Page images
PDF
EPUB

ла; двадесет људи, двадесет и један човек, двадесет и четири човека, двадесет и пет људи; спо градова, пеп столі инa сёла и т. *) А кад се говори о живим стварма средњега рода , онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије речено.

С помина и иљада склањају се као и оспала суп. имена другога склоненија, и показују број имена сушли. без разлике рода, и у склањању суші. остаје једнако у род. млож., н. п. Спопина оваца, спошинеоваца, с поп ини оваца и т. д.

1) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва при рода) у имен, јед., н. л. један човек, једна жена, једно дијеп е; два, три, четири, показују имена сушп. мушкога и средњег рода у род. јед., а женскога у имен. млож., н. п. два човека, при камена, четири брда, двије воде, при горе, чеп ири жене и т. д. апелі шест, седам и т. д. показују имена сушт. (у сва при рода) у род. млож., н. п. пеп људи, пем ж ён а, седам сёла, осам весäла и п. д. А кад се дође у броју на сложена с један, два, три, четири, онда сушт. опет дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, двадесет идва човека, двадесет и при човека, двадесет и четири човека, двадесет и петљуди и т. д.

2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјесто: основније, а у млож. броју имају значење прилагателни име. на, н. п. двоје (двое), проје (пірое), четворо (четверо) **), петоро, шесторо, седморо, осморо, деветоро, десеторо, једанаеспоро, дванаеспоро (може се чупи идвоена е с поро), тринаеспоро, четрнаесторо, петнаес. поро, шеснаеспоро, седамнаеспоро, осамнаесторо, деветнаесторо, двадеспоро (дваеспоро и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и проје, двадесет и четворо, двадесет и петоро, двадесет и шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветоро, придеспоро (принеспоро, придесеторо), четръеспіоро (четрдесеторо), iieдесеторо, несепоро (шездесеторо), седамдесеторо, осамдесеторо, девeдeсeпoрo; cпo и једно, сто и двоје, спо и проје и т. д.

Самостојна имена бројителна склањају се у јед. броју ево овако : и. двоје, проје,

четворо, Р. двіга, прога,

чепіворга, д. двома двоме, прома проме,

четворма, чепівөрме, в. двоје, проје,

четворо, 3. двоје, проје,

четворо, т. деома, прома,

четворма, с. двома, двоме, прома про ме, челгорма, четворме,

остала

Као двоје склања се обоје и oбaдвоје; као проје све проје, а остала сва као че по воро.

А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему, него и у мушкoмe и у женском роду, н. п. проји јади; проја врата; троје чарапеи пi. д.

5) Редна, која показују имена сушти. уред постављена , н. п. пр. ви, други, преки, четврти и т. д.

Први, други, преби и четврти, постала су особитим начином, а остала постају од основниjес додатком и, н. п. пелi -и, шест - и (седми и осми избацују а), деве м-и; двадесеп - и, двадесетпеми, и т. д. Али од с топ іннен од итаде нема и никако, а даље говори се

*) и овће се до десет у склањању претвори основно име, у мутком

роду, у суiштi. , н, п, пеп, пе порице; шест, шес порпце и т. д. **) и ако сва оспала нмју на оро и на еро н. п. пе поро или пе.

меро, дванаес поро идванес перо и пi. д. Мени се чини да је обичріпје ово на оро

[ocr errors]

ж. п. смо двадесети, приста педесет седми, петстотина деведесені осми; иљада двадесет мребии ш. д.

Сва редна бројителна имена (осим шрећи) склањају се, у свапіри рода и у обядва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а тре. ќи по другоме.

4) умложна, којима се одговара на пипіање коликогуб? или коликості рук? н. п. двогуб, или двострук; прогуб, прострук, чел ворогуб, петорострук, двојал, пројат, и т. д. Ова бројна телна имена нијесу друго нишла, него прилагателна нмена, која су постала од самостојни бројителни имена с додатком губ или сп руб (осим двогуб, двострук, двојак; прогуб, трос пруск, піројак) и склањају се (цијела и усјечена) као и оспала прилагателна имена пр. вога склоненија.

5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пута? н. п. једанпуп (мјесто једанпут каже се и једном), двапут (двänýma),

, пp in ym (mpinjima), четирі пӯш (четири пўша) ; пепп упі а*), шест пуша и лі. д. 6) којима се одговара на пипіање који пулі? н. п. први пупі, други пу п, прећи пут и т. д. Као што се мјесто једанпупі говори једно м; imano се и мјесто први пут, други пул, трећи пуп, чепіврши пуши т. д. говори првом, другом, преком, че півршом, пешом и т. д. и ово су права имена бројителна овога реда, а једанпуп, два пута; првпум, други пут и т. д. му су по двије ријечи.

Ова се бројителна имена не склањају, као ни остала на рјечија.

Бекоји грамматици узимају међу бројителна имена и оне ријечи, које показују неизвјесно млоштво ствари, н. п. млого, мало, неколико, остали, чи пав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упампити код неколико: какогођ што два, три, четири, показују имена суші. мушкога и средњег рода у род. млож. , а женскога у имен. Млож.; піано исtіо инеколико кад значи мање од пет., н. п. неколика човека, неколика Беше ла, неколике овце; а кад значи више од четири, онда показује сва имена сушп. у род. мілож., н. п. неколико људи, неколико јаја, неколико оваца и т. д.

о мЈЕстои мЕних у.

(de pronomine)

Мјестоименија су шесторогуба:

1 'која показују при лица: ја, пи, он; б овима ћемо узети у скла љању и

п. Повратно себе, која се ево оваћо склањају :

јединствени број.

(мушп. ) (женск.) (средњ.) и. ja, mй.

он (бн) она. оно. Р. мене, ме. мебе, me. њега, га. ње, је. њега, га. себе. Д. мени (мене), мн. теби (пшебе), ші. њему, му. 1ъбј, јој. њему, му. себи(себе), В. мене, ме. тебе, ме. њега(њга, њ) њу, је. (њега, га). себе, се. 3.

ма. т. мном.

mобом. њиме(њим). њоме (юбм). њимењим). cібом. с. мени.

пеби.

њему.

њој, њему. себі.

[ocr errors]

*) у Бачкој и (фешто) у Сријему говори се пуши мјесто пупа

пел пути, шесш пушки п, д.

[ocr errors]
[ocr errors]

мложествени број. И. м.

они. бне.

она. Р. нас.

вас. .

நரி , A д. нама, нам *). вама, вам. њима, км, B. нас.

вас. 3. ви.

за свапри рода. Т. нама.

вама. с. нама.

вама.

себе,
себи (себе),
себе, се,

њй, н,

њима, њіма,

собом,
себи,

н

Код овије мјестоименија треба упамтити :

1) Мјестоименија првога и другог лица имају у род. дап. и вин. јед., я у дап. млож. броја двојака; а мјестоименија трећега лица имају двојака у свари рода и у обадва броја у род. далі. и увин. Бекојин мисле да је по све једно (као н. п. код прилагателни имена жуога иж умог; жупоме, жу: пому, ижу по м), него само да је ово друго уговору скраћено од првога. Може били да је ово друго постало некад од првога, али је данас у говору са свим различно једно од другога. Прво (мене, піебе, њега, ње; мени, щеби, њем у, њој; мене , mебе, њега, њу и т. д) стоји : а) у почетку

п. не може се рећи ли смо дали, га сам внђео, пе су звали; него пieби смо далі, њега сам виђeo, mебе су звали и пд. 6) кад је сила говора (пафоrut) на мјестоименију, н. п зовин њега, казао сам и пеби, дао сам и mеби и њој, даћу вама и њима и т. д. в) послије предлога (осим мјесmоименија првога и другог лица у вин. падежу), н. п. rіод мене, код пебе, код њега, код ње; к мени, к вама, књима, к њој; а у вин. падежу у првога и у другог лица говори се обоје, н. п. за мене или за ме, за мебе плик за пе; пред мене или преда ме, пред тебе или преда те , пред себе или предa ce; aу трећем лицу само се прво узима , н. п. пред њега (предаль, предањга), пред њу (преда њу), пред њи (преда њи) и т. д. А у осталим догађајима говори се друго (ме, пie, га, је, се; ми, ми, му, јој; нам, вам, им, и, і), н. п. боји ме (пе , га, је, и) се, казао ми (ти, му, јоја нам, вамі, нм), звао сам га и т. д. ***).

2) Мними: а) узима се кашпо мјесто моји пвој, н. п. јеси ли ми виђео коња , виђео сам пи брата ; био сам п и код куће и п. 4. Аб) кашпо не значи голіово нишда, него се говори (особито ми) као за неко чудо, н. п. лијепа тпи је, јади је убили! чудно и га превари! Чарна горо пуна ли си лада! Ньу ми пипа Громовник Илија (не опомињем се ви. pie за ми). в) Сип сам ми се наспавао ; јеси ли ми здраво путовао ? и т. д. Ово иде у прво значење (мјесто мени и теб и).

3) Мјестоименије трећега лица има у вин. јед. мушкога и средњег рода, осим њега и га, још њи њга; н ово се узима само с предлогом, му значењу се не разликује од њега, н. п. за њ, зањга или за њега; предањ, предањ га или пред њега; ми моњ, мимоњга или ми

4) Мјеспоименија првога и другог лица имају уда, јед осим ми и пи, још двојако: мени или мене, леби или пi ебе. Народ понајвице говори мене, мебе ****), а списашељи и књижевници мени, шеби (да се разликује од винителнога!).

5) Текоји додају у род. дап, вин. иу сказ. једин. броја, и у дан, и сказ. млож. на крају ка, кар и карена, н. п. меника, менёкар, меникарена; шеб йка, мебинар, шеб ик арена; менёка,

мо њега и т. д.

ме

у Крајини Неготинској и у Црној ријеци говоре и ни (мјесно кам), н.

п. да ни си пи жив господару! да ни је Бог дао и т. д. **) Запо ђекоји пишу 'га, 'му, 'им и п. д. жчи) Ја мислим да и у Славенском језику овакова разлика има између

мнѣими, певѣн ми, -мене и Мя, пебе и тя, себеи са (прес да наши дојакошњи Славенски грамапійци никакве разлике не наломињу). Да ли би (н. п.) све једно било : 11омилв. мл Боже, и по

милдй мене Боже ? чи*) Ово је управо од Славенскога мнѣ, шебѣ (е мјесто ћ, као и на

више мјеста).

мен.

некае, ме некарена; његака, његвкар, његакарена и т. д. (у мушкoме и у средњем роду).

6) Код свију име на винителни је падеж у средњем роду као и

а код ови мјестоименија није, него је вын. у средњем роду као и у мушкoме , н. п. шта је піом kеmету, пе плаче? избила га мати; камо пи плано? однијела га вода и т. д.

2) Тако је' код свију имена једнак у јед. броју дап. и сказ., а у млож, броју дап. пвор. и сказ. , а овђе није: зашто сказ. у јед. броју не може имати ми, пи, му, јој, него само мени, те би, њему, њој; нити у млож. броју могу имати твор, и сказ. на м, им, него само нама, њима.

III. која што присвојавају, н. п. мој, моја, моје; пвој, твоја, твоје, свој, своја, своје; наш, наша, наше; ваш, ваша, ва іше; њиов, њи ова, њ и ово; његов, његова, његово; нен, њена, њено (њезин, њезина, њезино); нечиј, нечија, нечије; свачиј, свачија, свачије; ничиј, ничија, ничије.

Мој, овој, свој, склањају се ево овако:

јединствени број.

муш к.

женск.

средњ. И. мој,

моја, моје, Р. мојега(-ёга), мijer(-ёг), мога, мог, моје, мојега(-ега),мојег(-ег),мога,мэг, Д.мојему(-ёму), мојем (-ем), моме,мізм, мојој, мојему(-ему), мојем (-ём), меме, B.моjera(-ёга),мојег(-er),мога, могмој),моју, моје,

мом, , моја, моје, т. мојим (мојим), мјијем, мојом, мојим (мојлім), мојијем , Смојему(-ёму),мојем(-ём), моме, мом, мојој, мојему ( ему), мојем (-ём), моме,

мом. . мложествени број.

3. мбі,

И. моји

моје, моја,
Р. мојије, мојн,
Д. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијем за свара при рода,
В. моје,

меје,

моја,

моје, моја, т. мојима (мојима), мојим (мојим), медијем за сва при рода, с. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијем ј

3. моји,

Његов, њи ов, њен и езин, склањају се као жуп; наши ва ш, као врући; а нечиј, ничиј и свачиј, као чиј.

IV. Којима се шпо показује, н. п, пај, па, під; двај, два, д во; испи, иста, істо; по акови, пакова, паково (такав, таква, пакво); овакови, овакова, оваково (овакав, оваква, овак в б); онакови, онакова, онаково (онакав, она ква, накво).

Тај, овај, онај, склањају се ево овако:

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]

mijem}

ma,

мложествени број. И. ми

ше,

mâ, P. mйје, ми,

засва при рода. Д. пима, пим, нјем, B. me ,

mê 3. Т. йма, пим, пијем с. Пима, тим,

за сва природа

mйјем Исти, пак ови, овакови, онакови, склањају се као купи.

V. Којима се што пиша, н. п. који, која, које?-йо (мко)? што (ruma) ? чиј, чија, чије? лакови, какова, каково (какав, каква, какво) ?

кои што склањају се ево овако : И, кд (шко),

mimò (uma) P. Kora,

чега (шпа) д. коме, кому, чему, В. Кога,

шпо (шпа) 3. т. киме, кім,

чіме, чим, c. коме, кому, чему,

Који склања се као мој; лакови као жупи; а чиј (чији?) управо као врући, али опепт због неки мали разлика у говору даћемо му осо. био склоненије :

јединствени број. мушк.

Женск,

сред њ. И. чији, чиј (чи)

чија, чије, Р. чијега (чијега), чијег (чијег), чије, чијега (чијега), чијег (@kjer), д. чијему (чијему), чијем (чијем). чијој, чијему, (чијему), чијем (чијем), В. чијега (чијега), чијег, чијег (чиј), чију, чије, 3. Т. чијим (чим)

чјом,

чијим (чим) с. чијему (чијему), чијем (чијем), чијој, чијему (чијему), чијем (чијем).

множествени број. и. чији, чі (чи)

чије, чија, Р. чијије (чије), чији,

свадри рода Д. чијима, чијим , в. чије,

yrije, чија, 3. T, чијима, чијим

за сва при ро да с. чијима, чијим

VI, која се односе на ствар ; птакова су мјестоименија: коjи, кои шпо, која по себи нијесу друго ништа, него мјестоименија којима се пита, само шліо се у другом смислу употребљавају, н. п. ја, који (која, које) желим; пн, који (која, које) знаш; он (она, оно), који (која, које) има ; људи, кои мисле -; који човек мисли да све зна, онај се не може хигдa пoпрaвини; види онај, који ведри и облачи; вала Богу, који је дао; која уста рекла, она и одрекла; ко ради, Бог не брани ; ко се у поло вала, у ноге св узда; код кога се нађе, да -; с ким је отишао, не ќе доЖи и т. д.

[ocr errors]

* Може се фемо у Србији чути и тизи, род. пізӣ иші зије, да.

вор и ская, ши зима, ші зим, мізијем.

« PreviousContinue »