Page images
PDF
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Заg, commemoratio defunctorum. Праве су задушнице у субопу уочи месни поклада (и она се сва неђеља, зимеђу бијеле и себичне, зове задушна не ђеља). Онда обично сваки човек свима мрпвима својим, које он пампи, или има записане у чипули, начини по свијећу вошпану, па све пе свијеће саспави у једну руковеп и запали пе изгоре мртвима за душу (али најприје мора свакоме намијенипи: ова оцу, ова мапери, ова ђеду, ова баби и пт. д.). Ако ли је близу намаспир или црква, онда се пе свијеће однесу памо, и сваки своју чипулу да свешпеник

пе све мртве спомене на служби; и пу онда сваки своје свијеће запали Кад СBeШППeНИК СППа Не СПОМИЊaГПИ. Попом, кад свешпеник све мрпве спомене, зађу ђаци, с леђеном воде и с копарицама , пе свијеће погасе и покупе (послије калуђери, или попови, граде од њи друге свијеће и пале у цркви). На неким мјестима иду на задушнице и на гробље с попом, пе и онђе спомињу мрпве, Чапе ИМ МОЛИППве, пале свијеће и дијеле за душу.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »