small]

Ашати, ам, v. impf. abläugnen, infitior. Ашигџија * * m. der gerne caresfirt (lies belt), qui puellis blanditur. Ашик , verliebt, amore captus: "Он се на њу ашик учинио Ащиковање п. дав Careffiren, res, blanditiae. Ашиковати, кујем, v. impf. с ким, careffiren, blandiri alicui, amores habere.

[ocr errors]

amo

Ашлук*, m. bie Untoften, sumtus. Ашлучење, п. baš Beffreiten der Ин foften, sumtuum aut victus subministratio.

Ашлучити, им, v. impf. beftreiten, sumtum suppedito.

Ашов, m. гвоздена лопата, bie ei ferne Schaufel, palla ferrea. Ашта?

Ашто? (по Ерцеговини) waß? quid? Ашчија*, m. vide кувар. Бог срећу Дијели, а ашчија чорбу.

Ашчијин, на, но, дев Кофе, coqui. Ашчијница, f. 1) vide куварица. 2) ді Küche, culina.

*

Ашчилук Amчлук, m. die Kochkunst, die Kocherey, ars (res) coquinaria.

Б.

Баба, б. 1 очина, или материна мајка”

bie Großmutter, avia. 1) стара женаaltes Bein, vetula, 2) превести бабу, кажу ђеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце, да одскаче повр воде. Баба, m. (Рес. и Срем.) vide бабо. Баба клисара, f. баба, што мијеси поскурице, діе уrau, bie дав Com munionbrot für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. Бабајко, m. (понајвише у пјесмама) vide бабо:

[ocr errors]

-

„Мој бабајко не слушам те стари „Камо Раде мој мили бабајко ? Бабак, бапка, m. на косишту онај Дршчић, што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему кажу руцељ), діе Senfengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae.

Бабетина, f. augm. . баба. Бабин, на, но, ber Großmutter дебо rig, aviae. 2) der alten Frau gehörig, vetulae.

Бабин, на, но, vide бабов, Бабина душица, f. eine flange, herbae genus.

Бабина рупа, f. bie Genidhöle, cayum cervicis.

sa

Бабине, f. pl. (у Сријему ђекоји говоре бабиње) 1) дав ott, puerperium. 2) der Wochenbesud), Intatio puerperae. Код Срба трају бабине обично седам дана. За шије седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе часіп (н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д.) и ђетешу дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу комшије и комшијнице, познаници и познанице, те чувају бабине, ш. ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарајусе и пјевају, а особито трећу и седму ноћ (,,Није седму ноћ дочу

Бан

имају обичај рећи ономе, који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспати: зашто други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогођ (какав дроњак, или читаво ћебе) за аљине. На бабинама пјевају свавојаке пјесме, а неке имају, које се само тада пјевају, н. п.

„О; на делу на голему боб се зелени. „Ако га је посејао те се зелени? „Мирко *) га је посејао те се зелени, „Ружа **) га се назобала, срце је

[ocr errors]

боли. „Колалом лалом ко му отац беше? „Колалом лалом шај му ***) отац беше.

„Колалом лалом ко му деда беше? и т. д. Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). Бабини дни, m.pl. etma Märzne, nix Бабини укови, I cadens mense martio. Приповиједају, да је у то доба некаква баба ишћерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц марцу не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи". На то се расрди марш, па навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу, да се и да нас може виђети у некаквој планини (ђе се по догодило) оно камење, што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи, а јарићи око ње.

Бабино уво, и ein Kraut, herbae genus. Бабица, f. 1) dim. . баба. 2) bie Беб. amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), што се на њему откивају косе.

*) Или како буде име оцу. **) Или како буде име матери. ***) Како му буде име.

[blocks in formation]

dern, vagor.

Бага, f. некаква болест коњска. Багана, f. кожица јагњећа, vaš gamm= fell, pellis agnina.

Багатела, f. (у Сријему, у Бачк, и уБан.) die Kleinigkeit (bagatelle), res parva. Баглама, f. 1) (највише се говори у млож. бр. багламе) оно гвожђе, што држи врата за довратник (cf. шарке), Angel und Band an der Zhure. cardo et vinculum januae. 2) мала тамбурица од три жице, trichordi genus, eine kleine Pandore von drey Saiten.

Багљив, ва, во, н. п. коњ.
Багрдан, m, мала варошица између
Јагодине и Баточине.

Багрена, f. ber cacienbaum, Robini pseudoacacia Linu.

Бадава Бадавад, Бадаваде,

}

unentgeltlich, gratis.

Бадаваџија *, m. der alles umfont Бабет will, qui omnia vult sibi gratis dari. Бадало, п. оно мјесто, ђе ударају ђеца крајем од штапа кад се банају. с. банашисе.

Бадањ, дња, m. велика шупља клада, што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашиҷари воденици. die Röhre, canalis.

Бадање, п. дав Steen, punctio. Бадати, ам, v. impf. 1) leife fteen, pungo leniter. 2) leife geben, incedo punctim.

Бадем*, m. Manbel, amygdalus.
Бадемов, ва, во, Таndel, amygdali.
Бадјава,
Бадјавад,
Бадјаваде,

}

(у Босни) vide бадава.

Бадљи, f. pl. некаква болест У

очима.

Бадњак, m. сирова церова главња, што се, по обичају, у очи Божи. ћа ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се у очи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Кад се у вече смркне, онда домаКин унесе бадњаке у кућу, и нало

жи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан”. А из куће га какав мушкарац поспе Житом и одговори му: „Дао ши Бог добро сретњи и честити". По Ерцеговини ђе су велике куће, онђе довуку бадњаке на шест или на осам волова, па наћерају кроз кућу, те ишћерају волове на друга врата, а бадњаке скину у кући – Кад већ бадњаци прегоре, онда (сјутрадан, на Божић) узму оне угарчиће, те метну у башчи на какву младу шљиву, или на јабуку. с. Божић и полажајник. Бадњи дан, њега дне, m, ber hrift абсид, dies ante festum Christi uatale. Бадњић, m. dım. . радањ. Баждарина, f. (ст.) Bollgelo, porto

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

, 1 од коња ноге све четири Баждарица, f. (cm.) 3ölnerin, portitrix (?), cf. баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. кантар, zölnerisch, portitorum. База, f. vide зова.

Базерђамбаша*, m, ber mit derm Muss und infube = 3ole Belehnte, portorio praefectus.

*

Базерђамбашин, на, но, без базерБамбаша, portorli praefecti. Базерђан m. vide трговац. Базјаш, т. мали намастирић на лијевом бријегу Дунава (у Банату). Баир*, m. даб Ufer, гіра, cf. бријег, обала.

Баја, f. һур. . баук.

Baja, f. Stadt in Südungern, nomen urbis. Бајски, ка, ко, von Баја. Бајалица, біе Bauberin, incantatrix. Пјевају како се разбољео у сватовима (кад се женио бунгур челе

бија Мараном ђевојком)

купус на сланини, па му довели проју бајалицу да му баје: , Проја баје, купуса нестаје. Бајање, п. дав Baubern, incantatio. Бајаш, та, то, altbađen, vetus, non

[ocr errors]

recens.

Бајаши, јем, v. impf. zaubern, incanto (morbum, dolorem).

Бајко, т. Тапnoname, nomen viri. Бајна лука, f. град и варош у Босни на води Врбасу. Бајнолучанин, човек из Бајне луке. Бајнолучка, жена из Бајне луке. Бајнолучки, ка, ко, yon Бајна лука. Bájo, m Mannsname, nomen yiri.

[blocks in formation]

Балавица, f. дав Ковтäòфен, pucla mucida.

Балантић, m. ber Alöppel, tudicula. Балван, m. велики дирек као греда, Balten, trabs.

Бале, f. pl. слине, бес Ков, mucus. Балега, f. H. п. говеђа, коњска,

овчја, деr Unflat, Bielhtoth, stercus, Балегање, п. дав Miten, Kothmadhen (vom Vieh), cacatio pecorum. Балегати, ам, v. impf. miften, деп Koth von sich geben, stercus facio. Балење, n, vide баљење. Балија, f. (vеrächtlich) ber Zürle, turca, (per convicium).

Балијетина, f. augm. v. балија.
Балити, им, v. impf.raßen, muco maculo
2) roßen, meinen, muco maculor flendo.
Бало, m. vied балавац.
Балсам, m. ber Balfam, balsamum.
Балта f. vide сјекира (али се ри

*

2

јетко говори, н. п. ја говорим, а он ни у балту).

Балук *, м. Прибља трава, bie Балукат, m. börner, Zolyorner, сосculi indi.

Балчак *,

т. у сабље, или у мача оно, ђе се држи руком, Der Stiff aua Sabel, capulus:

-

„Крвава му сабља до балчака Babemes, m. die größte Art Kanonen, grobes Geschüß, tormentum majus · "Све баљемез баљемеза виче, „А лубарда лубарду дозива Баљење, и. дав Хоßen, muci emissio. Бамбадава, gang unentgeloli, plane gratis.

Бан, m. ber Ban, banus.

Банање, п. 1) vide бенетање. 2) дав банатисе - Spiel, ludi genus. Банат, т. дав (Zemešmater) Sanatim Süden Ungerns, Banatus. Банати, ам, vide бенептати. Банатисе, амсе, v. г. impf. Кад оће ђеца да се банају, најприје се Договоре, до колике ће године жемити трљу; онда узме свако свој штап по средини, па ударају окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеспа; које најдаље баци, оно је цар, а које најближе, оно је трља, Потом трља покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може довашити својим штапом, онда цар баци жмурећи свој штап те удари трљин (ако ли умаши, онда оң буде трља, а трља цар), па онда сједе; ђе се царев штап устави, онђе мора трља свој штап да замјести (т. ј. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жмурећи) и погађају у трљин щмай: Сваки треба дошле да бије у трљин штап (и трља једнако мора свој штап да замјешта) докле не умаши; а кад умаши, онда му трља узме штап и баци у с уво грожђе (m. ј. на страну), па онда остали сви бацају тако редом ; а цар на пошљешку, и он бије док двапут не умаши. Онда тола покупи све штапове из сувога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап; чијим штапом погоди, онај буде трља; а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, а прља цар; ако ли свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне пред

цара као и најприје, па погађају опет наново. Други пут (m. ј. друге године царовања) цар има маше (т.ј. погађа у mp

тои

ин штап док трипут не умаши), трећи пут четири и т. д. а трља други пут сједе на бадало (m j. на оно мјесто, ђе ударају штаповима кад и бацају) кад погађа у свој штап; трећи пут се примакне колико може скочити, а челюрти пут колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пута (или кад један цар онолико година царује), до колико су погодили да жене трљу, онда га жене, п. ј. стану сви у ред један за другим, па се раскораче те трља прође четвороношке између њиови ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дебетом (како погоде најприје) по гузици.

Банашски, ка, ко, 1) Banater. 2) adv. banatisch.

Банаћании, m. ber Banater, Banatu. Баница, f. bie Banin, bana, bani uxoг. Банка, f. Der Bantozettel, syngrapha meusae feneratoriae_publicae. Банкрот, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ber Santecutirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропалица. Банкротирање, п. дав Banterutiren,

decoctio.

Банкротирати, ам, v. pf. unò impf. banterutiten, decoquo.

Бановина, f. Land, wo ein Ban herrft, das Banthum, banatus. Бановић, т. Заnšjohn, bani filius. У пјесмама, и у приповијеткама о Бановићу Страињи чуо сам ђе се изговара Бановић. Бановита (бановица), f. vide баница, Банстол, m. брдо у Сријему (између Карловаца и Крушедола). Бануши, нем, v. pf. посrhot fommen, ex insperato adesse, Бања, f. 1) Заð, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша): „Да би посл'о Вељка арамбашу "Ко ће чуват, Бању на крајини ? 3). намастир у Далмацији. Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) vide Бајна лука.

Бањани, ш. pi. Begend in ber Herzego= wina an der Grenze von Montenegro : „Да отиде у Бањане равне Бањање, n. vide купање. Бањатисе, амсе, vide купатисе. Бапски, ка, ко, 1) altmeibid, anilis. 2) adv. altmeibisch, aniliter. Бар, барем, wenig tens, saltem. Бара, £. Сафе, Pfuße, lacus, lacunа.

« PreviousContinue »