Page images
PDF
EPUB

А.

бат,

А,

• 1) авеt, t, vero. Ја га љубим, а Авдиторовица , f. Die Zubitorsfeat,
он се опире; ја дођо, а он оде; uxor judicis militaris.
ако не кеш, а и пољуби, па оста. Авдишёрскії , кa, кo, 1) 2ңдitor в»,
ви. 2) а? а) ? ain' ? itane ? 3) a! а ! ah! judicuin militarium. 2) adv. wie ein
ар*, m.

vide
ар.

Auditor , more judicis militaris.
Аба, f. дав 26а : Сиф, panni cгаѕѕіѕѕі- Авељача, f. vіdе вељача.
A6ájanja*, f. die Schabrate, stragulum, Abémába

, f} das Gespenst, spectrum. stratum, ephippium.

Авлапан, піна, но, vidе алвалан. Абање, р. бас trapasiren (бев Хотев), Авлија*, f. 4) улица, деr фоf, aula. detritio panni.

3) велика бијела марама (авли - маАбати, ам, у. impf. н. п. аљину, аб. pama) wmo се завјешају ћевојке

tragen, strapaziren, detero pannum. кад се удају. Абација * , m. Der 216a. Suф • Офneiler, Авлијнски, кa, кo, н. п. врата, Боf",

sartoris genus, daber die Beywörter: aulae. бацијин, на, но ; абацијнски (аба- Авлијскӣ, кa, кo, vide aвлијнски. цијски), ка, ко.

Авли - марама*, f. cf. авлија. Абацилук*, m. дав баnоwеrе бев аба- Аврам, m, (cf. Бышie Xvii, 5), abra. quja, sartoriae (vestificinae) genus.

Abrahamus.
Абењак, m. Kana од абе, eine 2Rüse Авma, f. vіdе апаа.

yon Abas Tuch, galerus e panno crasso. Автiк, m. vіdе аптик.
Абер*, m. ?сфript, nuncius , cf, глас. Автика, f vіdе аплика.
Абердар , m, п. ј. поп или пушка Автов, ва, во, vide anmos. .
Аберник, m. 7 (шпіо се мебе на глас), Автовина, f. vіdе апловина.

die Lärmkanone, tormentum tumultum Ára*, m. der Uga (Herr), dominus. cf. nuutians :

господар. „Па он меће попа aбepдара Агадара*; f. (сп.) сабља, што се ноТе избаци пушку аберника

си под коланом (?) : Абонос, m. дрво, што у води отврд „Агадаре с обадвије стране не (yaбoнoсисе) као камен.

Aranyk*, m. das Agathum, dignitas agae: Абрашљив , ва, вo, vide пjегав (н. п. „Агалуке себи задобно коњ испод репа).

Агин, на, но, бев 21ga, agae. Аброноша, ш. cer Poftеnträger, fami- Агиница, f. Bit 21gin, $rau бев Дga,

gerator. Аваз * m. Ctіmmе, tox, cf. глас. Агінскій, кa, кo, 1) Дga= , agarum, 2) Аваиз*, m. vіdе ваиз.

adv. wie ein Uga, more agae. Abaj! interj. vide jaoj.

дго, m. hyp. 9. ага. Авала, f. Wеbіrge fo@ftli von Belgraь, Агршак, шка, m. као мали колуптик mit Ruinen einer alten Burg des Rit. Од кости, или од рога, што женс ters Порча yon Авала:

напичу на времено (да је теже у „Покликнула пребијела вила

руци), кад почињу престн. СрпкиСа Авале изнад Бијограда

ње по селима одломе по пола окомm. der Mörser, mortarium.

ка, ба намакну на вретено мјесто Авдес *

, m. die Abwaschung (des Türken) агршка. yor Bem @ebett, ablutio : узео авдес ; Ада*, f. vіdе острво. „Чисто Турски авдeс узимаше Ада? ада како ? ја доф; frepti; wis Авдесни, на, но, н. п. марама, 16. anders ? imo vero. waschs, ablutionis.

Адам, m 2дат, Adam, Adamus. Abaumöp, m. der Auditor, cognitor caus.

Адам, m. Rann впете, поmеn viri. sarum militarium. Авдиторов, ва, во, бев Дидitors, ju- Адамов, ва, во, аватв, Adami. dicis nilitaris.

Адамско кољено, в. (4ams Chamni)

А

[ocr errors]

uxor agae. ,

Аван *

[ocr errors]
[ocr errors]

nennt man das Mufter einer Ehefrau, Ajbân*, m. das Thier, animal, cf, meplus quam Penelope.

винче, звјерка. Адеm *, . vіdе обичај.

Ajrŵp, m. der Bengft, admissarius. cf. Agihap*, m. Gold- und Silbergeräthe, жаријебац. aut Gфmud, aurum et argentum cae- Aјсировиш, mа, то, п. ј. конь, феngt; latum, gemmae pretiosae.

unverschnitten, integer, non castratus, Адица, f. dim. 2. ада.

Ajrupyma, f. unbändigen Geschlechtstries Аднаў, ш. (у Сријему и у Бачк.) Xer bes, mulier furens libidine. Gendarme, lictor (?).

Ајде, ајдемо, ајдеше, geben wit! (ft. Адум, ю, 1 ohne Geschlechtstheile, allons), eamus. думац, мца, m. expers pudendorum. Ajayk, m. a) der Straßenräuber, latro

Ја кажем адум сам, а он дријеши (in diesem Lande weniger abrajeulid, гаfе да ј*6*.

und näher dem Seldenthume); OMHAe! interj. um das Rindvich auszutret. шао у ајдуке, еr it cin xäuper ges ben, vox agentis armenta. .

worden, inter latrones abiit. 2) det Аждава, m. Der Drафе, беr ginomur, Geridtsheidul in Ungern, Sirmien, draco (serpens fictus).

haiduco, hajducus, lictor. Аздија*, f. (сп.) 2rt cines langen Obers Ајдуков, ва, во, бев ајдук, hajduci, Pleides, togae genus :

Ајдуковање, п. фав Хацвеrfери, Tatro„На њему је коласта аздија —

ciuium, „У скуп свилен коласме аздије Ајдуковапти, кујем, v. impf. іф бin cin Азна*, f. Die Gajje, aerarium, pecunia :

ajayk, latrocinor. „Дај ти мене азну и џебану — Ајдучија, f. (coll.) бie peibuten, hajАзнaдap, m. Der 3ablmeifter, quaestor. duci. Азнадарев, ва, во, бев 3ablmeifterв, Ајдучина, f. :) bas Räubethanswert. Азна даров, ва, вo, quaestoris,

2) augm, p. ајдук. Азнадарче, чепа, п. cin junger 3a51. Ајдучица, f. Die Räuberin, praedatrix. meister, quaestor juvenis :

Ајдучки, кa, кo, 21) räubetifф, latro„и бабино младо aзнaдaрче

núm. 2) adv. räuberisch, more latronum. Азур*, vidе готов, спреман, опpaвaн. Ајфиди* беrеlіф, фипреrfфӧn, praeАзур кола без почкоса.

clarus. cf. Биди. 4sypaлa*! auf ! agite! спремајмесе : Ajja, vide aja.. „Аз урала кипа и сватови

Ajka, f. die Treibiagd, venatio, qua exАне*, m. 1) vidе задужбина, 2) ане! citatae a servis ferae, in biviis triviis,

nein, non; daher aus 1 und 2 das que a venatoribus excipiuntur. Wortspiel:

Ајкање, р. бав Хreibjаgеn, venatio. А. (н. п.) Јеси ли га виђео? Ајкати, ам, v. impf. jagen, venor. Б Аир.

Ајош , m. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.) А. Аир је на Вишеграду Куприја. der Schiffsknecht, helciarius. cf. nahap. Àupana *?* wie? Was ist ? quid ita Ајошки , кa, кo, 2) ефіїв#net&s, hel„Аирала, кукавицо сиња?

ciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht, „IIіно си піано рано долећела ?

more helciarii. Auc! interj

. Zuruf an den pflügenden Àjc! vide anc. Офfеп, бар еr fіth feitmärts wente, Aјскање, п. vide aискање. vox vertentis boves aratores.

Ајскапи, ам,

vide anckaMI. Аискање, р, дав айс - Tagen, uѕus vocis Aјснути, нем, vide aиснуши.

AK *, m. 1) der Lohn, die Besoldung, sto Аискапи, ам, у. impf, п. ј. вола, аис pendium, merces, salarium, cf. плата. fagen, dico анс. .

2) ak my je, das hat er verdient! es ist Аиснутін, нем, v. pf. п. ј. вола, 1) аис ihm recht geschehen, habet, habeat sibi,

fagen, dico анс. 2) ібm дав аис mit Акамоли (а камо ли), wie erit, nedum: der Peitsche beibringen, excito flagel не дам ни mеби, а кало ли њему; lo ad vertendum. .

„Сиропињо и селу си пешка , Aj! he! heus (als Ruf, und fals Unt: „А камо ли кући у којој си. wort):

Акӣ би (у Сријему, у Бачк. и у

Бан. Aja, ah! nein; nicht doch; minime.

по варошима), као, as wenn, ac si. Ајање, р. Вав Зерттеrn um etwa8, Анмаца*, f. мица, као кобац, коју

Турци

особипто бегови , увате Aján, m. vide Bajam.

младу и припитоме, па је носе на Ајалн, ајем, v. impf, за кога или за руци, као сокола, и у јесен лове umo, rich kümmern, curo, cf.

марити:

с њоме преттелнце. „Ил' не чујеш, ил' не зјещ за ме

Ако, репп,

si.

анс.

cura,

[ocr errors]

equac rufae.

[ocr errors]
[ocr errors]

AKÓB, m. ein Eimer, amphora.

Алатљика, f. cin cingeInts Bertseug, Aковче, чепа, в,

ein Eimerfäßchen instrumentum. vas amphorarium.

Алашов, ва, во , бев Subfев , ruf equi. Aroke, 'es thut nichts, meinetwegen, Алатуша, f, aлaпaсша кобила, cine quid tum? per me licet.

Fuchsstute, eque rufa. Акриђакон (акриђакон), m. per drфі. Алаптушин, на, но, беr Зифв ftute,

diaton, Archidiaconus. Акријера, ш. беt 2 ефijerej, Obеrрrіе. Алаужа, f. vide, лапавица.

her, archiereus: владике су акријере Алва* f. 1) eine Reblfpcife (von 903et. Ристове.

genmehl, Somalz und Honig), cibi Акримандрип, ш. беr Дефimanorit, genus. 2) од ораа. 3) cf. прстен. Archimandrita.

Алвалук*, m, дав ХrintgeІь (auf алва), Акримандритов, ва, во, бев 2rФі. was man Neugekieideten abfordert, comandriten, Archimandritae.

rollarium, muansculum : дај алвалуы Акришгандрински, кa, кo, 1) arфіз (sagt man wie in Defterreidy: den Schnei.

mandritisch, archimandritarum.“ 2) adv. der auszwiden).

асфimanoritif, more archimandritae. Алвапан (говорисе и авлапан), она ÅKDIAM*, m. das vierte Gebeth der Türs Ho, weit, bequem (von Kleidern), am.

ken, nach Sonnenuntergang, oratio plus.

quarta Turcarum, post solis occasum. Алвација* (алвација), m. 21mah&nbler, Ал, ш. биједа, напаст: ал те не нашао. qui vendit aлва. дл*, adj. vіdе ружичас.

Алдумашче*, чепа, р. vid. алвалук. Ала, f. vіdе изод.

Алекса, m. alep, Alexius. Ала, £ vide amдаа: ало несима! Алексије, m. aler, Alexius. Ала би лепо било, а, ! wie fфün wate Алексинац, нца, m. мала варошица,

€8, bone ! deus quam esset praeclarum. између Ниша и 1Параћина. АлексиAnaj* , m. ein Trupp Soldaten in Par начків, кa, ко , рол Алексинац.

race, acies inѕtruсta, pompa militaris : Алем драги камен, (сп.): „Туд ќе поћи војска на алаје „Међ камзама алем драги камень „Наредисе алај за алајем

Anemija, m.l (der beilige) Alopius, Алај - барјак,t, m. (cm. ie peerfahne, Алёмпије, m Alypius. signum, vexillum:

ANII, 1) aber, veram. 2) vide kaH. „У десној му руци копље бојно, Алин драги камен, m, vide aлeм дра. Ау л'јевој алар - барјак зламан — Алајбеr*, m, Der aseljurit, dux nobilium. Алка*, f. гвозден колуп (у Србији по Алајбегов, ва, во, бев 2lajteg8. селима говоре биjочуг), ein eifernet Алајбеговица, f. Die Trau бев alajteg8. Ning, z. B. Thürring, Fessel, anvulus : Алал*, m. vіdе благослов : дао ми је „Ко по куца алком на вратпима ?

салалом; што човек справдом Алку ран*, in. See Xoran, Alcorapus : сече, шо му јз алал; да му је „На Кітапу своме алкурану —

Алов, m. велика пређа што се рибе Алале*, f. pl. vіdе наруквице.

Bamajy, das Fischerneß, rete. Алалем", alem 2njeine паф, nisi me Aљепак, піка , ш, ein kleitungitut,

omnia fаlluut. Алалем по ке бин vestis. . сврака.

Aљемина, 1, augm. p. аљина. Алалити, им, vidе опростипи, бла. Аљина, f. дав Яiein, vestis.

гословити. Кад који што купи од Аљине, f. pl. pas Beans, vestimetta, кога, а он каже: „Алали брапе.“ (auch das Bettgewand), stragula. А онај му одровори: „Да и је Аљиница , . dim. p. аљина.

Аљкав, ва

, B0, schlaff, laxus. Алаљивање, п. Вав Сеgner, benedictio. Aљма, f. eine 24rt ЗmiebeIn, cepae genus. Алаљивали, љујем, y. Impf. fegnen, be- Ам, ш, дав Сејфіrе бев 23 agenpfеrев, Dedico.

lora equi trahentis.s Anac, m. (alcais, der Fischer) vide pubap. Ama, aber, allein, sed. Аласов, ва, во, vidе рибаров.

AMâ3*, m. (cm.) Art Gebets der Türken, Аласки, кa, кo, vide" рибарски. precis genus: Anam*, m. das Berkzeug, instrumenta. А у шанцу амаз проучиіцею. Без алата нема заната.

Амајлија*, f. 1) запис , или чини какве, Алаш* , m. црвен коњ, беr fафв (Pfer), По се носе уза се, н. п. амајлија equus rufus.

од пушке, од главобоље, од грозКлапасп, па, шо, х. д. коњ, fut) Hнце и т. д. Веr Xalisman, signunx roth, rufus,

magicмт. 2) она кесица, или ку

A 2

ги камен.

алал,

алал,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

cus.

птица, но се у њој носи запис, und diefe Affectation ahmen die Aneta das Talisman • Kästchen, capsula sera doten fatyrisd nad). vando signo magico :

Анашемница, f. Die bes Anathеmѕ йез „Сарајлије злане амајлије.

dig ist, digua anathemate. што ћевојке носе у њедрима Анашемњак, m, vide aнәптемник, AMâm*, m. das Badhaus, Badezimmer, Auranja, f. 1) England, Anglia, Britanbaloeum.

nia. 3) english Lud, pannus Angli. Амамик*, м. dim, 9, амам. Амамцик

има у свакој Турској соби (kе cпа. Англијски, ла, ко, 1) engtif, anglicus,

вају људи са женама) за пеки. britannicus. 2) adv. englisch, anglice, аман, ш. ј чини ми се: аман по ће Андра, т. (Рес. и Срем.) vide Андро. бити.

Андрак, m. Не знам који му је анAMâH*! Pardon! Gnade! noli me oce драк (у Сријему и Бачк). cidere, serva me.

Андрија; m. (cf. амбро; ?) ancreas, AnAmánem*, m. anvertrautes Pfand, de. dreas.

positum: аманет ши Божји моја је Андријаш, ш. 2nbreas, Andreas. ца; оставио код њега новце на адма• Андријца, f. dim. 2. Андрија, неп; изјео пуѣ аманет.

Андро, m. (Брц.) һур. р. Андрија, Амбар*, m. 1) bas Ragazin, borreum, Анђа, f. hyp. р. Анђелија.

2) прва капа, но се дигне кад се днђел, m. (говорисе и анђео) Ber gnə игра прстена. cf. прстен.

gel, angelus. Амбарање, п. бав Дufbeen Bee erten Анђелак, лha, m. hyp. 6. анђем Müße im Kingspiel (indem man ambap Ankèanja , f. Angelia , Aggelia. Тази ruft), levatio primi galeri in lusu Анђелијца, f. dim. p. Анђелија. annuli, cf. прстен.

Анђелски, кa, кo, englifф, angelica Амбарати, ам, y, impf. амбар fagen, 2) adv. englisch, angelice, dico амбар.

Анђео, фела, m. vіdе анђел. Амбарнуппи, нем, . pf. ) диви прву Анђица, f. dim. . Анђа.

капу, кад се игра прстена, gf. пр- Анђуша, f, augm, Ф. Анђелија, стен. 2) запросити ђевојку њего, Анета, f. 2nnette, Annula. или друго што заискапи, н. п. ја Анета, р. р. (am @taken) bie eфeat.

сам амбарнуо на једном мјесту. bengänge. Амбарски, на, хо, н. п. око, врата, Аница, f. dim. ф. Ана. des Magazins, horrei.

Аничица , f. dim. 2. Аница. Амбуља, f. дугачка вреќа, cin Ianger Анка, f. 2ennфеn, Annula. Sack, saccus longior,

Ански, кa, кo, н. п. враща, бев фав, Амин! Дment amen! Амин да Бог да, deversorii. Дминање, р. бав 2mеnjаgеn, adpre- Анпа, f. (у сријему) беr Rartpaufen, catio.

cumulus (terrae) terminalis. Аминали, ам, г. impf. Дmen fagen, Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто. dico

Кад стари свал (на Aнтерија* (антерија), f. ein untеrvісі» свадбів), или кум пије у здравље, mit Hermeln, tunicae genus. онда свантови, све два и два, а ми. Анжерилук*, m. Gta Seug auf eine нају, п. і вичу: Стари свап ча Anterie, panni quantum sufficit ad an. шу пије, Бога моли, амин !

teriam conficiendam. AMO, bieber, huc.

Антица, m. dim. Ана. Амрёл, m. Ser Regenfirm, (@terr. Bев Анто, m. (Ерц.) һур. р. Антоније.

a mrell, nach dem lat. umbrella), um- Almohaja, m. bella (major).

Антоније, m.7

} Anton, Antonius. Ан*, m. per pan, dеvеrticulum, Антонијца, т. dim. 6. Антоније. f.

Анушка, f. Anna, Anna,

Анҷица, f. dim. . Анка. Анашема (анаmемате), г. Бав Дnathет, Анцар*, ш, беr panofфаr, culter maAnathema; анапе мане било;

jor. анашемале ђавола и

1његова и- Анција *, m. Ber Sawiety, dominus

deversorii. AhamTMHÂK, m. des Anathems werth,

dignus anathemate. Анашемнице је Анцијин, на , но, бев фаnwirth, doдан! {fфеltеn gewöhnli, pie Rönфе,

mivi deversorii. ftatt anamename, weil sie sich ein Hiājuckú, ka, ko, 1) Wirths, domini gеte) { [фев 2infebеп дебел women, Анцијски, кa, кo, derersorii. 2) adv, wo tein ч, ж, ч, 6, 5, blіф іft; wie ein Wirth, more cauponis.

amen.

Ана; } inna, Anna.

га

мена.

човек:

rus.

ВО ,

1

تلب را

о! interj. fapperment! Yah! Ао мој Аранђелов, ва, во, н. п. дан, Cr3. брајко !

engelstag (den 8. Nov.), festum S. ArАніо (а оно), fo, Bann, -, igitur , at: changeli.

ако није тако, а оно је овако; Аранђеловица, f. аранђелов поспі, ако не ћеш ти доћи мени, а оно die Faste 8 Tage vor Erzengelo' - Tag, ћу ја mеби.

jejunium Archangeli. Апапёка, f. дie 2pоthеrе, apotheca, Аранђеловшпак, m. човек, који слав pharmacopolium.

аранђелов дан, беr pen grееngel Anameráp, m. der Apothefer, pharmaco Michael zum Hauspatron hat, cliens pola,

Archangeli. Анамекарев, ва, во, Вев 24potbeters, Аранђео, фела, m. vіdе аранђел. Алапекаров , ва, вo, pharmacopolae. Арање, m. Рав Plunteen, depopulaАпапекарски, кa, кo, I) 21petbeter *, tio. pharmaceuticus. 2) adv. apothekerisch À pan*, m. vide apanan. more pharmacopolae.

Арапија , f. (coll. Die Robeen, Mauri Ånc* mi der Arrest, custodia : y ancy „Сад навали љупа арапијо :

„Нема оног спірашнога јунака Апсана.*, f, per dеrеft, бав 21rretbau, „На арену којь у великоме custodia.

Арапин, m. Der 2Xope, Aethiops, MauАпсеник, m. Ber 21rrejtant, captivus , qui in custodia est.

Арапинов, ва des Mohren, As. Аписипи, им, v. impf. arretizen, pets thiopis. bafien, in custodiam mitto.

Арапка, f. 2) бie Robrin, Maur3. 2) Anma, f. Attich, sambucus ebulus eine Art harter, schwärzlicher Birnen, Lina.

piri genus. Аппійк , m. Bеr аttіftеаиф, sambu- Арапов, ва , вo, vide Арапинов. cetini ebuletum.

Арапскіі, на, ко2) торrіf, mauriАпплика, f. cin 2attiФftеr gеt, ebulam. cus. 2) adv. wie ein Mohr, moro Аплов, ва, во, н. п. лист, 24tti •, mauri.

Арапчад, f. (coll.) Xoprentiner, 30Атошовина, f. See 24ttiФtraud) , sambuci boles maura. ebuli.

Араче, чепа , ein Mohrenkind, Апуспол, m. 21роftеl, apostolus.

puer maurus. Апусполски, ка, но, .) срielif, Арар, ш. врећа од коспријелци, cin

apostolicus. 2) adv. apostolisit, apostolice. Опишао апустролсtій, п. і.

Sack von Ziegenwolle, saccus e lana

caprina. njemye, per pedes apostolorum.

Арарина,

f. Апшење, р. дав 21rretiten, cuskodia.

augm. $. apap.:

„Погледајде арарино моја Âp*, m. der Pferdestall, stabulum

equo „Што ми чини болесница воја rum. cf. коњушница. Åpa4, m. Stadt im Banet. ApaAckí, apamu, am : impf. plündern, expilo

, ta, кo, von Арад.

Apanioc, deiros) perfiuФt, bol's' дее Арађанин, т, човек из Арада.

Teufel! in malam ren)! Apamoc ra Арам*,

било; Арапoс пи кирије, сифи мн ш. проклеспізо, (са8 Зе. gentheit, 2. алал), Slub ! maic vоrtаt:

с кола. Арамос пи посиура, не арам пия била со и меб, што

прди ми по цркви,

бав 3um: Арапосиљање, р.

Teufels изјео код мене ! Арамбаша m. поглавица ајдучки,

wünschen, detestatio. беr Xäuberhauptain, dax lаironum. Арапосиљаписе, амce, v. г. impf. ко. Арамбашин, на, но, без äubera

ra kan vera , etwas zum Teufel wüns hauptmanns, ducis latronum.

schen, detestor aliquid , exseeror. Арамбашовање, ш. бав арамбаша Арач *, m. Die Ropfjteuer, tributum, reon, imperium latronum.

exactio capitum. cf. главница. Арамбашовали, шујем, у. impf. Арач*, арча, ш. бie Дивlage, expensa,

apambawa jeyn, imperito latronibus. cf. прошак. арамија, m. Der Rauber, Bieb, fur, Арачлија*, m. Der &opfjteuer • Ginnejmer, Tatro (mit niederträchtigem Nebenbe:

exactor tributi. griff, währeno bеr ајдук ibn niФt bat). Арачлијин, на, на, бев араҷлија, Аранђел (говорисе и аранђео), т. exactoris tributi. ber Grsengel: archangelus: свети Арачлијнскій, кa, кo, See &opffteuer • шестокрили аранђеле! закрили ме Арачлијски, кa, кo, Jinneymer, exaкрилом швојим (кад се моле Богу). ctorum tributi.

Д.

[ocr errors]

2

си

х

2

« PreviousContinue »