Page images
PDF
EPUB

Коња

сви Сватов

[ocr errors]

го

[ocr errors]

ба дати мушмулук: по лијепу ма. цају новце у ону воду (пи се новци pavly, или по кошуљу.

зову пољевачина). Сваки, који Сјутрадан пошто доведу ћевој. дође на свадбу, треба да дарује ку, зађу на

Младу кад га срете и пољуби у (осим кума , евера и старог сва руку; осим пога и свалови измипа) по селу од куће до куће, пие шљавају свакојаке игре піе купе зову на свадбу, и обично овако по новце млади, н. п. једни оfе да чињу : „Поздравно је кум и снтари закољу псето ако га не откупе ; сват, да дођеле на весеље, једни увале прасе па га метну да понесете шта ћете јести и под тказуо, мјесто гадљи, ме га на вимо Келе сјести.“ Код сваке стоји цика; једни оседлају вола куће дају им по посјесмо, или 110 па га уведу у кућу пе га дарују ; какву мараму, и то привезују за једни се начнне као калуђери па узду коњма око гласе (по је ђево ишту милостињу; једни као ђејачко). Потом дођу сви сељації на војке па љубе редом у образ да се свадбу и сваки донесе част (н. п. дарују ни пi. д. јагње живо или печено, прасе пе Сватові су тако немирни и безчсно или опаљено и испорено, Кур образни, да већ има ријеч : „Као ку, колони, пилу, или шпа буде ; Србски сватови.” Побију кокоши али колач и чутуру вікна, или ра и прасце, покољу Курке, гуске, није, треба свакіі да донесе). Кад папке ; полупају судове ; покраду већ буде око пола ручка, онда (код ћевојачке куће) кашике и дру: чауш приказује часті, п. ј. оно што се гоможе понијети; ішліо је који донијо ; но он по чини пеh coбну (ако им повлади кум) врло смијешно и шасиво, н. п. ако оборе па изнесу на поље; Бешто је који донијо прасе, -а он каже: (као у Бачкој) извуку кола навр „Ево овај (како му буде име) живи куће; сами точе, сами пију; виблизу воде, па увазпио во денога чу, лупају (шта вичеш

шта лумніша.“ Ако ли је кокош, а он ка

ти овқе? нијеси ти феже да је врана, или друга каква војку довео) и т. д. Србска свадба лица; ако ли је жив оған с рого траје готово неђељу дана: на два БIIма , а он, као пладнелисе од

дана прије , него тло ке поки по њега, пита, шта је то, или је ћевојку, почне се пипи, па једнако јелен или во, или друго што, док не озе кум. cf. отмица. п. д. а уза сваку на посљепку мо: Женик, m. See Bräutigam, sponsus. ра казали: „Себи на глас, а свој Жеников. ва, во, бев Зräutigam8, браћи на част (п. і донијо).“ По

ѕроnѕі. слије мога изнесу дарове, и мо обично два момека међу собом на

Женин, на, но, бев реібев , feminae, копљачи, или на другој каквој мо

Оer jrаи, иxoris. Зар ми је он жеци, а на рамују као да од теже

нин брап (да му дам по)? не могу да иду.

Свака ђевојка іtенипи, им, v. impf. verbeuraten, преба да донесе по кошуљу куму,

ccoco : жени сина. сверу и спаром свату, а осла Нінилисе, имсе, т. г. impf. beurаtен. лЈУ сватовима шото кое допадне

duco uxorem. (ком мараму, ком пешкир, ком ча Hiehuija, f. dim. das Weibchen, mulierраіне и т. д.). Дарове чауіш дијели

cula. пако смијерно, као и част што Жёнка, f. бав 93 eibфеn, femina, приказује, нп. „Ево наша снаша Женска, f. (у Сријему ну Бачкој) тав донијела куму кошуљу, каква је Frauenzimmer , fémiua. піанка кроз прстен би прошла, да Женска црква, f. (у Сријему, у Бачк. је прситен гужва орачнца, па да и у Бан.) vide препрапа. два птуку а келтири вуну.“ Ђевојка Женскара, f vіdе женка. међу пим стоји једнако па се по Женски", кa, кo, 1) wеibli, muliebris. клања. Чаулы свој дар свеже на на 2) adr. weibisch, more muliebri. 1пак или на буздован, а гадљар Хенскиње, п. (coll., 213eibвреrfonet, свој на прдаљку:

feminae. Другії дан у јутру узме млада Женско вријеме, т. pie geit Ser Trauen, воде и пешкир, ме пољева свало. menstrua. вима редом, піе се yviивају над ле- Женшурина, f. augm, , жена. ђеном, или над каквом карлицом, Жењење, п. бав реинаtелі, саш. quaeа они (апошто се који умије) ба

ritur uxor.

[ocr errors]

писе.

он

}

vidе жар.

}

messorum more.

sus ,

diepäв. . 2) vidе ждрао. 2) cin gepper Живінме, чеща, .

ein Bausthief grauer Ochs; auch ein Schimmelpferd, pecus. bos aut equus canus.

Живити , им, Срем.) vidе живљепи. Жеравија , f. 1 $luр іn bеr Зворничка Живиписе, имҫе, Среп.) vidе живљеЖеравиња, f. наија (у Јадрӯ). Же

рација піече кроз село Трішић (и Живка, f. Trauenname, omen feminae, му се једна мала зове Жеравија , Живко, m. RanBname, nomen yiri. или Жеравињска мала) , па онда из Живљење, в. дав geben, vita. међу Руњана и Клубаца, и ујече Живљети, вим, тimpf. (Ерц.) leben, vivo. у Дрину између Лознице и Липни- Живљеписе, вимсе, у. г. impf. (Ерц.) це (а кад је љети велика суша, Leben, vivo : како се живи он? онда испод Клубаца и Руњана спа се између себе зло живе ; добро со не у вирове и пресуши).

они живе. Жеравињски, кa, кo, н. п. врело, роп Живнули, нем, ғ. pf. aufleben, Жеравија.

Kräften kommen, revivisco.: Cam je Жеравица , f.

мало живнуо, Жератак, шка, m.

Живо, аdу. fфne, velociter, Жеста, f.

Живодерац, рца, m, per lebenbig gefфинacer tataricum Linn. Жесика , f.

den wird, qui excoriator vivus : „a cam Жt cmиков, ва, вo, aceris tatarici. japaц живодерац, жив деп не одопи, жестикрвина, f. ligun aceris tatarici. жив печен не испечен?" и т. д. (у Жестина, f. бев Seuer (@eb6aftigteit), једној игри). Heftigkeit, ardor, ignis.

Живоин, m. RannBname, pomen viri. Жеспот (сотр. жешка), кa, кo, feurіg, Живоначалнії, на , но, н, it. Богоро

ardens , н. п. коњ, човек, ракија. дица (у име Бога и овете Тројице, Kemba, f. die Ernte, messis.

Живоначалне Богородице). Жепелац,теоцa,m. Dеrефnitter messor. живот, ш. бав geben, vita. Желмелачки, кa, кo, 2) Сфnitter:, mes

Kusoma, m. Mannsname, nomen viri. sorum. 2) adv. наф 2rt bеr ефniter, Живопан, ана , но , mohbeleibt, obe

н. п. животно јагње, може се Жети, жањем, т. impf. ernter, meto. испећи. Жећи, жежем, v. impf. Drennen, uro. Kår, m. 2) das Brandmal, stigma. 2) ein Жéца, f. vіdе жељица.

glübendes Stänglein (um . B. das Жӣв (comp, живљи), ва, во, 2) Тебеnt, hölzerne Mundstüd der gemeinen Tas

viyus. 2) свашта жива, querlet, omni bakpfeife gu bolren), virgula ferrea modi. 3) жива жељо! lieber, ers

candefacta. wünschter, exoptate: fe cu (Kamo ce) Kurabe, n. das Stechen, color acutus. жива жељо ? Жива жељо кукурузна Яiйгами, га (ме), у impf. fteфen, (in пројо (или подгријана чорбо)!

der Seite, auf der Brust), pungo. ж іва, ғ. бав Дuejiiber, hуdrаrgyrum. Жигнути, не, v. pf. einen etib gебей, Живадин, т. ЭХапn&name, anomen viri. pungo. Kubah, m. Mannsname, nomen viri. Жігосање, п. да8 Зrant marten, inus Жнівана , f, frauenname, nomen feminae. stio notae. . Жніваница, f. dim. p. Живана.

Янгосанн, готцем, у. impf. и. pf. н. п. Киванчић, m. dim. p. Живан.

вола, branctuarten, nоtеm іnuro. Живарење, а. бав Рјufфеrlубен, vita Жид, ш. беr Supe, Judaeus. misera.

iTйдак (comp. жиђа), шка, ко, Ойпи Живариши, им, v. impf, niФt fo rефt (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. leben, vivo misere. .

Жидина , f. бk Düane 3. 8. Bеr Ouppe, Живац, вца, m. Тав Тебеntige Sleifф,

Milch), raritas. vivum; осјекао нокне до живца; Жидов, m, vide Жид. дарнуо му је уживац.

Жлідов, ва , во, бев Supen, Judaei. Живёпи, вим, (Pec.) vidе живљепти. Жидовски, кa, кo, 3) jucif. judaicus. Живертисе, вимсе, (Pec.) vidе живље 2) adv. jüdisc, judaice.

Жіжа, f. Da® Brennenbe, urens : Живіна, f. 2) беr #re68 (8ranEheit ),

жа! жижа! (кажу Ђепепу кад он cancer, carcinoma: живи на га расто да привати руком за ватру, или чила! 2) маоштво људи, элеnge

за свијеку). Вples, multitudo. 3) (у Сријему и у Жижак, шка, m. Die einfate 24rt #ат» Бачкој) кокоши, палке, гуске и pen, lampadis genus simplicissiinum. Курке, бав ®elügel, Beperpiej, alites Mйка, f. hyp. 9. Живана. domesticae,

Жика , m. (Рес» и Срем.) vide Жико

[ocr errors]

жи

wege, clam.

asser.

као

Жчко, m. (Ерц.) hyp. 2. Живан.

om mao), beimlid, auf einem Schleich Жила, f. 1) pie аѕеr, rena. 2) pie Buro

зеt, adix. 3) волујска, или овнујска, Житомиљић (Житомишљић ?), m. наder (Dchfen:) Ziemer, nervus.

мастир у Ерцеговини (може бити Жjiлав , ва, вo, aбeria, venosus.

да је сад и пуст ?). Жилипи, нм, у. impf. н. п. крме, Житца, f. 2) беt fасеd, flum, 2) бес п. ј. везапи му спражњу ногу из

Drat, filum metallicum (ferreum, auнад ко ъена, да не може бјежами, reum). Das suiegelent untеrbinen (з. 3. рет Жицнули, нем, v. pf. einen Ctret, Soweinė ain hintern Fuße, daß es verseßen (mit einem ruthenartigen Köra nicht davon laufen könne), interligo per), virga percutio. pedem (sui fugitivac).

Жича, f. 2) Ваф am fіntеn ufer бев ЯКилица , f dim. 2) бав дебеrеn, ve Jadar, unweit Jewriga. 2) Kloster

mula. 2) die kleine Wurzel, radicula. an der Morama: Kine, n. cin Magerer (dem man die „Да видите Жичу на Морави ude::1 fteht), macer.

„И на ибру више Карановца Жупљење, п. бав Иnterbinten, interliga- Жичина f. vіdе жидина. tio. cf XHAJMI.

Жичица, f. dim. р. жица. Жиока, f. као мала греднца, што се Жичко поље, п. ©bene von Жича (код њи више прибија по роговима у

Бешнице). кућа и у други зграда, бie gatte, Жишка , f. eine glübente Roble , pruna.

Жити чица, f. dim. 2. Жишка. жочење, р. Вав еаttеn (бев Фаф), леб, m. (Рес. и Срем.) vidе жлијеб. asseritm affixio.

Жлёбии, им, (Рес. и Срем. ) vido Жочнпии, им, v. impf, прибирати жио жлијебити.

ke za poroee , latten, affigo asseres. Жлебљење , p. (Рес» и Срем.) vidе жлиBp, m. die Eicheln, glandes ; kpynho јебљење.

брашно као жир (а ситно Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vidе жлијезда. пjена ).

Жлијеб (говорисе и ждлиjеб), m. (Ерц.) Жирење, п. Сав гаftеn mit &іфeIn, дрво ископано, као корито , те sagita glandaria.

вода иде њим, sie Rinne, canaiis. жірити, им, v. impf. н. п. свиње, Жлијебити, им, v. impf. (Ерн.) зи сі.

mit Sicheln mästen, glandibus sagino. ner Rinne aushöhlen, excavo. Я ирка, f. Die &іфеl, glans.

Жлијебљење, р. (Ерц.) бав 28bəblen, Жирован, вна, но, i) mit &іфeIn ges excavatio.

niältet, glandibus saginatus. 2) годи. Ялијезда, f. (Ерц.), бie Drüfe, glandula. Ha, ein Eicheljabr (fruchtbar an Eis kaina, f. (y Epy.), der Löffel, cochlear, фeln), annus glan dibus felix.

Жличица, f. dim. р. жлица. Жировница , f. плата за свиње што Жље (Брц.), arg, bel, male :

једу жир, Вав &іфelgelo, peculia „Жље га сјели три Српске војводе ! glandaria.

„Жље га сјели, и вино потили! Жіірчица , f. dim. р. жирка.

Жмирав, ва, вo, blingeIno, pictans. Жініпак (comp. жіки), пікa, кo, vide Жмирање, п. бав Зlingen, nictatio. жидак.

Жмирати, ам, v. impf. blingeln, pictor, Жiiлпан, піна , но, reit an Betreise, conpiveo.

8. 3. бав Заре, аnnus frumentо felix. Жмире, f, pl. 2) чварци, vidе чварак. Rumập, m. der Getreidebändler, fru 2) од масти и од брашна као жиmentarius.

пка цицвара, cine art Rebljpeije, Жилиарнца, f. н. п. лађа, ein @etrei.

cibi farinacei genus. deschiff, navis frumentaria.

mypa, f. das Blindekuhspiel, das Blins Якпінӣ, на, но, @etreibes, frumenta 3c1mäивфеn, myinda , cf. слијепи миш. rius.

Жмурење, р. бав Зuhalten Ber 2ugen, Ximo, n. 1) Getreide, frumentum. 2) conclusio oculorum.

Beigen, triticum. у Србији, у Босни Жмурекке , mit verbuntenen Дидеп, оси. и у Ерцеговини, жипiо се зове сва lis clausis. ки усјев, од кога се обично браш- Жмурипи, им, т. impf. Die Mugen gu. но меље и њеб мијеси (н. п, шени halten, clausos tepeo oculos. ца, јечам, кукуруз, овас, раж, ељ. Жњеми, ем,

vidе жетти. да, проја, крупник и т. д.); ау Срн- Жpвaњ, вња, ш. бie San müble, mola јему, у Бачкој и у Банату (особи manuaria. по по варошима) само шёницу 30- Жрвњање, р. Зав хабlen an per pano. ву жышом. 3) испод жиша (ш. ј. mühle, molitio mola manuali.

[ocr errors]

ca flava. .

Жрвњапи, ам, v. impf, an bеr бап. Жупило, р. pie gef6e Sarpe , pigmen

mühle mahlen, molo mola manuali. tum flavum (luteum). Жубор, f. Das Belifpe, susarrus. Жутилова права, f. vіdе за

зановијеті. жуборење, п. бав gifpein, ѕuѕurrus. Жупіна, f. Die Welbe, flavedo. Жуборика, f. (ст.)

жупили, жутим, (Срем.) vidе жу„Жубори му брада „Као жуборика.

Кушиши, жуптим, v. impf. gelben, flaЖубориши, им, y. impf. 8witfфеrn, vum reddo.

бірёin, jäufeln, riefeIn, ѕuѕurrо: жу. Жутиписе, жушимсе, Срем.) vidе жубори попок, лице, и т. д.

fетисе. Жуванце, цепа , п. жуманце, жујце, Жулица, f. 1) bie Welbfut, iсtеruѕ ;

der Dotter (im Ey), vitellus (ovi). 2) der Ducaten, numus aureus. Жудан, дна, но, биеftig, ѕitiens : жу- Жутовољка, f. Зав Rotheelben, rubeдан и гладан.

cula (motacilla rubecula Linn). Myja, f. eine gelbe Schwein (Sau), por- Kykâk, m. 1) Dantes, lamina Jusoria.

2) Ducaten, aureus. Xyjah, m. ein falber Och8, bos flavus. Жубење, п. (Ерц. и Срем.) дав ®ela Жујо, m. hyp. р. жујан.

ben, flavefactio. жујце,

vide
жуванце.

Жуетін , жутим, у. impf. (Ерц.) geІь Kid, m. die Sowiele, callus.

werden, fio flavus. Жуљање, п. бас Drüten бев фиђев, Жућетисе, жутимсе, т. г. impf. (Ерц.) pressio calcei.

gelb aussehen, flavum esse aspectu. жуљали, ам, v. impf, Gфwielen mа. Жуккасп, та, то, geiblіф, sublarus. chen , callum facio.

жўч, f. Die Wale, fe. Жуљење, п. vіdе жуљање. жуљиши, им, vidе жуљапи.

3. , , Жуњаf. spedit, picus martius.

а1 жўњин,

, Ha, ho, dem Schwarzspect ges за њега; ко ће бити јемац за пе ? hörig, pici martii.

за новце свашта доста ; Жуњић, m. ein junger ефwarfpet , „Те ја нађем за мене ћевојку, pullus pici martii.

„Онђе не ма за пе пријатеља Жупа, f. .) in fonnіgев gano, mo ent. „Да за цара на мејдан изиђе

weder kein Sonee fädt, oder der ges 2) pinter, па , post: иде за мном; fallne gleich wieder schmilzt, ß. B. die сједи за куком ; за мном не ќе Küste des adriatischen Meers, terra cmamu (an mir foll's nicht liegen); 3a aprica : опишао к мору у жупу; у новцима све стоји (auf BeІь tommt's питомої жупи. 2) поm. propr. ciner an); ја сам за пупом (іф тив аб. Gegend in Dalmatien.

reifen) ; удaлaсe за старца (fic bat Жупан, пна, но, н. п. земља, fonnig, einen Alten gebeurathet); apricus.

„Сунце зађе за гору Kypa, f. ein kleiner und dürrer Mensch „Оћеш брале не зван за ујаком

homo parvus et macer : приповиједасе „У сватове поки назорице ? да је крал Вукашин лакови био: „Јасно пјева за гором ћевојка „Књигу пише жура Вукашине „Пођи Кери за козара, добро ќе пи „Те је шаље на Ерцеговину.

бити Журав, ва, вo, Elein uni bürr, paryus 3) mdbreno, tempore : за Лазара, за

Лазарева владања; за живота моЖурба, ғ. бав Bebrаngе, бав эхiten (Ver га ; за два дана; за годину дана ;

Soldaten, wenn der General Pommt), дошао за вида (поф беi Xage) ; turba, concursus. .

„Заш” се синко не шће оженими Журење, п. Тав бритеп, festinatio. „За љепоте и младости півоје ? журиписе, имce, y, r. impf, ftГри. „За ран” куме! за ран” стари свате ! den, eilen, accelero.

„За рана нам снау доведите Жуспар, тра, po, vide срчан, окрепан. 4) за приста, ап бreibuntert, ad жm (comp. жуки), па, пo, gels,

fla. tеrсеntos. 5) уважити за руку, всі үus, gilvus.

der Hand .fassen, adprehendit manum жупење, п. (Рес.) vidе жућење.

illius. Жутепи, упим, (Pec.) vidе жукети. Забава , f. Die Unterhaltung, Bee Beit. Жужелисе, жупиксе, (Pec.) vidе жу vertrcib, oblectamentum. Келисе.

Забавиши, им, v. pf. 1) кога , unter.

et macer.

Фетисе,

метисе,

nasum et ore.

batten, oblеctо, н. п. дијете да не забележисе, лисе, (Pec.) vide зaбије. плаче. 2) aufbalfen, distineo. 3) че. му, а в ftеlеn, xabel fіntеn, аив. Забелити, ли, (Срем.) vide зaбијељети. flagen, reprehendo, тесuѕо. .

Забелитисе, имce, (Срем.) vide зaбије. Забавитисе, имсе, т. е. pf. jih set. meilen, detineor. .

Забиберити, им, v, pf, pfeffeen, pipcЗабављање, п. 2) бав Иuterhalten, ob ro, pipere condio.

lectatio. 2) der Aufenthalt, mora. 3) 386HAhaka, m. ein kerngesunder Bursche, das Tadeln, reprehensio.

honio valentissimus. Забављати, ам, v. impf. 2) unterbal. Забијање, в. Вав pintinfФІagen, immis

ten, oblecto. 2) aufhalten, detento. sio. 3) außzustellen finden, reprehenso. Забијати, ам, у. impf. pincinjФlagen, Забављансе, амсе, у. г. inpf. 1) 16 immitto.

unterbatten, oblеctоr, occupor. 2) бі, Забијељети, ли, v. pf. (Ерц.) н. п. aufhalten, moror.

3opa, erglänzen, affulgeo. Забаглати, ам, v. pf. н. п. прст у Забијељеписе, лимсе, т. г. pf. (Ерц.).

yema, den ganzen) Finger in den Mund erglängen, affulgeo: забијељеласе зора. iteden, insero digitum ori.

Забијоградитисе, имce, y. г. pf. (ст.) Забадава (за бадава), 2) umfort, и Belgrad werden, fio Belgradum:

entgeltlich. gratis. 2) umsonft, verges „Бијограде мој велики јаде ! bend, frustra. cf. залуду.

„у з'о час се забиjoгрaдио. Забадање, р. Вав біnеіnіtеden, insertio. Забиљежити, им, v. pf, (Ерц.), безсіф. Забадати, ам, т. impf. bіnеіnіtефеп, nen, merken, noto.

insero, Dmito. Забада трн у здраву забити, бијем, v. pf. VincinjФІagen,

Hory, prov. Verdruß und Schaden suchen. immitto.
Забалнити, им, т. pf. roken (Rok ипо забитисе, бијемое, т. г. р. по bere
Wasser weinen), mucum emittere per chlagen , se immittere.

Заблёјаписе, јимсe, vidе забленумисе. Забанали, ам, v. pf. п. ј. штап (у Забленуіт, на, по, реrgafft, oculis

Бачкој), fo perfen Sen Otga, pap er intentis. aufpralt, jacio ita ut repercutiatur: Забленулисе, немсе, т. pf. d, vergaf. забанао пiштап па ме ударио.

feh, stupide aspicio. . Забапалили, им, v. p. perwayrlofen, Заболети, ле, v. pf Pес.) terfфmergen, negligo.

заболити, ли, у. д. Се indulesco. Забапаљивање, т. дав Зеrwayrlofen, Забољети, ље, v. pf. (Ёрц.)) neglectio.

3a6opâb, m. die Bergeijenheit, oblivio. Забалаљrівати, љујем, т. іmрt. bers Заборавак, вка, m. бав 23ergejjene, res mahrloren, negligo.

neglecta per oblivionem. Забацивање, р. бав фіnсіn , бав фins Забораван, вна, но, wеrgевіф, obliviosus. ter etwas werfen, conjectio.

Заборавили, им, v. pf. реrgерец, obliЗабатывами, цујем, v, impf. Winter ct.

viscor. was merfen, conjicio post

Заборављање, р. фав Bergepen, obli. Забациваписе, цујемсе, т. г. impf. .)

vio crebra. sich in etroas werfen, immitto me in 3aGopálbamu, am, v. impf. vergessen, adliquid. 2) забашило се неће, ев 1ft

obliviscor. verlegt (verworfen).

Забости, бодем, v. pf. Fineinfteфen, Забации, им, v. pf, pinter etwas wer. immitto. fen, jacio post

Забравани, ам, v. pf. пф verirren (wie Забациятисе, имce, v. г. pf. ft in ct. ein, Schaf), aberro.

ma$ werfen, conjicere se aliquo. Забравиши, им, т. pf. perfФliepen, ѕега Забашурівање, р. Bas Bertufen, ос claudo. cultatio, dissimulatio.

Забражђивање, р. Бав (ju weite) Gingrei= Забашурівали, рујем, v. impf. pertus fen in etwas, aratio quasi agri alieni. fфеn, occulto,

Забоажђивали, фујем , v. imрi. (su weit) Забашўрни

1. pf. bertuschen, um sich greifen, aro agrum alienum. dissimulo.

Забраздили, им, т. pf, (sn weit) um Забезакнуписе, немсе, ғ. pf, in Bes sich greifen, agrum alienum aro: Aane

danken Wertieft fteben, immersus sto но си забраздио. cogitationibus .

Забрајање, р. бав Зехзählen, lapsus in Забележипи, им, (Рес, и Срем) vide

numerando. забиљежили.

3a6pajamır, jam, v. impf. perzählen, la. Забелепи, ли, (Pec.) vide зaбијељеши, bor in numerando.

им ,

« PreviousContinue »