Page images
PDF
EPUB

Барабар*, in einer einte, simul (it, non sequitur) parallele. Барабарење, n. Das Gehen in glele Linie; das Messen, contentio, Барабаритисе, имсе, v. г. impf. с ким, sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. поредитисе. Барак, m. eine art langhaartger Sunbe, canis pili lougi.

Бараш, m. nom. propr. ciner Stant: „Ја сам јунак од Барата града, „Ја сам диздар у Барату граду Барашање, и. дaë zu.thun. Saben mit femand, negotia cum aliquo. Баратами, ам, v. impf. (vom ital. barattare) с Kим, mit wem zu thun(Geschäf= te) haben, negotium habere cumaliquo Бардагџија*, m. Rannentöpfer, cantharorum figulus.

Бардак*, м. крчаг с носцем, Kanne (irvene), cantharus fictilis. Бардачина, f. augm. . бардак. Бардачић, m. dim. v. бардак. Барем, vide бар. Бареш, м. Gumpf, palus. Барило, п. некаква мјера (ital. barile, frang. baril), etma eine Zonne, orca, amphora: колико је Дунаво, има у њему смо барила воде (у приповијетки).

Барица, f. dim. 9. бара. Барјак m. Fahne, signum, vexilium. Барјактар, m. Jahnenträger, signifer. Барјактарев, ва, во, Dee Fabnen. Барјактаров, ва, во, trägers, signiferi. Барјактарски, ка, ко, 1) Fähnrid8., signiferi. 2) adv. wie ein jähnrid, more signiferi. Bapjam*, m. das Bairamsfest, festum Bairam apud Turcas, Барјамовање, n. Das Genetu Des Баi rams, celebratio diei bair a m. Барјамовами, муjем, v. impf. u. pf. Das Bairamsfest begehen, ago diem festum bairam:

*

[ocr errors]
[blocks in formation]
[blocks in formation]

пуштено, н. п. пушка, сам, вино. град, verborben, corruptus. Батáлија, f. штогођ покварено, н. п. пушка, cam, verborbenes Зeug, res corrupta.

Баталија, f. vide битка. Баталити, им, v. pf, н. п. пушку, сат, виноград, verlaffen, vermahr lofen, desero. Батаљивање, n. Das Bermanrlofen, ne

glectio. Батаљивати, љујем, v. impf. verlaffen, negligo, desero. Батаљица, f. ber Humpf be8 Mrms, ola ne hand, brachium mutilum manu, Батар, тра, м. вода у Мачви : ,,Иза Батра са села Салаша „Тврде спіраже покрај Батра баци Бамати, ам, v. impt. (см.) (cf. ital. battere?) flagen, flopfen, palso: ,,Божић бала на обоја врата, „Да унесе три товара злата пјевасе у очи Божића. Балачић, m. dim. 9. батак. Башина, f. 1) ber Stod, fustis. 2) су лудаст човек Der Gtod, stipes. 3) ожеш башину! 𐐨u triegft (thuft) es ge= miß nidt, nequaquam auferes (facies). Батинање, n. Das Borbringen von Dum

9

[ocr errors]

mem Žeug, deliratio, nugae. Баминами, ам, v. impf. говорити коjeiuma, dummes Zeug daher schwäßen, nugari. Батиница, f. dim. y. башина. Башли*, adj. indecl. vide cрeћан. Батлија, m. ber Glüdlide, "felix. „Јер је Лазо у боју батлија Бато, м. (Ерц.) 1) hyp. son брат. 2)

manchmal so viel als 6a60 (Vater), pater, Бамок, м. (око Дунава доље од Пореча) gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.

[blocks in formation]

Баукнути, нем, v. pf. baubauen, ter

refacio.

Баура, f. само у овој загонетки : Јаме мута на баури? м. ј. сврака на крмачи. Кацакање, п. дав umbermerfen бес

ü

Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Бацакатисе, амсе, v. г. impf. н. п. ногама, mit Den jufen uminermerfen., jacto pedes.

Бацање,m. as leife Steden,punctio lenis. Бацање, п. даб Berfen, jactatio. Бацали, ам, dim. y. бости. Бацати, ам, v. impf. 1) werjen, jactio. 2) пушке, lo$idic en, emitto ictum. Бацалінсе, амсе, v. г. impf. werfen, jaeere: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, п. dim v. бацање. Бацками, ам, dim. у. бацами. Баципи, им, v. pf. 1) weryen, jacio. 2) пушку, lo&idiegen, emitto ictum. Бацииннее, имсе, v. r. pf. merfen, jacio : ,,Прости Боже и бијела цркво, „Да се бацим једном преко тебеБачва, f. велика каца задниеена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачванин, einer aub Dес Бачка,

m.

Serbus e Bacia,

Бачванка, f. bie Bat derin, femina ha

ciensis.

Бачвански, ка, ко, 1) Batimer, baciensis. 2yadv. mie Baritet, more baciensium. Бачванче, чемa, u. ein junger Gatider, puer baciensis.

Еачванчица, dim. 9. Бачванка. Banka, m. die Batschka, regio baciensis. Бачки, ка, ко, Bater, baciensis. Баџа*, f. рупа на кући, куда излази дим, бес Каиdfang, Das Haudlod, fumarium. cf. комин, димњак. ĥaчậk, u. das Bein, der Schenkel, crus. Баџаклија, f. ber Solänver Dutaten (mes

gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus.

Баш*, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, m. ј. предњи крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа ; баш сад дође; gerave, ipsum. Баша*, m. 1) у Србији и у Босни 30ву свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н. п. Усеин баша,

Смакл баща и т. д. 2) баше. pl. eine Art Adeliger, nobilium genus: „Осилише баше Бијоградске Башење, п. даš Бајфen (Baiфa zu eir nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, дав Betragen mie ein Бајфа, affectatio dignitatis bassae. Башин, на, но, деб ва фа, bassae. Башински, ка, ко, 1) Baiфa*, basbassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae.

sae,

Башиши, им, v. impf. кога, žu cinem Bascha! sagen, bassam appello aliquem. Башитписе, имсе, v. г. impf.m Bascha machen, facere se ipsum bassam. Баши писе, имсе, v. r. impf. fid als Bascha betragen, stols thun, affecto bassae dignitatem et jus. Башка*, vide ocoбимо, н. п. он живи башка од свога оца, ш. ј. не живи с оцем.

Баш-кнез, m. cf. Кнез. Башлук*, m. 1) глава у преслице, Der Noden, colus. 2) оглавар коњски, дес Salfter, capistrum. Баштина, f. Очевина, или оно мјесто ђе се ко родио, väterlides Srbe, patrimonium.

?

Башча*, f 1) градина, Garten, hor-
tus. 2) шљивик или оно мјесто,
куд су посађене јабуке и крушке,
Dbligarten, hortus.
Башчина, f. augm. v. башча.
Башчица, f. dim. v. башча.
Башчован* m. 1 Gärtner,
Башчованџија, m. nus.
Бденије, n. vide деније.
Be, interj. geh, abi:

„Бе не лудуј моја снао драга
Бег *, m. bet 5eg. begus (?).
Вег, m. (Рес. и. Срем.) vide бјег.
Бегање, п. (Рес. и Срем.) vide бјегање.
Бегами, ам, (Рес. и Срем.) vide 6је-

гами.

,

hortula

Бегеј, m. Drt im Banat, nomen loci in Banatu.

Бегенисами*, нишем, v. pf. н. п. ђевојку, јело какво, чоў, Gefallen finden, probo.

Беглук*, m. 1) bie Frohne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) Det Fiscus, das Aerarium, die Kammer, Der fürftlice фat, fiscus : војницима дају барут из беглука; узели му све у беглук (confiscirt). Беглучење, бег Jvolnvienit, operae servae praestatio.

Беглучити, им, v. impf. frohnen, angariam praesto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, ам6ap, herrschaftlich, domini. Бегов, ва, во, деб Bugs, begi.

[blocks in formation]

Без, оьне, sine.

Без*, m. vide платно 1.
Безазлен, на, но, ohne urg, arglos,
unschuldig, innocens.
Безазленост, f. bie uni ulb, innocen-

tia.

Безаконик, m. ein Menfo) ohne Kelt. gion, carens religione. Безаконица, f. Frauenzimmer ohne Hes ligion, mulier carens religione. Безакоње, п. (см.) діе Streligion, im. pietas :

„У Инђији тешко безакоње: „Не поштује млађи старијега' Безбожан, жна, но, gottlos, athens. Безбожник, m. cin Gott{ofer, athens. Безбожница, f. Die Gottlife. athea. Безбрижан, жна, но, forglos, forgen. fren, solutus cura, securus. Безводан, дна, но, mafferlos, carens

aquis. Безглаван, вна, на, ohne berhaupt, 3. B. eine Familie, deren Starjefchina geftorben, carens principe, patre familias, capite. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vi

,

de безгрјешан. Безгрешност, f. (Рес. и Срем.) vide

безгрјешност. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünòlos,

sine noxa, sine peccato. Безгрјешност, f. (Ерц.) bie Günòlofig.

Fetr, llniculo, innocentia. Бездин, m. намастир у Банату Бездински, ка, ко, боп Бездин. Бездушан, шна, но, herglob, füђдов, expers cordis, sensus.

Безимена неђеља, f. beigt bie òritte Woche der großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се неђеља зове чисма, друга пачисма, трећа безимена, четврта с ри допосна, пета глува, шеста цвјемна, седма велика. Безимени, на, но, namenlos, ohne Has men, anonymus.

Безјак, m. olpel, stolidus: иди без. јаче један, fagt 3. B. Der Mater gum Sohne, der etwas dumm gethan oder gefagt hat, (cf. Beзjak in den Truberis schen Vorreden um A. 1560). Безобразан, зна, но, фamlos, impu

dens.

Безобразник, m. бес фаmlofe, impudens.

Безобразница, f. bie фamloft, impudeus femina. Безуман, мна, Но, unvernünftig.

demens.

Безумље, п. Цnvernunft, dementia : „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

""

„Немој дати умље за безумље Бекавица, f. 1) срицање у буквapy, das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blökerin (z. B. Schaf), balatrix: нађо село манитије људи, и нагро си смо векавица и приста белавица (у приповијетки). Бекељење, п. аз жаulfletien, rictio. Бекељишписе, имсе, v. r. impf. на коra, das Maul fletschen, ringor. Бекнути, нем, v. pf. blöken, balare. Бекута, f. Gdimpfmort für ein idled

tes Taschenmesser, convicium in cultrum plicatilem obtusum, pravum. Бел, m. (Рес. и Срем.) vide бјел. Бела, f. (Рес. и Срем ) само у овој

загонеліки: Бела белу зове: дај ми бело бела леба испод бела скупа (mı. ј. овца и јагње). Бела, f. (Рес. и Срем.) vide бијела. Белај*, m. der Unfall, das Unglück, malum. cf. 3^о, биједа: белај ме нашао; нуто белаја! ударно сам на белај.

Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља.

Беланце, цета, д. (Рес. и Срем.) vide бјеланце.

Беласање, n. (Pec. и Срем.) vide бјела.

сање.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

ʌимк.

Белишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide бијелишисе.

Белица, f. (Рес. и Срем.) vide бјелица. Беличаст, ша, то, (Рес. и Срем.) vide бјеличаст.

Белнук*, m. ein langes weiblides Unter. tleiò mitllermeln,tunicae muliebris genus. ,,Ој ђевојко дилберчику! ,, у бијелу беднучићу,

99

„Ко ти среза бијел белнук, „Отишло му све у беглук Белнучић, m. dim. 9. белнук. Белобрк, m.(Рес. и Срем.) vide бјелобрк. Белов, м. (Рес. и Срем.) vide бјелов. Белов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјелов. Беловар, м. (Рес. и Срем.) vide Бјело

Bap mit allen Ableitungen. Беловина, f.(Рес. иСрем.)vidе бјеловина. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјеловљев. Белогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide бјелогрли.

Белолик", ка, ко, (Рес. и Срем.) vide бјелолик.

Белонога, f.(Рес. иСрем.)vidе бјелонога. Белћим*, уестuthlid, (ut) opinor : бел

Ћим ће и он доћи.

Белуг, м. (Рес. и Срем.) vide бјелуг. Белуга, f. (Рес. и Серм.) vide бјелуга. Белугов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бједугов. Белушак, шка, m. (Рес. и Срем.) vide и бјелушак. Бељење, п. (Рес. и Срем.) vide бијељење. Бена, f. vide будала. Бенђелук*, m. права, што се меће у вино и у ракију да се човек опије и да заспи као мртав, дав Salaffraut, herba soporifera. Беневрке,f.pl.(феr häft) vide пеленгаће. Бенéпіало, m. Der langweilige Gama= ger, fabulator longus, taedium ciens. Бенетање, п. даs langweilige dmägen, fabulatio longa. Бентеами, нећем, v. impf. говорити Kojeшuma, langweilig schwaßen, fabulari taediose.

,

.

Бено, m. Sun sname, nomen canis; ber fpridn.: Оба, бено! - па ни јед нога (vom Jäger, Dem fein бено беivе Safen fangen folte). Бео, бела, ло, (Рес. и Срем.) vide бијел.

Београд, m. (Рес. и Срем.) mit alen ubleitungen, fitel Бијоград. Беочин, m. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село код мог намастира. Беочинац (нца), човек из Беочина. Беочински, ка, ко, von Беочин. Берач, m. ver (Wein-Ruturuj=) Lefer, lector (vindemiator, messor). Берачев, ва, во, деб gefers, legentis, (metentis).

Берачица, f. Die (Wein) Leferin, vin

demiatrix.

Берачки, ка, ко, н. п. плата, Cefero

vindemiatorius.

Bépбa, f. die Weinlese, vindemia.
Бербер, m.
Берберин, m.

}ber Barbier, tonsor.

Берберлук*, m. Die Barbiererey, ars ton

soria.

Берберница, f. bie Barbierbube, ton

strina.

Берберски, ка, ко, 1) barbierif ), tonso

rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Бердо? патрол поврбај (Вес да? а troll' vorben), der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, recepta et in Serbia; Daler бердóкање бердоками, бердокнути. Берисав, m. Manušname, nomen viri. Берићем*, м. дав Bebeihen, incremen

tum, successus, cf. cpeka, напредак. да Бог наспори. Берићешан, мна, но, н. п. година,

gedeihlich, fruchtbar, glücklich, optatus. Бермет, м. бе Bermutwein, vinum absinthiatum.

Бес, м. (Рес. и Срем.) vide бијес. Бесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide би

јесан.

Беседа, f. (Рес. и Срем.) vide бесједа. Беседиши, им, (Рес. и Срем.) vide бесједити.

Бесједити, им, v. impf. (Epn.) fpres
Бесједа, f. (Ерц.) діе Кеде, sermo.
chen, sermocinor.
Бескорка, f. н. п. бритва, (Meffer) ohne

Schale, sine cortice, siue manubrio. Бескућаник, m. Жеп ф ohne Saub uni

Sof, cui nec ara nec focus: ,,Купи побро под барјак јунаке: „Све крвнике и бескућанике. Беснење, п. (Рес. и Срем.) vide 6jecбјес

нење.

Бесними, им, (Рес. и Срем.) vide 6јесБеснило, п. (Рес. и Срем.) vide бјеснило.

ними.

Бесомучан, чна, но, (Рес. и Срем.) viБесноћа, f. (Рес. и Срем.) vide бјесноћа. dе бјесомучан. Беспара, f. vide опирњача. Беспослен, на, но; gefäftlos, otiosus. Беспослен попи јариће крсти.

Беспослица,f. 1) bie uße, otium: онћи ћу ђегођ на беспослици. 2) Da Saulenzen, Der Viüffiggang, otiatio: прођисе беспослице; то је беспослица. 3) èес жüfiggänger, otiator: иди беспослицо једна ! Беспосличење, д. Vaô Müjiggehen, otiatio (?)

Беспосличити, им, v. [impf. müftgge, ben, otiari.

Беспумно, nimt auf redjtem Nege, un gerecht, inique. Бестија, f. (у Сријему и у Бачкој гогоре бешпија) Die Déjiie, bestia (als Schimpfwort).

Бећар, ш. човек неожењен, Gungges felle, coelebs:

,,у бећара свавога шићара, ,,Понајвише буа и ушију.

Бећарина, f. augm. v. бећар. 2) Sungs gefellschaft, coelibatus. Бећаровање, п. Das Sunggefellenteven,

vita coelebs.

[blocks in formation]

Бечлија, m. ber Wiener, Viennensis. Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој

гори. 2) село близу мог намастира. Бешеновачки, ка, ко, von Бешеново. Бешика*, f. 1) vide колијевка. 2) Die Blafe, vesica. cf. мијур. Бешком, m. (см.) некакав љеб (Hiв. fott ?), panis delicatior:

„И бешкома љеба бијелога Вештија, f. vide бестија. Би, $artitel, um ben Dptatis anzugeis gen, particula optativi, 3. Б. дао би,

ich möchte geben, darem. Eigentlich ist es der (nun meist unabänderliche) Optatiy vom Beitwort бити felbft. Бибер, m. Pfeffer, piper. Биберење, n. Das Pfeffern, piperatio. Бибериши, им, v. impf. pfeffern, pipero, pipere condio.

Биберна, на, но, н. п. зрно, Pfeffer:.
Биберов, ва, во, piperis.
Бивање, п. даб oftmalige Geyn, frc-
quenter esse.

Бивами, ам, v. impf. feyn, esse.
Биво, вола, m. Der Süffel, bubalus.
Биволица, f. 𐐨te Süffellul, bubala.
Биволски, ка, ко, н. п. кожа, 2üffel
baut, pellis bubalina.
Биволче, чета, д. 𐐨об Бüffelfalb.
balus vitulus.

bu

Биједа, f. (Ерц.) unverviente Befaul žigung, calumnia. Сачувај ме Боже биједе невидовне; нашла га биједа на суву пуму. Биједиши, им v. impf. (Ерц.) кога,

ungerecht beschuldigen, inique accuso. Бијеђење, п. (Epu.) das ungerechte Bes fchuldigen, accusatio iniqua. Бијел (comp. бјели), ла, ло, (Ерц.) weig, albus.

Бијела, f. in dеr аnее𐐨otif en Heven&s art: Зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. Бијела неђеља, f. (Ерц.) (ie weige Hua

che) die Woche vor der großen Fasie, Vorfaste, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. Бијела црква, f. (Ерц.) Beiftirden) Städtchen im Banat.

Бијелац, лца, m. (Ерц.) бес Сdimmel, equus allus.

enи.

Бијелиши, им, v. impf. (Ерц} 1) weis gen, dealbo. 2) vide бијељеп Бијелитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) 1) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß glänjen, albeo.

Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, Name für eine weiße Henne, alba (gallina).

Бијело поље, п. (Ерц.) варош у Ерцеговини (код воде Лима). Бијељење, п. (Ерц.); 1) 3 Seifen, аз dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, albitudo.

Бијељети, лим, v. impf. (Ерц.) weig

werden, albesco.

Бијељина, f. Gtact in Der наија von Зворник. Бијељинац (нца), човек из Бијељине. Бијељински, ка, ко Бијељина.

, von

Bujec, m. (Epu.) die Wut, rabies: 61јес ме сколио (говоре псетему); имк је отишао у ајдуке од бијеса

« PreviousContinue »