Page images
PDF
EPUB

ба дати муштулук : по лијепу мараму, или по кошуљу.

али

Сјутрадан пошто доведу ђевојну, зађу на коњма сви сватови (осим кума, ђевера и старог сваша) по селу од куће до куће, ше зову на своду, и обично овако почињу : „Поздравно је кум и стари сват, да дођете на весеље, да понесете шта ћете јести и на што ћете сјести.“ Код сваке куће дају им по погјесмо, или по какву мараму, и то привезују за узду коњма око главе (то је ђевојачко). Потом дођу сви сељаци на свадбу и сваки донесе част (н. п. јагње живо или печено, прасе печено или опаљено и испорено, Курку, кокош, пишу, или шта буде; али колач и чутуру вина, или ракије, треба сваки да донесе). Кад већ буде око пола ручка, онда чауш приказује част, т. ј. оно што је који донијо; но он то чини врло смијешно и шаљиво, н. п. ако је који донијо прасе, а он каже : „Ево овај (како му буде име) живи близу воде, па уважио воденога миша." Ако ли је кокош, а он каже да је врана, или друга каква лица; ако ли је жив ован с рогоБима, а он, као плашећисе од њега, пита, шта је то, или је јелен или во, или друго што, И т. д. а уза сваку на посљешку мо.

ра казати: „Себи на глас, а свој браћи на част (т. ј. донијо).“ Послије тога изнесу дарове, и то обично два момка међу собом на копљачи, или на другој каквој моци, па нарамују као да од теже не могу да иду. Свака ђевојка треба да донесе по кошуљу куму, Ђеверу и старом свату, а осталим сватовима што коме допадне

(ком мараму, ком пешкир, ком чаране и т. д.). Дарове чаўш дијели пако смијешно, као и част што приказује, н п. „Ево наша снаша донијела куму кошуљу, каква је танка кроз прстен би прошла, да је прстен гужва орачица, па да два туку а четири вуку.“ Ђевојка међу тим стоји једнако па се поклања. Чауш свој дар свеже на наЏак или на буздован, а гадљар свој на подаљку.

Други дан у јутру узме млада воде и пешкир, те пољева сватовима редом, те се умивају над леђеном, или над каквом карлицом, а они (пошто се који умије) ба

цају новце у ону воду (ти се новци зобу пољевачина). Сваки, који дође на свадбу, треба да дарује младу кад га срете и пољуби у руку; осим тога и сватови измишљавају свакојаке игре те купе новце млади, н. п. једни оће да закољу псето ако га не откупе; једни увате прасе па га метну под пазуо, мјесто гадљи, те га стоји цика; једни оседлају вола па га уведу у кућу те га дарују ; једни се начные као калуђери па ишту милостињу; једни као ђевојке па љубе редом у образ да се дарују и т. д.

Сватови су тако немирни и безобразни, да већ има ријеч: „Као Србски сватови.” Побију кокоши и прасце, покољу ћурке, гуске, папіке; полупају судове; покраду (код ђевојачке куће) кашике и друго што се гођ може понијети; пећ собну (ако им повлади кум) оборе па изнесу на поље; ђешто (као у Бачкој) извуку кола навр куће; сами точе, сами пију; вичу, лупају (шта вичеш шта лупаш ти овђе? нијеси ши ђевојку довео) и т. д. Србска свадба траје готово неђељу дана: на два дана прије, него што ће поћи по ђевојку, почне се пити, па једнако док не оде кум. cf. отмица. Женик, m. der Bräutigam, sponsus. Жеников. ва, во, бев Bräutigams, sponsi

[blocks in formation]

}

Жерав. m. 1) vide ждрао. 2) ein großer grauer Ochs; auch ein Schimmelpferd, bos aut equus canus. Жеравија, f. 1 Sluß in ber Зворничка Жеравиња, f. наија (у Јадру). Жеравија тече кроз село Тршић (и ту се једна мала зове Жеравија, или Жеравињска мала), па онда између Руњана и Клубаца, и утјече у Дрину између Лознице и Липнице (а кад је љети велика суша, онда испод Клубаца и Руњана стане у вирове и пресуши). Жеравињски, ка, ко, н. п. врело, воп Жеравија. Жеравица, f. Жератак, шка, m. Жеста, f.

Жестика, f.

}

vide жар.

acer tataricum Linn.

Жестиков, ва, во, aceris tatarici. Жестиковина, f. lignum aceris tatarici. Жестина, f. baš Seuer (@ebhaftigteit), Seftigteit, ardor, ignis.

Жесток (comp. жешкй), ка, ко, feurig, ardens, н. п. коњ, човек, ракија. Жетва, f. діе Érnte, messis. Жетелац, теоца, m. berhnitter messor. Жемелачки, ка, ко, 1) фnitfer=, messorum. 2) adv. наф 2Árt der hnitter,

nessorum more.

Жети, жањем, v. impf. ernten, meto. Жећи, жежем, v. impf. brennen, uro. Жеца, f. vide жеђца.

ere

Жив (comp. живљй), ва, во, 1) Тебень, vivus. 2) свашта жива, querlei, omnimodi. 3) жива жељо! lieber, müner, exoptate: ђе си (камо се) жива жељо? Жива жељо кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! Жіва, f. baš ДQuedjiiber, hydrargyrum. Живадин, m. Таппвпате, nomen viri. Живан, m. Mannšname, nomen viri. Живана, f. rauenname, nomen feminae. Живаница, f. dim. 9. Живана. Живанчић, m. dim. у. Живан. Живарење, а. дав фриfфerleben, vita misera.

Живариши, им, v. impf, nicht foreht leben, vivo misere.

Живац, вца, т. дав lebenòige leifh, vivum: осјекао нокте до живца; дарнуо му је у живац. Живети, вим, (Рес.) vide живљети. Живелисе, вимсе, (Рес.) vide живље

тисе.

Живина, f. 1) ber Krebs ($ranheit),

cancer, carcinoma: живи на га расточила! 2) маоштво људи, Menge Bolt, multitudo. 3) (у Сријему и у Бачкој) кокоши, патке, гуске и Курке, bab Befügel, everbien, alites бедерi, domesticae,

[blocks in formation]

Жибнути, нем, v. pf. aufleben, ju Kräften tommen, revivisco: сад је мало живнуо.

Живо, adv. f, velociter. Живодерац, рца, m. ber lebenbig gefun. den wird, qui excoriator vivus:,,ja cam јарац живодерац, жив дом не одот, жив печен не испечен" и щ. д. (у једној игри).

Живоин, m. Тапионате, nomen viri. Живоначални, на, но, н. п. Богоро

дица (у име Бога и овете Тројице, живоначалне Богородице). Kивоm, m. das Leben, vita. Живота, m. Mannname, nomen viri. Животан, шна, но, то [beleib, obesus, Н. П. Животно јагње, може се испећи.

Жиг, т. 1) дав Branomal, stigma. 2) ein glühendes Stänglein (um z. B. das hölzerne Mundstück der gemeinen Tabakpfeife zu bohren), virgula ferrea

candefacta.

Жигање, п. дав teen, dolor acutus. Жигати, га (ме), v impf. Пеђеп, (in der Seite, auf der Brust), pungo. Жигнути, не, v. pf. cinen Stih geben, pungo.

Жигосање, п. дав Branomarten, inu= stio notae. Жигосати, гошем, v. impf. u. pf. н. п. вола, brandmarten, notam inuro. Жид, m. ber Gube, Judaeus. Жидак (comp. жиђи), шка, ко, дипп (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. Жидина, f. bie Düune (3.8. ber Supper. Milch), raritas,

иben, Judaei.

Жидов, m. vide Жид. Жидов, ва, во, дев Жидовски, ка, ко, а), judaicus. 2) adv. jüdisch, judaice. Жижа, f. дав Brennende, urens: Жижа! жижа! (кажу ђетету кад оће да привати руком за ватру, или за свијећу).

Жижак, шка, m. ðie einfahfte Hrt lampen, lampadis genus simplicissinum.. Жика, f. hyp. 4. Живана.

Жика, т. (Рес. и Срем.) vide Жико

Жико, т. (Ерц.) һур. у. Живан.

лa, f. 1) die Ader, vena. 2) die Wure zel, radix. 3) волујска, или овнујска, der (Ochsen:) Ziemer, nervus, Жилав, ва, во, abeciq, venosus. Жилити, им, v. impf. н. п. крме, т.ј. везати му стражњу ногу изнад кочена, да не може бјежати, Das Aniegelent unterbinden (3. В. дет Schweine am hintern Fuße, daß es nicht davon laufen könne), interligo pedem (sui fugitivae).

Anya, f dim. 1) das Aederchen, venula. 2) bie Fleine Bursel, radicula. Жило, т. cin Magerer (дет тап діе f), macer.

Жиљење, п. дав Unterbinden, interligatio, cf жИЛИМИ.

Жиока, f. као мала гредица, што се њи више прибија по роговима у кућа и у други зграда, òie Eatte,

asser.

Жиочење, п. дав latten (дев Дафв), asserum affixio.

Жиочити, им, v. impf, прибијати жио

ке за рогове, latten, alfigo asseres. Жир, m. bie Siheln, glandes; крупно брашно као жир (а ситно прена).

као

Жирење, п. дав Mäften mit iheln, sagina glandaria.

Жирити, им, v. impf. н. п. свиње, mit Eicheln mästen, glandibus sagino. Жирка, f. діе ihel, glans. Жирован, вна, но, i) mit Siheln ges mältet, glandibus saginatus. 2) година, ein iheljahr (fruchtbar an $i= hela), annus glandibus felix. Жировница, f. плата за свиње што једу жир, дaš ichelgelo, pecunia glandaria.

Жирчица, f. dim. y. жирка.

Жипак (comp. жићи), шка, ко, vide

жидак.

Жышпан, тна, но, reim an Betreibe, 6. 3. baš Sahe, annus frumento felix. Житар, m. ber Betreibehänoler, frumentarius.

Житарица, f. н. п. лађа, ein Betreie deschiff, navis frumentaria. Жиший, на, но, Betreides, frumenta

rius.

Жито, п. 1) Betreibe, frumentum. 2) Beizen, triticum. У Србији, у Босни и у Ерцеговини, жито се зове сваки усјев, од кога се обично брашно меље и љеб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, ељ. да, проја, крупник и т. д.); а у Сријему, у Бачкој и у Банату (особиэпо по варошима) само шеницу зову жишом. 3) испод жита (ш. ј.

отишао), heimli, auf einem mege, clam.

[ocr errors]

Житомиљић (Житомишљић?), m. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст?).

Жица, f. 1) ber заðen, filum, s) ber Drat, filum metallicum (ferreum, aureum).

Жицнути, нем, v. pf. einen Streich verseßen (mit einem ruthenartigen Köra per), virga percutio.

Жича, f. 1) Bah am linfen ufer бев Gabar, unweit Љешница. 2) lofter an der Morawa:

"Да видите Жичу на Морави „И на Ибру више Карановца Жичина f. vide жидина. Жичица, f. dim . жица.

Жичко поље, n. bene von Жича (код
Љешнице).

Жишка, f. eine glüßenbe Rohle, pruna.
Жишчица, f. dim. . жишка.
Жлеб, т. (Рес. и Срем.) vide жлијеб.
Жлебити, им, (Рес. и Срем.) vide
жлијебити.

Жлебљење, п. (Рес. и Срем.) vide жлијебљење.

Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vide жлијезда. Жлијеб (говорисе и ждлијеб), m. (Ерц.)

дрво ископано, као корито, те вода иде њим, діе Rinne, caualis. Жлијебити, им, v. impf. (Ерц.) zu eis ner Rinne aushöhlen, excavo. Жлијебљење, п. (Ерц.) дав

excavatio.

[ocr errors]

Жлијезда, 1. (Ерц.), bie Drüfe, glandula.
Жлица, f. (у Ерц.), ber göffel, cochlear.
Жличица, f. dim. 9. жлица.
Жље (Ерц.), arg, ûbel, male:

,,

, Жље га сјели три Српске војводе! „Жље га сјели, и вино попили! Жмирав, ва, во, blinzelnð, nictans. Жмирање, п. дав Blingeln, nictatio. Жмирати, ам, v. impf. blingeln, nictor, conniveo.

Жмире, f. pl. 1) чварци, vide чварак. 2) од масти и од брашна као жишка цицвара, eine Urt Mehlfpeife, cibi farinacei genus. Hмýpa, f. das Blindekuhspiel, das Blins zelmäuschen, myinda, cf. cлnjeпи миш. Жмурење, п. дав Buhalten ber lugen, conclusio oculorum.

Жмурећке, mit verbunbenen Hugen, оси

lis clausis.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Жуљати, ам, v. impf. Shwielen ma. chen, callum facio.

Жуљење, n. vide жуљање.

Жуљиши, им, vide жуљати.

Жуманце, цета, n. vide жуванце.

[blocks in formation]

Жутица, f. 1) bie Gelbu$t, icterus; 2) ber Ducaten, numus aureus. Жутовољка, f. дав Kothelsen, rubecula (motacilla rubecula Linn). Жућак, т. 1) Dantes, lamina Jusoria. 2) Ducaten, aureus.

Жућење, п. (Ерц. и Срем.) дав Bel= ben, flavefactio.

Жућети, жутим, v. impf. (Ерц.) gel merden, fio flavus.

Жућетисе, жутимсе, v. r. impf. (Ерц.) gelb aussehen, flavum esse aspectu. Жућкаст, та, то, gelbli, subflavus. Жуч, f. bie Bale, fel.

3.

жуња, г. (црна и зелена) ber Ghwarze За, 1) für, um, pro: не брини се ти

fpedt, picus martius.

[ocr errors]

Жуњин, на, но, дет börig, pici martii. Жуњић, m. ein junger Shwатре, pullus pici martii.

Жупа, f. 1) ein fonniges land, mo ent. weder kein Schnee fällt, oder der ges fallne gleich wieder schmilzt, z. B. die Küste des adriatischen Meers, terra aprica: отишао к мору у жупу; у питомој жупи. 2) nom. propr. einer Gegend in Dalmatien.

Жупан, пна, но, н. п. земља, fonnig, apricus.

Hypa, f. ein kleiner und dürrer Mensch, homo parvus et macer : приповиједасе да је краљ Вукашин такови био: „Књигу пише жура Вукашине „Те је шаље на Ерцеговину. Журав, ва, во, flein unò òüer, parvus

et macer.

Журба, f. дав Bebränge, baš Rihten (ber Soldaten, wenn der General kommt), turba, concursus.

Журење, п. дав puben, festinatio. Журишисе, имсе, v. r. impf, Пф Гри den, eilen, accelero.

Жустар, тра, ро, vide срчан, окретан. Жут (comp. жући), та, то, деть, flayus, gilvus.

Жушење, п. (Рес.) vide жућење. Жушети, ушим, (Рес.) vide жућети. Жутетисе, жутимсе, (Рес.) vide жуКелисе.

за њега; ко ће бити јемац за те ? за новце свашта доста ; „Ђе ја нађем за мене ђевојку, „Онђе не ма за те пријатеља „Да за цара на мејдан изиђе

2) hinter, nah, post: иде за мном; сједи за кућом ; за мном не ће сmamи (an mir soll's nicht liegen); sa новцима све стоји (auf Belo Fommt's on); ја сам за путом (іф тив аб reifen); удаласе за старца (fie bat einen Alten geheurathet); „Сунце зађе за гору

,,

-

„Оћеш брате не зван за ујаком „У сватове поћи назорице? „Јасно пјева за гором ђевојка ,,Пођи ћери за козара, добро ће ти бити

3) während, tempore: за Лазара, за Лазарева владања; за живота мога; за два дана; за годину дана; Дошао за вида (по bеі Zage); ,,Заш се синко не шће оженити „За љепоте и младости твоје? „За ран куме! за ран' стари свате! ,,За рана нам снаў доведите

4) за триста, a n òreihundert, a d tercentos. 5) уватити за руку, Беі der Hand fassen, adprehendit manum

illius.

[blocks in formation]

179

balfen, oblecto, н. п. дијете да не плаче. 2) aufhalten, distineo. 3) чеMy, ausftellen, Zabel finden, сив. fchlagen, reprehendo, recuso. забавимисе, Hмсе, v. r. pf. sich ver. weilen, detineer.

зàбавлâже, n. 1) das Unterhalten, oblectatio. 2) der Aufenthalt, mora. 3) das Tadeln, reprehensio. зàбавьаши, ам, v. impf. 1) unterhals ten, oblecto. 2) aufhalten, detento. 3) auszustellen finden, reprehenso, Забављатисе, амсе, у. г. f. 1) unterhalten, oblector, occupor. 2) sich aufhalten, moror. Забаглаши, ам, v. pf. н. п. прст у yema, den (ganzen) Finger in den Mund teden, insero digitum ori. Забадава (за бадава), 1) umfont, unentgeltlich, gratis. 2) umsonst, verge. bens, frustra. cf. залуду. Забадање, п. дав Sineinteen, insertio. забáдаши, аm, v. impf. hineinstecken, insero, inmłtto. Забада три у здраву Hory, prov. Verdruß und Schaden suchen. Забалити, им, v. pf. roßen (Xog unð Wasser weinen), mucum emittere per

[blocks in formation]
[blocks in formation]

immitto.

забиjèлеmи, ли, v. pf. (Eрy.) ·н. п. 30pa, erglänzen, affulgeo. Забијељешисе, лимсе, v. r. pf. (Ерц.), erglänzen, affulgeо: зaбиjелеласe зopa. Забијоградитисе, имсе, у. г. pf. (ст.) Belgrad werden, fio Belgradum : „Бијограде мој велики јаде! "У з'о час се забијоградио. Забиљежити, им, v.pf. (Ерц.), безі. nen, merken, noto.

Забити, бијем, v. pf. bineinfəlagen,

immitto.

Забишисе, бијемсе, v. r. pf. fih vere fchlagen, se immittere.

Заблејатисе, јимсе, vide забленушисе. зàбленŷm, mа, mo, vergafft, oculis

intentis.

3à6ленуmисе, немсе, v. рf. sich vergaffen, stupide aspicio.

indoles.co.

3a66emn, Ae, v. pf. (Cec.) Lerfchmerzen, Заболити, ли, ѵv. pf. (Срем.) Забољети, ље, v. pf. (Ерц.) 3a6oрâв, m. die Vergessenheit, oblivio. Забораван, вка, т. дав Bergeffene, res neglecta per oblivionem.

3a6oрâван, вна, но, vergeßlich, obliviosus. заборавиши, Hм, v. pf. vergeßen, obli

viscor.

Заборављање, n. baš Bergeffen, oblivio crebra.

3а6орáвьаши, ам, v. impf. vergessen, obliviscor.

Забости, бодем, v. pf. Şinein, immitto.

verirren (mie

Забраваши, ам, v. pf. ein, Schaf), aberro. зàбравиши, им, v. pf. verschließen, sera cfaúdo.

3абражhиваже, n. das (zu weite) Eingreifen in etwas, aratio quasi agri alieni. Забраживали, ђујем, v. impf. (su weit)

um fich greifen, aro agrum alienum. Забраздити, им, v. pf. (zn weit) um fich greifen, agrum alienum aro: далеко си забраздио.

3a6рájame, n. das Verzählen, lapsus in numerando.

3a6ρájam, jam, v. impf. verzählen, lahor in numerando.

« PreviousContinue »