Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors]

си, ала, о,

[ocr errors]

е,

а,

пропавше. број. дигао сам,

сам,

сам, снувао сам, нази-сам, лho, 1сам,

драо, (-гнуо)си, Кла,

âna, oljeana,0,1;e, asina,oj je, гла, о, је, број. дигли смо,

смо, пекли,

орали,

смо, снова-1 смо, кази- смо, ліли, емо, (гнули), Scme,

сте,
спе,

сте, вали, сте, есте,
кие, а,
хи, е,а,

е, а,
Јcy,
e, a,

cy,
cy,

су, е, асу, Јcy, будуће. број. дићи ћу (дигнућу), пећи ћу, браћу, сноваку, лазиваћу, Aliky, дићи ћеш (дигнућеш), пећи ћеш, оракеш, сноваћеш, називаћеш, лhеш, дићи ће (дигнуће),

nékn ke,

браке, сноваће, казиваће, број. дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, браћемо, сноваћемо, казвіваћемо, лhемо, дили Кенедигнућеше), пећи ћете, ракете, сн. ваћене, казвівалете, лheme, дики hе (дигнуће), пећи ће, браһе, сноваће, казівake, лике. .

nike,

довели делно

ње и будуће, број.

дигни,

пеци, ори, снуі, казуј, лйј (ли), нека дигне, нека пече, нека бре, нека снује, нека казује,нека лије,

број.
да дигнемо, да печемо, да дремо, да снујемо, да казујемода лiјемо,
дигните,

пеците, орите, снујте, казујте, лијтелите) нека дитну, нека шку, нека дру, нека снују, нека казују,нека мију, неопределено дін (дигнуши), пећи, оради. сноващи, казіваши лили,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

Овога су спрезања глаголи mако различни, да би и човек могао узе. ми све за неправилне према првом спрезању; али према глаголима Грчким и Латинским (и сами други фeкojи славенски народа) све је ово још смиље и босиље Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелиши и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле 4амо:

2) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопределеном на епи (као код првог спрезања ам али, и код трећег им-иши); али макови глагола има у нас врло мало; па и оно што и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи ; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије спирадаліелно не каже жњем, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мљепи, мљевен; жањем, жети, жжевен; узмем, узепи, узе ш; запнем, запети, запе m ; пењем, пе ми (и пењати), пет (и пења mi); попнем (и подењем), попепи (и попењами, попе пі; кунем, клепи, клепі; донесем, донијепи (доне. ми; може бити да би ко рекао ндонести), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама ндонесао), донијела, донешен и дониј епи; с мијем (сме м), смјети, смје и смједо, смјео (с миjo), смјела; тако умијем, и сложени од овога: разумијем и пд.

2: Бекоји на рем имају у наклоненију неопределеном по Ерцеговачком нарјечију ријепи (а по Ресавском и по Сремачком реплі и), н. п. запрем, запръо, запрла, запр ш; піако мрем, прос і рем, подуврем, раздрем и т. д. прем има трпи, пір, пръо, првен (а може бити да би ко рекао и прп).

3) ем - сти; ови иду двојако: а) као пресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зебе м, зе ба од зебла; гризе м, црпе м, пасем и т. д. 6) као плеем, који се свршују на деми пем, н. п. предем, прео, прела; мешем, мео, мела и п. д. идем, ики (а говори се bешпіо и по правилу испи), ишао, ишла; тако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и п. д.

4) који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопределеном "имају двојако (и понајвише су савршителни, осим нем, вења; монем, гинем, прунем, глунем, че знем, прием и т. д.): а) на нули, н. п. ме пнем, метнути, метну, метнуо, ме ліну п; пано зовну и, викнути, укнути, ишнупи, мазяупів, љумну пу и, дунупи, лину ми и т. д. падне м, падну ми и пас. пи (према па спи и морало би биши паде м, али се код нас већ не говори); погинем, погинулі и, погину и погибо (као да би било погибем погипсти); окренем, окренути, окрену и окреме (као да би било окреп ем, окрести) ; mако и други ђекоји говоре се двојако, f. ј. овако , и по пређашњему на сти, н. п. срещнем сретнуши, и

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

пелавши, бравши, сновавши, вазивавши, ливши ,

прошавше. дигнувши, даптелна. дигнум (дижен),

печен, оран(орап), снсван(-am), казйван(-а), лЙm(лівен)

елно на ње.

печење,

орање,

сновање, казивање, лайјење,

е решем среспи; офенем оѣ ену п и, в ођедем офеспи и т. д. 6) на нупи (гнути или кнупи) и ћи, н. п. дигнем, дигнути и дићи, дигну идкго (диже), дигнуо и дигао, дигнути днжен; макнем, ма кнути и мали, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнуп и (ријешко) мачен; шако никнути и нићи; упрегнути и упрefit и пт. д. Неколика глагола (на сне м) имају наклонс није неопределено по пређашњему само на нупи, а вријеме скоро прсшавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, писнути, писну и тип иско (пишше), писнуо и пискао (шисла, ло); тако свиснем, прсне м.

5) ем (чем н жем) ћи, н. п. печем, пећи, пецијаше (може били да би ко рекао и печа іше, печаше, као и с прижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, п. ј. пецијаше, пецијаше, пуцијаше и п. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, сп рићи, стрижаше (не вјерујем да би ко рекао стризијаше, жезијаше), сприго, (с пригла), сприжи, сприяє ен и п. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнул и не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопределеном) и вршем, врије ћи (врћи), вріша, връо, връао (врла), вршен,

6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове ҷeme) по првом снеезању (на апі и); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопределено, опел се не може погријешипни, н. п. глоқ ем, фи, глоѣући; глода пти, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глода пі), глодање; піако лажем, лага пи; маже м, маза пи; дајем, дава пи; зобљем, зоба пи; капљем, капа Пи; клепљем, клепа пи; кољем, клапи и; шаљем (шље м), слати; иш пем, иска пи; мекем, ме пами; вичем, вика по и; мичем, мица Ши; пишем, писа II и и т. д.

7) који се у садашњему времену свршују на ује м, и они (сви готово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојаки : а) који у наклоненију неопределеном имају ова піи, н. п. робујем, робовали;ѣе в ујем, ђевова пи; пргујем, тргова п и, гладујем, гладова пи; кнезујем, кнезова пи; момкујем, момкова пи; милујем, милова пи: учитељујем, учитељовами; зимујем зимовами; снујем, снова пи; купујем, куповати; мудрујем, мудровами; псујем, псова ли; пут ујем, пупова пи; паиш ује м, паш ова пин пi. д. б) ива п и (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пуп учащателни (учестни, учесни?), veiba frequentativa *), н. п. зама ујем, за маивати; доса, ујем, досађива

[ocr errors]
[ocr errors]

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавр

шиш елније (verba imperfectira) и учащателни је (verba frequen.

ми; казујем, казваши, поолужујем, послуживами; подвику •ем, подвикива ши; замам» ујем, замамљивами; дањујем, дањивати; намирујем, нами ривати; записујем, записивапи; упућујем, упућивати; одбацујем, одбацива пи; поручујем, поручивати; доврш ујем, довршинами и т. д. в) имају неколика на увашии на упн, н. п. пљујем, пљувати; вљујем, 6љувати; кљујем, к. ува пи; чујем, чути; об ујем, об уши.

8) Има -неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на jем, а у наклоненију неопределеном на иши (по прећем спрезању); пaкoви сви у наклоненију повелителном одбалуе и, а причастије страдателно млога имају двојайо, н. п. лијем, либ (мјесто лији*), лили, лио, ливши, ливен или п, лијење; бијем, биј, би ми, бијен (говори се кашпо и бјен), би јење; пијем, пиј, пити, пијен (и пип); кријем, криј, крими, кривен (и при п); мијем, миј, мими, мивен; шијем, щи), шип и, шивен; ријем, риј, риши, ривен (риш).

ТРЕТЕ С ПРЕ ЗА ЊЕ,

(conjugatio III. verborum in -1 M) По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свр. шују на им, н. п.

1. наклоненије изјавително

мјерим, муриш, мјери,

[blocks in formation]

мјеримо, мјерите, мјере,

љубимо,
љу бітпе,
љубе,

опјера, , мјераше, мјераше,

вријеме садашње

је д. број.
држим, вршим, мутим,
држиш, вршиш, м упиш,
држи,

врӣ, муши,

млож број.
држимо, врmймо, мупимо,
држкпе, вршише, mýmime,
Архе,
врше,

муше,
вријеме полу врон авше

јед. број.
држа,
Bpka,

Myka,
држаше,

врhаше, мўлашв,
држаше, врћаше, мукаше,

мло ж. број.
држасмо, врласмо, муасмо,
држасше, вphacme, мhaспе,
држау, врлау, муһау,
вријеме скоро прошавше

јед. број.
држа,
Bpke,

мупи,
држа,
Bpke,

мпи,
држа, врће, мупіі,

љубља,
љубљаше,
љубљаше,

мјерасмо, мјерасте, мјерау.

љубљістю, љубљacne, љубљау,

мјери, мјерӣ, мјери,

В

љуби,
љуби,
љуби,

[ocr errors]
[ocr errors]

tiva); зашто је сваки учащателни глагол и несавршителни,

несавршителни може бити и учащалелни. *) А готово би се могло ні изоставиши, па писати само и, н. п.

ди, ли, би, крии ш. д.

мложествени број. мерномо, држаємо, врћесмо, мўмисмо, љубисмо, мјериспie, држаспе, врһеспе, мумисте, љубисте, мјерише, држаше, врћеше, мўпише,

љубише, вријеме давно прощавше

јед. број. мјерно, сам, држао, сам, врћео, сам, мулио, сам, љубно, сам, рила,

си,
жала,
Жела,
мила,

била, си ,
Jje, Jje,

je, ло,

Jje,
млож, број.
смо,

смо,
држали, врели, мутили љубили,
се,

Репе,
сше,

cme, ле, ла,

си,

CH,

си ,

ло,

ло ,

ло, је,

ло,

міёрили, смо,

1смо,

ле, ла, су,

ле, ла, су,

смо, мўшили, ne, na, Jcy,

cme,

[ocr errors]

ле, ла, су,

вријеме будуће.

јед. број. мјерићу, Apxahy,

Bpkeky, мўтику, љубићу, мјерићеш, држаћеш, Bpkekeur, мупилеш, љубикеш, мјерике, држаће, Bpkeke, мушиће,

љубиће,
млож. број.
мјерићемо, држаћемо, вркећемо, мушићемо, љубићемо,
мјерићете, држаћете, Bpkekeme, мулићепе, љубићете,
мјериће, држаће, ,

Bpkekê, мўпиле, љубике,
3. наклоненије повелително
вријеме садашње и будуће

јед. број
мјери, држи, врти, мути, љуби,
нека мјери, нека држи, нека врти, нека муши, нека љуби,

млож. број да мјеримо, да држиімо, да вршимо, да мушимо, да љубимо, мјериите, држиме, врне, мупнше,

љубите, нека мјере, мека држе, нека врше, нека мўте , нека љубе.

3. наклоненије неопределено.
мјериши, држати, вркети, мўлиши, љубиши,

4. причастија.
а) дјејствителна

вријеме садашње
јереки, , Аржећи, Bpmeku, мултели, љубели.

вријеме прошавше мјерівши, државши, BpkeBuIH, мутивши, љубивши.

в) страдателна. мјерен, држан (држат), врһен, мәһен,

љубљен. 5. суштест виделно на ње, мјерење, држање, врћење, мәһење, љубљење.

Код овог спрезања преба упамтипти (млого више него под првога, амлого мање него код другога) :

1) У глагола, који се свршују на дим, зим, лям, ним, сим шим, претвори се у долу прошавшем времену, у спрадашелном прич"

2

[ocr errors]
« PreviousContinue »