Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Забрањивање, n. baš Berbieten, prohibitio.

Забрањивати, њујем, v. impf, verbie. ten, prohibeo.

Забрблати (забрбљати), ам, v.,pf. daherplappern, obblatero.

фanje an ber

Забрдњача (забрдњача), f, на разбоју као мала гредица, што стоји од озго преко стативица, те о њој висе шипила и брдила. 3a6phe, u. Gegend hinter dem Berge, transmontana regio. Забрежје, п. Dorf un? Save, unweit Палеж: „Вино пију Српски капетани „На Забрежју украј воде Саве Забрекнути, нем, v. pf. anziehen (som ausgetrockneten Gefäße, das man ins Baffer ftelt), irrigari: кад се кабао расане на сунцу, па не може да Држи воде, онда се метне у воду да забрекне.

Забринути, нем, v. pf. кога in Sorge versehen, curam injicio. Забринутисе, немсе, v, r. pf. bie Be. forgniß bekommen, in curam incido. Забркати, ам, v. pf. 1) vermengen, misceo. 2) verwirren, misceo. Забројити, им, v. pf. berzählen, fallo (aut fallor), in numerando. Забројищисе, имсе ѵ. г.р. zählen, fallor in numerando. Забун човек, забун жена, verblüfft, perturbatus.

Забунити, им, v. pf. vermicren, ver.

blüffen, perturbo.

Забуњивање, п. дав Bün, perturbatio.

Забуњивати, њујем, v. impf. berblüf= fen, perturbo.

Зава, f. (у Сријему и у Бачкој) vide

[blocks in formation]

Завалипи, им, v. pf. 1) u Boden twäl. zen, humi volvo. 2) durch etwas Hingemälztes versäunen: завали градину. 3) cf, захвалити. Завалитисе, имсе, . г.

pf. 1) sich dars niederwälzen, convolvere se. 2) sich rühmen, gloriari :

„Завалисе жути лимун на мору: "Данас не ма ништа љепше од мене Заваљивање, п. 1) дав Bäljen, volum

tatio. 2) das Verwälzen, conseptio. 3) cf. захвалити и захваљивање Заваљивати, љујем, v. impf. 1) nieder= wälzen, voluto. 2) verzäünen, consepio. 3) cf. захвалити и захваљи

Баши.

Заваљивалисе, љујемсе, v. r. impf. fich umherwälzen, volutor. Заварата, ам, v. pf. н. п. коме очи, eines Augen täuschen, fallo oculos ali cujus. Заварчити, им, v. pf. ben Sortgang (8.3. einer Bunbe) bermehren, coliiber progressum, н. п. заварчити (травама или бајањем) какву бољетицу да не иде у напредак, него да уда ри на траг. Крадљивца у почетку заварче башином, или из пушке, Да не краде више. Заватање, п. baš höpfen, haustus. Заваташи, ам, v. impf.ön, haurio, Заватити, им, v. pf. föpfen, haurio,

воде, кашиком јела, чанком жита. Завежља] m. 11) etmas Singebunde= Завезак, ска, m.neв, 3. B. Belo im Zit= chel. 2) der Meckknoten im Tüchel selbst, Завезаши, вежем, v. pf. verbinben, colnota, cf. узао, ligare.

Завезивање, п. дав Berbinden, colligatio.

Завезивати, зујем, v. impf. verbinben, colligo.

Заверак, рка, m. (Рес. и Срем.) vide завјерак.

Заверишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide завјеритисе.

Завес, т. (Рес. и Срем.) vide завјес Завесили, им, (Рес. и Срем.) vide Завести, ведем, v. pf. 1) binter etmaß завјесити. führen, duco post - 2) berführen, irres seduco führen, Завести, везем, v. pf. лађу, дав bei der Ueberfahrt stromaufwärts len= ken, adverso flumine dirigo navem. Завестисе, веземсе, у. г. pf. in bie ef stechen, solvo.

фін

Завет, т. (Рес. и Срем.) vide завјет. Завешан, тна, но, (Рес. и Срем.) vide. завјетан.

Заветина, f. (Рес. и Срем.) vide за

ветина.

Заветовашисе, ветујемсе, (Рес. и Срем.) vide завјетовашисе. Заветрина, f. (Рес. и Срем.) vide заветрина.

Завидети, дим, (Рес.) vide завиђети. Завидити, им, (Срем.) vide завиђети. Завидљив, ва, во, піді, invidus. Завиђети, дим, v. impf. (Ерц.) коме,

einen beneiden, invideo.

Завијање, п. дав Berbinden, obligatio.
Завијати, ам, v. impf, verbinden, obligo.
Завијати, јем, v. pf. beulen, exululo:
„Завијала три зелена вука
Завијач, т. і. д. завој.

Завиличити, им, v. pf. н. п. коња, balftern, capistro, ben Salfterfirid ftatt des Gebisses anlegen.

Завин, на, но, (у Сријему и у Бачкој) vide заовин.

Завирање, п. čaš Umher[hmeifen, vagatio.

Завиратисе, ремсе, v. r. impf.

т.

bertreiben, vagor, erro. Завиривање, n. baš Sineinferen, introspectio.

Завиривати, рујем, v. impf. bineinfeben, introspecto..

Завирити, им, v. pf. bineinbliden, introspicio.

Завист, f. ber Reib, invidia.

Завитак, ка, m. etmas eingewieltes, res involnta.

Завити, вијем, v. pf, verbinden, obli

go, einmideln, obvolvo. Завішлати, ам, v. pf. fowingen (um zu schleudern), vibro. Завица, f. dim. . зава.

Завичај, т. мјесто, ђе се ко родио и навикао, Drt, mo man geboten wor: den, und woran man sich gewöhnt hat, solum natale: и кљусе и говече тежи на свој завичај ;

„С Богом земљо, с Богом завичају Завиша, т. Таппенате, nomen viri. Завјерак, рка, m. (Ерц) in bem Flu фе: триста му завјерака! Завјеритисе, имсе, v. pf. (Ерц.) коме, geloben, spondeo. Завјес, т. (Ерц), ber Borhang, velum. Завјесити, им, v. pf. (Ерц.) н п. ђевојку (кад се удаје), umänn, velo. Завет, т. (Ерц.), баš Веüóòе, votum: завјет учинити, или завјето

[blocks in formation]

fi verloben, voto se obstringere. Неки се завјетују (у болести, или у другој каквој невољи) да не једу рибе никад у петак и у сриједу, неки да посте понеђељник, или читаву неђељу дана каквом свецу. (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Пешки Параскевији, Богородичину покрову), или да светкују какав дан. У Србији свако село има по један дан, кога слави и свешкује (и то обично бива љеши: од васкрсенија до Петрови поста): скупесе сви сељаци (женско и мушко) на какво брдо, или на друго лијепо мјесто у селу : му изведу своје пријатеље, који им дођу из другије села, и дозову попове и калуђере те чате молитву, свјештају масла и свете водицу, па се онда дигну сви, с крстовима и с иконама, по пољу (по житима и по ливадама), а ђешто и од куће до куће; потом дођу опет на оно мјесто, па онђе ручају и читав се дан часте, играју и пјевају. Таково се весеље по Браничеву зове заветина (ајдемо на заветину; сутра је заветина у том селу), а у Јадру говоре: носими крста (крсте?), или крстоноше (они што иду с костовима и с иконама по пољу и по селу). У Тршићу, ђе сам се јa poдио, носе крста други дан тројичина дне:

„Колико се ја заклиња и завјетова, „Да не пијем рујна вина прије ракије, „Да не љубим удовице прије ђевојке, „Да не јашем врана коња прије не ја

на

Завјетрина, f. (Ерц.) ein Drt, ber ges gen den Wind gesichert ist, locus a ven

to tutus.

Завладати, ам, v. pf. erobern, in suam potestatem redigere.

Завладичити, им, v. pf. zum Bifhof

weihen, consecro episcopum. Завладичитисе, имсе, v. r. pf. zum Bis schof geweiht werden, consecror episcopus.

Завлачење, п. дав Sineinzichen, Sins einstecken, immissio.

Завлачиши, им, v. impf. fineinfteđen,

immitto.

Завлачитисе, имсе, v. r. impf. fin= einziehen, immitto me.

Заводишн, им, v. impf. 1) hinter etmaß führen, duco post — 2) verführen, se

duco.

Завођење, п. дав Hinterführen bas Ber= führen, seductio.

Завожење, п. дав Eenten (bes iff)

ftromaufwärts, rectio navis flumine ad

verso.

3авозишн, нм, v. impf. das Schiff ets was stromaufwärts leuken, rego navem adverso flumine,

3áвoj, m. der Verband, adligatura, fa

scia.

3авójшмиши, HM, v. pf. Krieg begins nen, bellum infero.

Заворањ, рња, m. ber Bolten an ber Pflugdeichsel (an der 6–8 Ochsen vorgespannt find), repagulum aratri. заврáшиши, HM, V. pf. ¡urückziehen, retraho, abstumpfen, retundo. 3авρаkâе, n. das Zurückziehen, AbStumpfen, retractio, retusio. завраkаши, ам, v impf. zurückziehen,

retracto.

Завргнути, нем, vide заврћи. Завргнутисе, немсе, vide заврћисе. Завретисе, емсе, завръосе, (Рес. и Срем.) vide завријешисе. Завријешисе, ремсе, завръосе, v. г. pf. (Epu.) sich wohin einziehen, abdere se aliquo.

заврнуши, нем, v. pf. zudrehen, torquendo claudo, славину. Заврсти, врзем, v. pf. binden (mit ber Halfter den Ochsen), obligo. Заврстисе, врземсе, v. г. pf. fih ver. wickeln, impedio me зaврзаo ce кoн, wenn es an dem Seile weidet, und sich darin nach und nach verwickelt. 3аврmáже, a. das zudrehen, obtorsio. 3аврmаши, врheм, v. impf. zudrehen, torquendo claudo. Завршети, вршим, v. pf. (Pec.) 5in. Завршити, вршим, v. pf. (Cpem.) einЗаврћети, вршим, v. pf. (Ерц.) боб. ren, terebram adigo. Заврћи (говорисе и завргнути), вргием, v. pf. 1) aufladen (auf die Schulter), tollo. 2) nach und nach erzielen, sensim ассіріо: завргао коза, оваца, маρве. 3) anstiften, movеo, н. п. бoj, кавгу.

Заврћисе (говорисе и завргнутисе), вргнемсе, v. r. pf 1) entstehen, existo, exorior. 2) aufladen, sibi imponere : Туре иде гредицом, заврглосе седлицом (т. з. пуж.)

Заврћивање, п. дав Sineinbobren, te

rebrae adactio.

[blocks in formation]

3авρшиваже, n. das Vollenden, perfectio. Завршивати, шујем, v. impf. 1) yoll enden, perficio. 2) сиjeно, das Hew auffchobern, accumulo foenum. Завршиши, им, v. pf. сијено, bern, accumulo foenum. завýkн, вучем, v. pf. hineinziehen, hins einstecken, immitto.

фо

3áraжa, f. ein Fischernes, das zwei watende Fischer gespannt halten, retis genus.

зàгазиши, им, v. pf. hineinwaten, vadum ingredior.

зàгалиши, им, v. pf. entblößen, nudo, 3. 3. гузицу.

3агалишисе, Hмсе, v. r. impf. fich ent blößen, nudor.

Загалица, f. cf. цицибан (само у оној загонетки).

Загасити, им, v. pf. н. п. креч, дек

Kalt löschen, exstinguo, macero calcem. Загашиши, им, vide зајазити. Загашивање, п. да göfsen, exstinctio,

maceratio.

Загашивати, шујем, v. impf. н. п. kpeч, löschen, exstinguo, 3áглавак, вка, m. der Zwickel (womit die Arr verkeilt wird), cuneus (?). Заглавиши, им, v. pf. 1) н. п. сјекиру, мошику, verfeilen, cuneis firmo. 2) verkommen, pегео: заглавио неžе. зarлавливаже, п. 1) das Verkeilen, cuneatio. ) das Verkommen, interitus. Заглављивати, љујем, v. impf. 1) bet

keilen, cuneo. 2) verkommen, periturus sum non me expediam. Загладиши, им, v. impf. verglätten, laevitatem reddo (eig. und fig.). Загледање, п. дав еhen auf etmas, in

tuitus.

Загледати, ам, v. impf, што над у umo, sehen auf etwas; intueor. 3àгледаши, ам,, v. pf. 1) einen Blick thun, introspicio. 2) hевojky, erbli den und sich in sie verlieben, adamo: Ја усади вишњу на игришту, „И загледа у селу ђевојку. 3arледamисе, aмce, v. pf. 1) sich vers schauen in etwas, attente intueor. 3a

гледао се као теле у шарена враma. 2) sich verlieben, adamo. Заглибитисе, имсе, ѵ. pf. verfinten (in Roth), immergor.

3arayшame, n das Betäuben (durch Ge= räuch machen), strepitus. 3aгaýmаши, ам, v. impf. betäuben, ob

tundo.

3aглýшими, нм, v. pf. betäuben, ob, tundo.

3àгнamи, ам, v. рf. 1) hineintreiben (den

Keil), adigo. 2) hiater etwas treiben. ago post-, н. п. говеда за брдо.

зàгнamнcе, aмce, v. r. pf. loßstürzen auf etwas, ruo in aliquem, 3aговáрáme, n das Aufhalten durch Re: den, detentio per allocutionem. Jaговáраши, aм, v. impf. einen durch Gespräche aufhalten, alloquio detineo. Заговнити, им, v. pf. versäuen, male rem gero,

Заговорити, им, v. pf aufbalten биеф Gespräche, alloquio detineo. заговоритисе, имсе, у. г рf. sich durch Gespräche verweilen, alloquio distineoг. Загоненути, ненем, v: pr. ein Räthfel aufgeben, aenigma propono. Baгонémane, n. das Råthsel - aufgeben, aenigmatum propositio. загоиеmamи, нekем, v. impf. Räthsel aufgeben, aenigmata propono. Загонетатисе, нећемсе, v. r. impf. einander Rathfel aufgeben, aenigmata invicem proponere. 3aгoнêmкa, f. das Räthsel, aenigma. зarðииmи, им, v. impf. 1) hinter etwas treiben, ago post 2) hineintreiben (don Keil, adigo. Загонищисе, имсе, V. 1. Impf. fich stürzen (z. B. auf die Beute, in die Fetade), ruo, impetum facio. 3aromême, n. 1) das Hineintreiben, adactio. a) der Unfall, Unlauf, impetus. 3âropan, pua, m. der Mann von jens feits den Bergen, transmontanus, Baropea, f. (Pec. и Сpem.) vide saroризел. Загорелица, f. н. п. ракија, ande brannter Branntwein, adustus: дajде оне загорелице. 3aropemu, pим, v. pf. anbrennen, adu

ror.

зàropиjes, f. (pп.) das Unbrennen, adusti: удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко).

Barûpje, n. das Land hinter den Bergen, z. B. ale nom, propr. des Landes jenseits des Timok; auch in der Herzegomina, terra transmontana, 3aгôpka, f. 1) das Weib (Mädchen) yok jenfeits der Berge, transmontana, 2) Frauenname, nomen fenunae. Загоркиња вила, f. bie von jenfeits des Berges, transmontana. Заграбити, им, v. pf. eine Бaль той nehmen, manibus haurio, capio. Barpaдa, f. der Zaun, sepes заградиши, им, v. pf. verzännen, sepio.

Заграђивање, п. bas Cinjáunen, вер

[blocks in formation]

3arprýmamи, гykем, v. pf. anfans rykem, gen zu girren, ingemo. зarpann, Hм; v. pf. verderben, Schaden machen, corrumpo. 3árpe6, m. Ugram, Zagrabia. 3arpènemн, гребем. v. pf. 1) einen Griff thun (mit dem Löffel) capio. 2) Reißaus nehmen, fugio. Загризак, ска, m. vide угризак. Загризање, п. 1) дав Иnbeißon, admor

sus. ) das Quälen, Reizen, irritatio. 3aгpúзama, aм, v. impf. 1) anbeißen, admordeo. 2) reizen, irrito (y диjeme). загрисши, зем, v. pf. 1) anbeißen, admordeo. 2) reizen, irrito. зáгрлиши, им, v. pf. umarmen (eig. umbalien), amplector. зaгpмеmя, м, v. pf. (Pec.) Загрмиши, ми v. pf. (Cpem.) 3aгpмaеmи, Mми,v. pf. (Egg.) intono. Загрнути, мем, v. pf. 1) н. п. виноград, брошњан, бедеđеп, зидеđen, consterno. 3) н. п. кошуљу, гузицу, ente blößen, nudo.

[ocr errors]

erdon

neen,

3агрнушисе, немсе, v. r. pf. fich entblö. fen, nudo me.

3arpokmаши, кħем, vide зarpaкmamн. 3arрnrâme, r) das zudecken, constratio. 2) das Entblößen, nudatio. 3arpmamu, гpkem, v. impf. 1) judecken,~ consterno. 2) entblößen, nudo. зarpmamace, гpheмce, v. r. impf. sich' Загртатисе, грћемсе, entblößen, nude me.

Загрцнушисе, немсе, т. г. pf. фі fen (vom Getränke), ingurgitati. зarубumи, ¤м, v. рf. verlieren, perdu. Загубитисе, бисе, v. г. pf. vectom= men, perdor.

Загудети, дим, v. pf. (Рес.) 1) етей 3aryzm, am, v. pr. (Chem.)) Strid Загуђети, дим, v. pf. (Ерц.)

Geige machen, incipio fidibus canere. 2) ertönen, intono. зaгýлши, м, v. pf. ein wenig schälen,

excortico leviter, н. п. дрво, нокат. 3агуbиваже, п. das Abschälen, excorticatio.

зaгуьивашн, ьуjéм, v. impf. schälen,

excortico.

[blocks in formation]

Задавати, дајем. v. impf, Беibringen, verursachen, infero :

Па се ђешто из пушака туку Један другом ране не задаје „Како дође помама га нађе: „Вјерној љуби јаде задаваше Задавиши, им, v. pf. ermürgen, stranguto.

Задајање, п. baš Gäugen, nutritio, lactatio.

Задађати, ам, v. impf. fauger, lacto. Заданими, им, v. pf. vom Zage über= fallen werden, ипð benjelben ber то bleiben, luce superveniente commorari alicubi, н. п. ајдуци заданили у

селу.

Заданути, нем, v. pf. кога, панфен, adspiro

Задар, дра, m. Sara, Jadera. Задарски, ка, ко, 1) Bara, Jadartinus. 2) nach Art der Zaraer, more Jadertino.

Задани, ам, v. pf. beibringen, infero, do. Задевање, п. (Рес. и Срем.) vide заДијевање.

Задевати, ам, (Рес. и Срем.) vide заДијевати.

Задевашисе, амсе, (Рес. и Срем.) viде задијевашисе. Задевојчишисе, имее, (Рес. и Срем.) vide зађевојчишисе. Заденути, нем, vide задести. Заденутисе, немее, vide задесисе. Задерами, рем, vide задријети. Задесити, им, v. pf. treffen (Unglüd), attingo, ferio: јади га задесили! Задести (говорисе и заденути), денем, (Рес. и Срем.) vide зађести. Задестисе (говорисе и заденушисе). денемсе, (Рес. и Срем.) vide зађес

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Задно, n. ber Boben (3. 28. ain Safe; fundus dolii.

Задњи, ња, ње, ber hintere, posterior.
Задњица, f. vide гузица
Задобијање (задобивање?) п. див
beuten, captura.

Задобијати (задобивати?), ам, v. impf.. erbeuten, capto.

Задобити, бијем, т. pf. gewinnen (Beu te), erbeuten, capio:

„Вољео 6' се с њиме удесити,
,,Нег, царево благо задобити-
,,А Чупића стоји без динара:
„Јера га је Чупић задобио

„Од Турчина Пејзе Мемед- аге. Задовољан, љна, но, zufrieden, con

tentus.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »