Page images
PDF
EPUB

Арашлама, f. (сл.) vide apmлама: Apnamen, m. eine Art Zwiebeln jam „Арашламе у меду куване

Berseßen, ceparum gcnus. Арбанаскӣ, (ст.) albancpfф, alba- Apca, m. (Pec. * Cpem.) vide Apco. pice :

4рсен, т.

Arsenius , Arsenius. „Лащински му говорн,

Арсенија; m. Zefenius, Arsenius. „Арбанаски заноси

Арсеније, m.)
Арбија*, cf. шипка (дрвена или гвозде. Арсица, m. dim. 2. Арса.

на), што се набија њом pco, . (Врц.) һур. р. Арсеније.
пушка кад се пуни, Ber gapeftod, Apmaja, f. das Papier, charta.

bacillus adigcndae glandi plumbeae. Артијепина, f. Аргатија, і. (coll.) vie" Xaglibnet, Артијешина, г. } *ugm. у. аршија. mercenarii.

Артијца, t. dim. 6. аршија. Аргашня , m. (ёруitns) See Eaglüfuet, Артовање, п. рas Betatben, фоfmet. mercenarius, cf. надничар.

stern, consiliatio. Аргаловање, п. дав 2rbeiten ит £а. Арповати, артујем, т. impf. кога, gelohn, das Lagelöhnern, operae diuruae berathen, hofmeistern, consilior. locatio.

Архиђакон, ш. vіdе акриђакон. Артаповапн, шујем, v. impf. taglü6. Архимандрит, vide акримандрип. nern, mercede conduci , laborare.

Архимандритов, ва, вo, vide акрц. Ардов, m. Вав Хав, dolium, cf. буре. мандритов. Ардовић, m. dim. , ардов.

Архимандрински, кa, кo, vide акриАренда, f. (по Сријему, по Бачк. и

мандрийски. по Бан.) Беr раt, redentio, con. Арчење, р. бав Веrѕеbren, Berbrau. ductio : : узео под аренду.

doen, consumtio , absumtio. Арендатор, ш. беr päter, rеdemtor, Арчиши, им, v. impf. perbrauchen, Арендаторов, ва, во, бев Фäфters, absumo. redemtoris.

Арчитисе, имсе , т. г. impf. ftin une Арна*. f. See Ruden, dorsum (im tosten regen, expensas facio. Kleide), vide neha.

Apundma*, f. Urt Frühkirsche, cerasi genus. Арлақача, f. cin lärment TuftigeB Seau• Аршин, m. Die &le, ulna. enzimmer, femina tumultuosa.

Асан-пашина паланка, f. мала Apraibe, n. daß Lärmen (der Kinder),

Рощица на десном бријегу ријеке tumultuatio.

Јасенице (у Србији). Арлапи, ам, v. impf, lärmen, tumultuor. Acнa, f. (по "Сријему и по Бачк.) бе Арна ушин*, м. Ber 2rnaut , albanefe, Лифеп, беріпn, utilitas, cf. вајда, Albanus.

Асними, им, y. impf. nufen, prosum. Арнаутинов, ва, во, бев 2rnautеnt, Acнoвищ, ща, по, пükli , utilis. Albani.

Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Арна упiнти, им, т. impf, gum Menau. Аспида, f. Die Biper, otter, aspis : ten machen, facio esse Albanum.

зла као аспида (реку злој жени). Арнаутитисе, имce, y, r. inpf. cin Аспал, m. (по Сријему, по Бачк. ң Urnaut werden, tio Albanus.

по Бан.) беr xifф, mensa, cf. спо. Арнаутка, f. 1) Die 2rnautynn, Alba- Аспалчић, m. dim. p. аспал.

na. 2) eine Urnautinn, (Art langer Acmap * m. das Unterfutter (von Flirte), telum albauum.

Baumwolle), munimen vestis. Арнаутлук*, м. Арнаутска земља, Асура*, f. vіdе рогожина. Albanien , Albania.

Асурција *, m. See Tattenfiebter, qui Арнаутовац, вца, m. Арнаутски tegetes plectit e scirpo Іншою, bic albaneifhe pijtole, Acy pцијин, на, но, бев Xattennaфers, teluun minus Albanum.

tegetum confectoris. Арнаутски , кa, кo, 2) 116anefer, Am*, das arabisde Roß, equus 'albanus. 3) adv. albanefiích,

arabs. С пуђа алпа усред блата. albani.

Атанацко, Ю. Дtbаnав, Athanasius. Арнаућење, n. Bas albanijiren, muta- Алање, п.- бав фten, attentio. tio in Albanum,

Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Арнаучад, f. (coll.) junge Arnauten. Атапи, ам, т. impf. (афten ?) мари. Арнауче, чепа, п. cin albanefer kino,

ми, или приањапи зашто , афs puer albanus.

ten, attendere : да пи апаш за тим, Арњеви,

m. pl. das Dach eines (ionft по би пи научио. offenen) Bauernwagen, von Stäбеп Алагирапи, ам, у. pf. (у Сријему, und einer Rohrmatte darüber, tee у Бачк. и у Бан.) (ft. attaquer) an? tum currus rustici.

greifen, azgredior. ct. yaapumu.

ва

m,

morc

[ocr errors]

се

amores

*

2

Ашов, m.

Amep*, m. der Gefallen, gratia, grati- Amams, am, v. impf. abläugnen, infitior.

ficatio: суди по аперу. Апшерова Ашигчија*, m. bar gerne carefіrt (lie кућа у потоку, једва јој се шље belt), qui puellis blanditur. ме види.

Ашик*, perliest, amore captus : Ашибӯр, т. кожа од црне овце ,

Он се на њу ашик учинио што се мебе на седло кад Ашиковање*, . Вав ваrеffіrеn, amojajue.

res, blanditiae. Аткиња, f. vіdе бедевија,

Ашиковати, кујем, v. impf, c ким, Amлија*, m. vіdе коњик (поји јаше caressiren, blandiri alicui, на алу).

habere. Ашо (. і, a mo), пе, ба! en : кад ја Ашлук m. die Unkosten, sumtus. мамо, а по њега нема.

Ашлучење, п. бав Веtrеttеn реr unə дански, кa, кo, 1) cinem Chefrop gt: kosten, sumtuum aut victus submini.

mäl, equi arabici. 2) adv. wie ein stratio. am, more equi arabici.

Ашлучили, им, т. impf. Deftreiten, Amyra, f. das Gesimse, cymatium. sumtum suppedito. Aha, m. (Рес. и Срем.) vide Afo.

гвоздена лопата, бі, сі. Akam,‘m. Joachim , Joachim.

ferne Schaufel, palla ferrea. Akuma, f. Joachima , Joachima ?

? Ako, m. (Ерц.), bур. 2. Алим.

? Аферим*! brapp ! macte! Турски Ашчија *, m. vіdе кувар. Бог срећу

аферими и калуђерски благослови. дијели, а ашчија чорбу. Афијун*, м. Вав Opium, opium. Ашчијин, на, но, бев Жофв, coqui. AX! interj. ach ! ah ! cf. a!

Ашчьјница , f. 2) vidе куварица. 2) vie Аца, m. (Pec. 1 Cpe:v) vide Ago.

Küche, culina. Ацко, m. dim. on Алекса.

Ашчилук*, m. Die SофEunft, it Ros лцо, m. (Ерц.) hyp. b. Алекса.

cerey, ars (res) coquinaria. Аче, чепа, п. cin junger алт, arabis

sches Fülen, pullus equi arabis. Ачење, в. Art delnenden Sprechens,

Б. prolatio vocum lenta, et diducta. Ачиписе, HMce, V. r. impf. gedehnt

fфеефеп, , diduco Ацип*, м. Видеr, prodigium а! Алхамија*, f. unerfahren (aus Jus bie Bropmutter, avia. 1) стара жена

gend), inexpertus, rudis (auch vom аltев 23eib, vetula, 2) превести баPferde).

бу, , кажу Ђеца кад баце малу плоAsuja", m. der Pilger, (Christ der in чицу од камена преко воде, али је

Jerusalem, oder Türke, der in Mella тако баце, да одскаче пове воде.

gemefen іff), peregrinos religionis ergo. Баба, m. (Рес. и Срем.) vidе бабо. Ацијин, на, но, бев фарјані, peregri. Баба клисара, f. баба, шпо мијеси ni religionis ergo.

nockypune, die Frau, die das Soins Дұмјница, f. Die Seau cines pasfфі, munionbrot für die Kirche bädt, diauxor peregrinatoris religiosi.

conissa pani sacro pinsendo. Ацајнски, кa, кo,li) фаоfфіч, peregri- Бабајко, m. (понајвише у пјесма ма) Ацајски, на , кo, jnatoris religiosi. vidе бабо:

2) adv. wie ein Hadfchi, more peregri „Мој бабајко не слушам пе стари — Datoris religiosi.

„Камю Раде мој мили бабајко ? Ацилук*, m. die Pilgerfфаft, pilgee. Бабак, бапка, р. на косишту онај

reise, peregrinatio religionis ergo. дршчић, што се држи руком за Ацинедомак, (Fomisch) ein Pilger, њега кад се коси (у Сријему кажу

der aber nicht bis an das Ziel seiner руце»), bie Cenfengriffe, capuli in Walfabrt gegangen, peregrinator sacer manubrio falcis foenariae. imperfectus, mendax.

Бабетина , f. augm, p. баба. Ацо , m. hyp. 9. ација.

Бабин, на, но, дer Brop mutter qeyө. Ануван*, m. Ber giebling, Ganymеев, rig, aviae. 2) der alten Frau gehörig, scortum, puer.

vetulae. Xua*, К. :) vide абајлија. :) удари- Бабин, на , но, vidе бабов.

ли у ашу, abdugnen, inftior. Док Бабина дупчица, f. eine Pflange, her

е аша, дошле кућа наша. Ашање, п. Bar oldugnen, infіtіаtіо. Бабина рупа, f. die Genithüle, сатиш Ашаријасп, та, що, үide нecщашан, coryicis.

voces.

Баба, tаjочина, или материна мајка

[ocr errors]

bae genus. .

ван

Бабине, f. pl. (у Српјему ђекоји го- Бабичење, д. Вав бабица • fept, obste, воре баби ње) 1) бав Boфenb;tt,

tricatio. puerperium. 2) der Wochenbesud), sa- babnyuma, , v. impf. Geburtshülfe lutatio puerрсгае. Код Срба прају

leisten,

obstetricari. бабине обично седам дана. За није Бабо, т. (Ерц.) vide oпaц. седам дана долазе дању жене на Бабов, ва', во, бев бабо, patris. бабине (и доносе часіп (н. п. пи. Бабура, cine art irsenen Ofens (opne me, утитипке, ракију, вино и л. д.) Kaweln), fornax simplicissima. и фелтепту дарове), те се часте и Бабускара, уіdе бабешина. веселе; а ноку дођу комшије иком- Бабушина, f, дав 28tiФfileif, caro in

нјнице, познаници и познанице, guinalis. mе чувају баб ине, ш. ј. сједе сву Баврљање , п. ИmperfФlentеrn, vаgаtiо. ноћ код породиље, и разговарају. Баврљаши, ам, т. impf umperfolens се и пјевају, а особипio преку и

dern, vagor. седму ноћ („Није седму ноћ

дочу

Бага, f. некаква болест коњсқа. имају обичај рећи ономе, Багана, f. кожица јагњеќа, дав gamma који је мало сулудаст). Тада не fell, pellis agnina. смије ни једно заспапти: зашпо Багатела, f. (у Сријему, у Бачк, и уБан.) других једва чекају да га огаре, die Kleinigkeit (bagatelle), res parva. или да му пришнју штого, (ка- Баглама, f. 1) (највише се говори у кав дроњак, или читаво бебе) за млож. бр. багламе) оно гвожђе, аљине. На бабинама пјевају сваво што држи врата за довратник (cf. јаке пјесме, а неке имају које се шарке), Angel uno Sano an per khure. само пада пјевају, н. п.

cardo et yinculum januae. 2) мала „Ој на делу на голему боб се зелени. ламбурица од три жице, trichorА 50 га је посејао пе се зеленин ? dii genus, eine kleine Pandore von „Мирко*) га је посејао те се зелени, drey Saiten. „Ружа **) га се назобала, срце је Багљив, ва, во, н. п. коњ. боли.

Багрдан, ш, мала варошица између „Колалом лалом ко му отац беше ? Јагодине и Баточине. „Колалом лалом шај му ***) отац Багрена, f, per cacienbaum, Robini беше,

pseudoacacia Linn. Қолалом лалом ко му деда беше ? Бадава и т. д.

Бадавад, unentgeltlich, gratis. . Нијесам му био на бабинама (да Бадаваде, знам колико му је година).

Бадавација*, m. Sеr аlев иmfont baben Бабини дни, m. pletwa Rörsiфnee, pix wil, qui omnia vult sibi gratis dari. Бабини укови,

Тcadens mеnsе mаrtіо. Бадало, п. оно мјеспо, ђе ударају Приповиједају, да је у то доба не kеца крајем од шпапа кад се бакаква баба ишкерала јариће у пла нају. с. банаписе. нину, па дунуо сјевер и ударио сни. Бадањ, дња, m. велика шупља клајег, а она рекла: „рд марцу нө да, шпо кроз њу пече вода, пе бојим пе се : моји јарчики пешо обрђе коло на кашиҷари воденици, рошчићи”. На по се расрди март, die Röhre, canalis. па навали са снијегом и с мразом, Бадање, п. бав еteфen, punctio. е се смрзне и окамени и баба Бадати, ам, т. impf. 1) Teije teфen, н њезини јарики. Кажу, да се и да. pungo leniter. 2) leise geben, incedo нас може виђепи у некаквој планини punctim. (ђе се по догодило) оно камење, Бадем*, m, Rance, amygdalus. што је постало од бабе и од ја. Бадемов, ва, вo, Rancel , amygdali. рика: баба споји у сриједи, а ја- Бадјава, риби око ње.

Бадјавад, (у Босни) vide бадава. Бабино уво, 2 cin Reaut, herbae

genus. Бадјаваде, Бабица, f. 1) dim. . баба. 2) бie беб. Бадљи, f. pl. некаква

болеспу amme, obstetrix, 3) оңо гвожђе (као мали наковањ), што се на њему Бадњаh, m, сирова церова главња, опкивају косе.

што се, по обичају, у очи Божи, Ка ложи на вапіру. Бадњака морају

бити два или три, и морају се у очи *) Или како буде име оцу.

Божића (на бадњи дан) и осјећи. ++) Или како буде име матери. Кад се у вече смркне, онда дома***) Како му буде име.

кин унесе бадњаке у кућу, и нало.

очима.

Житом

жи на ватру; кад ступи с бад- Бајчепа, m. RannBname, доmер тігі, њаком у кућу, онда рече: „Добар Бака, f, hyp, , баба. вече и честит вам бадњи дан”. А Бака * ! yidе гле! из куће га какав мушкарац поспе

Бакал*, m. пірговац, што продаје и одговори му: „Дао пи сир, масло, мед и п. д. беt ере. Бог добро срепњи и честини”. zerenbändler , condimentarius, По Ерцеговини ђе су велике куће, Бакалка, f, pie Opegеtepträmerin, conонђе довуку бадњаке на шест цили dimentaria. . на осам волова, па наберају кроз Бакалница, f. бакалски дуќан, дав кућу, пе ишћерају волове на друга Spezereygewölbe, taberna condimentarii, врата, а бадњаке скину у кући Бакалов, ва, во,без бакал, condimentarii, кад већ бадњаци прегоре, онда Бакалски, кa, кo, 2) шефürströmer s, (сјутрадан, на Божић) узму оне condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürzs угарчиће, е метну у башчи на ка krämer, more condimentarii. . кву младу шљиву, или на јабуку. Вакар*, кра, м. дав $upfer, cuprum, cf. Божикипе полажајник.

Бакат, кта, т. бав шеtrappe, incesБадњії дан, њега дне , m, per Chrift: sus cum sonitu.

aben, diеѕ аntе fеѕtum Christi natale, Баква, f. оно мјесто, ќе се спаје Бадњаh, m, dim. р. бадањ.

ногом, кад се баца камен с рамеБаждарина, f. (сп.) 3olgee, porto Ha, Standort der Steinwerfenden, rium:

statio jaculantium saxa. „На водици вила баждарица , Бакин, на, но, беr бака, yetulae. „Те узима пешку баждарину: Баклава*,f.eine2rt пипа,placentae genus. „Од јунака оба црна ока,

Бакрач*, m. vіdе кошао.
А од коња ноге све четири Бакрачић, m. dim. р. бакрач.
Баждарица, f. (см.) 3ülnerin, porti. Бакрачлија *, f. vіdе узеньија.
trix (?), cf, баждарина.

Бакрен, нa, нo, Eupfern, cupreus, aeneus. Баждарский, кa, кo, н. п. каншар, Бакшање, 1. das Trappen, incessus zöllnerisch, portitorum.

cum sonitu. Бdsa, f. vіdе зова.

Бактапи, кћем, у. impf trappen, Базёрђамбаща*, m, per mit Be? Див. sonitum edo incedens.

uns &infuhr • 3ole Belebnte , portorio Бакуља, f. на дрвету (особимо расpraefectus.

пову и церову) до коре, од приБазерђамбашин, на, но, бев базер лике с при прста дебело. Бакуља фамбаша, portorii praefесti.

je бјеља од правога дрвета и Базерђан*, м. vіdе трговац.

прије испирули од њега. Базјаш, m. мали намастирић на ли Балабан*, м. назеба, кијавица, per

јевом бријегу Дунава (у Банату). Schnupfen, gravedo, pituita. Баир*, ш. бав цfer, ripa, cf. бријег, Балав, ва, вo, rokig, mucosus. обала.

Балавац, вца, m. per Xogige, puer mu. Баја, f. hyp. 2. баук. baja, f. Stadt in Südungern , nomen Балавица, f. дав Хофтäофеn, puela

urbis. Бајски, кa, кo, von Баја. mucida. Gajannya, die Zauberin, inc atatrix. Баланић, m. Ber glöppel, tudicula.

Пјевају како се разбољео у сватови Балван, m. велики дирек као греда, ма (кад се женио бунгур челе Balten, trabs. бија

параном ђевојком) Бале, f. pl. слине, беr Xot, mucus. купус на сланини, па му довели Балега, f. н. п. говеђа, коњска, проју бајалицу да му баје: obyja, der Unflat, Viehéoth, stercus, „Проја баје, купуса нестаје. Балегање, п. бав 2гiltert, fotbmафе і Бајање, п. дав Заибern, inсаntаtіо. (vom Vieh), cacatio pecorum. Бајал, па , по, аltbaфen, yetus, non Балегапи, ам, у. impf. miften, беп

Koth von sich geben, stercus facio. Бајапии, јем, v. impf. зацбеrit, incanto Балење , D, vidе баљење. (morbum, dolorem).

Балија, f. (veräфtliФ) деr gürte, turca, Бајко, m. Xannéname, pomen yiri. (per convicium). Бајна лука, f. град и варош у Бос- Балијепина, f. augn. 2. балија,

ни на води Врбасу. Бајнолўчанин, Балиши, им, у. impf. raßen, muco maculo човек из Бајне луке. Бајнолӱчка, 2) roßen, weinen, muco maculor fleado.

из Бајне луке. Бајнолўчкі, Бало, m. vied балавац. кa, кo, pon Бајна лука.

Harcam, m. der Balsam, balsamum. Bajo, m Mannsname, nomen yiri.

Балта*, f. Tide cјекира (али се рн.

cosus. .

recens.

жена

јетко говори, н. п. ја говорим, а он цара као и најприје, па погађају ни у балту).

опет наново. Други пут (м. ј. Балук*, т. ірибља права, bie Sifф. друге године царовања) цар има Banykam, m. S börner, Dollyórner, coc тон маше (п. 1. погађа у прcili indi.

љин 1штап док припут не умаиши), Балчак *, m. у сабље, или у мача трећи пут четири и т. д. а прља

оно, ђе се држи руком, Der Brif аш други пут сједе на бадало (m j. Säbel, capulus :

на оно мјесто, ђе ударају шпа. „Крвава му сaбa до балчака

повима кад и бацају) кад погађа у Habeme3, m. die größte Art Kanonen, Свој штап; трећи пуно се примак

grobes Geschüß, tormentum majus • не колико може скочити, а челюр„Све баљемез баљеме за виче,

ли пут колико је дуг кад пру„А лубарда лубарду дознва

жи руке. Кад изиграју онолико пуБәсење, . бав Ковел, muсi emissio. па (или кад један цар онолико го• Бамбадава, gang unentgelolit, plane дина царује), до колико су погоди. gratis,

ли да њене прљу, онда га жене, ш. ј. Бан, m. Ser Ban, banus.

стану сви уред један за другим, па Банање, р. 1) vide бeнeптахье. 2) да се раскораче пе mp.ua прође чепкобанаписе -epiel, ludi genus.

poнoшке између њиови ногу, а они bawam, m. das (Lemeswarer) Banat im га сваки удари по једном шаком, Süden Ungerns, Banatus.

или дрвепом (како погоде најБанан, ам, vide бeнemamir.

прије) по гузици. Банаписе, амсе,

v. г. impf. Кад Банатски, ha, кo, ) Запаtеr. 2) adv. ohе kеца да се банају, најприје се

banatisch. договоре, до колике fiе године же Банаhании, m. Ser Banater, Banatu. ни пи и прљу; онда узме свако Баница, f. Die Barin, bana, bani uxor. свој папі по средини, па удара. Банка, f. See Bantogettel, syngrapha ју окомице у земљу н лако редом meusae feneratoriae publicae. бацају шпапове с једнога мјеспia; Банкрэп, m. (у Сријему, у Бачк. које најдаље баци, оно је цар, а ко ny Hah.) der Banfecutirte, decoctor, је најближе, оно је прља, Поптом impar solvendo, cf. пропалица. прља покупи све штапове, па да Банкропірање, р. бав Заnterntiren, свакоме свој, а свој мене по decoctio. пријеко пред цара лако близу, како Банкротирапи, ам, т. pf. unə impf. га цар спојећ управо може дова bañterutíren, decoquo. или својим шпалом; онда цар ба- Бановина, f. Bans, wo cin Ban berrfФt, ци жмурећи свој шпап пе удари das Santhum, banatus. прљин (ако ли ума цін, онда оң Бановић, m, аnBjobn, bаni filius. у буде прља, а прља цар), па онда пјесмама, и у приповијепкама о сједе; ђе се царев штап уста Бановићу Спрашњи чуо сам ће се ви, онђе мора прља свој шпіап да Itзговара Бановић. замјести

и (п. ј. да га измакне), Банови за (6ановица), f, vidе баница. па онда сви редом бацају (не яму- Банспол, m. брдо у Сријему (изме. рећи) и погађају у прљин шпіап: ђу Карловаца и Крушедола). сваки преба дошле да бије у тр- Банупи, немі, v. pf. илverhofft tommen, мин niап (и прља једнако мора ex insperato adesse, свој штап да замјеш па) докле Бања, f. 1) 23av, balneum (cf. ital. bagno). не ума ши; а кад умайні, онда 2) варош у Србији (близу Ниша): му прља узме штап и баци у су „Да би посло Вељка арамбашу во грожђе (п. і. на страну), „Ко ће чувал" Бању на крајиңи ? па онда оспали сви бацају пако 3). намаспир у Далмацији. редом ; ацар на пошљетку, и он Бања лука, f. (у Сријему и у Бачл.) бије док двапут не умаши. Онда

vide Бајна лука. лирла покупи све шпіапове из су- Бањани , ш. pi. Begeno it bеr реrіеg04 вога грожђа, па он погађа свим wina an der Grenze von Montenegro : штаповима редом у свој шшап ; „Да отиде у Бањане равне чијим штапом погоди, онај буде Бањање, п. vіdе купање. прља; а кад погоди царевим шпа Бањаписе, амсе,

vidе кутатисе. пом, онда цар буде прља, а мрља Бапски, кa, кo, a) altmeibijd, anilis. цар; ако ли свима штаповима ума 2) adv. altweibisch, aniliter. ши, онда окупи све шпалове, па Бар, барем, menigiteng, saltem. да свакоме свој, а свој мене пред Біра, к. афе, Рfuse, lасця, laguga.

« PreviousContinue »