Page images
PDF
EPUB

A.

A, 1) aber, at, vero. Jа га љубим, а Авдиторовица, f. bie Qubitorsfrau,

он се омире; ја дођо, а он оде; ако не ћеш, а ти пољуби, па осма. ви. 2) a? ab? ain'? itane? 3) a! al ! ah! 4ap*, m. vide ap. Аба, f. bas uba Lud, panni crassissimi genus.

3

uxor judicis militaris. Авдимерски, ка, ко, i) Ulubitors., judicum militarium. 2) adv. mie ein Žuvitor, more judicis militaris. Авељача, f. vide вељача. Авеш, f. ABéma, f} das Gespenst, spectrum. Авéшиња, Авлапан, шна, но, vide алватан. Авлија*, f. 1) улица, бес Sof, aula. 2) Белика бијела марама (авли - марама) што се завјешају ђевојке кад се удају. Авлијнски, ка, ко, н. п. врата, Sof,

aulae.

Abájanja*, f. die Schabrake, stragulum,
stratum, ephippium.
Абање, п. даð Strapaziren (be8 Коđев),
detritio panni.

Абати, ам, v. impf. н. п. аљину, аб. fragen, ftrapaziren, detero pannum. Абаџија , m. Der ulba. Zum.

*

neiver, sartoris genus, daher die Beywörter: абаџијин, на, но; абаџијнски (абаџијски), ка, ко. Абаџилук*, m. Das Sanimert без абаџија, sartoriae (vestificinae) genus. Абењак, ш. капа од абе, eine

ü von Uba, Tuch, galerus e panno crasso. Абер*, m. Madrimt, nuncius, cf. глас. Абердар, т. 1 m. j. топ или пушка Аберник, m. (што се меће на глас), die Lärmkanone, tormentum tumultum

nuutians :

,,Па он меће попа абердара

99

Те избаци пушку аберника
Абонос, м. дрво, што у води отврд-
не (уабоносисе) као камен.
Абрашљив, ва, во, vide пјегав (н. п.

коњ испод репа). Аброноша, m. ter poftenträger, fami

gerator.

Аваз * m. Gtimme, vox, cf. глас.
Авáиз*, m. vide ваиз.

9

Авáj! interj. vide jaoj.

ABаa, f. Gebirge südöstlich von Belgrad,
mit Ruinen einer alten Burg des Rit-
ters Порча von Авала:
„Покликнула пребијела вила
„„Са Авале изнад Бијограда
Аван *
m. der Mörser, mortarium.

9

?

Aвдес * m. die Abwaschung (des Türken) vor bem Gebete, ablutio: узео авдес ; Чисто Турски авдес узимаше Авдесни, на, но, н. п. марама, 26. wasch, ablutionis.

199

y

Авдитор, m. er Uubitor, cognitor caus

sarum militarium.

Авдиторов, ва, во, деб Huvitore, ju

dicis militaris.

Авлијски, ка, ко, vide авлијнски.
Авли - марама *, f. cf. авлија.
Аврам, m. (cf. Бытие XVII, 5), Ubra
ham, Abrahamus.
Авта, f. vide anrua.
Автік, m. vide aптик.
Автика, f. vide аптика.
Автов, ва, во, vide anтов.
Автовина, f. vide aповина.
Ara*, m. der Aga (Herr), dominus. cf.
господар.

Агадара*; f. (см.) сабља, што се но-
си под коланом (?) :
„Агадаре с обадвије стране
Агалук*, m. дав Ågathum, dignitas agae:
„„Агалуке себи задобио
Агин, на, но, 𐐨es uga, agae.
Агиница, f. bie ugin, frau bes 2ga,

[ocr errors]

uxor agae.

Агінскі, ка, ко, 1) Иga, agarum, 2)
adv. mie ein uga, more agae.
Aro, m. hyp. v. ага.

Агршак, шка, m. као мали колутић

од косми, или од рога, што жене намичу на времено (да је теже у руци), кад почињу прести. Српкиње по селима оддоме по пола окомка, па намакну на времено мјесто агршка. Ада*, f. vide острво.

Ада? ада како? jа доф; freylid; mis

anders? imo vero.

Адам, м am, Adam, Adamus.
Адам, m. Dannôname, nomen viri.
Адамов, ва, во, 2𐐨am3, Adami.
Адамско кољено, д. (20ams Stamm)
A

nennt man bas Drufter ciner Ghefrau, Ајван*, m. дав Ehiet, animal, cf, жиplus quam Penelope. Адем*, m. vide обичај.

винче, звјерка.

Ајгир*, m. дéс Dengft, admissarius. cf.
ждријебац.

Адiђар*, m. Golb, unt Gilbergeräthe,
aud Gomud, aurum et argentum ca-
latum, gemmae pretiosae.
Адица, f. dim. v. ада.
Аднађ, ш. (у Сријему и у Бачк.) дег
Gendarme, lictor (?).
Адум, m, 1 ohne Geschlechtstheile,
Адумац, мца,m. expers pudendorum.
Ја кажем адум сам, а он дријеши
гаће да ј*6*.

Ајгировим, та, то, m. ј. коњ, $engft;
unverfonitten, integer, non castratus.
Ajripушa, f. unbändigen Geschlechtstries
bes, mulier furens libidine.
Ајде, ајдемо, ајдеме, gehen wie! (fe-
allons), eamus.
Ајдук, m. 1) ber Straßenrauber, latro
(in diesem Lande weniger abscheulich,
und näher dem Heldenthume); оши-
шао у ајдуке, ee ift ein Näuber ges
worden, inter latrones abiit. 2) der
Gerichtsheidut in Ungern, Sirmien
haiduco, hajducus, lictor.
Ајдуков, ва, во, Deš ајдук, hajduci.
Ајдуковање, п. Das Káuberjeyn, latro-

Ae! interj. um das Rindvich auszutreis
ben, vox agentis armenta.
Аждаа, m. Der Drade, Der lin𐐨murm,
draco (serpens fictus).
Аздија*,' f. (сп.) uirt eines langen Dbers

cinium.

Pleibes, togae genus:
„На њему је коласта аздија —
,,У скут свилен коласте аздије
Азна *, f. Die Caffe, aerarium, pecunia:
„Дај ти мене азну и џебану-
Азнадар, m. Der 3abimeifter, quaestor.
Азнадарев, ва, во, Des 3abimeifters,
Азнадаров, ва, во, quaestoris.
Азнадарче, чема, n. ein junger 3a5l.
meifter, quaestor juvenis :
,,и бабино младо азнадарче
Азур*, vide готов, спреман, оправан.
Азур кола без точкова.
зураʌа*! auf! agite! спремајшесе :
„Азурала кита и сватови
Aup *', m. 1) vide задужбина. 2) аир!
nein, non; daher aus 1 und 2 das
1Sortfpiel:

А. (н. п.) Јеси ли га виђео?
Б Аир.

А. Ано је на Вишеграду Куприја,
Аирала *? mie? was ift? quid ita
„Аирала, кукавицо сиња?

,,1

„шо си пако рано долећела? Auc! interj. 3uruf an den pflügenden Dofen, дав er fid) feitmärte menде,

Vox vertentis boves aratores.

Аискање, п. даó anc-fagen, usus vocis

аис.

[ocr errors]

Аисками, ам, v. impf. m. j. вола, аис
fagen, dico анс.
Аиснути, нем, v. pf. m.j. вола, 1) аис
fagen, dico aнс. 2) ihm да аис mit
der Peitsche beibringen, excito flagel-
lo ad vertendum.

[blocks in formation]

Ајдуковати, кујем, v. impf. iф Бin cin
ајдук, latrocinor.
Ајдучија, f. (coll.) bie geibuten, haj-

duci.

Ајдучина, f. 1) bas Häuberhanòwert.
2) augm. y. ајдук.
Ајдучица, f. bie Räuberin, praedatrix.
Ајдучки, ка, ко, 1) räubetif, latro-

num. 2) adv. räuberisch, more latronum.
Ајђиди*! berrlid, munvet(dön, prae-
clarus. cf. Биди.
Ajja, vide aja.

Ajka, f. die Treibjagd, venatio, qua ex-
citatae a servis ferae, in biviis triviis
que a venatoribus excipiuntur.
Ајкање, п. дав Zreibjagen, venatio.
Ајкати, ам, v. impf. jagen, venor.
Ајош, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
der Schiffsknecht, helciarius. cf. лahap.
hel-
Àj↔шк, ка, кO, 1) Schiffsknechts-,
ciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht,
more helciarii.
Ajc! vide anc.
Ајскање, п. vide аискање.
Ајскапи, ам, vide аискати.
Ајснути, нем, vide аиснуши.
Ak*, m. 1) der Lohn, die Besoldung, sw-
pendium, merces, salarium, cf. плата.
2) ак мује, да8 hat er verbient! es ift
ihm recht geschehen, habet, habeat sibi
Акамоли (а камо ли), wie erft, nedum :

Бан.

не дам ни меби, а камо ли њему; „Сиропињо и селу си мешка „А камо ли кући у којој си. Аки би (у Сријему, у Бачк. и у по варошима), као, als wenn, ac si. Акмаџа*, f. мица, као кобац, коју Турци особимо бегови увате младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице.

,

9

Ако, wenni si.

,

Аков, m. ein Gimer, amphora. Аковче, чема, D. ein Eimerfäßchen, vas amphorarium.

Акоће, еs thut nimts, meinetmegen, quid tum? per me licet. Акри акон (акриђакон), м. бес иесі. Siaton, Archidiaconus. Акријера, m. деr Urmijerej, Dbetpries ftet, archiereus: владике су акријере

Ристове.

Акрамандриш, m. ber urcimanorit, Archimandrita.

oratio

Акримандритов, ва, во, деб инфi mandriten, Archimandritae. Акримандришски, ка, ко, 1) ardis mandritisch, archimandritarum. 2) adv. archimandritisch, more archimandritae. Акшам*, м. дав sierte Bebeth Der Fürs ken, nach Sonnenuntergang, quarta Turcarum, post solis occasum. Ал, m. биједа, напаст: ал ме не нашао. ДɅ*, adj. vide ружичаст. Ала, f. vide изод. Ала, f. vide аждаа: ало несима! Ала би лепо било, ah! mie i ön wäre es, bone! deus quam esset praeclarum. Алај*, m. ein Erupp Goldaten in Pau rade, acies instructa, pompa militaris: „Туд’ ће поћи војска на алаје,Наредисе алај за алајемАлај-барјак,*, m. (cm.) Die Beсстание Seerfahne, signum, vexillum : ,,У десној му руци копље бојно, „А у л’јевој алај . барјак златан Алајбег*, m.ver uveljirft, dux nobilium. Алајбегов, ва, во, Des Mllajbegs. Алајбеговица, f. Die Frau Des Mllajbegs. Ала^*, m. vide благослов: дао ми је

[ocr errors]

с алалом; што човек с правдом смече, шо му је алал; да му је

[blocks in formation]

Аʌатлика, f. ein eingelnee Berlzeug.

instrumentum.

Алатов, ва, во, деб Гudies, rufi equi. Алатуша, f. алашаста кобила, eine Fuchsstute, equa rufa. Аламушин, на, но, бес Fudsftute, equse rufae. Алаужа, f. vide, лапавица. Алва* f. 1) cine Drehlfpeife (son Bet. zenmehl, Schmalz und Honig), cibi genus. 2) од ораа. 3) cf. прстен. Алваʌук*, m, bas Eringgelo (auf алва),

was man Neugekieideten abfordert, corollarium, muausculum : дај алвалук (fagt man wie in Desterreich: den Schneis der auszwicken). Алватан (говорисе и авлатан), мна, но, weit, bequem (von Sleibern), amplus.

,

Алгаџија* (алвација), m. 2llmahänbler, qui vendit алва. Алдумашче, чета, n. vid. алвалук. Алекса, m. Wler, Alexius. Алексије, т. 2ller, Alexius. Алексинац, нца, m. мала варошица, између Ниша и Параћина. "Алексиначки, ка, ко, чоп Алексинац. Алем драги камен, (см.):

""

, Међ’ камзама алем драги камен— Але'мпија, m. (Der beilige) 2llypius, Алемпиje, m Alypius. Али, 1) aber, verum. 2) vide или. Алин драги камен, m. vide алем дра.

[ocr errors]

ги камен.

""

Алка*, f. гвозден колум (у Србији по
седима говоре бијочуг), ein eiferner
Ming, g. 3. Ehürring, Feffel, annulus :
Ко по куца алком на вратима ?-
Алкуран*, in. Der Koran, Alcoranus :
,,На имапу своме алкурану -
Алов, м. Белика пређа што се рибе
Bamajy, das Fischernet, rete.
Алешак, шка, m. ein Kleidungsftüd,

vestis.

Алешина, f. augm. y. аљина.
Алина, t. Das Fleib, vestis.
Аљине, f. pl. 𐐨аз Geman, vestimenta,
(auch das Bettgewand), stragula,
Аљиница, f. dim. v. аљина.
Алкав, ва
BO, schlaff, laxus.
Aљма, f. eine art 3miebcin, cepae genus.
Âм, m, bas geldirt Des agenpferves,
lora equi trahentis.J
Ama, aber, allein, sed.

·

Amâз*, m. (cm.) Art Gebets der Türken, precis genus:

,,А у шанцу амаз проучи еАмајлија*, f. 1) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од грознице и т. д. дег Cališman, signunr magicum. 2) она кесица, или ку

мијца, што се у њој носи запис, Das Talisman. Kästchen, capsula servando signo magico : „Сарајлије злашне амајлије. Што ђевојке носе у њедрима Aмâm*, m. das Badhaus, Badezimmer,

23

[ocr errors]

balneum.

Амамџик *, m. dim. 9. амам. Амамџик има у свакој Турској соби (ђе спавају људи са женама) за пећи. Аман, ш.]. чини ми се: аман шо ће

бипи.

,

Аман*! Parbon! Onave! noli me occidere, serva me. Аманет*, m. anvertrautes fanb, depositum: аманет ши Божји моја ђе ца; оставио код њега новце на аманем; изјео шуђ аманет. Амбар m. 1) bat Magazin, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен. Амбарање, п. Das ulufbeben bee erften Müge im Kingfpiel (in𐐀em man амбар Dagu ruft), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен. Амбараши, ам, v. impf. амбар fagen, dico амбар. Амбарнуши, нем, v. pf. 1) дики прву капу, кад се игра промена, cf. прсмен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго што заискаши, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, Des Magazins, horrei. Амбуља, f. дугачка врећа, ein langer

Sack, saccus longior, Амин! ument amen! Амин да Бог да. Аминање, п. bas umenfagen, adpre

*

catio.

dico amen.

Аминами, ам, v. impf. umen fagen,
Кад стари сват (на
свадби), или кум пије у здравље,
онда сватови, све два и два, а ми-
нају, м. ]. вичу: Стари сваш ча-
шу пије, Бога моли, амин !
Awo, bieber, hue.
Ampen, m. ser Hegenfdirm. (öfterr. bas
2i mrell, nad dеm lat. umbrella), um-
bella (major).

Ан*, m. Der Jan, deverticulum.
Ана,
Aнa, f.} Unna, Anna.

Анатема (анатемаме), f. аз иnаthеm, Anathema: анате га маме било; анамемаше ђавола и његова

И

мена.

Анатемник, m. без 2nathems werth, dignus anathemate. Анатемнице едан! (imelten gemöhnlid Die Mönde, fatt анатемнице, meil ne fid ein grtemif des Unfehen geben wollen, wo tein ч, ж, џ, К, ђ, üblid) ift;

,

und diese Affectation ahmen die Anek doten satyrisch nach). Анатемница, f. bie bes unathems würs big ift, digna anathemate. Анашемњак, m. vide анатемник. Àнranja, f. 1) England, Anglia, Britannia. a) englifa sud, pannus Angli

.

cus.

Англијски, ка, ко, 1) englif ), anglicus,
britannicus. 2) adv. englisch, anglice.
Андра, m. (Рес. и Срем.) vide Андро.
Андрак, m. Не знам који му је ан-
драк (у Сријему и Бачк).
Андρиja, m. (cf. adprios?) Andreas, An-
dreas.

Андријаш, m. unòreas, Andreas.
Андријца, f. dim. v. Андрија.
Андро, м. (Ерц.) hур. . Андрија.
Анђа, f. hyp. У. Анђелија.
Анђел, m. (говорисе и анђео) ber n
gel, angelus.
Анђелак, лка, m. hyp. v. анђелг
Анђелија, f. Ungelia, Angelia.
Анђелијца, f. dim. v. Анђелија.
Анђелски, ка, ко, engliid, angelicu
2) adv. englisch, angelice.
Анђео, ђела, m. vide анђел.
Анђица, f. dim. v. Анђа.
Анђуша, f, augm. v. Анђелија.
Анета, f. Unnette, Annula.
Анета, в. pl. (am Stugen) Die Gurak-
bengänge.
Аница, f. dim. 9. Ана.
Аничица, f. dim. v. Аница.
Анка, f. Mennen, Annula.
Ански, ка, ко, н. п. врата, Des Sant,
deversorii.

Анма, f. (у Сријему) ber Mtortlaufen, cumulus (terrae) terminalis. Aнта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто. Антерија* (антерија), f. cin UnterFleis mit Mermeln, tunicae genus. Антерилук*, m. Gtüd Beug auf eine Anterie, panni quantum sufficit ad anteriam conficiendam. Антица, m. dim. Анта. Анто, m. (Ерц.) hyp. 5. Антоније. Антонија, m.

Антоније, m. } 2nton,

Antonius. Антонијца, m. dim. 6. Антоније. Анушка, f. Unna, Anna. Анчица, f. dim. v. Анка. Анџар m. der Handschar, culter ma jor. Анџија*, m. Der Sanmicth, dominus deversorii.

*

[ocr errors]

Анџијин, на, но, без Sanwirths, do

mini deversorii.

Анцијнски, ка, ко, 1) $Birth6;, domini Áнциjски, ка, ко, deversorii. 2) ad7. wie cin Birth, more cauponis.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Апсеник, m. Der Mrrefiant, captivus,
qui in custodia est.

Апсими, им, v. impf. arretiven, vets
haften, in custodiam mitto.
Anma, f. Attich, sambucus

ebulus

Lina.

Аптик, m. De utticftraum, sambu

cetum ebuletum.

Аптика, f. ein ultticftengel, ebulum. Апліов, ва, во, н. п. лист, utti, ebuli

Àшшовина, f. der Attichstrauch, sambuci

ebuli.

Апустол, m. Upoftel, apostolus.
Апус полски, ка, ко, 1) сруто,
apostolicus. 2) adv. apojtolift, apo-
stolice. Отишао апустолски, м. ј.
пjемице, реr pedes apostolorum.
Апшење, п. 𐐨aš Mrretiren, custodia.
Ap*, m. der Pferdestall, stabulum equo-
rum. cf. коњушница.

Арад, m. Gtant im Banet. Арадски,
ка, ко, von Арад.

*

11а,

Арађанин, m. човек из Арада.
Apam*, m. проклество, (cas Ges
gentheil, v. алал), Flud! maie vortat:
арам ли била со и леб, што
изјео код мене!
Арамбаша m. поглавица ајдучки,
Der Räuberhauptmann, dux latronum.
Арамбашин, но, без хäuber=
bauptmann6, ducis latronum.
Арамбашовање, m. Das арамбаша
feyn, imperium latronum.
Арамбашовами, шујем, impf.
арамбаша jeyn, imperito latronibus.
Арамија,'m. Der Räuber, Dieb, fur,
latro (mit niederträchtigem Nebenbe=
griff, währenb ber ajдук ibn niot bat).
Аранђел (говориме и аранђео), м.
Der Grjengel, archangelus: свети
шестокрили аранђеле! закрили ме
крилом твојим (кад се моле Богу).

[ocr errors]
[ocr errors]

V.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Арапчад, f. (coll.) Dtofrentinber, so

boles maura.

Арапче, чема, n. ein Dobrentino,
puer maurus.

Арар, ш. врећа од костријети, ein
Sack von Ziegenwolle, saccus e lana
caprina.
Арарина, f. augm. y. apap:
,,Погледајде арарино моја

„Што ти чини болесница твоја

,,

Арати, ам, v impf. plünbern, expilo, Apamoc, (dpáros) verflucht, hol's der Teufel! in malam ren! Apamoc ra било; Арамос ши кирије, сиђи ми с кола. Арамос пи поскура, прди ми по цркви. си Арамосиљање, п. das zum

не

wünschen, detestatio.

[ocr errors]

Teufel

Ара осиља се, амсе, v. r. impf. ко
га или чега, etmas zum E eufel mün.
schen, detestor aliquid, exseeror.

Арач*, m. bie Пopfiteuer, tributum,
exactio capitum. cf. главница.
Арач*, арча, m. Die uluBlage, expensa,
cf. трошак.
Арачлија*, m. ber Kopffteuer • Ginnehmer,

exactor tributi.

Арачлиjин, на, на, Des арачлија,

exactoris tributi.

Арачлиjнски, ка, ко, деr Ropffteuer
Арачлијски, ка, ко, JEinnehmer, exa-

ctorum tributi.

« PreviousContinue »