Задромбуљати, ам, у. р. дав Brum. eifen, (bie Maultrommel) ertênen laf. fen, impello crembalum. Задруга, Г. Баusgenoffenhaft (im Be. genjaße der einzelnen Familie), plures familiae in eadem domo (more Serbico). Задружан, жна, но, nicht einzeln im Hause, magna suorum societate pollens. Задубитисе, имсе, ѵ. г. f.eingra= ben,vertiefen, defodior. cf.задупстисе. Задуватисе, амсе, v. г. pf. eфen, anhelo. Задужбина, f. bie fromme Stiftung, monimentum(?). Највећа је задужбина начинити намастир, или цркву, као што су Српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води, или преко баре; калдрму по рђаву путу; воду довести и начинити близу пута (и то се каже градими, и начинити — себи задужбину); усадиши или накаламити воћку близу пута, гладног нараниши, жедног напојити, голог ођести (но ово се каже чинити, и учинити задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан граде и чине све те задужбине. Млоги бегови Босански надгледају и оправљају чесме и ћуприје по Србији, које су њнови стари прије стотине година градили, као н. п. Рустамбеговић из Зворника Дугу чесму у Тршићком пољу, и други некакав (Босански бег) Јадранску ћуприју између Љешнице и Липнице. Такове Задужбине други не смије ни пошпо оправљати, него онај чије су од старине. > . Да ви знате наше намастире „Славни наши цара задужбине ,, Да видите дивну Студеницу „Не далеко од Новог пазара, ,, Задужбину цара Симеуна — ,,Прву бабо саградио цркву? „Красну славну себи задужбину. Задуживање, п. дав Berfulden, obaeratio. Задуживати, жујем, v. impf, ver= schulden, obaero. Задуживатисе, жујемсе, v. r. impf. sich verschulden, obaeror. Задужими, им, v. pf verfulben, eb аего. Задужитисе, имсе, v. r. pf. fiber fdjulden, obaeror. Задуший, на, но, н. п. неђеља, понеђељник, bie armen Seelen ange end, defunctorum cf. задушнице. Задушнице, f. pl. ber Hrmen Seelen Zag, commemoratio defunctorum. Праве су задушнице у суботу уочи месни поклада (и она се сва неђеља, зимеђу бијеле и себичне, зове задушна неђеља). Онда обичНо сваки Човек свима мртвима својим, које он памти, или има записане у читули, начини по свијећу воштану, па све те свијеће састави у једну руковет и запали те изгоре мртвима за душу (али најприје мора свакоме намијенити: ова оцу, ова матери, ова ђеду, ова баби и т. д.). Ако ли је близу намастир или црква, онда се те свијеће однесу тамо, и сваки своју читулу да свештенику те све мртве спомене на служби; и ту онда сваки своје свијеће запали кад свештеник стане спомињати. Потом, кад свештеник све мршбе спомене, зађу ђаци, с леђеHOM воде и с кошарицама, те свијеће погасе и покупе (послије калуђери, или попови, граде од њи друге свијеће и пале у цркви). На неким мјестима иду на задушнице и на гробље с попом, те и онђе спомињу мртве, чате им молитве, пале свијеће и дијеле за душу. Зађевојчишисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) zum Mädchen hecanwachsen, in puellam adolesco. Зађести (говорисе и зађенути), ђенем, v. pf. (Epu.) stecken, pono. Зађестисе (говорисе и зађенутисе), ђенемсе, v. r. pf. (Ерц.) fleben, hangen bleiben, adhaeresco: „Зађе јој се купина ,,За свилену кошуљу Заерезити, им, v. pf. наметнути epesy, zuhäkeln, den Thürhaken” zu» werfen, obdo. serae repagulum. Заечар, m. Ruinen einer Štavt am 3u sammenfluß der beiden Timok. Зажагриши, им, v. pf. ш. ј. очима Feuer fprühen aus den Augen, ignem jaculor ex oculis. Зажалиши, им, v. pf. Leid empfinden, aegre fero: „Пјевала би ал' не могу сама, „Драгог ми је забољела глава, „Пак ће чути па ће зажалити Зажвалити, им, v. pf. Dem pferbe das Unterkinn mit der Halfter vers binden, capistro mentum obligo equi. Зажушети, ушим, (Рес.) vide зажуКети Зажупелнисе, ушимсе, (Рес.) vide зажућетисе. Зажушити, им, (Срем.) vide зажућети. Зажупитисе, имсе, (Срем.) vide зажућетисе. Зажушнути, нем, v. pf. gelblich wet. den, flavesco. Зажућетисе, ушимсе, v. r. pf. (Ерц.) gelb erglänzen, adgilvesco (z. B. von hingehütteten Dukaten). Зазвати, зовем, v. pf. rufen, laben, auffordern, voco, provoco. Зазвекешати, ећем, v. pf.l ertlingen, Зазвечати, чим, v. pf. Зазвиждати, дим, v. pf. einen Pfiff thun, sibilo. resono. Зазвонити, им, v. pf. läuten, resono. Зазивање, п. дав Литосфеrn, provocatio. Зазивати, ам (и зазивљем), v. impf. auffordern, , provoco ; на част, žum Gastmal einladen, voco ad coeuam: „Љубовић ме на мејдан зазива Зазидати, ам, v. pf. vermauern, muro claudo. Зазиђивање, п. дав Bermauern, inclusio opere lateritio. Зазиђивати, ђујем, v. impf. vестац= ern, claudo muro. Зазимити, им, v. pf. som 2Binter mo überfallen werden, und deswegen dort bleiben, hieme impedior. Зазирање, п. дав фенерен (дев Scheusehen Pferdes), aspectus pavidus, pavor, consternatio. Заимати, ам (и заимљем), v. impf. borgen, mutuor. Заинатитисе, имсе, v. r. pf. fih in den Kopf feßen, troßen, renitor: sauнашиосе па не ће Зайнтачити, им, v. pf, etmas immеr widerholen, semper idem vociferor: заинтачно те иште; шта си ПИ заинтачио! Зайра*, vide рана. Зайскаши, иштем (у Босни, особипо по варошима, заишћем), v. pf. verlangen, begehren, peto. Зайскатисе, иштемсе (у Босни, особито по варошима, заишћемсе), v. r. pf. die Erlaubniß verlangen, peto. Заиспокој душе, auf bie Rube дес Seele, ut requiescat in pace (ein Trinks fpruh bei ber даћа). cf, даа. Заиста, mahrhaft, I vere; детів, Заисто, certe. Зантање, п. vide заватање. Заитати, ам, vide заважати. Заитити, им, vide завапити. Зајазити, им, v. pf. vermelyren, vers dámmen, mole cohibeo. Зајам, зајма, m. Sorg, mutuum: у зајам дати, - узеши; вратити зајам. зajanpuшисе, имсе, v. г. pf. roth werden vom Feuer, ab igne rubeo. Зајац, m. (у крајини Неготинској) viде зец. Заједница, f. дав Semcingut, was Zweyen oder mehrern zugleich gehört, bonum commume. Заједнички, ка, ко, gemeinfhaftlich. заьинуми, нем, v. pf. bevortheilen, defraudo. Закиселити, им, v. pf. fäuern, acidum reddo. Закисивање, п. дав Паßшесбен, humectatio a pluvia. Закисивати, сује, v. impf. н. п. пушка, naß weiden (vom Regen), humector pluvia (кишша). Закиснути, не, v. pf. н. п. пушка, vom Regen naß werden, madelio a pluvia. зakлáье, n. das Schlachten, mactatio: „Је ли веће јање за заклање? 3аклáпаше. n. 1) das Zubecken, operitio(?). 2) das Verschließen, occlusio. 3аклáпаши, am, v. impf. 1) zudecken, operio. 2) verschließen, clando. 3аклапиши, им, v. pf. Schaum bekomten, spunesco. 3аклаши. коem, v. pf. schlachten, macto. Заклепіва (заклетва), f. der dфрит, jusjuraudum. Заклети, кунем, v. pf. 1) einen bе: fawören, optestor. 2) den Fluch anheben. coepi maledicere, execrari: „Кал закуну, сва се земља пресе Заклёписе, кунемсе, v. г. pf. fi durd einen Sawur verbinden, jurejurando mic obstringo. Закликшаши, кћем, Y. pf, den Laut Заклињати, њем, v. impf. behören, obtestor. Заклињашисе, њемсе, v. r. impf. fih verschworen, jute jurando me obstringo. 3aклOн, m. Zufluchtsort, vor Wind und Regen (franz. abris), perfugium? Заклонити, им, v. pf. firmen се Wind, Regen, Sonne, defendo. Заклонитисе, имсе, V. r. pf. sich schüßen, retten, defendo me. 3анложâже, m. das Schirmen, defensio. Заклоњати, ам, v impf. [hirmen defenso. Заклоњатисе, амсе, v. г. impf. і фі men, defeuso me. culuni. 3aклoп, n. Schloß und Niegel, sera. зàклoпaш, nya, m. der Deckel, operим, v. pf. 1) bedecken, coutego. 2) verschließen, claudo. Закључавање, п. дав 23erfließen, ос clusio. Заклопити, закьучáваши, ам, v. impf. verschlie, Ben, occludo. заклучаши, ам, v. рf. verschließen, occludo. Зако, m. hур. . Зарија. v. Заковати, кујем, v. pf. verfomies den, coucudo. Заковрнути, нем, v. pf. у један пуп занемоћи, ріöglich erfranten, герецtino morbo corripior. Заковрчити, им, v. pf. н. п. реп, (voni Lowen, Hunde, Schweine) den Schwanz in einen Kranz schlagen, retorqueo caudam. 3аковчáваже, n. das Zuhäkeln, fibulatio. заковчáвами, ам, v. impf. zuhäkeln, fibulo. 3аkoвчашн, ам, ν. рf. zuhäkeln, fibulo. зáкон, m. 1) die Religion, der Glaube, religio: кога си ти закона, по нашем закону то не може бити; не доноси закон. 2) čab heilige Abend= mal, eucharistia: ајдемо на закон; Данас сам узео закон. зáкon, m. das Begräbniß, sepultura. cf. погреб. Закопавање п. дав Зедraben, sepul ЗакСпитити, им, v. pf. erwerben, acquiro. Закопчавање, n. vide закочавање. Закопчавати, ам, vide заковавати. Закопчати, ам, vide заковчати. Закорачити, им, v. pf. einen falschen Tritt thun, (sich verwickeln wie das Pferd das sich in die Stränge ic. verwicfelt) impedire se. Закошак, ішка, m. ber luftritt hinten an der Kutsche, wo der Packkoffer c. zu stehen kommt. Закрајинити, им v. pf. Acieg begin= пеп, bellum infero. Закрајинитисе, нисе, . г. р. закрајинилосе, es iff Krieg enttanden, eхortum est bellum. Закратити, им, v. pf. коме штогођ, einem etwas verwehren, prohibeo ali-· qua re. Закраћивање, п. дав Вестергеп, рго hibitio. Закраћивати, ћујем, v. impf. ver wehren, prohibeo. Заковавити, им, v. pf. m. ј. очима, Закруживати, жујем, v. impf. in bie fers ins Brotmeb, aquae in farinam infusio. 2) die Gährung zu einem Kries. ge, Aufruhr u. f. m. fermentatio (?) Закуваваши, ам, v. impf. gäßren ma chen, fermento. Закуваватисе, васе, V. г. impf. gähren, ferveo, paror. Закувати, ам, v. pf. 1) н. п. љеб, Wasser ins Brotmehl gießen, aquam infundo farinae. 2) н. п. кавгу ents stehen machen, existo. Закуватисе, васе, v. r. pf. ent teen existo: закувала се кавга. 3акукаmи, ам, v. pf, den Kuckucklaus von sich geben, edo sonum cuculi: „Закукала сиња кукавица Закупити, им, v. pf. pahten, con duco. 3акуuáваши, ам, v. impf. hineinschla= geli, immitto. Закуцати, ам, v. pf. 1) 5ineinfla gen, н. п. клин, immilto. 2) flopfens (an die Thüre), pulso fores: „Па закуца алком на вратима Закучити, v. pf. bevortheilen, fraudoЗакушљавити, им, v. p. vid. закрш Закушљати, ам, v pf. љавити. Залагање, п. 1) дав Berpfänden, ор pigneratio. 2) dos Füttern, (eines › Der nicht selbst mit der Hand zunt Munde kann), pabulatio (?) Залагати, лажем, v. impf. 1) verpfänden, oppignero. 2) füttern, pasco. Залагивање, n. das Vorlügen (und Schmeicheln), mendacia adul toris. Залагчивати, гујем. v. impf. око кога, vorlügen und vorschmeicheln, menda ciis et adulatione uti. Заладити, ди, v. pf. Schatten meебеп, umbra fit: пред ноћ кад залади unò кад залади сунце. Заладнети, ни, v. pf. (Рес.) Ealt mer. Заладними, ни, v. pf. Срем.) Den, friЗаладњеши, ни, v, pl. (Ерц.) gesco. Залађе, n. (cm.) fhattiger Drt, umbrae z „Ђурађ коси по побрђу, ладоле миле 8 „Коња пење по залађу, ој ладо ! ој Залађивање, n. das Nachlassen der Sonnenhite, remissio aestus solaris. Залаћивати, ђује, v. impf. tühler met. den (wenn die Sonnenhiße nachläßt), remittit aestus, Ga 199 Залажење, п. 1) ber Riebergang ber Conne, occasus solis. 2) дав Berges hen, Verirren, aberratio. Залазити, им, v. impf. 1) inter bіе Berge geben (vor ber Conne) occido. 2) hinter etmas gehen, ire post —. 3) aberrare. verirren, Залајати, јем, v. pf. anbelen, alla tro. anfractio. Заламање, п. 1) баз 256rechen ber за boben Heben, anfractio vitium. 2) дав Anbrechen, Заламати, ам, v. impf. 1) н. п. виногpaд, die Reben oben abbrechen, aufringo vites. 2) н. п. чеп, anbreфen, anfringo. Залапиши, им, v. pf. umzingeln unò vor sich hertreiben, cogo. Заледити, им, v. pf. zu Sib 'тафен, congelo: овај ће вјетар заледити Дунаво. Заледитисе, дисе, v. r. pf. ¿ufrieren, congelari. Залежатисе, жимсе, v. r. pf. fich ser. liegen (verfißen), verberben, situ cor rumpi. Залепиши, им, (Рес. и Срем.) vide залијепити. Залетање, п. (Рес. и Срем.) vide залијетање. Залетати, лећем, (Рес. и Срем.) vide залијетати. Залетатисе, лећемсе, (Рес. и Срем.) vide залијеташисе. Залетети, летим,(Рес.)vide залећети. Залететисе, летимсе, (Рес.) vide залећешисе. Залёшити, им, (Срем.) vide залећети. Залетити, им, (Рес. и Срем.) vide adlambo. Залијепити, им v. pf. (Epn.) verkleiben, oblino. Залијешање, п. (Ерц.) 1) baš nflies gen, advolatio. 2) der Anlauf, impetus. Залијетати, ећем, v. impf. (Ерц.) anfliegen, irreflieaen, sevolo. Залијетатисе, ећемсе, v. r. impf. (Ерц) anlaufen, impetum facio. Залијечити, им, v. pf. (Ерц) uei len, claudo vulnus sanando. Залити, лијем, v. pf. 1) begießen, irrigo. 2) sich ergießen, redundo. Залог, т. даš Dfano, pignus. Залога,. 1)діе Веrpfänðung,oppigneratio: дао у залогу.2)ein Merfblatt im Buhe. Залога), m. bet Biffen Brot, bolus (6whos): не ма љеба ни залогаја. Заложити, им, v. pf. 1) füttern (einen Arüppel), pasco; оди да заложимо мало; заложи мало љеба: „Ког јунака у животу нађе, „Умије га студеном водицом, „Залије га вином црвенијем, „И заложи љебом бијелијем 2) verpfänden, oppignero. Заломити, им, v. pf. 1) виноград, behauen, resecо. 2) н. п. чеп, аnbrejen, anfringo. ,, Залудан, дна, но, müfjig, unnії, otiosus. |