Page images
PDF
EPUB

треба уметнути а међуона два полугласна слова, н. п. ит агни, таван ; плитки, или пак; мудри, мудар и п. д. Осим црни, црн; сре. брнії, сребрн; грки, грк, посталије овакови.

А кад оће да се начини од усјеченога прилагаліелног цијело, онда му преба додати на крају и, н. п. жуп, жуп i; зелен, зеленн; дрвен, дрвенit и п. д. "А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима осталим премјенама и надежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н, п. јарам, јарма), као н. п. а) сва готово која се свршују на ан, н. п. дро. бан, дробна, дробно, дробни; тако раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан, сипан, срећан, мучан, кршан и лі. д. (осим лаган, лађан, млафан, узан, мекан, ваљан, санан, анан, си Жан). 2) која се свршују на ак, н. п. љубак, узак, риједак, ви пак, млекак, ма јецак, дугачав, Ернішак и . д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, ошш пар и пi. д. А нека олет задржавају а, као н. п. 1) која се сврішују на аб, н. п. слаб. 2) која се свршују на ав, н. п. лукав, рапав и пi. д. 3) која се скршују на аст, н. п. рачва с тпупоногас л и т. д. 4) која се свршују на апі, н. п. глава ni, крила лі, носа и т. д.

Дні вљи, малії, и великі, не успјецају се никако. Дивљи требало би да буде дві ваљ, дні вља, дивље; малӣ, мал (или мао), мала, мало; авёликі, велик, велика, велпі ко; али се не говори ни једно, него оспају пако: дві вљи, дивља, дні вље; малії, мала, мало; вели. кӣ, велика, велико. Истина да се мјесто мал и велик узима мален и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики нараспао ? (ове Србљин ниши ке рећи велик ни голем). Прилагателна имена имају при рода и два склоненија.

Прво склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на о, или у мушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, c, m, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, пи пом, раван, дебео, муп, мудар, бос, жұпи п. д.

Примјер првога склоненија.

женск.

І. Усјечено.

јединствени број. Myiok.

средњ. И. жуп,

жута,

жу то,
Р. жума, жубга, жумог, жуте, жута, жумога, ог,
Д. жуту, жупоме, му, бм, жупој, жуму, купіӧме , му, бм:,
B. жўп (жуппа, пог, га),

жупту, жумо, 3.

*) т. жўшим, жұпијемі,

жупом, жумім, жутијем, С. жуту, жупоме, му, бм,

жу тој,

жуму, жүшіме, му, бот.

мложествени број. и, жути,

жуте , жупа Р. жўппије, жупії, Д. жупима, йм, жўпијем ,

за сва природа

јем,

*) Истина да би по смислу требало да нема звап. усјеченог, али ја салт

чуо ће се говори; немој добар човече! проѣнсе добар човече! и т. д.

[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

Ж

јединствени број. му шк.

женск. средњ. И. жути,

ж, та, жумо, P, жубга, жумог

жупе,

жу га, ж"mor, д. жупоме, му, бм,

ж, moj, жутбме, му, бм, B. жупівга, жупог,

ж; my, жу mо, 3. жуп,

ж; па, жу по , Т. жупійм, жумијем,

жумом, жўшім, жусијем, С, жутбме, му, бм,

жушој, жутбме, му, ӧм.

мл ожествени број. и, жӯтӣ,

жупie, жуша, Р. ж пије, жупи, Д. жумима, ім, жуанјем,

а с ва природа» Е. жупе,

жуmе, жупа, 3. жумӣ,

жупе,

жупа, Т. ж, пігма, им, жупијем, С. жупима, iiм, жўпијем,

за сва природа,

Друго склоненије,
По коме

се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или у мушком роду на $ (и на фи), jи, ми, њи, к (и на ћи); н. п. риф, говеђи, мачји, дивљи, риби, кокоши њи, вруі, желећи и фі, д.

Примјер другога склоненија.

І. усјеченс.

јед. број. му шк.

средњ. 1. врућ,

Bpka, spyke,
Р. вруһа, врућега, врућег, Bpyke, Epka, spykera, kër,
Д. врућу, врућему, Кём,

врућој,

вруку, врућему, кем, B. Bpýka, kéra, kêr (spģk),

Bpyky, вруће, 3. т. врућим, врућијем,

вруком, врулім, врућијем, с. грућу, врућему, Кём,

врућу, врућему, ћем,

млож. број. и, вруби,

epyke, Bpyka, Р. гр.Кије, еруін, Д. врућіма , Кім, Кијем,

за сва природа. Б. вруће,

Bpyke, Bpyka, 3. т. врућима ,ћим ,ћијем, с. вруіма ,Кім ,һијем,

за сеа природа.

жеңCK.

Број

}

}

*) и код прилагателни се имена у півор. и у сказ. млож. изоставља

особито у писању у Сријему и у Бачкој оно м (ма и јем) на крају (као и ноҳ сутипі. имена првога, другога и четвртог склоненија), я. н. сдобри коли, по зелени ливада, у Српски новина,

сеоски волови и т. д.

[ocr errors]

ІІ. цијело.

јединствени број.

же. Нc К.

[ocr errors]

врука,

гателна имена

M

и ушк.

женск.

[ocr errors]

све.

све ,

све

[ocr errors]

муш К.

средњ. И. врући,

врука, Еруке, P. Bp kera, spyker,

Bpyke, Bpýkêra, spyker. Д. врућему, врућем,

врукој, BP kemy, Bpskem, , Р. врhега, врућег (вруthі),

вруку,

вр; бе, 3. врулі,

врула,

врске, т. вр;Ким, врућијем,

вруком, вр; hiiм, вријем, с. врућему, врућем,

врућој, ,

ирућему, врулем,

млож. број. и, вруки,

вруће,

Bpýka,
Р. врућије, ,
Дврућима, врзім, врућијем,

за сва при рода. B. Bpske,

вруће врула, , 3. вруби,

вруле, т. вр;кі ма, врућим, ер "Кијем, 1, с. врһима, врзкім, врућијем, ј

засва природа Примечаније. Сав, сва, све, броји се пакођер међу прила

алії се склања по своме особиолом начину , ево овако: јединствени број.

средњ.

сва, Р. свега,

свега, Д, свему,

свој, свему, в. свега (сав),

сву, 3. сав.

сва,

све , T. свіім, свијем ,

свом, се им, свинјем, с. свему,

свој,

свему,

мложествени број. И. свіі,

све,

сва, Р. свије, свију, сені,

за сва природа.

ваш в. све, 3. свіі,

све; сва, т. свима , свім, свијем, свіма, за свалрирода. с. сваіма, свім, свiјем, свјема ,

. Уравненије прилагателни имена.

(de comparatione adjectivorum) Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају ји, онда постане стенен сравнителни, н. п. слабії, слабији; богати, бога пији; мудри, мудрији и т. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. п.

1) која се свршују на 4, претвори се ду 5 и, н. п. млад, млађи; луд, хуқӣ; тврд, твр, и т. д. "Али рад има (по правилу) радији

2) која се свршују на ги на 3, претвори сегиз ўж, н. п. драг, дражії; благ, блажі, дуг, дужії (и думӣ), брз, бржіп и п. д.

3) Произведена на дак, зак, нак, пак, лек, сок, мок, промјењују пошљедња оба слова (и полугласно и самогласно) на н, адна $, а на ж, л на љ, н на њ, с на ш, а п на і, н. п. сладак, сла , ;

[ocr errors]

Све,

сва,

.

она

*) Ово се пошледње (свјема) може чупи од Ерцеговаца.

[ocr errors]

узак, ужи; далек, даљӣ; манак, мањи; вісок, ви ши; крі. in aк, кракії; жесiп ок, жеш ли, и т. д. К овима иде идугачак, дужії (или думи). Али вим ак, каже се випкији.

4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. м ёжак, межії ; широк, шіри и пi. д.

3) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије б добију љ, н. п. дубок, дубљи *).

6) која се свршују на уп, и у онима се претвори пуб, н. п. љуп, љуби, густ, гушки и т. д. К овима иде и чврст, чвршки.

2) која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љи. сув, сувљн; тўп, шупљи и т. д. Ковима иде и жив, живи; крив, кривљи.

8) која се свршују на фиб, она само добију и (као цијело прила. гателно) и промијене глас, н. п. ри), ріі ; врућ, врући.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, ш. ј. лакшiп, мекші, елші.

10) Бијели дебео имају бјељи, дебљи; црн, црњӣ; бије. сан, 6јешњй.

п) горак? горчи; грк, грчії; јак, јачи; млак, млачи.

12) Нека са свим без правила, н. п. велики, вели; добар, бо. љи; зао, горӣ; малӣ, мањи.

Кад се сравнително ме слепену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији; бољи, најбољи и т. д. (Може битн да би ово нај пребало писати само за себе: најбо. гапији, најбољи и т. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

Ў обадва спиетена (у сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. 11. мудрији, мудрија, мудрије; најмудрији, на і мудрија, најмул рије и т. д. Обадва се степена склањају по другом склоненију прилагателни имена.

Која прилагателна им на могу имајтін сравнителни и превосходни степен, која ли не могу, то се најбоље може познати из њнова значења ; а по ријечима могла би имали сва. Истина да не може бити дрвеније шпио је дрвено, нити поповски је што је поповско; али би се оrtет могло рећи, и ушали би могло поднијети, н. п. најславеносерпски ја књига.

Горњи, доњ it, за дь ії, крајњи, први и стражњ it, имају само превосходна степен (а не би требало ни нега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзад нь и, најпрви, најсті ражњи.

ойМЕНу БРОЈИТЕЛНОМЕ.

(de numeralibus) Имена су бројнителна геморогуба:

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колико? н. п. један (1), два (2), піри (3), четири (4), нет (5), шест (6), седам (2), осам (8), девет (9), десеп (10), једанаест **) (1), дванаест (12), принаесеп (13), четрнаест (14), петнаест (15), шеснаесті (16), седанаесіп (17), осамнаест (18), деветнаест (19), двадесеп (два

[ocr errors]

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје j, н. п.

сладји, уз јн, далјн, танји, кратји, висји, дубји, па се пред ј препіворило (или слило се сј) ду, зу ж, лу ную , суш, тук; аб није се имало у шпіо претворитн, него се претворило Ју као и послије в ип, н. п. сўв, сувљй; пут, пупљit и т. д. По овом би требало казати пеж јн, пежја, пежје; ширјн, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја,

Боя: je; typjй, fyPja, Kypje) : али се не говори. **) Млоги списаниељи и књижевници наши (а особисто по Сријему и по

Бачкој) нишу једанајст, дванајспи , д. али од народа нијесам могао чутітні да тако говори.

[ocr errors]

3. двије,

дәст, дваесп, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (22), двадесет и три (23), двадесет и четири (24), двадесет и пеп (25), двадесіп и шест (26), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и девелі (29), придесет (тридес, пpиecni **) 30), четрдесет (чепръecni, 46), педесет (56), шеселі (ошездесеті, бо), седамдесепп (70), осамдесеп (8о). деведесет (90), стотина (сто, тоо); двјесла (двије стотине, 2оо), триспа (три стотине, Зоо), четири спіоппине (4oo), пет стопнна (5oo), шест стопина (боо), седам стотина (100), осам стотина (8oo), девета стопина (роо), иљада (10оо), двије иљаде (2000) и т. д. до иљада има да (1000000).

Један, једна, једно, склања се, у сва три рода, по првом скло. ненију прилагателни имена (као цијело прилагателно); па и по не само у јед. него и млож. броју; зашпо піу или добива значење имена прилага. телнога, н. п. једни веле; или се прилаже имену суштествителноме, које се говори "само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гate, једна врата и п. д.

Два, три, че пири, склањају се само у женском роду, ево овако: и. двије (две),

mpii,

четири, прију,

четирију, 4. двіма, двјема,

прима,

четирма, в. двије,

при,

чептири, три,

четири, т. двима, двјема,

прима,

четирма, с. двіма, двјема,

прийма,

четирма. А у мушкoмe ну средњем роду не склањају се ова бројителна име. на никако кад се говори о бездушним стварима, него се онако употребљавају са сушпествліелним у род. јед., н. п. два раста, два браа; код два расшта, међу два брда и т. д. и у самом женском роду говори се овако (кад је име бројнително са супіществителним), н, п. код двије жене иде неопран; пражио сам га у прику Ке;

„Преко при воде слтудене,

„Преко при горе зелене А кад се говори о животињама п о људма , онда се понојвише у мушком роду у свима осталим падежима препівори основно име два, три, че. пири, у сушпествително двојицца, піројица, четворица па се ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, остаје урод. молж., н. п, два јун ака, двојице јунака, двојици јунака и тд. А у средњему роду, кад је говор о живим співарма, не говори се основно име: гопово никако, него се узме мјесто њега самостојно, н. п. двоје пилића, проје чела ди, четворо + ещё, петоро прасад. (прасіца), летнаес поро чељади, Двадес п и пе поро јеце, пі енде споро говеда, придесет и једно говече и пд. ***).

Остала бројителна основна имена до стотине, и преко стоп. не до иљаде, не склањају се никако, него онано показују број свију име. на сушп. (која морају спіајати у род. млож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. п. пеш јунака, пеп жёна, пепсе

*) Бекоји изоставе кашпо и, па говоре онако: двадесет један,

двадесет два и п. д. али је овичније са и. **) Да не рече какав језикопол рави по ељ, да је ово (трнест, че

пръеспи, шездесет) подло и покварено: и Руси говоре и

пишу придца мъ, шестьнадцамъ н. д. ***) двојица, тројица, четворица и т. д. понајвише се говори

о људма, а може се рећи ио осталим животињама, н. п. подај оној

двојици волова нека лижу соли и т. д. ***) Могло би се рећи н. п. два пелета, при чељадема, че.

мири ћете па; али од четири до десет не говори се HIIКако. него се основно претвори у самостојно, а суш, узме род. млож,

« PreviousContinue »